meni je teško. nije da nije. i patim. o kako patim. ali jebemumater sad sam bio sa sestrom na ručku. kako je to sjebano stvorenje pa to nije istina. ona već 8 mjeseci pati slovima: osam i danas, ko prvi dan kad ju je frajer ostavio, ona pati istim fakin intenzitetom. u stanju je reć da ga želi natrag, a za pola sata reć da bolje da joj se ne vrati. i nemre ona bit sretna za njega, jer on sad je. nemre. a kaže da ga voli. pa kaj ne bi trebala biti sretna, ako je osoba koju ona voli sretna. iako nisu skupa. okej, nek joj bude bed kaj nisu skupa - al budi sretna za njega jebemu.

stavila je uskličnik a samo sam bio tužan ja mislim da nije smjela biti ljuta na mene samo zato što sam tužan okej, možda nisam trebao to pokazati tugu sam možda trebao ostaviti za sebe za neka druga vremena ovako sam možda ispao ' sebičan ' inače njoj govore da je takva iskrene ljude najlakše je optužiti za sebičnost i ne bi trebao sada biti tužan ali jesam jebemumater a onda opet, možda uopće nije bila ljuta jebo uskličnik: D

Jebemumater pa ne može to tako, drugovi

Da meni ko kaže kako će mi tilo narest za kvarat moje kilaže pa nakon devet miseci splasnit, da će mi između nogu, nakon šta mi se kosti karlice malo ka izmiste, izać gruda živoga mesa (moga jebemumater) sa želatinoznon posteljicon i da ću posli puštat mliko na bradavice svake dvi ure, ja bi se vjerojatno bacija kroz prozor.

ESEN GUT (jebate ludi patak, progovorila bih i eskimski od muke) Bacin se ko Isinbajeva priko šanka i gaćicama fotkam po sale (jebemumater i kratkoj radnoj suknji), ljudi moji nema di me nije bilo, zgrabin šaku leda iz ledomata, bacin se natrag priko šanka i babi za vrat upalilo je

