celi den curi kak z kabela. ja neznam kaj je sat to a trebalo bi biti vruče i sunčano jerbo je skoro leto dožlo al nikaj. i onda nizem ništ celi den delal jerbo se opče nemre z hiže vun kak je grdo vreme. gledel sem utakmicu i morem vam reči da je to jena obična bedaztoča jerbo naši nizu pobedili. al morti drugi put budu dok bu uzvrat il tak nežt. a pred jeno dve lete sem i ja igral nogomerta i to pravoga jerbo smo i dreze imali i sve. jen pajdaž od davorice je nagovoril davoricu kaj bi treniral za njegovu ekipu jerbo im je golman trebal kad je njihov otišel na bauštelu v njemačku, al je to v drugom selu. onda je davorica i mene nabrkal pak smo saki tjeden po dva put ižli na trening z njegovim motorbiciklinom. i onda smo igrali i utakmicu pravu kaj je i sudec sudil. ja i davorica smo bili rezerva a rekel je trener da je to zato jerbo smo dožli na frižko i jož nemamo komdiciju i da nam fali sape. a prav da vam velim ja sem mogel potegnuti kak raketlin da mi se je zapičil vrit dok je trebalo. a sudec je bil pravi idijot i stalno je za njih sudil. a trener mu je vikal kaje kretemčino si se prodal za dvajst dek janjetine i dve pive bumo se mi sreli na putu i ja te zatučem kak štakora i bil je živčan kaj mu je skoro pena letela na zube vun. i onda je jeden njihov jenomu našemu sklizil pod noge i ovaj se opče nije mogel diči i onda je rekel trener branko sad ti naztupaš a ja sem bil srečen kak da sem švarbicu nažel. al suca nizem mogel zmisliti, taman dok bi ja jenomu njihovome otel loptu ovaj bi mam zafučkal i moral sem im vrnuti loptu i kak bi onda zabil gola. i tak pet šezt put i onda mi je prekipelo i pital sam suca pa jer si ti normalen jer ne vidiž da to nije faul. a on meni žutoga kartona. onda sem dalje čkomel. al jeden kaj je igral za mene kaj su ga bobina zvali je čistam poludil dok mu je sudec ponižtil gola i navalil je na njega i rekel mu je jeboti konj mater pederčino a ovaj njemu mam crvenoga kartona i bobina mu je rekel ak mi daž kartona ja ti kiđmu ftrgnem i zel je kartona i prečenul ga je i na suca i oplel ga je šakom po glavi a sudec trk vu svlačijonu. a mi svi na bobinu nek se smiri. al sudec viže nije štel ziti van i utakmica je bila gotova. i još smo tak parput ižli i onda je davorica na jenoj utakmici lupil z glavom stativu dok je štel loptu vloviti i to fest jerbo je to tak puklo kaj se je na drugu stranu igraližta čulo. i viže nije štel iti pa nisem ižel ni ja jerbo nisem imal kak. od onda samo gda gda zdečkima na vrtu odigram si malo nogometa al pravoga posle viže nisem igral. jemput sem posle srel trenera vu birtiji i zamislite s kim je bil. z onim istim sucom kaj mu je rekel da ga bu zatukel kak štakora al mu nije ni vlas z glave ščupal nek su skupa pili pana i smejali se. al jih nizem štel nižt pitati kak su si sad tak dobri. pozdravljam.

Na jenoj dašćici pričvršćenoj sa dvi brokve, ka na škanciji, bila je jena bočica uja, jedan perun, to ka viljuška, na kon su o četiri zuba falila jedan i po, i u jenoj karti o cimenta bi je zamotan papar.

Jenoj kamenoj figuri u Draguću kadi je špina, perfin čelo se je nabrlo.

