Dobro je, ipak, što su vjerski poglavari i predstavnici političkog i javnog života iz zemalja regije posjetili pravoslavni hram Hrista Spasitelja u Banjoj Luci gdje im se obratio vladika Jefrem.

Pomislite, dragi moji, kakva je sreća dobiti blagodat Hrista Spasitelja, milostivi dar Njegov.

U Jevanđelju koje je upravo pročitano kaže se da su žene koje su pošle za Hristom - Marija Magdalina, Salomija i druge - posle pogrebenja Hrista Spasitelja pripremile mirise da bi sledećeg dana pomazale Prečisto Telo Gospodnje.

Gospod ukazuje na ovo i rekao je jednostavno: Ko se ne rodi, to jest, posle dolaska Hrista Spasitelja, svi koji hoće da uđu u Carstvo nebesko, moraju se preporoditi.

Danas je dan Rođenja Majke Hrista Spasitelja.

Ona je rodila Sina Božjeg, Isusa Hrista Spasitelja sveta.

I ko traži Hrista Spasitelja van Njegove Crkve, taj neće nikada videti Lice njegovo, osim u onaj Dan Suda.

Neće vam Gospod ni to odreći, zbog vaše pravoslavne vere u Hrista Spasitelja, jer On " neće predati žezla pravednika na kocku grešnicima i volju sluge Svoga Davida neizostavno će izvršiti, ali će, ipak, tražiti od njega odgovor zašto Ga je uznemiravao bez osobite nužde i prosio od Njega ono bez čega je mogao.

A mi smo, kao hrišćani pozvani i upućeni da slušamo samo Hrista Spasitelja, i Njegove prave zakonite apostole, što znači Crkvu, a ne Bibliju ili " tamo nekog " (Mt. 18.15 - 18).

Zato je Zapad još davno odbacio jednog« nesavršenog i nelogicnog »Boga i zamenio ga covekom humanistom, koji se jnoš lažno prikriva iza lika Hrista Spasitelja, sada već vešto prepravljenog po merilima palog coveka.

U tom smislu, monasi su, ako tajanstveni služitelji svetu, pozvani da kao svetilnici svetle ukazujući jedini istinski put - put raspetoig i vaskrslog Hrista Spasitelja.

Gledajmo očima vere pred sobom ne samo lik Hrista Spasitelja, nego i Njega Samog, Koji strada na Golgoti.

Prvo, svježe obnovljeni Hram Hrista Spasitelja:

Sveti Oci i učitelji Crkve pokazuju nam sledeća sredstva za borbu protiv đavola: veru, reč Božiju, prizivanje imena Hrista Spasitelja našega, strah Božiji, smirenje, trezvenost, molitvu, krsno znamenje.

Iz ispovijedanja vjere o rođenju hrista Spasitelja, postavlja se pred nas, našu dušu, našu savjest i vjeru pitanje: Radi koga i radi čega se ovaplotio i rodio Hristos Spasitelj?

Ali, ja ću vam reći da je izgradnja hrama Hrista spasitelja u Moskvi koji je za 30 odsto manji od hrama na Vračaru koštala 550 miliona evra) Novosti, uprkos najavi da će ruski mozaik koji je prošle godine obećao Vladimir Putin koštati 40 miliona evra, ekskluzivno saznaju (21. mart) da suština izrade životopisa svakog hrama nije u novcu, već u umetničkom radu i, i pre svega, njegovoj duhovnoj vrednosti.

Sa Crkvom ljutu borbu, ne na život, nego na smrt, vode vrata adova, najbiranije adske sile - sa namerom da je unište ili razobliče, kako bi je, rečima Samog Hrista Spasitelja, učinile solju obljutavelom (Mt. 5,13), te tako bi ona postala nesposobna da ispuni svoje visoko naznačenje - da spasava ljudske duše za večni život.

Tajne Crkve imaju za svoju osnovu Iskupiteljnu Žrtvu Hrista Spasitelja.

A takodje, stavljace svoj necastivi znak i na celo, da covek ne bude u mogucnosti da se desnom rukom osenjuje znamenjem Hrista Spasitelja nasega, a takodje i da ne bi mogao da stavi sebi na celo, bez sumnje, strasno i sveto Ime Gospodnje i slavni i stgrasni Krst Spasiteljev.

Gal. 4, 4), jer su Bog i čovek u Ličnosti Hrista Spasitelja sjedinjeni.

Gotovo identično Kerintu učio je kožar Teodot iz Bizantije koji je se prilikom gonjenja odrekao Hrista Spasitelja.

