Ne čini li i Pravoslavna Crkva to što su činili fariseji?

Fariseji i sadukeji su proterali Hrista iz hrama Božijeg.

" Opet sadukeji, fariseji i književnici; Oče moj, zašto si me ostavio? " (Elli, Elli, lama sabahtani?) Možda je druga varijanta bolja: razbiti kao sudove lončarske? (Psalmi) Ali, to nije svojstveno Isusu i nije nam se nadati koliko god bi se naša duša veselila u svojoj izgubljenosti.

Hristos nije osudio fariseje samo zato što su oni držali predanja; On je odbacio pogrešna predanja po kojima su se fariseji upravljali (sr.

Fariseji su bili opsednuti ispunjavanjem vidljivih i površnih običaja do najmanjih detalja, a u isto vreme su zapostavljali Božije zapovesti.

Hristos je učio svoje učenike da drža predanja koja su opravdana, ali da ne budu licemeri kao fariseji (sr.

' ' Kada ga upitaše fariseji: kada će doći Carstvo Božje, odgovarajući reče im Carstvo Božije neće doći da se vidi...

Gospod govori: " NaMojsijevu stolicu su seli pismoznanci i fariseji; dakle, sve što oni zapovedaju da poštujete, poštujte i činite; ali po delima njihovim ne postupajte ".

I pošto je demon isteran, progovori nemi, a mnoštvo se zadivi, govoreći: »Nikada se tako što ne vide u Izraelu« A fariseji rekoše: »On izgoni demone pomoću demonskog kneza.

38. Kletva na vas fariseji, varalice, hipokrati i prevrtljivci.

I pocese pomisljati u sebi knjizevnici i fariseji (zidovi i muslimani? - R K) govoreci: Ko je ovaj sto govori hule?

Fariseji su optuživali učenike da prestupaju zapovest starih učitelja ali im Hristos pokazuje da oni prestupaju Zakon Božiji jer su učili mlade da ništa ne daju svojim roditeljima, već sve što imaju da prilože u riznicu hrama.

Fariseji su dakle nagovarali mlade da ništa ne daju svojim roditeljima već da to prilože u riznicu hrama.

Ali, nakon kvotirane rečenice je stajalo i: " Sa takvog stanovišta su i Fariseji su bili jaki "

1. Jednoga dana rano izjutra dođe ponovo Isus u Hram; i sav narod dolazaše k Njemu; i On sede i učaše ih. 2. Tada Mu književnici i fariseji dovedoše jednu ženu uhvaćenu u preljubi; i postavivši je na sredinu rekoše Mu: »Učitelju, ova žena je uhvaćena upravo kad je činila preljubu.

2. Pristupiše Mu takođe fariseji iskušavajući Ga, pa Mu rekoše: »Je li po Zakonu da muž otpusti svoju ženu iz bilo kojeg razloga?« 3. A On odgovarajući reće im: »Kod nekih naroda jedan čovek ima više žena, i otpušta koju želi iz nekog opravdanog razloga.

I oni/fariseji/Ga zapitaše, govoreći: »Je li ispravno lečiti na sabat?« da bi Ga mogli optužiti. 11. A On im reče: »Koji je čovek među vama koji ima jednu ovcu, pa ako ona upadne u neku jamu na sabat, neće je uzeti i izvaditi?

I ako pružate pomoć jednoj ovci zašto takođe i čoveku u nevolji da ne pomognete? 12. Zato je ispravno činiti dobro na sabat.« Onda reče onom čoveku: »Pruži svoju ruku« I ispruži je onaj, i ona posta opet zdrava kao i ona druga. 13. Tada fariseji iziđoše i održaše savetovanje protiv Njega, kako bi Ga mogli ubiti.