jen moj pajdaš kaj se zove klinček zna i sakačke bedaztoče delati z kojekakovemi pridružnim srectvima ot bilo koje kvalitete. i on je jen pravi mađijoničar al neče mi to priznati nek skriva jenu takovu informaciju kak zmija noge. ja negda dok idem na dravu z biciklinom pecati jene ribe onda se tak k njemu zavrnem jerbo mi je to vusput i velim mu o bok klinček jel znaž morti kakovoga novoga trika a on meni veli o brankec a kak nebi znal. i onda mi ga pokaže. al dok idem z davoricom pecat ribe onda se mi redovito ne zavrnemo k klinčeku jerbo davorica veli da on nema žifce za takove bedaztoče. baž sem neki den lepo se vozil na bicklinu jerbo je bilo jako vruče pa kaj se malko razladim pri jenoj brzini ot nagaživanja silnom brzinom pedali na biciklinu i onda sem se lepo setil. i velim ja sam sebi počkomeči mogel bi ti branko malko zapregnoti tu beznu mašinu na ljucki pogon do klinčeka pa da vidiž el zna kakovoga novoga trika. i tak sem ja lepo zagazil i začaz sem dohujal do klinčeka. a veli klinček meni o kak si branko a velim ja njemu i onda klinček jel znaž kakovoga novoga trika. a veli on meni kak nebi znal jenoga nek znam jenoga pravoga. al to da vam ne natipkavam kakov je to bil trik nek je to bilo čudo jeno kaj se nemre videti niti na televiziji pa da baž imaž i satelicku antenu. lepo smo si seli za stol i veli meni klinček jel ti vidiž branko ovu špagu kaj ju ja držim v ruki. a velim ja njemu vidim. a veli meni klinček no sat si zamisli branko jenu državu i ja sem si zamislil jenu afriku jerbo tam žive crnci a veli meni klinček a sat si zamisli jeno selo i ja si zamislil peteranca jerbo sam jemput tam išel z dedom dok sem bil mali bika glet kaj bi ga kupili al je bil prebesni. i veli klinček meni a gle sat branko ovo i jož neje stigel niti reči i samo je lupil z jenom rukom vu stol i špaga se je vužgala i zgorela v šubu dok nabrojiš do nula jerbo je to bilo odma ak jen obični čovek to opče more skužiti. ja samo kaj nesem opal pod stol ot takvoga jenoga trika. a velim ja njemu kliček jebote koji je to pravi trik. el bi mi štel reči kak se to napravi kaj bi ja to mami pokazal. a veli klinček meni je branko ja to tebi nemrem reči jerbo je to jena magija a ti za to nemaž škole. i tak smo si ja i klinček popili sakoj po tri gemižta i sel si ja na biciklin i študeram ja sebi kak je to klinček mogel izvezti i jenu takovu magiju. a dok sem došel doma onda sem lepo išel ja to sprobati kak bi izvel čovek jenoga takovoga trika specijal. al nikak da mi v glavu doje jena približna ideja. celu noč nesem spal nego sem jenoga toga trika premišljal i vrtel v glavi sim tam i kak bi ga izvel kak pravi mađijoničar. i onda mi je tam negdi pred ranje sinola jena prava ideja kaj bum napravil čim se zdignem. i lepo sem zel jenu sveču i vužgal sem ju pod stolom i zel sem jenu špagicu i dobro sem ju namočil v petrolej i onda sem pozval mamu i velim ja njoj gleč mama sat jenoga pravoga trika specijal. a veli mama naj me branko zotim bedaztočami bašuriti jerbo imam preveč pozla. a velim ja njoj al samo dve minute mama pa kaj nebuš mogla celu noč spati. i onda si je mama sela i velim ja njoj no si mama sat zamisli jenu državu a veli meni mama el more jugoslavija. onda bi ju mam šubeknol z šakom po glavi samo kaj sem se suzdržaval. onda sem joj lepo objasnil da si mora to zamisliti a ne meni reči. i onda si je zamislila. onda sem joj rekel sat si zamisli jeno selo. i onda si je ona i to zamislila a ja sem samo naglo spuztil ruku pod stol i špagica