tamo živi jedna teta. jedna super teta. jedna toliko super teta da sam već pisao o njoj a da joj se nisam usudio spomenuti ni ime ni napisati ništa o njoj jer mi je to teško.. čuvam ju samo za sebe. ja ne idem sad k njoj, ali ću ju vidjeti. nisam joj ni rekao da bih to htio. ići k njoj. išao bih k njoj stalno. i htio bi da ona dolazi k meni. pozvat ću ju sad. mislim da bi nam bilo lijepo. a ustvari ne znam. nemam pojma ja. skupa smo bili samo jednu noć, iako sam ja svaki trenutak koji sam proveo u njenoj blizini, makar oko nas bilo tisuću ljudi, ja sam uvijek te trenutke smatrao našima. baš kao i tu noć. upoznali smo se dan ranije. ona je meni jako super. lijepa, pametna i duhovita. ja sam nju zavolio instatno. drugu smo večer pričali satima i satima i satima i ljudi oko nas već su se ljutili. bili smo totalno asocijalni: D na kraju smo bili već i pijani i kad je došlo do situacije, nije bilo pitanje želimo li mi to, nego hoćemo li moć. smijem se sad dok ovo pišem. smijem se zbog jebene vrtoglavice koja nas umalo nije omela u naumu da se sparimo:) bilo je lijepo i smijali smo se. zaspali smo zagrljeni, disali ko male bebe. imao sam osjećaj da ju znam godinama. smijali smo se i ujutro i drugi dan i zagrlili smo se na rastanku jako. nismo nikada pričali o tome što je bilo. ništa osim njenih riječi ' super si lik.. ali si daleko ' na što ja papak naravno nisam rekao ništa osim ' da, znamo da smo daleko '. poslje sam volio misliti kako sam joj time ustvari reko da me boli kita što smo daleko, da meni to nije apsolutno nikakva prepreka da ju volim. sad više nisam siguran jesam li bio dovoljno jasan. onda sam ju poljubio. onda je ona otišla doma. ja sam krenuo pisati poruke i naravno da nisam znao kaj da napišem ali morao sam nekako komunicirati s njom. i naravno da nisam bio zadovoljan odgovorima i da sam pizdio sam sa sobom i sa nastavljao se zapetljavati u tu prokletu ukletu jebeno prekratku formu smsa. onda smo se opet vidjeli. nakon dva mjeseca. pozdravili se, izljubili, i oči su nam se smijale. bilo je lijepo gledati ju preko stola, u masi ljudi čuti samo nju. htio sam ju dotaknuti, ali nisam mogao. ni preko stola ni ispod stola ni na putu do jebenog vecea nikako od tada definitivno mrzim sjedeće cuge. drugu večer (uvijek imam samo dvije večeri u njenom društvu) narihtao sam da sjedne pored mene narihtao sam reko sam jebemumater ako sad ne sjedne pored mene poludiću i sjela je o da daaaaa i onda ja papak nisam znao kaj da radim. onda nisam radio niš, samo smo brbljali opet ko budale smo brbljali i bilo je fino baš: D smijali smo se jako i opet su nas morali prekidati svi i opet smo bili najpijaniji. nismo završili zajedno jer eto nismo. nismo pričali o nama jer mi ne postojimo. pričali smo o drugima, o vezama, o braku, o toleranciji, o pičkimilematerine. popizdio sam kad je rekla da dvoje istih ne mogu zajedno. ona je jedina koja misli kao i ja. skoro uvijek. ona je jedina koja mi ne govori ' da, ali... ', ' ne nego... ' i slična sranja. ona je jedina koju mogu zamisliti pored sebe u svakoj mogućoj situaciji. pa čak i kad se gleda nogomet. ona je jedina s kojom pijem s guštom. kad se napije, ona ne skiči ko druge žene, ona ne riga, ona nema napadaje histerije. jebeno pršti pozitivnom energijom, puna je duha, kasper je u njoj: D ja nju definitivno volim. i da nije tako daleko, vjerujem da bi ju uvjerio da dvoje istih mogu zajedno. pokazao bi joj. bojim se da ona mene ne voli kao ja nju. ne želim razmišljati je li to samo zato što smo jebeno daleko, ne želim razmišljati o tome jar ja to sam ne mogu pomjeniti. ne mogu se preseliti u njen grad. ma koliko htio biti blizu nje. kad bi ona rekla da to želi, vjerojatno bi to i napravio. jebote, šta me veže ovdje. posao koji ne volim, starci, sestra i prijatelji koji bi mi i dalje bili starci, sestra i prijatelji i koje bi viđao vikendima, praznicima, na godišnjem odmoru. a ne bi ih morao ni viđat ako ne bi htio hehehee spreman sam promjeniti sve za ljubav. koji sam ja papak.

Ja bih isto mogao prat leševe, nisam gadljiv na mrtvace i sl. i ne bih se niš ' ispovraćao, al ' jebemumater smrdio bih kao oni i nema šanse da bih radio taj posao upravo zbog toga.

onda nakratko izgubim motivaciju, pa stanem, u svojoj statici. i naravno da se odmah dogodi greška. pa jebemumater zašto. ali zašto? nemrem popizdit. nema koristi od toga. iako možda spašava memoriju. jebiga. al sva sreća pa se sjećam procedure. ovaj put mogu i napamet. nije da nisam mogla i bez toga. oh, oh.

