I dok se ovako neopaženo iskradam kroz rijeci dragih ljudi, dok čekam nekog sasvim svojeg Godota, dok tražim neku sasvim svoju Dulcineu, (koja naravno ima sasvim najljepše ruke i evo je tu do mene) pitam je:

Veceras se iskradam iz tvojih snova dok noc miriše na med.

Veceras se iskradam iz tvojih snova.

Tiho zatvaram vrata i neopazice se iskradam iz slike; povlačim se u duboku ilegalu.

Idem, vrijeme je, iskradam se iz tvog kreveta.

Iskradam se nečujno iz sobe, iz stana i izlazim na ulicu i počinjem trčati.

Oko 17:40 iskradam se u predrađaonicu i u pola minute, koliko imam fore do sljedećeg truda, izverglam dragom kako ću uskoro u boks i da će ga zvati.

Iskradam se iz tvojih sanja... da docekamo jutro zajedno... na postelji od granja.

Pokazuju mi moju sobu, ostavljam stvari i iskradam se u " dnevni boravak ", tj. prostor za posjete na ginekologiji.

Pažljivo, da je ne probudim, iskradam se iz stana.

u sobi smo nas dva narko agenta, ja sam mladji neiskusniji. cilj je izvuci lovu od dva pederasa, diluju meni nepoznatu drogu. kolega mi objasnjava kako treba u pravom casu skrenuti paznju, to je kao neki trik, fora je sacekati dovoljno visoku kintu i naravno ukrasti im deo steka. sve to u par minuta biva mi objasnjeno, izlazimo iz apartmana i krecemo u akciju. ulazimo u apartman do naseg i zaticemo nase zrtve, golisavi matorac i njegov momak, kontaju da je vec bilo vreme da se pojavimo. usli su u rutinu. bivam malo zbunjen sto se sve odvija kao neobavezni razgovor. oni nama kintu da ih ostavimo na miru i naravno poznata finta kako bi smo uzeli malo plena za sebe, matori kolega se pravi surov i krece cimanje, koliko, gde od koga je i kakva je. ne kontam o kakvoj vrsti narkotika se radi, jednostavno sam tu. ne pratim gnjavazu koja se odvija kao milioniti put odgledani film jer me samo zanima momenat kada treba zgrabiti drogu. finta je klasikcna svadja ali trik se sastoji u tome da moj stari kolega treba odvojiti ne preimeceno deo plena i zapoceti svadju, tu ja ulazim u pricu, samo treba da pokupim plen iz " skrivenog steka ", uzimam par crvenih caura nalik na metak velikog kalibra. ne razumem sta je to niti kako deluje jedino znam da je deo plena kod mene, bez razmisljanja zgutam jednu cauru i iz momenta bivam provaljen, dal zbog mog nervoznog pokreta od silne zelje da se uradim ili zato sto su nase zrtve ocekivale takvo sto. hvata me panika jer razumem da je moj kolega skontao sta se desilo i popizdeo na mene, iskradam se iz apartmana i trcim napolje, ispostavlja se da je to neki hotel koji se nalazi u glavnoj ulici, odmah do bioskopa. glavnom ulicom se polako krece parada, u momentu znam da se slavi dan drzavnosti stare jugoslavije, nekakva deca idu i pevaju pesme o titu i sranjima, sve mi to ide na kurac sto je i ok jer zaboravljam u kakvim sam govnima bio trenutak ranije. uocavam jednog kepeca obucenog u slovenacku narodnu nosnju sa nekim debilnim sesiricem, prilazim mu i bupnem pisam ti se titu u usta on pokusava da protestvuje na te reci ali svadje nema jer ga ignorisem i odlazim u bioskop, unutra je sjajna atmosfera, neka ekipa je totalno pijana i vesela, kontam