Ja: Ja sam se trudio poslati dobru sliku o tebi....

Već dva dana potečem (trčim) za kartama Sigurno se pitate, za kakvim kartama ona trči? Pa lipi moji za kartama povodom komcerta, ni nikakova grupa poznata u pitanju, niti pjevač ili pjevačica poznata širem auditoriju, ne, ne, ne, već za koncert naše domaće kantautorice, autorice, poznate po lipim kanconama na domaćem jeziku, koja je jako puno lipih kancona napisala za naš MIK-melodije istre i kvarnera.Morda ste i čuli za nju, a morda i niste, sad ću Van ja reć, riječ je o našoj Mirjani Bobuš.U Hrvatskom Domu kulture na Sušaku ona ima koncert povodom petnaest godina rada, gosti su joj naši poznati MIK-ovci, Mario Lipovšček (to van je onaj ki ima petkom emisiju na Novoj Tv-Bijele udovice, tamo se zove Marija Pomija), Karin Kuljanić, Vivian Galeta, Voljen Grbac, grupa Rivers, Grupa Accept, Mirko cetinski (tata od Tonija), a ja, ja san lipo ostala bez karti, i sad san doma i ljuta san na sebe, ali kako je izdan njen CD onda znan da će jedan bit moj, samo drugačije to izgleda uživo, ča ni tako?

Cijena je kod nas prevelika, al ja ja ju kupujem u duty free shopu u zrakoplovnim lukama pa me izađe stotinjak kuna jeftinije, tako da cu je vjerojatno opet kupiti.

Ti si ipak ti, a ja ja, i tu ni bog otac ništa više promijeniti ne može.

Otvorila okice, digla roletice, a ono vani sunašce, ma koja milina.Njegove zrake maze mi lice, a ja, ja se smiješkam, godi, mi, baš mi je lijepo.

Tako bilo noća s, a danas, danas je puno boje, isplatilo se trljanje Vela cura dobro, gospođa otišla, ma tu je, samo druga vrata livo, ali i ona če još malo pa na glavna vrata van, samo još malo, a ja, ja i moja manja cura, ma mi se nedamo, baren još dok sve ne bude pod kontrolom

A ja sam sam rekao da ja, ja u boga ne vjerujem, i da bog može biti samo u ljubavi - ističe Lustig.

Ok nisam baš cvilidreta, dosta toga mogu podnijeti otprilike bol do nekih granica recimo onesvješćivanja moj prvi porod je bio upravo takvo iskustvo, ne ništa mi nisu dali, jer tada u tom mjestu, u toj bolnici, su bili valjda po onoj - tako se kalio čelik a ja, ja onda postanem poprilično otrovna prema njima, sebi, pa komentiram recimo u tim momentima neizdrživih višesatnih trudova sam pjevala borbene jesam ono znate - ustajte vi zemaljsko roblje.. pa su me gledali onak malo čudno, onda sam im se ipak onesvijestila pa su me pljusnuli osvježavajuće buđenje bilo je popraćeno mojim komentarom - ok. a kad prelazimo na čupanje noktiju?.. pa su me opet gledali.. onak malo čudno pa kad je izlazila posteljica ja sam prokomentirala ako je i maternica tu negdje, da bi htjela da je vrate, jer bi je ja rado još imala, neko vrijeme, jer može mi zatrebati pa su me gledali.. onak malo čudno i tako..

Ne daj se zajebat i razmisli svoju VELIČINU I SVOJE JA... JA SAM TA NEPONOVLJIVA I JEDINA I TAKVU ME BOG SADA U OVOME SVEMIRU I POLJU HTIO, i nitko nema pravo time raspolagati kako ti nećeš.

Ali ja, ja sam bio ravnodušan poput kamena studenca.

A ja, ja sjeđah uz Oca svojega.