Čak i lokalni zrak tolerantno miriše, gradski autobusi su tolerantno česti i točni, a sve i da nekom nasumce i nimalo tolerantno vikneš: Pederu, taj neko bi ti tolerantno reka: Reci? Da se razumijemo, nemam apsolutno ništa protiv gay-klubova, dapače, sasvim je normalno da i oni imaju mjesta za sigurnije prepoznavanje i upoznavanje, ali paradoksalno je da bilo gdje drugdje na svijetu, di ih se manje ili više šiba prijekorom ćudoređa i društvenim zazorom, žive među nama (aj sad ovo među nama baca malo na manjinski osjećaj većine i ugrozu fašističkog tipa, al jebemumater ako ću to povuć), a ne u zavjetrini vlastite četvrti zbog tog istog prijekora i zazora (ako ćemo po definiciji geta), već se u jednoj krajnje liberalnoj sredini (di prijekora i zazora nema/ne bi trebalo biti), kakva je San Francisco, imaju potrebu trpat u poseban kvart.

Jebate. Onda je reka nešto što me još više zgrozilo; sestra Mandica mu je ispisala račun za onu administrativnu taksu od 10 kn za pregled, da je 20 gena i baš kad mu je ona krenila vratit kusur, odigra je na velikodušnost: Ma štaš mi to vraćat, jebemumater? Ne smeta mi kad mi neko govori ti, dapače, od mlađih mi je osoba to i ugodnije za čut, al kad neko govori ono grubo ti na lučki način plus skoro troduplo starijoj osobi, to izaziva u meni bespovratno gađenje.

Na ovu još jednu pre - riječ pred očima mi zaplešu slike tog istog klinca koji danima, tjednima i mjesecima, apsolutno sam samcat zanemareno vrluda u dvorištu, bez obzira na vremenske prilike i neprilike, čelopek, kišu, rano jutro, kasnu večer ili noć, u kratkim rukavićima, hlačicama i bez pre-brižne mamice da djetetu jebemumater - dade jesti, jer na kraju krajeva tko u dvorištu može zamijetiti najnoviju marku automobila koju brižni tatica vozi.

A jebemumater i oni se kurče demokracijom???

al znam da ne volim izgubiti jebenu karticu. bančnu karticu. ona koja se gurne u aparat koji daje novac. ne volim izgubiti ništa, al te kartice, jebemumater, one su dokaz zrelosti. ne bi ju imala da nisam zrela. šatro: D al oke, to bi tako trebalo biti.

Pica me pogleda i prekokurca kaze: " Ma sjedi ako ti se sjedi. " Malo sam je osmotrijo i prepozno sam svoju skolsku iz osnovne Nedu pa sam joj reko: " Nedo, sunpormu, pa to sam ja tvoj skolski Pajo. " Neda digne glavu i pogleda me pa kaze: " Cuj zdrokljavi drkadzijo, ne znam ja nikakog Paju i ako si vec sjeo daj molim te zacepi, jebemumater. "

A onda sam se, negdje u trideset petoj, jednoga jutra probudila s okusom stajskog gnojiva u ustima, ukućane pozdravila promuklim basom ala James EarlJones (i inače ih pozdravljam s This is CNN), promotrila žuti kažiprst na lijevoj ruci i pomislila: E, pa, jebemumater, Zrinka

Bija je gušt sidit u sinjskoj pivnici, u totalno neformalnoj atmosferi koja je bila pojačana odličnon suradnjon između nas koji smo čitali i osoblja pivnice a koju je pospješija mladi i perspektivni pisac Mario Glavaš svojon suptilnon komunikacijon sa konobarima tipa: " Stipe, stišaj tu muziku jebemumater, zvaču alkare "

zasto mene?? moji upisi su razmisljanje na opcem nivou, totalno nevezani uz tvoj konkretni slucaj, kojeg btw nisi ni naveo u naslovu teme usput, pocetni post koji si TI postavio ne odaje nikakvu vezu s nekom odredenom situacijom, modom, temom... da ja sad tebi zalijepim karton, to bi bilo protumaceno kao da ja kolegi modu drzim stranu a, tebe jadnog kartoniram jer si se zalio u meduvremenu, kad odgovaram na temu i pitanje koje si postavio, ti ubacujes u igru konkretnu situaciju i nalazis nacin da meni " cestitas " jebemumater barone, jel ti to tako dodes kod doktora, sjednes i sutis i onda nakon 15 minuta ustanes i kazes mu da nema pojma o medicini?????

