Njihovi običaji, njihov način života čak i izgovor hebrejskog jezika mogu se razlikovati, ali Židovi su jedan narod ujedinjen zajedničkim precima; patrijasima Abrahamom, Izakom (Yitzhak) i Jakovom (Jaakov).

28 I Jaakov poživje u zemlji egipatskoj sedamnaest godina; a svega bi Jaakovu sto i četrdeset i sedam godina. 29 A kad se približi vreme Israelu da umre, dozva sina svog Josefa, i reče mu: Ako sam našao milost pred tobom, metni ruku svoju pod stegno moje, i učini mi milost i vjeru, nemoj me pokopati u Egipatu; 30 Nego neka ležim kod otaca svojih; i ti me odnesi iz Egipta i pokopaj me u grobu njihovom.

A on reče: Učinit ću kako si kazao. 31 I reče mu Jaakov: Zakuni mi se.

1 A Dina kći Leina, koju rodi Jaakovu, izađe da gleda djevojke u onom kraju. 2 A ugleda je Šhem, sin Emora Efejina, kneza od one zemlje, i uze je i leže s njom i osramoti je. 3 I prionu srce njegovo za Dinu kćer Jaakovljevu, i djevojka mu omilje, i on joj se umiljavaše. 4 I reče Šhem Emoru ocu svom govoreći: Oženi me ovom djevojkom. 5 A Jaakov ču da je osramotio Dinu kćer njegovu; a sinovi njegovi bijahu u polju sa stokom njegovom, i Jaakov prešuti dok se oni ne vratiše. 6 A Emor otac Šhemov iziđe k Jaakovu da porazgovora s njim. 7 A kad dođoše sinovi Jaakovljevi iz polja i čuše što je bilo, žao bi ljudima vrlo i razgnjeviše se vrlo, što učini sramotu Israelu obležavši kćer Jaakovljevu, kako ne bi valjalo činiti. 8 Tada im reče Emor govoreći: Sin moj Šhem srcem prionu za vašu kćer; podajte mu je za ženu

1 A Bog reče Jaakovu: Ustani, idi gore u Bet-El i ondje se nastani; i načini onde žrtvenik Bogu, koji ti se javio kad si bježao od Esava brata svog. 2 I Jaakov reče porodici svojoj i svima koji bijahu s njim: Bacite tuđe bogove što su u vas, i očistite se i preobucite se; 3 Pa da se dignemo i idemo gore u Bet-El, da načinim ondje žrtvenik Bogu, koji me čuo u dan nevolje moje i bio sa mnom na putu kojim sam išao. 4 I dadoše Jaakovu sve bogove tuđe koji bijahu u njihovim rukama, i naušnice, koje imahu u ušima; i Jaakov ih zakopa pod hrastom kod Šhema. 5 Potom otidoše.

A strah Božji dođe na gradove koji bijahu oko njih, te se ne podigoše u potjeru za sinovima Israelovim. 6 I Jaakov i sva čeljad što bijaše s njim dođoše u Luz u zemlji kanaanskoj, a to je Bet-El. 7 I onde načini žrtvenik, i nazva ono mjesto: Bog bet-elski, jer mu se ondje javi Bog, kad je bježao od brata svog. 8 Tada umre Devora dojkinja Rivkina, i pogreboše je ispod Bet-Ela pod hrastom, koji nazva Jaakov Alon-Vakut. 9 I javi se Bog Jaakovu opet, pošto iziđe iz Padan-Arama, i blagoslovi ga, 10 I reče mu Bog: Ime ti je Jaakov; ali se odsada nećeš zvati Jaakov, nego će ti ime biti Israel.

27 Benjamin je vuk grabljivi, jutrom jede lov, a večerom dijeli plijen. 28 Ovo su dvanaest plemena Israelovih, i ovo im otac izgovori kad ih blagoslovi, svako blagoslovom njegovim blagoslovi ih. 29 Potom im zapovijedi i reče im: Kad se priberem k rodu svom, sahranite me kod otaca mojih u pećini koja je na polju Efrona Hetita, 30 U pećini koja je na polju Makpela prema Mamreu u zemlji kaananskoj, koju kupi Avraham s poljem kod Efrona Hetita da ima svoj grob. 31 Ondje sahrani Avrahama i Saru ženu njegovu, ondje sahraniše Jichaka i Rivku ženu njegovu, i ondje sahranih Leu. 32 A kupljeno je polje i pećina na njoj kod sinova Hetovih. 33 A kad izgovori Jaakov zapovijedi sinovima svojim, diže noge svoje na postelju, i umre, i pribran bi k rodu svom

No, prije toga, Jaakov poziva dvojicu svojih unuka - Josefove sinove Efraima i Menašea - da prime blagoslov.