33. Vi slijepci, fariseji, hipokrate i uništitelji istine, prvo počistite unutrašnjost, kako bi vanjština postala čista i svjetla

8. A sutradan skupiše se prvosveštenici i fariseji kod Pilata, govoreći: »Gospodaru, setismo se da Ona Varalica, dok je još bio živ, reče: Posle tri dana opet ću ustati. 9. Naredi stoga da se osigura grob dok treći dan ne mine, da ne dođu Njegovi učenici noću i ne ukradu Ga, a narodu reknu: Ustao je iz mrtvih; tako će potonja poslednja prevara biti gora od prve.« 10. Pilat im reče: »Evo vam straže, idite, i osigurajte ga kako znate.« Tako oni odoše i osiguraše grob; zapečatiše kamen i postaviše stražu, dok ne prođe treći dan

A književnici i fariseji gunđaše protiv Njegovih učenika, govoreći: »Zašto jedete i pijete sa carinicima i grešnicima?« 3. I Odgovarajući Isus im reče: »Oni koji su zdravi ne trebaju lekara, već oni koji su bolesni Ne dođoh da zovem pravedne, već grešnike na pokajanje.« 4. A oni Mu rekoše: »Zašto Jovanovi učenici često poste i molitve čine, i farisejski učenici isto tako, a Tvoji jedu i piju?« 5. A On im reče: »S kime ću uporediti ljude ovog naraštaja? i kome su slični?

12. »Teško vama, književnici i fariseji, licemeri

A bi sabat kada Isus načini kal i otvori njegove oči. 2. Tada ga opet pitahu i fariseji kako je primio moć posmatranja.

Ne možete služiti Bogu i mamonu.« A i fariseji, koji behu pohlepni, slušahu sve ovo, i rugahu Mu se. 13. A On im reče: »Vi ste oni koji se pravite pravedni pred ljudima, ali Bog zna vaša srca.

Tu mržnju dobro ilustruje žargon Petronija Arbitra, autora Satirikona, Neronovog dvorskog administratora, koji u jednom sačuvanom fragmentu, najavljujući progone Jevreja prema grčkim gradovima, iznosi: »Neka se Jevrejin moli, neka priziva svog svinjskog boga, neka slobodno uši svoga gospoda po nebu traži...« Rimskoj vlasti jako je smetao i ondašnji jevrejski proselitski entuzijazam, na koji i Hrist ukazuje razotkrivajući licemerje vodećih jevrejskih sekti: »Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što prohodite more i kopno da stvorite jednog proselita, i kad postane, činite ga sinom paklenim, dvaput gorim od sebe.« (' Matej ', 23:15) Imperator Septimije Sever godine 202. izdao je zakon kojim je zabranjivano, pod pretnjom smrtnom kaznom, prelazak u judaizam i hrišćanstvo

14. Učenik Džonov mu dođe i reče, gospodaru, zašto mi i fariseji postimo, dok ti i tvoji učenici to ne radite

32. Kletva na vas fariseji, hipokrate koji držite čaše i flaše naizgled čistim, ali su iznutra pune ogavne pohlepe

Da bi se stvar razumela jasno treba u objašnjenje uvesti doktrinu o reinkarnaciji, koji su priznavali i judejski ' stoičari ' - fariseji, ta sekta koja je bila veliki skup licemera i podlaca, ali koja je imala i dosta jako učenje, do Isusovog vremena, u nekim pogledima (cp.: ' Matej ', 23:3)

Zavidljivi fariseji blasfemično optužuju Isusa, videći njegova isceliteljska čudesa: »Ovaj izgoni demone samo pomoću Beelzebula, demonskog vladara.« (' Matej ', 12:24) - Svojim učenicima Sveti Jedan ukazuje da će i oni od strane služitelja lažnog svetlonoše, poput njihovog Učitelja, biti nazvani Beelzebubovim služiteljima: »Dosta je učeniku da bude kao njegov učitelj i sluzi kao njegov gospodar.

Važnije od toga, u dušu mi je prvo duboko usadio moralni kodeks, zajedno sa idejom da čovek za njega mora da se bori čitavog života, pa i da žrtvuje sebe za te vrednosti, posebno kada ih fariseji krše zbog vlastitih interesa.