nalazi se u bioskopskom baru neka slavna licnost. ubrzo saznajem da je to dzim morison, mrtav pijan peva neku tugaljivu pesmu, unajmljene pijandure oko njega pokusavaju da ga ocuvaju iskontrolisanog znajuci na kakva je sve sranja spreman ako ga ostave samog, odusevljen sam sto susrecem takvog lika zeleo bi da popricam sa njim, u momentu dzim mi prilazi i pozdravlja, djes ba. totalni antiklimaks, shvatam da sanjam, dzim nije dzim nego neki bosanac koji neverovatno lici na njega, ekipa koja ga okruzuje su moje stare pijandure, drugari od flase. tu skontam da se spremaju za neke bahanalije u nekom selu nedaleko... biva mi preporuceno da krenem sa njima jer ce naravno biti sjajna zabava. naravno uvek sam za zabavu ali samo da proverim koji se film daje u sali. ulazim u salu bacam pogled na platno i odmah znam da se prikazuje bojno poolje zemlja 13 deo, u sali su sve do jednog nadopani likovi koje poznajem, moja pojava im deluje smesno jer sam jedini koji nije odvaljen. pocinju da se histericno smeju sto mi ide na kurac tako da ih ubrzo napustam a i kao film sam gledao a knjiga je jos gluplja. izlazim iz sale i zaticem prazan bar, shvatam da su me moje pijandure izjebale i otisle na zabavu bez mene. tu se opet doticem svesti i kontam kako je ovo sve san i pokusavam da se vratim par minuta unazad ali ne vredi. ispizdim i izlazim iz bioskopa, napolju se vec smracilo. u kadar mi upada tv prenos, na letnjoj pozornici se izvodi karmina burana a gledaoci su sacinjeni od mase budista koji meditiraju uz zvuke. vraca mi se film da sam na centru, ulicom i dalje prolazi parada u slavu dana drzavnosti samo sto sada primecujem da je glavna ulica obezbedjena celicnom ogradom na kojoj su okaceni ljudi koji protestvuju na nas unutar ulice. sve mi vec ide preko kurca, zeleo bih da se probudim, toliku kolicinu psihoze nisam u stanju da izdrzim. trcim trazeci izlaz iz glavne ulice, napokon dolazim do mosta. prelazim ga i uocavam lika koji stoji u koritu potoka, vadi nenormalno veliku kitu i pocinje da ga samom sebi pusi. zapanjen penjem se na jedan stub mosta i komentarisem na glas, jadan covek, ovakvu devijaciju nisam video ni u najgroznijim primerima elefantije. masa mladih devojaka se okuplja i tapse, jedna mi odgovara na moj komentar kroz ironicni smeh hahaha nije valjda da tek sada vidis ovoliku kitu kontam pa naravno kurvo kako bih ja i video iciju kitu ali ako je tebi ovo normalno onda si ceo zivot spavala sa slonovima. nastavljam ulicom kroz park koja vodi mojoj kuci. prolazim pored demoliranog kioska, pokupim sa poda flasicu tecnosti na kojoj pise za uterivanje straha divljim veprovima, vucima i jezevima. drugi predmet koji je ispao iz demoliranog kioska je trouglasto izduzena plocica koja se od vrha ka sirim krajevima moze razvuci u displej na kom pocinjem da pratim neki fudbalski dogadjaj, tj jedan klip od nekih 6 min. klinac mi neki prilazi i psuje me u smislu odakle mi tako skupa igracka. ja mu se pravdam kako je to sranje od igracke, zasta ce mu displej sa samo jednim klipom od neke scene fudbalske utakmice, uzima mi klinac igracku iz ruke i pusta neki pornic kako bi mi dokazao