" Događalo se da i ja izgubim živce, ali nogomet je takav, uvijek je neka frka, pritisak je veliki ", rekao je Mamić.

Gašpi je ponavljao kako je ' jako žalostan i zabrinut ', pjevao joj je pjesmice ' dođi, moja Gala, draga najljepša maco, bebice moja voljena... ', a ja sam se jedva suzdržavala od toga da izgubim živce.

To ne znači da i ja ne izgubim živce.

U zadnjih 20 god valjda sam imao godišnjeg odmora 4 dana i to kad sam dobio otkaz u poslovnom prostoru, pa sam da ne izgubim živce otišao na more da se smirim.

I uglavnom funkcionira i smanji se cviljenje-cendranje-protestiranje te brže uspijemo doć do kreveta nego ako izgubim živce i dreknem da prestane.

Problem je što ja jako lako izgubim živce i danas sam im potrgao taj " znak " (tj list isprintanog papira umotanog u običnu prozirnu fasciklu i pribijen na drvo) i na drugi list papira nešto napisa i zalipia na to misto, na njemu im opsova mamicu i ne baš lijepim riječnikom rekao im da me briga za njihov znak.

Kad izgubim živce i dignem glas nastane svađa i onda djeca plaču... (Alisa u zemlji čuda 20.03.2008., 13:27:03)

Pa sam onda ljuta sama na sebe kad izgubim živce (oko čega sam imala i prvu svađu sa mužem u ovoj godini).

Da nisam tako postupila, kuhala bih ručak za obitelj, koji bi se na kraju završio ili svađom ili divljanjem unuka, hrpom suđa koju treba složiti u perilicu, a pola oprati na ruke, zatim bi jedan zet i najstariji unuk žurili na košaricu, kćerka na posao, mlađa s najmanjim doma na spavanje, a meni bi ostala u gostima moja dva " hahara ", koje obožavam jer su prava naivna djeca, a kako su različiti, za tren se posvađaju, pa pomire, pa potuku, i onda mi je žao kada " izgubim živce " i vičem na njih.

sve je to seljačko govno i europa ih uzima kako njima odgovara, a međunarodni trgovci isto tako, ali te poradi borbe sa eu još dodadno izgnijeće. da će biti tog rasturanja to su lopine znali još1995., a da neće biti sposobni ni voljni kompleksnosti se tih odnosa prilagodit, i to su znali, PA SU VAMA LAGALI, A SEBI KRALI. ovo kad ja izgubim živce, to je samo prividno, zbog kretena hohštaplerskih i sitniša koji meni ili bilo kome od vas rade slična jadna sranja, ali u sebi je čovjek uvijek miran kao visoko jezero na tibetu, ne? bil bi čovek jadan kad bi sebi dopustil da ga takva krama politička i pseudo-biznismenska razjebe, ili ova krama oko tebe, zorane, ta šaka ničega.

a) Da, osjećam veliki teret zbog proslovih i obiteljskih briga b) Ne, ne osjećam napetost, a obitelj mi ne stvara probleme c) Možda ponekad zbog kolega na poslu izgubim živce

Nekad mi dođe lupati glavom u zid ka i većini roditelja ali uvik sebi mantram on je malo dite, ne radi to namjerno i uglavnom se uspijem skulirati - ALI jedanput me je izludija, izgubila sam totalno busulu i rekla mu sad kad si tako zločest molim te ajde doli u babe ja više neman snage svađat se s tobom i uzela ga za ruku i krenila prema vratima i onda se u sekundi sabrala i rekla - oprosti koke mama se iznervirala, aj molim te budi dobar - a on odvalija od smija i kaže - ajde opet me vodi babi, ajmo se opet igrati - očito nisam bila tako opasna kad je on mislija da se igramo, ali ja sam se osjećala katastrofa i nikad više nisam dopustila sebi da tako izgubim živce (i nadam se da neću) On, je inače baš dobro dite, ali ka svaki pravi ovan uporan do besvjesti i mama mora dobro istrenirati svoje strpljenje

Upalim, gledam i nakon nekoliko minuta izgubim živce i ugasim ga.

Mojima iako su mali, obraćam se kao važnim odraslima... daleko od toga da ne izgubim živce ponekad od ponavljanja, ali kod najstarijeg su se počeli vidjeti prvi rezultati (ima osam godina...).

Istina, nekad i ja izgubim živce, pa nekoga malo UBODEM (ali ne uvrijedim), no, zašto šutiš, zašto štitiš sve te ljude koji PLJUJU PO MENI i vrijeđaju me direktnije nego ja njih?

Svađamo se cijelo vrijeme i to na način da ja njega tjeram da radi, naređujem, dajem upute a on se opire... nastoji uvjeriti da je pogrešno što ga ja prisiljavam da uči i to će izazvati posljedice ove i one... npr. ako ga tjeram da riješi zadaću, knjige će se oštetiti i onda će mene škola tužiti za knjige (koje treba vratiti)... a on ne želi pisati pisanim slovima, na čemu ja inzistiram (koja mu slabije idu) nego tiskanim, jer su slova u knjizi svakako tiskana i zato je potpuno pogrešno zadatak riješiti pisanim slovima... ili sasvim sigurno on ne treba pročitati taj tekst do kraja jer učiteljica nije tako rekla i ako ga pročita, to će biti potpuno pogrešno a on ne želi iznevjeriti učiteljicu i sl... svačeg se on dosjeti... i otrpim ja puno toga... popustim... volim kad vidim da je dijete domišljato... i duhovitost cijenim, stvarno... ali ponekad poludim... a kad poludim, izgubim živce, onda sam opaka... zavitlat ću ravnalo ili olovku na suprotni kut sobe... slomit ću kist i sl. (ustvari demonstrirat ću silu, agresiju)... i šamarčinu ću mu zalijepit ponekad (rjeđe)... češće ću strgnuti stranicu iz bilježnice koja je sva zgužvana od čestog brisanja i natjerat ' ga da ponovo napiše zadaću i sl... uz glasno i strogo uvjeravanje (ustvari vikanje)... ovo sad izgleda kao da maltretiram dijete... a samo pokušavam preuzeti kontrolu nad njegovim obrazovanjem... stvoriti mu radne navike i sl... kao odgajam ga... pritom dolazimo često do nekih granica graničnih situacija u komunikaciji... i vlastitih granica tolerancije... sad da ne bi izgledalo kao da ja tražim perfekciju, dijete je prvi razred bilo četvorkaš jerbo ga nisam htjela prekoviše maltretirat '... hihi, vrag odnio šalu...

