Ali prvi dan moje maturantske godine završio je u dobrom društvu u Mc-u, a onda je Malena u Importaneu gledala Reebokice i definitivno odlučila kupit ih. Plakala se jesam, ali isključivo od sreće jer zvali me i moja Beba i plavooka i neizmjerno sam im zahvalna jer tako sam bar na trenutak bila dio one velike mase koja je tako raznježeno, a opet energično pjevala. A o rođendanu ćete ionako još čitati:)

Otpratili smo Ivu kući, a kako sam ja imao još pol čuke do engleskog, nagovorio sam Alena (nije bilo teško) da se idemo " klošariti " po Importaneu.

Bas sam jucer vidio u Importaneu naslovnicu " gazzete ".

Čak mi je rekao i da mene očito ne zanima moj fax kad neznam da kod njega mogu izlazit jednom tjedno i da ovaj pad nije ništa ozbiljno.. (a otkud bi ja to trebala znat, kad su svi moji to već dali??) I tako sam u poluplaču i polubijesu izletila van, krenula prema importaneu da si malo dušu olakšam, al sam srela frendicu koja me taj tren odvela na kavu, i totalno uljepšala dan...

- Naša je prednost što ne moramo postojeću dvoranu prilagođavati novim standardima, što je učinjeno u Importaneu, dok su u Kaptolu dvorane planirane a da se nisu uzeli u obzir suvremeni kinostandardi.

Cijena ulaznice stoji 100 kuna u pretprodaji u caffe Baredu, Clubu 10, Planet Musicu, te oba Transport Footwear dućana, u Importaneu i Gajevoj.

Prije nekoliko godina Okeco i ja smo se trebali u Importaneu naći sa mojom tadašnjom curom, s kojom sam tada bio u vezi oko 5 godina.

a ko je od vas rječitih idiota otišao u prostorije nk dinama kad se davala krv u organizaciji bbb-a, ili kupili nekaj na štandu u importaneu kad se skupljala lova za dom u nazorovoj ili ne daj bože uplatili simboličnu svotu na žiro račun marijana šimića?

Moj nakit počeo se prodavati u Importaneu, u jednom od dućana mladih hrvatskih dizajnera..

I da budem iskrena, ne očekujem sad neku specijalnu navalu ili prodaju, ali sama činjenica da ljudi mogu doći i kupiti moj nakit u Importaneu puno mi znači..

još jedan off topic > - bijah danas u metropoli... i nije žvaka za seljaka, pravo kažu... Izgubila sam se na Mirogoju i prešla sam ga uzduž i popreko (i sada imam upalu mišića), izgubili smo se u centru (i smatram da Palmotićeva treba biti dvosmjerna.. neka netko poduzme nešto u vezi toga)... A ja seljo-beljo znam se snalaziti samo na Jelačičevom trgu, Ilici ii Importaneu

Puno su autentičnije nego one u importaneu.

Razlog više za kupiti krzno u Importaneu, a meso u konzuma.: D

Prema prvobitnim planovima u šibenskom Importaneu trebalo je biti oko 1000 četvornih metara uređenog poslovnog prostora, veličine od 31 do 85 metara četvornih.

HERMAN; Fitilj za zippo imas za kupiti u importaneu, u trafici maloj preko puta fast fooda..

Dolazi nam jesen.Vani je zahladilo i sad je šljiva, pa sad treba nabaviti neku novu obleku.Ja sam uvijek kritična s jaknama, kaputima i cipelama.I tako sam se ja prošli tjedan zaputila po neke stvari koje mi trebaju.Naišla sam na super baloner crne boje, do koljena u Stresu (importane centar). Oni inače uvoze stvari od H M-a.Sviđa mi se baloner jer onako malo deblji tak da mislim a ću ga moći forati do zime.Našla sam jednu lijepu torbu, također u importaneu, od maslinaste kože.Inače si uvijek biram crne torbe ali mi je ove godine već pomalo dosta od svega crnoga pa sam odlučila malo razbiti svoju uobičajenu kombinaciju.Što se tiće hlaće to mi nije potrebno jer sam obnovila zalihe prije ljeta, a majice će još doći na red.Sad trenutno tražim cipele, tj. one kratke čizmice/gležnjače.Poludim kad u svakom šugavom dučanu vidim iste modele a sve imaju ili preveliku petu jer ja tražim ovaj puta nešto s manjom petom i udobnije da mogu furat svaki dan, ili su sve ružne redom.Ne sviđaju mi se nikako one čizme što su jako naborane oko gležnja, samo ti nogu pretvore u nožurdaču.Kaj se cipela tiče tu uvijek igram na sigurno i biram crno jer onda ih mogu nositi na sve.Još se i danas sjećam kako nas je profa iz lazbenog u srednjoj upozoravala da ne nosimo više od tri boje odjednom hehe.Još ću morat pogledati malo po gradu za cipele.Mora biti nešto za mene u ovom gradu.

ali najbolji mi je bio prizor u importaneu negdje oko 3 kad sam išao s frendovima....