Dodirni me, ja sam gumeni oblak Vjetar, čvrsta partitura neba na koju je nagomilan led, vidš li kroz njega Ja nisam neki san koji si sanjao slušajući svoje omiljene pjesme, dok si se opijao na šankovima i tijela, gomile tijela guraju te, a ti pitao si koje tijelo: san, tvoj je san To nisam ja, ja sam priča koju prati povijest primamljivih događanja, ništa više Zasigurno si to znao, morao si Ali bila ti je potrebna varijacija znamo ulogu su imale i molekule kojima smo oblijepili naše umove kako bi se uzeli u obzir: nismo bili konkretni, niti smo temeljito propitivali Tad si htio vjerovati da svemir napokon zuji onako kako ga ti čuješ Ali sve ovo je bila samo ograničena prijetnja, neizbježna apokalipsa koja se već jednom dogodila i dogodit će opet milijardu puta: Znao si da treptaj, dva i tri ne donose bog zna što No, ipak, iskrene zablude najljepša su svjedočanstva da i Pepeljuge više ne žele na ples bez sigurnih jamstava Znao si, to si znao, a ipak... izabrao si očekivano

Ti si moja kuća, a ja, ja sam dom tvoj.

Ti si moja ljubav, a ja, ja sam čovjek tvoj

- Ja, ja... ja nijesam lijep?

Ne znam kakvi ste vi, možda ste već uvrijeđeni jer ste upravo vi jedna od osoba koja mi je pristupila s nekim tako napornim pitanjem ili stavila svoj ručnik preblizu mom, ali ja... ja nisam osoba koja uživa u razgovorima s nepoznatim ljudima i ja... ja nikada... baš nikada nemam potrebu prići nekome na cesti.

Ostala sam duže od planiranog, upoznala Michi i Sljivu ja, ja... vraćale smo se taxijem doma (one platile), cure su super, a da nije bloga ne bi se nikad ni upoznale (vjerovatno)... danas sam se vratila kući i sve mi je nekako neobično, ispala sam iz kolosijeka svakodnevnice, ali vratit ću se ja čim prospavam noć...

Nije se vise javljao i ja... ja sam se razocarala.

Uistinu moja svijest sam ja, ja nisam ovo odijelo koje nosim, koje mijenjam, ja sam energija koja mijenja oblike, sada sam ovo, sutra sam ono, danas sam muško, sutra ću biti već žensko.

nemeres ti uzet sifru " ja " kad sam ja " ja ", (ovo govorin onom drugom ja), nije posteno, a ća je u vom svitu pošteno, viktore dragi ne daju ti više s mirom ni komentirat-zdravo

Danas sam bio u gradu. u kafiću su konobarice nosile majice nekog dućana otamo, podmetači za kavu, ružičasti, s istim imenom su bi bili pod šoljom, svaki rasvjetni stup od grada do skretanja za proložac je imao po jednu reklamu, radio imotski je imao prijenos uživo, (tehnički užasno odrađeno, hebga). uglavnom, narod je otrovan, dragi moji imoartovci, ovim ljudima treba čitav gram u žilu, ne radi se više o pizu da ih poravna.još su tu bili fratri, crni i bijeli, da blagoslove ovaj veleban događaj. dobro što gutamo kapitalizam ko nimfomanka per u, nego nam još to fratri blagoslivlju. očekujem i poziv s oltara: kupujte krpice i plastiku u park shit, samoreklame todorića do ja-ja. nema tu pomoći. u gradu osvanuo crni grafit da cajke ne bi trebalo slušati zbog bleiburga, preformulirano: ne slušajte cajke, budite ustaše... dno se ne nazire, veći dio trupa je probijen, dade li se išta spasiti, ne znam. lova kupuje sve, zapušit će sva usta, i moja, iz solidarnosti prema bližnjemu, prema ideji, a najbolje bi bilo sve stjerat u 3 pm. i tako dalje. živi bili pa vidjeli, seljačka duša umire nepovratno, na stupu srama.