se je vužgala na sveču i silnom brzinom počela goreti pravac med moje przte. i kak je to mene speklo ja sem samo hitil špagicu na stolnjak jen novi plaztični i mama je samo zavriščala jerbo se je splašila jognja a stolnjak se je samo sprekuril i baž po polovici kaj je mam bil niti za pol stola pokriti. ajaj dok me je mama šubeknola s šakom prek pleč kat sem joj skuril stolnjaka kaj sem se zvezde videl i ja sem se mam setil klinčeka i kak je on meni rekel da za jenoga mađijoničara moraš vu pravu školu hoditi a ne samo tak jene ideje sproizvađati kak ja. i zato bi ja štel vu jenu takvu školu iti kaj bi se nafčil se takove trike i z kartami i slično samo neznam kak bi to mami rekel kaj me pak nebi šubeknola z šakom prek pleč jerbo su za nju se jene takove bitne stvari samo jene bedaztoče jerbo ona nema pojma o takovemi procedurami ot modernistiđkih zanimacija. bok i pozdrav jen obični ot branka a to sem ja

fčera je vjutro davorica mam zaranja došel po mene i veli on meni čujež branko idemo samo do goric skočiti kaj natočimo vino i za pol vure smo nazaj. i velim ja njemu onda može ak se za pol vure vrnemo jerbo sem obečal mami da ju bum vozil na groblje z traktorom pretpoldan. a veli meni mama branko a kam češ el si zabil da moramo iti na groblje. a velim ja njoj em kaj si blentava mama nek kak bi zabil. kad se vrnemo za pol vure i onda pemo. i tak smo mi polako krenoli a đekica poskakival za nami i velim ja davorici u jebate davorica da mi bar onaj bezni dimnjačar neje fkral one kobasice sad bi lepo si malko narezali pot jenim kutom. a veli davorica no kaj se staraž branko pak pogledaj malko bolje vu moj ceker pak buš videl da sem ja zel kobasice i jenoga kruva a mladoga luka napučemo v goricaj. u to so bile reči i dabog mu se pozlatile. i tak smo mi došli v gorice i davorica je natočil vina vu petlitrak za doma i nama jenu kupicu kaj si spijemo. al jenoga studenca neje imal pak smo morali popiti si čizto. i dok smo popili veli meni davorica je branko idemo. a velim ja njemu a kam davorica pak jesi ponorel a kobasice nebumo jeli. a veli davorica brankec pa kaj tebi vu tu tvoju glavu tuče. pak sem mizlil da idemo kobasice jezt. a ja sem se bil splašil da je davorica zabil za kobasice i da oče iti doma. i tak smo si mi malko pojeli kobasic z mladim lukom i pomalko smo si poteravali i uživali na jenome frižkome zraku. u al so bile fine te jene kobasice kaj da jih je lovec ot prave srnetine napravil. al nije nek je to ot davoričine krmače stare kaj si je nogu ftrgla pak ju je trebalo klati. i tak smo se mi polako spominjali kat eto ti međaša ot davorice. a veli njemu davorica o međaš esi došel. a veli on jesem malko bum postrugal drača med redmi. i tak si je onda i on k nami sel i popil si z nami. a ja sem si samo mislil a kaj bu ak se stari joža seti kak sem ga bil zajebal ono dok se je kombajneralo al se neje setil i to je bilo baž dobro. i tak dok smo si popili a velim ja davorici a kaj ti mizliž davorica jel prešlo pol vure pa bi mi morali iti doma kat sem tak mami obečal. a veli on meni em naj biti smežni branko kat neje prešlo niti petnajzt minut. a veli joža no kam bi išli več doma dečki nek si lepo sat vi k meni pete jenoga gemižta spiti jerbo ja imam studenca. i onda smo tak i napravili. al je joža imal fino vino za przte oblizati. i tak smo mi polako pijuckali kadli ja otjemput pogledal na zid i imal ja kaj za videti. taman je poldan tuklo a velim ja davorici u jebate davorica pak več je poldan bu me mama zatukla. a