Nakon toga smo došli do mene da ostavim DVD (koj sam btw almost zaboravio u kafiću u Importaneu) i da si zemem jaknu i otišli smo malo u vrtić na sklonište.

Kako je ovo država lopova koji kradu gdje stignu, a lopovi su maltene svi, tako i ove pišljive kuverte imaju različite cijene i to u Importaneu u knjižari jednoj nasuprot drugoj

to je ona u Kaptol centru? hvalili su na veliko i tu na forumu prodaje njene torte jedan kafić u importaneu već sam par puta mislila kak bum baš išla probat za gablec, samo zaboravim u presudnom trenutku

Kec preuzima navigaciju prema Importaneu, no kad smo stigli tamo ipak nismo mogli ostaviti kombi u garaži jer je jebeno previsok

HTnetov Shopping Centar može se stoga shvatiti kao svojevrsni elektronski pandan King Crossu, Kaptol Centru ili Importaneu, obzirom da, zapravo, ustupljuje svoj " teritorij " drugim trgovcima

Anita ja super simpatično stvorenje.Dala mi je savjet da prestanem piti i tlačiti sve oko sebe tako crnim mislima... naravno i da se ošišam.Ima dečka koji živi u bosni i ludo je zaljubljen u nju... zvao je u jedan sat da provjeri kako je... to mora da je ljubav i to poštujem silno.Išao sam sa bakom kupiti 100 kila grožđa... radi vino, udovica je i sama je u kući... kako joj ne bi pomogao kad me lijepo zamoli.Jebene sesvete nisam našao 100 godina.Bio sam nasmiješen i ljubazan ali razmišljao sam o tome kako Loreta može puno pričati a predaje materijale... učila nas je o životu... a mene to ne zanima jer ja sam uvijek bio isti i ljude gledao u oči... zato ne želim razmišljati o novom pogledu na život... želim razmišljati o ljubavi.Zato sam kasnio sa dečkima na pivu a Frankića nisam vidio više od tri mjeseca... upoznao sam jednu predivnu osobu... nekog rukometaša koji ima takva razmišljanja da to nije normalno.Sav stoji n zemlji i puno priča, otvorenih je pogleda... sportaš koji ne pije i odlazi rano spavati i razumije nas alkoholičare.Prekrasna osoba koja rijetko ima tako kvalitetna razmišljanja za te godine.Ja baljezgam nerealno ali on je lik... car.Obečao sam frendu doći poslije pive ali nisam uspio jer sam se napio i kupovao limun po konzumu u importaneu u jedan ujutro što je prokleto glupo.Uglavnom kupio pušku i psa pa mi je hoće pšokazati... nismo otišli na streljanu jer ja ne znam pucati ali i nismi stigli.Hej.... život mi ponovno nema smisao i curi mi iz ruku.Rekla mi je Anita da se trabam zaljubiti... ne hvala ja ću za deset godina imati trbuh i pustit ću bradu... imat ću ispucane kapilare po licu od alkohola i tak će mi biti svejedno jer onda za narednih 8 umirem sa 36. Samo da mi je znati kako do tada skratiti vrijeme... uf daj me poberi jer nemam snage sam otići.Međutim... nije sve tako crno jer se ne predajem... po riječkim fakultetima brojim pločice i u sebi mrzim sve oko sebe jer je prokleto beznadno.Ujutro sam ustao i jednostavno nisam siguran što želim.Kažu neki da je cijeli život zapravo posvetiti se obitelji i poslu.... i ja bih malu djećicu.. njih barem petero... realno gledajući trebao bih imati veliku plaću da to sve isfinanciram a neću je imati tako da sam digao ruke od tog sna.Nemam neku realnost i stalno si postavljam neka glupa pitanja... jebemu mater hoće li više taj smak svita.Neeee... ne želim ja smak svita... drugi nek žive a meni se ne da.Znam da ljudi vole sreću i da se ona sama stvara ali ja imam umjetne sreće na bacanje... i ne vidim razlog tom životu.Ja sam sretan zbog drugih i njihove sreće ali meni to djeluje toliko plastično i banalno.U životu izgubiš par dana na semaforu, čekaonicama raznoraznim.Stari dođe do mene i pita da kaj je sa mnom... stojim u redu u buljim u prazno čekam da mi daju onaj jebeni username na faksu jer sam ja jebeni e-student i ništ ja tu ne kužim.I on mene gleda kako buljim u daljinu a druku me preskaču i upadaju ispred mene, hladnokrvno sam odmahnuo rukom i izašao iz reda i stao se skroz na kraj.... mislim ćemu žurba ionako umrem dok ovdje stojim... umireš od kad se rodiš.Ništa mi nema smisla... dobro... jedino možda paranoid od black sabatha... koji opisuje moju trenutnu situaciju a ta je od prije nekih par godina... prestao sam ići linijom manjeg otpora... tj... sad ne putujem nikakvom linijom... imama problema sam sa sobom i muče me razne dileme.Uglavnom moj naj frend (onaj sa puškom i psom) ima trogodišnju školu i sad čami doma jer nema posla... bezizlazna situacija.A ja po Rijeci trošim novac od roditelja.Kako meni mogu moji to priuštiti a njemu ne?.... zašto sam ja tatin sin i vozim njegov auto i trošim njegov novac a on nema taj izbor... gdje su se situacije zakoplicirale