suprotno. ok neka mu igracka, prelazim sledeci most na putu ka kuci i srecem jenog od drugara koji je trebao da bude sa ostalim koji su otisli busom na zabavu na kojoj sam i ja trebao da odem. setim se i pitam ga sta se desilo, on samo zuri u mene par trenutaka i kaze ma ispala frka, neka tuca... pitam ko se pobio? on ostaje kao stopirana scena iz filma, shvatam da mi je mozak ostao bez ideja te ne dobijam odgovor od druga jer sta god on rekao je moja svest. to mu objasnim ukratko recima, likujem iako znam da sanjam, neshvatljivo je koliko volim da se pravim pametan pa makar samom sebi, ta me misao bedaci te uzimam flasicu sa napitkom koji uteriju strah navedenim trima zivotinjama jer sam spazio jeza i interesuje me sta ce se desiti. popijem tecnost koja ima ukus heksorala, shvatam da mi se u zeludcu odvija reakcija koja stvara penu koju sada mogu da bljujem, ne klasicna pena, vec poveci baloncici slicni onim baloncicima koje prave deca od sapunice sa onim malim sranjima. jez upada u frku i bezi od mene, skace u reku gde upada u nevolju jer ga ogromni recni pacov prati. interesujem se za tu scenu par trenutaka i odlucujem da je stvarno dosta i da bi trebalo da se probudim ali paznju mi skrece policija, pandur iz kola vice na mene sta radis to majmune na dan drzavnosti kakvi sad baloncici kakva sranja??, jer naime jos uvek ispustam baloncice od napitka, hvatam beg i blizu sam mozda 300 metara od svoje kuce, na trecem mostu stoji auto i neki lik koji pizdi jer ne moze da ga pokrene, posmatram scenu sa strane i paf, neki dzip prolazi kroz auto, nije mi jasno kako sve dok ne pogledam od pozadi dzip koji prakticno nema nista u unutrasnjosti a ipak sa strane sam jasno video vozaca i sedista, u uglu straznjice dzipa stoji ime firme koja izradjuje automobile namenjene za brze kretanje kroz saobracajne guzve, pokusavam da skontam po kom principu je napravljen taj dzip ali ne ide. dolazim do svoje ulice na kojoj sa strane je sada plocnik sastavljen od golih tela muskaraca i zena. svako ima na svojim bradavicama i ocima metalne novce. skontam da bih od par njih mogao da sakupim za cigare. krecem da sakupljam novcice sve do jednog debeljka, on jedini nosi pantalone. zauzima stav za tucu, ja kontam da je on u fazonu nekog opasnog lika, mafija. ali sam opet svestan da je to moj san tako da preskacem celu scenu tucnjave i samo za kraj vidim kako ga ubijam udarcem pesnice u potiljak. uzimam mu iz dzepa novcanik i neki maleni cilindar. u novcaniku su neke meni nepoznate strane novcanice dok je cilindar mnogo zanimljiviji jer provaljujem da moze da se produzije i savija, neznam kako ali dolazim na ideju da se od njega moze napraviti lezaj, i to ne obican lezaj namenjen odmoru vec nesto vise kao uredjaj za kontrolu nad drugim ljudima.brzo ulazim u kucu i od cilindra spravljam masineriju.potrebno je samo da legnem i fokusiram se na osobu koju bi kontrolisao. teska odluka. razmisljam par trenutaka i shvatam da zivim u mestu gde obitava populacija sacinjena od samih starkelja... e pa do kurca cije ja to neurone da eksploatisem??? pizdim naokolo razbacujuci stvari po kuci dok se ne probudim.