ja? ja... od kud da krenem? pa dakle... od sad... doma sam.trenutno.ovo ljeto sam bila predodredila za šljakicu na moru i podebljavanje svog novčanika. skoro pa totalni fejl promjenila sam četiri birca i tri grada.radila sam u crikvi, skoro pa selcu i u dva birca u novom vinodolskom.jedino šta je dobro proizašlo iz svega toga je nešto super frendova, kupanje na moru, MORE, to šta sam napokon shvatila da hrpu stvari mogu i solo, osamostalila sam se i sazrijela u glavi. na kraju je moja turneja završila visokom temperaturom, jakim bolovima u plučicama i boravku na infektivnom odjelu.izvukli su iz mene litru krvi, pa se malo čudili zašto mi se vrti.četrdeset i sedam puta mi uzeli bris grla gurajuči mi onaj šugavi štapić za čistit uho skroz do pete.onda su se čudili zašto mi se povrača.gurali su mi reflektor kojeg se ni jedan prosječni koncert rolling stonesa ne bi posramio drito u facu svakih pet minuta kroz sat vremena.naravno, jaka glavobolja je i dalje bila neindentificirana... onda su odlučili da je najbolje strpat me u bolnicu na odjel. ondak sam si počorkila na odjelu, naravno još dva put su mi izvadili krv, da ne bi bilo viška, pa mi spucali braunili i šesnaest boca infuzije kako bi prividno nadoknadili svu onu krv koju su mi oduzeli i iskoristili ju za istrživanje superkulštrumpfastičnih ljudi kao što sam ja... pih... oni misle da ja to ne znam.da... navečer mi je došla nadrkana teta doktorica i rekla da budući da oni pojma nemaju šta je meni moram ostat do sutra.ja sam reko da neću.pa je rekla da moram, pa sam rekla da neću.i onda sam neš potpisala i otišla doma. i trenutno sam at obed viliđ, tooloomarim, izlazim, đabalebarim, super mi je, umirem od vručine, vucaram se okolo s frendovima, družim se s ljudima za koje nikad ne bi rekla da budem i zujim kroz jedno genijalno ljeto... jedna osoba mi strašno jako fali i jedva čekam da ju vidim... malo pauziram s capoeirom jer sam totalno švorc... fali mi ekipa, najbolja na svijetu. capoeira camarada hmmm... jebe me inspiracija... previše je toga za reč... sičuejšn s glavom je nešto bolja.što je stvarno super leđa su sve sprejebanija, al stvarno se više nemam snage opterecivat oko toga... stalno nešto novo... sad ovo, sad ono... laganini kužim da je najbolje ne razmišljat o tome uopće.jednostavno sve to treba stavit u neki 53629 plan i živjet.jednostavnije je, a ja sam sretna. prekvalificirala sam se.u nešto vezano uz klince.čak nisam ni zicer kak se službeno zove.nešto kao dadilja.uglavnom, to je ono šta mi je trebalo da mogu radit ono što želim radit... jupi jej nadam se da će bit sve po planu... tetovirala sam se opet... i opet... i opet... uglavnom, sad imam pet tetovaža... trenutno... ok, ako se tetoviraš jednom jako je mala šansa da ćeš ostat na toj jednoj... stvarno mala.volim svoje tetovaže...

nije onako kako sam ja to zamislio, ali zasad ne znam bolje. ali sitit cu se ja. ja sam htio da odmah bude, velika slika, ali ono neće nego link na sliku, a ako maknem link onda prevelika, no dobro sredit cu ja to, nekako. što se tiče slika gore. kako smo krenuli na današnji dan u 5 popodne, nismo mogli puno toga uslikati, pa su tu samo slike priprema. malo smo mi, malo kombi, malo stvari. zasad nije zanimljivo, ali kao i svaki dobar roman, uvod je uvik dosadan: -)) par tehničkih informacija: kombi: rent-a-car FIAT DUCATO broj putnika: 9, 2 žene i 7 muških datum polaska: 14.6.2004. datum povratka: 29.6.2004.

Partneri uvijek namecu (sa silom, ucjenama, ovim, onim) svoje zelje, svoje zahtjeve, ja ja ja. samo je bitno sto ja zelim. hm. nes ti braka i zajednistva.

Ti si moje oko, a ja, ja sam pogled tvoj.

Ti si moje lice, a ja, ja sam osmijeh tvoj

šta je reć da se Nikola ulijenio u zadnje vrijeme i nije više toliko kreativan u bacanju fora. a i onaj ja-ja-samo-ja-volim-da-pričam-o-samom-sebi-all-the-time-Edin se ugasio. biće se naložio na onu ciganku alexu pa sad izgara iznutra: D

Posve sam miran i suguran da ću doći na svoje, jer nisam važan ja, ja sam kazaljka koja pokazuje sekunde, a glavna kazaljka je Hrvatska.