Zbog čega je Jaakov dao prednost svojim unucima pred sinovima u primanju blagoslova

A on odgovori: Evo me. 3 I Bog mu reče: Ja sam Bog, Bog oca tvog; ne boj se otići u Egipat; jer ću ondje načiniti od tebe narod velik. 4 Ja ću ići s tobom u Egipat, i ja ću te odvesti onamo, i Josef će metnuti ruku svoju na oči tvoje. 5 I pođe Jaakov od Beer-ševe; i sinovi Israelovi postaviše Jaakova, oca svog i djecu svoju i žene svoje na kola koja posla Faraon po nj. 6 I uzeše stoku svoju i blago svoje što bijahu stekli u zemlji kaananskoj; i dođoše u Egipat Jaakov i sva porodica njegova. 7 Sinove svoje i sinove sinova svojih, kćeri svoje i kćeri sinova svojih, i svu porodicu svoju dovede sa sobom u Egipat

1 A Rahel vidjev da ne rađa Jaakovu, i Rahel pozavidje sestri svojoj; i reče Jaakovu: Daj mi djece, ako ne, mrtva sam. 2 A Jaakov se razljuti na Rahel, i reče: Zar sam ja umjesto B-ga koji ti je uskratio plod utrobe? 3 A ona reče: Ovdje je robinja moja Bilha, dođi k njoj, i ona će roditi na mojim koljenima, pa ću i ja također imati djece od nje. 4 I dade mu Bilhu robinju svoju za ženu, i Jaakov joj priđe. 5 I zatrudni Bilha, i rodi Jaakovu sina. 6 A Rahel reče: Vječni mi je sudio (danani elokim) i čuo glas moj, te mi dade sina.

A oni rekoše Faraonu: Pastiri su sluge tvoje, i mi i naši stari. 4 Još rekoše Faraonu: Dođosmo da živimo kao došljaci u ovoj zemlji, jer nema paše za stoku tvojih sluga, jer je velika glad u zemlji kaananskoj; a sada dopusti da žive u zemlji Gošen sluge tvoje. 5 A Faraon reče Josefu: Otac tvoj i braća tvoja dođoše k tebi; 6 U tvojoj je vlasti zemlja Egipatska; na najboljem mjestu u ovoj zemlji naseli oca svog i braću svoju, neka žive u zemlji Gošen; i ako koje znaš između njih da su sposobni ljudi, postavi ih nad mojom stokom. 7 Poslije dovede Josef i Jaakova oca svog i izvede ga pred Faraona, i blagoslovi Jaakov Faraona. 8 A Faraon reče Jaakovu: Koliko je dana godina tvog života? 9 Odgovori Jaakov Faraonu: Dana godina mog boravka je sto i trideset godina.

Malo je dana života mog i bijedni su bili, i ne dosižu dane života otaca mojih, u dane njihovog boravka. 10 I blagoslovi Jaakov Faraona i otiđe od Faraona

25 I bi kada Rahel rodi Josefa, da Jaakov reče Lavanu: Pošalji me i ja ću poći u svoje mjesto i u svoju zemlju. 26 Daj mi žene moje i djecu moju, za koje sam ti služio, i ja ću otići, jer znaš kakav je posao koji sam radio za tebe. 27 A Lavan mu reče: Kad bih samo našao milost pred tobom; ja sam uzvišen i blagoslovio me Vječni tebe radi

A Rahel joj reče: Onda neka noćas spava s tobom kao plaća za dudaim sina tvog. 16 Kada se Jaakov vraćaše s polja uvečer, iziđe mu Lea u susret i reče mu: Doći ćeš kod mene, jer te kupih za dudaim sina svog.

14 A Jaakov metnu spomenik na istom mjestu gde mu Bog govori, spomenik od kamena, i pokropi ga kropljenjem, i preli ga uljem

Komentatori nude brojne različite razloge zašto Jaakov nije želio biti pokopan u Egiptu.

1 Poslije sazva Jaakov sinove svoje i reče: Skupite se da vam javim šta će vam biti na kraju dana. 2 Skupite se i poslušajte, sinovi Jaakovljevi, poslušajte Israela oca svog. 3 Reuvene, ti si prvenac moj, krepost moja i početak sile moje; prvi gospodstvom i prvi snagom

1 A Jaakov življaše u zemlji gdje mu je otac bio došljak, u zemlji kanaanskoj. 2 Ovo su događaji Jaakovljevi.

1 Tada se podiže Jaakov i otide u zemlju istočnu. 2 I osvrnuvši se ugleda studenac u polju; i gle, tri stada ovaca ležahu kod njega, jer se na onom studencu napajahu stada, a velik kamen bijaše studencu na vratima. 3 Ondje se skupljahu sva stada, te pastiri odvaljivahu kamen s vrata studencu i napajahu stada, i poslije opet navaljivahu kamen na vrata studencu na njegovo mjesto. 4 I Jaakov im reče: Braćo, odakle ste?