Ovo ti je bratska želja, slavi Hrista spasitelja. '

Iako je Gospod Ljubavi i Premudrosti na poslednjoj pashalnoj večeri pokazao i zapovedio pričest kako preobraženim beskvasnim hlebom (grč.: ázymos = ' beskvasni ' hleb) tako i preobraženim vinom presečenim sa vodom (v.: Tertulijan: ' O idolatriji ', pogl. 7; ' O vencu ', pogl. 3), tradicionalističke žrtve su redukovale i banalizovale moduse pričesti verujućeg naroda: Rimska crkva (koja je poništila, zarad rimske mise, sve druge zapadne liturgije) izbacila je pričest pastve pomešanim vinom, a uvela samo pričest malim lepinjama (grč.: pastilion, sin.); ideja svetog prinosa nije da se dele lepinje, već da se jedan hleb razdeli na komadiće, čime se pokazuje jedinstvo naroda u Duhu Preobraženja, Duhu Hrista Spasitelja koji je Svoje Telo žrtveno razdao za sve nas.

Bi odlučeno, dakle, da ti gradovi pošalju svoje poslanike s dokazima da imaju prava na osnivanje azila.« (' Anali ', III, 60; v.: III, 63; Plutarh: ' Solon ', 12) - Takvu hramsko-azilantsku praksu usvaja i otuđeno hrišćanstvo, što što je povuklo ugnezdavanje ljudi sumnjivog morala u njegove redove. (U svešteničke redove ulazili su ne samo gramzivi ljudi već i oni koji su želeli da izbegnu vojno-ratničku službu.) Moralnu sliku hrišćanskog života survalo je i olako primanje i vraćanje u crkveno opštenje onih koji su u ranijim progonima pali, odrekli se Hrista Spasitelja.

Onaj ko ne korača uskom stazom u Život, ko nije na putu čišćenja, prosvetljenja i sjedinjenja sa Istinom kroz požrtvovan i bogougodnički život, život koji u središtu stavlja Hrista Spasitelja i Njegove Zapovesti Ljubavi, zasigurno stoji pod pritiskom vlastitog ' ja ', i privlači slično opterećene i opredeljene duše.

U Apokalipsi se ukazuje i na dvanaest Anđela Novog Jerusalima, koji se simbolično slika u vidu dvanaestoivične kocke (koja razvijena po stranama daje krst): »Imaše/Grad/velik i visok zid sa dvanaest vrata, a na vratima dvanaest Anđela i napisana imena; to su imena dvanaest plemena Izraelovih. /.../A zid gradski imaše dvanaest temelja i na njima dvanaest imena dvanaestorice Jagnjetovih apostola.« (21:12.14) Prvi temelj Novog Jerusalima činio je i čini Simon Petar, Kefa, Stena izvađena iz Velike Stene, iz Hrista Spasitelja

U redigovanim evanđelskim i uopšte novozavetnim tekstovima gotovo uvek vidimo da je Simon Petar, prozvan Kefa (' stena ' na aramejskom 10:7), među Dvanaestoricom uvek kao prvi pomenut (' Matej ', 10:2; ' Marko ', 1:36; ' Luka ', 9:32; ' Dela ', 2:14 i drugde), što odražava ulogu koju je on imao u Hristovoj Crkvi, i osvedočuje ga kao istinsku stenu isklesanu iz Velike Stene, Hrista Spasitelja.

Tek da se sve može objasniti, dokazati i postići bez Boga Stvoritelja i Hrista Spasitelja.

Apostol Petar ispoveda svoju veru u Hrista Spasitelja: »Ti si Hristos, Sin Boga Živoga.« (Matej, 16:16) Apostol Pavle učeniku Timoteju piše i ukazuje za Hrista Pobednika nad svetom: »I opštepriznata je velika tajna pobožnosti: Onaj koji se javi u telu, opravda se u Duhu, pokaza se anđelima, propoveda se narodima, verova se u svetu, vaznese se u Slavi.« (' Timoteju ', I, 3:16, v.: ' Rimljanima ', 1:1 - 5) A Crkvi u Rimu naglašava: »Ako, dakle, svojim ustima i s p o v e d a š da je Isus Gospod i poveruješ u svom srcu da Ga je Bog vaskrsao iz mrtvih, bićeš spasen.« (10:9) Bratstvu u Filipa naznačuje: »...

A Zakon ne govori o roditeljima u ovom životu, već o unutarnjem Svetlu koje je u nama do ovog dana. 13. Koji, dakle, napuste Hrista Spasitelja, Sveti Zakon i Družinu izabranih, ostavite ih ugasle smrti.