... najdraža, BigBlogerica, imaš pravo,... garavici je bilo vjerovatno nešta drugo na umu, hahaha... ka ' autoritet, i tome slično... al ' ipak neznam šta te stislo, ne gledam baš ni ja puno TV-e i je da je kapitalizam do ja-ja, a i nemaš šta drugo vidjeti, pa bar onda da vidimo... to... deminutiv od star... nije loše za krvotok, i oko... nemam pri tom šporke misli... hahahaha.. a lipo je vidit " lipo ".... aj ' lipa moja jedan pozdrav..... (cupid 08.05.2009., 11:57:02)

Gospođa je postala disocijativna, gradi se multiplo u svojoj personi kojom, kao, barata suvereno. morat ćete interese svoje gospođe raszgraditi onako kako su i nastali, specijalno te gdje se formirala za mogućnost vanbračnih izleta i ostale " senzacije " jer nije ona tako strašna, te su senzacije zapravo kompenziranja. interes za avanture stvoren je kada su je kurili i kada se sama užigala za to jer promatrali ste je dugo i jasno u tom paljenju, ali i vama je to isprva bilo napaljivanje, mrvica mazohizma i prilika za analizu. ako ona sad intelektualno više ne može percipirati to vraćanje na prvobitno stanje, pokušajte to emotivno dekonstruirati u njoj jer ta je palaća sva umjetna, to je izgradio njen mutavi ego, a tog joj potpaljuju njoj slični jadnici, poput nekih na ovom blogu, i tako se ti izgubljeni nekršćanski jadni komunjare pronalaze. ne dopustite da izgubi " dušu ", homo-oralni aspekt svoje psiho-eutipnosti i punoću osobe-kao-majke-odgajateljice-voljene supruge-diade-koja-je-obitelj. slike su iskonstruirane umjetno, sama pohota ne može biti uzrok, jer bi je abreagirala sa mužem, ima načina bezbroj, zar ne, čak i za sasvim impotentne ili neinventne muškarce. klitoralno-falusnom fazom ponaša se kao da je tek jučer otkrila nadraživanje i svršavanje, ne? to je smiješno, recite joj to. ne treba njenom kurvišu mama. ako mu pak treba žena, ALI HEJ, PA ONA VEĆ JEST, I TO VAŠA. dakle, sunce moje, ne lutaj, volim te, JA, JA TE VOLIM. dakle, ipak postoje talozi, i njih treba, kažem razgradit, jer zna se kako ste ih stvorili, imate sjećanje nekakvo. vodite je prema vrhuncima i senzacijama koje su u braku nekada postojale, jer te je fine momente zabilježila, sa vama. ne dopusti da se u njenoj glavi razvije slika tog nekog novog muškarca, toliko da je konačno poželi spustiti u utrobu ili do klitorisa, jer će je tamo početi kupati estrogenom, gestagenom, aromatazom itd, i počet gorjeti za njega, on će je dolje grijati. sve joj to recite. talozi o kojima govorim su povremeni poremećaj i mnoge ih žene kasnije zbace potpuno, kao što će i nevjerničku prljavu spermu i znoj i slinu ovih jadnika, nekih, koji se ovdje javljaju. otkrijte joj da ima prolazni problem poznat u psihoanalizi recimo kao PARCIJALNOST LIBIDA, LIBIDINOZNOSTI ili parcijalnost želje koja je u njoj samoj formirana još doma, kod vas, dragi prijatelju (?), a onda lako pronađe tipa kojeg će oralno, emotivno, petingom, lancima, kao matrona i mama pokroviteljski ili mazo-sadistički - dakle uvijek sektorski, parcijalno obrađivati, da bi riješila te frustracije koje zapravo pripadaju u vaš brak, a ne u vezu njih dvoje jer IONAKO JE NIKADA NEĆE MOĆI IZNOVA GRADITI, KAO KVALITETAN BRAK ILI ODNOS, JER VEĆ BI TADA PRVI BRAK PORUŠILA, pa ne mislite valjda da će u avanturi pronać čovjeka svog života? da je baš i brad-orlando-pitt-bloom mogu joj dat samo novaca i nešto seksualnosti, i masu problema sa strane, kada " angelina-miranda " doznaju i podivljaju, ili se nađu sa vama, a sve su to jadne dekonstrukcije i akcije koje zdravorazumnome čovjeku ne trebaju jer takav nema komplekse pa i nema što puno dokazivat sebe sa strane. hugh jackman, hej, pa taj bar može imat... pogledajte mu brak i gospođu. fantazija. vaša gospođa dakle na švaleru odrađuje problem kojeg nije mogla i znala sa vama.