Rekoše: Jeste, i evo Rahel kćeri njegove, gdje ide sa stadom. 7 I on reče: Eto još je rano, niti je vrijeme vraćati stoku; napojte stoku pa idite i pasite je. 8 A oni rekoše: Ne možemo, dok se ne sakupe sva stada, da odvalimo kamen s vrata studencu, onda ćemo napojiti stoku. 9 Dok on još govoraše s njima, dođe Rahel sa stadom oca svog, jer ona napasaše ovce. 10 A kad Jaakov vide Rahel kćer Lavana ujaka svog, i stado Lavana ujaka svog, pristupi Jaakov i odvali kamen studencu s vrata, i napoji stado Lavana ujaka svog. 11 I poljubi Jaakov Rahel, i povikavši zaplaka se. 12 I kaza Jaakov Raheli da je rod ocu njenom i da je sin Rivkin; a ona otrča te javi ocu svom. 13 A kad Lavan ču za Jaakova sina sestre svoje, istrča mu u susret, i zagrli ga i poljubi, i uvede u svoju kuću.

30 A Jaakov reče Šim onu i Leviu; smetoste me, i omraziste me narodu ove zemlje, Kanaanejima i Ferezejima; u mene ima malo ljudi, pa ako se skupe na me, hoće me ubiti te ću se istrijebiti ja i dom moj. 31 A oni rekoše: Zar sa sestrom našom da rade kao s kurvom

Slijedeća generacija Jichakova dva sina, Jaakov i Esav, bili su toliko svadljivi da je Esav u više navrata htio ubiti Jaakova i dao nalog svojim potomcima da i oni tako čine.

Volinski kabalista Jaakov Korel Lifšic u delu Šaare gan eden ' Rajska vrata ' (napisanom početkom XVIII stoleća) razvija koncepciju sukcesivnog otkrivanja pravog Božijeg Zakona: »U Šemiti u kojoj mi živimo zapovesti Tore su božanska nužnost. /.../Ova Tora se zove Tora de-Bria (beriah = ' stvaranje ', ' priroda '), a ne Tora de-Acilut (aciluth = ' duhovnost ', ' vrhovno uvođenje ').

Divlja zvijer ga je izjela; Josef je doista rastrgan. 34 I razdre Jaakov haljine svoje, i veza kostrijet oko sebe, i tužaše za sinom svojim dugo vrijemena. 35 I svi sinovi njegovi i sve kćeri njegove ustadoše oko njega tješeći ga, ali se on odbi utješiti, jer reče: S tugom ću u grob leći za sinom svojim.

I dođoše u zemlju Gošen. 29 A Josef upreže kola svoja, i izađe u susret Israelu ocu svom u Gošen; i kad ga vidje Jaakov, pade mu oko vrata, i plaka dugo o vratu njegovom. 30 I reče Israel Josefu: Umrijet ću sada, pošto sam ti vidio lice, da si još živ. 31 A Josef reče braći svojoj i domu oca svog: Idem javiti Faraonu; ali ću mu reći: Braća moja i dom oca mog iz zemlje kaananske dođoše k meni; 32 A ti su ljudi pastiri i uvijek su se bavili oko stoke, i dovedoše ovce svoje i goveda svoja i što god imaju. 33 A kad vas Faraon dozove, reći će vam: Kakvim se poslom bavite? 34 A vi kažite: Pastiri su bile sluge tvoje od mladosti, i mi i stari naši; da biste ostali u zemlji Gošen; jer su Egipćanima svi pastiri nečisti

8 A ovo su imena djece Israelove što dođoše u Egipat: Jaakov i sinovi njegovi.

I čije je to što goniš pred sobom? 18 A ti reci: Sluge tvog Jaakova, a ovo šalje na dar gospodaru svom Esavu, a eto i sam ide za nama. 19 Tako zapovijedi i drugom i trećem i svima koji iđahu za stadom, i reče: Tako kažite Esavu kad naiđete na nj. 20 I još kažite: Eto, Jaakov sluga tvoj ide za nama.

Jer govoraše: Ublažiću ga darom koji ide preda mnom, pa ću mu onda vidjeti lice, pa možda me lijepo primi. 21 Tako otide dar naprijed, a on prenoći onu noć kod čete svoje. 22 I po noći usta, i uze obje žene i dvije robinje i jedanaestoro djece svoje; i prijeđe potok Jabok. 23 A pošto njih uze i prevede preko potoka, prebaci i ostalo što imaše. 24 A kad osta Jaakov sam, tada se jedan čovek hrvaše s njim do zore. 25 I kad vidje da ga ne može svladati, udari ga po zglavku u stegnu, te se Jaakovu iščaši stegno iz zglavka, kad se čovek hrvaše s njim. 26 Pa onda reče: Pusti me, zora je.

A Jaakov mu reče: Neću te pustiti dokle me ne blagosloviš. 27 A čovjek mu reče: Kako ti je ime.