Imaš još jedan dućan u Radićevoj i jedan u importaneu na Glavnom

Nosonja je umro prije par godina, pod zadnje dane klošario je po Importaneu i žicao za cugu, Štefek je ubijen u mafijaškom obračunu prije koji tjedan, za dedu (No1) ne znam da li je živ, a interesira me i šta je s prvim Dadom i Marinom..

Ako vas zanima replayova roba, odite u bosnu na arizonu. prvo, kvaliteta je (po mom skromnom mišljenju) jednaka, a cijena realna za danu prnju. važnije - iz potpuno pouzdanih izvora znam da su prodavačice u replayu (u importaneu lani) na neke zimske jakne (s prethodno spomenute arizone, svaka 180 kn) marljivo prišivale replayeve tagove, markice i slično, ne bi li ih onda rasprodali u roku par tjedana, ne po trostrukoj nego 9 - 10 x većoj cijeni

bas smo naranca i ja se vratili iz kupovine evo maloprije. kupovali smo rodjendanski poklon za naseg gitaristu, toncija. tonci ce sutra napuniti 20 godina. kako je mald i zelen.. mi stari konji od 21 i 25 cemo ga s visoka gledati kad budemo na turneji po americi kupovali pivo i isli na legalne kurve, a on ne bude mogao. kupili smo mu dva crna caja za opustanje i dva paketa mirisnih stapica.joj, sad sam se izlanuo. al sta kad mi je to teret na dusi. jednostavno nisam mogao tek tako podnijeti pogled na moj testosteron koji se rusi dok stavljam u kosaru crni caj u dm - u. neke stvari nisu za svakoga. cajevi i mirisni stapici nisu za mene. muskarci piju pivo, rekao je jednom sead mulahasanovic. dok samo se tako ivica i ja setuckali po importaneu ivica je najednom rekao: ' vidi, zeko ' i stvarno, u izlogu je bilo nekoliko zeka. i bijeli i crnih i sarenih. to me instantno potsjetilo na koncert koji smo mi nedavnoi imali u vrbovcu. mi smo imali koncert, a vrbovec je imao nas. vrbovec je srediste hrvatske mesne industrije, i ako ne znate gdje se nalazi pitajte ivicu, on sigurno zna. ne samo što je bio tamo, nego se tamo proizvodi i njegov najdrazi mesni dorucak. vrbovec je pitoreskno mjestasce u kojem ima kuca i kapelica, kola u kaficu kosta sedam kuna i imaju crnca koji prica kajkavski i vozi crvenog stojadina u vrgorcu. mjesto gdje se svira se nalazi po nacelu: ' ma nije valjda to ', ' ne, nije ' ' ma jel to ' ' ma ne moze bit.. '.. ' u, jebote, to je '. to je mala simpaticna betonska kucica usred polja i na njoj su antena i vjetrokaz. na njoj je isto i najpravija kosa, al zato se moras popet na krov da bi to vidijo. ispod antene i putokaza zivi bare. bare je zeko visok oko 50 centimetara, tezak neku kilu i veoma veseo. kad smo mi svirali nisam znao dali je bare lajao jer ga nisam mogao cuti od sviranja, a ni kad je vikend u hong kongu svirao ga nisam mogao cuti od njihovog sviranja. nekako sam siguran da je bare lajao. kada je koncert zavrsio onda su se svih onih trideset ljudi od ispred prebacili unutra jer su pustili opcu opasnost i majke. a bare je ostao vani sam i sjedio, i cuvao je kucu. majke su picile stare hitove a bare je uredno stajao ispred i nije lajao. onda je bare zaspao na kaucu da sacuva sve njih unutra da ih vrag ne odnese, a mi smo krenuli sjetni u smijeru zagreba. aha, klub se zove garaze, i inace je jako simpatican i ljudi su veseli i pravi domaci, i pocastu te, i to. samo, mislim da bi i oni trebali promijeniti ime. ' barina kuca ' mi se cini u svakom slucaju adekvatno.

U importaneu smo se stacionirali kod stolića.

Kružili smo (kuražili) po importaneu i slikali se pred tuljastom fontanom kao zadnje seljačine

Ali ovaj put smo toliko bile natovarene sa vrećicama da ne kao da smo bili u Importaneu, nego ko da smo došle s Jakuševca, kako je rekao jedan moji novi ' ' poznanik ' '