Najtiše što može, ko sa predstave loše iskradam se iz sna - iz ogledala viri jedan stari ja.

Veceras se iskradam iz tvojih snova po prvi puta.

Iskradam se da te pozovem na ples.

jučer na poslu naporan dan, dosadilo mi je uporno objašnjavati nekome nešto x puta na n-tu potenciju (a znam da apriori odbija da shvati iako bi uz malčice napora i mogao). zrak smrdi - padat će govna... ko kakva razmažena ženskica odlučih trenutni čemer i jad utopiti u nekoj kupovini isprobavam odjelo iz ogledala zamrljanom ružem za usne (slatko moje narcisoidno, oblekica ti je dobro stajala, zar ne) i sladoledom od čokolade (mamin anđelčić) gledao me neki čudan lik u plavom odjelu s bijelim crtama. pljunuti mafiozo (da bar - nebih trebao 4 slipa amerikana za pišljivi komad krpice i još na pruge) iz vremena Al Capone-a. navečer odlazim na kolodvor. vraća se Ona iz popodnevne šihte. četvrti dan na poslu. dan D 4. izgleda umorno. sjetih se svoga prvog dana na poslu. prošao portu, okrenuo se, pogledao u civilizaciju iza sebe kao da mi je zadnji put. pasmater, od danas tako narednih 40 i kusur godina. odlazimo na pizzu (djeluje mi nešto manja nego zadnji put. optička varka - proširili su lokal). šutljiva je (nedostaje mi njeno brbljanje o svemu i svačemu - bem ti poso) zaspala je vrlo brzo, na trosjedu pored upaljenog tv-a, prekrivena šarenom dekom iz koje je provirivala bosa noga, glave naslonjene na jastuk boje pistacija, simpatično razbarušene kose i neke čudne igre svjetla i sjene na licu. ima li išta ljepše od djevojke koja spava? stojim na balkonu 9 kata i promatram uličnu svjetiljku u parku preko puta. neki se mrak pomiče u mraku ispod svjetla prošeta lijepi ženski primjerak homo sapiensa kamo je krenula? o čemu razmišlja? od kuda ide? zašto je tu, baš sad? koliko puno pitanja i koliko malo odgovora u tih nekoliko osvjetljenih sekundi? upravo kao život - kratko svjetlo između dvije tame - one prije rođenja i one nakon smrti (za one što vjeruju u neuništivost materije - kratki tren stvarnosti između dvije vječnosti) - što radiš sam na balkonu? - probudila se što radim? razmišljam zar je to neka radnja? gledam u što, koga? - pušim rekao sam - spavaj, sve je u redu... gasim posljednju cigaretu iskradam se iz njenog stana kao noćna sjena pred zoru lijepa je kad spava - Moja Svjetlost U Tmini (MSUT) dolazim doma vadim iz smeća opuške, istresam duhan u wc-papir, palim cigaretnu uradak i puštam balaševićem " d - mol " - kombinacija koja rastura (oprez - ne radite to kod kuće)

Polako se iskradam iz kreveta, iz sobe, pa u kuhinji kuham kavu i smješkam se.

Veceras se iskradam iz tvojih snova.

Umjesto da sa da svojoj djeci koja se bliže tinejđerskoj dobi sa ponosom pokazujem što im je otac sa svojim prijateljima i suborcima obranio, što je hrvatski vrijedni puk stvorio i izgradio ja se od sramote kradom iskradam iz kuće i poput ilegalca, sa kako oni vole kazati omanjom skupinom Ustaša nalazim na nepoznatoj lokaciji i uz hrvatskupjesmu, hrvatsku hranu, hrvatsko vino, hrvatske branitelje i hrvatski stjeg obilježavam taj dan, dan D.

Iskradam se iz kreveta tiho, tiše i gledam te.

A onda se iskradam iz prostorije i krećem van zapaliti džoju.

I tako.. dok on spava ja se šuljam i iskradam iz kuće.

Navlačim na sebe hlaće, majcu I tenisice I iskradam iz sobe.

BTW inače volim crnu boju, jedno vrijeme bi se znala obuć u crno (čisto bezveze) a, ona je rekla tadašnjem mi momku, budućem mužu, da pripazi malo jel da sam ja sto posto u nekoj sekti (da to nije sa Božje strane): rofl: pa da navečer malo pripazi jesam li sa njim u krevetu, da se možda ne iskradam na noćne rituale: lol:

Tiho, tiše, odlazim, iskradam se, al ipak trag, trag ti ostavljam na zaparenom ogledalu za dobro jutro.

Cijelo popodne smo bili po vani pa kad smo došli doma nam je mm napravio pohani karfiol: mljac:, onda sam sama opet izašla zamijeniti onu majicu jer nisam stigla prije pa klince spremila na spavanje, malo odkunjala s većim dok mali nije zaspao da me ne vidi da se iskradam iz sobe i tek sam sad tu..