Ako trebam izabrat Jakovčićev platni promet i sofisticirane transakcije (10 x 20.000 = 200.000...) i Bandinja kojemu se euri nadziru ispod sintetične bijele košulje onda jebemumater

Pa ope mi Mevo nije jasno jebemumater zašto si se vratijo kad ti je tako dobro krenilo.

Valjda je to normalno, jebemumater, valjda nešto samnom ne valja jer se ne mogu pomiriti da je ljubav tako zapravo površan osjećaj.

e pa bacio sam se na posao kakav je takav je - moj je i pomaže. za sad. činjenica da se više ne tresem i da me manje boli i da lakše dišem, nije za zanemariti. skužio sam isto tako da ne smijem puno pričati ljudima oko sebe kako se osjećam jer onda samo potenciram svoju bol.. kao.. reko mi je frend da ja uživam u tome da patim. da samo čeprkam po ranama. jebemumater - a kaj da radim kad su otvorene: D nije to baš tako, ali malo sam se zamislio nad time. ako želim nešto postići, moram se primiti posla. očajavanje neće donijeti željene rezultate - već vidim ah kako sam samo pametan i konstruktivan. još me zaboli kad pomislim da je i neuspjeh jednako realna mogućnost kao i uspjeh, al jebat ga.. planina nije prepreka - jednom kad ju pređete to je jučer reko Đorđ Konstanza samo što se sad zove BoB i ima neku kurčevu seriju na HRTu - brije da je neki iscjeljitelj. tak sam ja jednom kad mi je bilo jako mukica od skanka nekog, a bio sam mlad i neiskusan, zabrijo da ću se snagom volje iščupat iz govana. i digo sam si tlak jesam aha ma taman smo uletili na fiju briju u Dom sportova kad je bilo uštimavanje, i škvadra je fućkala i svi su bili neki kurac nadrkani i bilo je vruće i svi ti silni zvukovi totalno smućkani u jednu veliku BUKU - mislio sam da ću umrt pao sam na jebenu tvrdu tribinu zabio si glavu među koljena ko oni šareni ljudići kaj su u avijonima nacrtani na onim papirima o tome kak se treba ponašat kad je frka hehehhe sve znam: D i čuo sam i dalje sve te zvukove i znao sam da bi ovo mogao biti moj kraj, da ću možda ostati zauvjek u sjećanju svih kao onaj mali koji je umro na fiju-briju, i za to me bolio kurac - al nisam se osjećo dobro i tio sam tome stat na kraj ne volim se ne osjećat dobro. malo sam se onda bio koncetrirao na disanje, malo sam si sredio misli, malo sam ne znam više ni sam kaj sam sve pokušo i uspijo sam.. bilo mi je super poslje.. od tad vjerujem da sam Bog: D da mogu sve.. e pa idem sad to provjerit aj ' l kiip ju poustid

govorimo o opel astri. ' 96 ili ' 97 godište. ne sjećam se. al prvo je u zapruđu na korneru iza nas sparkan isti auto. al identičan onemoe u kojem smo došli. čak i felge. u njemu sjedi mladić, vozač, a u njega ulazi djevojka koja je išla po neke điđe na kiosk. kola sprajt grickalice kondomi. mi odemo do mog posla, da odnesem neke papire koje sam danas zaboravila ostaviti, a trebaju im u 11 sati, a meni se ne da misliti o tome kad ću se sutra ustati. ostavljam papire, izlazim iz zgrade, a na istom mjestu je sparkan opel. navodno je taj bio kadet. al meni izgleda ful isto ko onaj iz kojeg sam izašla. pa jebemumater, na istom je mjestu, isto je okrenut, opel je. sejm šit. i naravno, ja ulazim u taj auto sjedam, okrećem se prema vozaču, i onako kroz maglu, ugledam žensku osobu. malo nisam ziher jel dobro vidim, jer sam bila u osvjetljenom prostoru, a sad sam u polumraku, al vidim neki rajfić i plavu kosu. mora da je žensko