Mogao sam tamo biti još dva puta toliko i riješiti problem umjesto da onako pacerski izgubim živce i lupim bilo što.

Sad je red na mene da izgubim živce.

istina, same smo si krive s jedne strane, mamashnita i ja sam u istoj situaciji, sve kaj je napravil u životu napravil je jer sam ga ja večinom gurala naprijed, a za nagradu kad zamolim da mi pomogne nekaj na pol vure, dobijem vikanje, pas mater itd... ponekad dobim ispad bijesa da cela kuća ori od moje vike i onda se čak udostoji nekaj napraviti, nažalost kak idemo sve dalje i dalje on je sve leniji i leniji, pa se pitam imamo mi uopče budučnost, pogotovo jer ne želim da sve to moje dete gleda i sluša, al kak ti veliš, možda do 2018 najde neki posel, a do tad? da izgubim živce?

Imali smo i mi faza u kojima smo jedan drugome nešto loše napravili, jako puno faza.UVIJEK ali uvijek je on taj koji prvi počne, valjda iz dosade.Pa mu ja vratim, ali to u njegovoj glavi nije izjednačeno pa mi se mora osvetiti zato što sam se ja njemu osvetila: confused: tako da on uvijek počne i obavezno završi (jer ja na kraju skroz izgubim živce i popustim). Npr. on mi je jednom sve olovke za oči potrgao napola, ja sam njemu bacila jaje u zid u njegovoj sobi (morao je ponovno krečiti sobu ali bili je presmiješno, još i sad se sjećam kako je stajao u šoku i gledao što radim dok sam se zaletavala prema njegovoj sobi s jajetom u ruci: rofl:) nakon toga je on meni razmazao kaladont po jastuku (ja sam to tek otkrila kad sam legla na jastuk i osjetila nešto mljackavo), nalakirala sam mu nokte dok je spavao, on meni uspio zatvoriti vrata dok mi je ruka bila na okviru od vrata pa mi je mali prst nastradao toliko da sam završila na hitnoj i u gipsu 2 mjeseca, ja sam napravila lažan profil na fejsu (jer me na pravom blokirao) dodala ga i sve mami prepričavala s kim se dopisuje, s kim je sad u vezi (: rofl:) onda sam ga onako bockala tim informacijama, e kako ga je to iznerviralo haha nije mu bilo jasno kako ja to sve znam (na kraju je skužio al je bilo predobro xD), onda je on meni dok smo bili na moru dok sam se tuširala kriomice ušao u kupaonicu i okrenuo tuš na najvruće dok sam se šamponirala tako da sam si spalila glavu i leđa i plakala 3 dana i to sve samo zato što sam ga preduhitrila da se poslije plaže prva otuširam (što je njegova tradicija). Bilo je tu stvarno svačega

- Ponekad izgubim živce... ne ljuti se što zovem.

Nikada ga ne tješim u tom trenutku, ali ga ni ne ignoriram, pokušam mu riječima objasniti da mu sad moram presvući pelenu pa da će se poslije moći igrati, ali to ne pali kod njega (čak mislim da je premali za to), pa izgubim živce i zavičem par puta dosta oštrim tonom i opet ponovim priču na početku.

Ja sam s tim probala al nije mi isti feeling ko kad crtam sa olovkom, ne volim baš, izgubim živce kad mi ruka poleti: D..

Ne ide meni to višesatno pregovaranje oko par dolara, ja izgubim živce i bude mi neugodno i jednostavno na čelu mi piše " Budala kojoj možete prodati sve šta vam padne na pamet ".

Neki dan mi se moj prijatelj BARAKAŠ i domoljub od glave do pete žali " Znaš Drago ne mogu čitati Hrvatski list, izgubim živce. " " Nema ništa od brbljanja dok netko ne ode u zrak. " I onda se razvezla diskusija o tome zašto Hrvati dozvole da dođu u situaciju da skoče na noge u određenoj vremenskoj periodi i onda eruptivnom snagom iskažu svoje nacionalne težnje, a prethodno svojom pasivnošću namame Serve.

I toliko zbog toga izgubim živce da redovito zakažem u osnovnim socijalnim i vitalnim funkcijama, pa ostanem bez posla, prednjih zuba, prijatelja, života, psa koji me napusti i pobjegne, oda se promiskuitetnom ponašanju i konzumiranju prekomjernih količina alkohola.

Dosta dobro plivam u svemu tome ali ponekad, priznajem, izgubim živce.

I onda se i ja izderem, izgubim živce, tada se od mene radi instant-krivac, da ja sam kriv nek ' se gone

Pa ju opet moram pokretati, pa onda opet u server i onda izgubim živce i lupim po tipki Ctrl koliko god mogu:).

A ako samo malo dignem ton i izgubim živce, prijete mi se opet Remetincom ili fizički napadaju, buše gume na autu i provociraju nesreću