uglavnom, danas sam zvao te-kom i reko sam im da me jučer zvao njihov gosn.aparat. i da mi je reko da sam mu dužan lovu. i objasnila mi je jedna fina teta sve, baš je bila oke iako sam ja krenuo ful nabrijano u taj razgovor. da se razumijemo, ne jebe mene sad tolko to kaj su oni uključili aparat da zove dužnike, brijem da nas je punkurac i da im se ne da zvat sve i prepucavat sa svima. nemrem si ni zamislit kaj im sve ljudi govore. kak im je račun odletio kroz prozor jer je proletio spejs šatl pa je bio propuh, te ga je potom susjedov krokodil i pojo račun, ne spejs šatl: D ono kaj mene jebe je to kaj su napravili pauzu između gosponovog " dobar dan " i nastavka čitabe, tak da ja njemu fino odgovorim, a onda ispadnem idijot. jer se razgovaram s jebenim robotom koji ne postoji. al ima glas ko neki moj frend, imaginarni: D pa jebemumater, nismo svi u ovoj državi debili. a i jebe me to kaj moram platit račun, ofkors..

il se pravi il me ne voli e jebeš mi mater ako ću odustat dok ne saznam sad samo moram polako. nema više patetike. nema više fališ mi: (sad ću ju obožavat izdaleka. jebemjoj sve. sad će znat da ju volim - al joj neću više nikad to reć. više nikad??? seljačino nisi joj nikada ni rekao jebemumater dakle reći ću joj to. al to ću joj reć. r-e-ć sutra pauza, a u petak ju zovem boli me kita. volio bi ju nazvat kad je doma, kad niš ne radi, kad može pričat. sad je rekla da uči, a kad bude gotova da će i njoj biti ajooooj ajoooooj? ja se jebeno raspadam. a njoj je ajooooj... sad sam malo čak i ljut. kak mi može reć proći će, samo se napij??? potiče me na alkohol - kokoš moja mala: D ovi floydi će me ubit bojim se ić spavat bojim se duhova hehhee smoto sam si sad pa divljam okrećem se paklu droge booyaka

Polako se izgegam iz metroa koji me još pričepi jebemumater američkusrbočetničku i prošećem do mjesta di sam svezao svoju krntiju kad ono moj BMX Meksi poznanik iz metroa sa još nekim frendom iz nekog filma Alejandra Gonzalesa šeće se pored bicikloreda i divi se raznobojnim bojama rama i pritom pomno provjerava s kojim vrstama šifra su zavezani bajkovi, valjda da skuži kaj treba kupiti za svoj bemić.

PA jebemumater netko ce ipak morati napisati server koji ce obradjivati sve te informacije i to ce biti DESKTOP program, tj. servis, a najpouzdaniji za to dokazao se c. koji postoji vec 30 godina. dok se. NET orijentirani jezici tek trebaju dokazati.

.. sudac je nedvojbeno utvrdio da je okrivljenik počinio prekršaj.. (pa priznao sam jebemumater) pa ga je proglasio krivim. bla bla..

ja sam po prirodi svoga posla nastavila raditi s muškićima, svi skupa i sve za NJU, kao šeficu. kako se posao razvijao, od ideje ka realizacije, tako sam ja prestala dolaziti na sastanke, jer jebemumater, netko to sve treba i napraviti. drugim riječima, prestala sam ić u njen ured. ona je ipak najviša stepenica, šta ću ja s njom, ja samo šljaker mali.

Ali, kad prošuška po podu, kamenu, grani.... jebemumater, svaki put me zazebe u zatiljku.

Zbog jako naboranog čela zvali su ga Klingon, ali mi ga jebemumater nećemo tako zvati.