veli meni međaš branko em kam bi sat po najvekši vručini ižli na groblje nek pete podnoč dok nebu vruče. a veli davorica prav veli međaš kam bi sad išli. onda smo mi dalje polako pijuckali jenoga gemižta a joža je i jene prge narezal kaj su bile ljute kak da jih je vrag z pekla donesel. i negdi okraj dve vure ja išel pišat a đekice nigdi. ja ga fučkal na se strane a njega nema. neg mu je valjda dojadilo pa je sam doma zdimil a neje znal bedak jeden da smo mi baž onda šteli doma krenoti. i negdi okraj tri pol četri velim ja davorici čujež sad bi mi lepo mogli krenoti doma. a veli davorica eto sat si jož jenoga putnoga popijemo i idemo klet zaključati i zememo karniztra i idemo doma a međaš lepo gorice strugat. a veli međaš je dečki prvo si bum malko legel jeno pol vure onda pem strugat. i tak je i bilo. pri davorici smo si spili jož jenoga putnoga i zaključali smo klet i pravac doma. i došli mi na pol brega kadli imali mi kaj za videti. bizon i njegova žena bizonka su lepo pret svojom kleti pekli rožtilja i veli nama bizon o dečki kak ste lepo nadišli taman dok je rožtilj gotov. u kak je to dišalo i taman nam je došel taj rožtilj kak kec na dezetku jerbo su nam se one kobasice taman bile razišle po želucu. i tak nam je to lepo bizonka servirala jenoga roštilja na stol a veli njoj bizon no zemi si i ti jenoga komada i moraš iti mam doma krave ranit. i tak je onda ona otišla a mi smo lepo jeli rožtilja i pili finoga gemišta. i tak u toj jenoj zanimljivoj atmezferi se je več počelo i mračiti a ja sem se mam dok sem to videl prijel za glavu i velim ja davorici u jebate a kaj bu meni moja mama rekla kat ju nesem vozil na groblje al morti jož stignem. a veli bizon kaj si smežni branko kam bi išel pak jož treba toga rožtilja do kraja pojezti i ovo vino kaj sem spuztil z lagva popiti jerbo se nebu nazaj v lagev nalevalo. a veli davorica pak prav čovek veli a mamu morež zutra voziti na groblje. i tak smo onda sedeli jož malo i pijuckali i veđ se je prava noč spuztila i veli meni davorica je branko kaj ti mizliž sat bi mogli i krenuti. a veli bizon je dečki samo ak se bumo mogli zdiči. i onda je bizon otišel po putu kat je imal biciklin a mi se zaputili pravac poprek brega. i tak mi polako hodali jerbo naz je več pomalko bil i šupil taj jen gemižt kadli otjemput samo se pred nas podela nekakova skreatura i čudnovata spodoba vu belome plažtu i pravac na naz. a veli meni davorica branko jel i ti to vidiž il je to samo priviđenje. a velim ja njemu davorica to je duh i to onaj pravi z filma i nikaj drugo i leti po zraku bež kak te noge nose. i mi pravac se okrenuli na peti i bež čez jarek. al je jebada bila ta kaj je jarek bil pun kopriv a davorica se je tak oplel i skutural niz breg kaj sem pomizlil da mu mam kiđma pukne. a ja zaviknol davorica gde si a on veli tu sem branko nemrem se diči z ovi kopriv valjda mi je noga pukla. i ja mam k njemu i prijel ga i bež doma. jedva smo nekak došepesali do putni vrat. a karnizter petlitrak z vinom je negdi v jarku oztal i jebež i vino i se samo kaj nas neje jen duh razčerečil. mama je bila bezna kak kobila dok joj nedaš tri tjedna jezti niti vodu piti. a vjutro dok sem se digel samo me je sa koža pekla kak sem si se noge z koprivami ofuril. al mi neje vrak dal mira nek sem denez mam zaranja išel glet el bi našel ono vino. i našel sem ga mam v jarku jerbo je lepa staza vu koprivami oztala kak se je davorica niz breg skutural. i onda sem onak poskrivečki se otšuljal pravac do onoga mezta gde je fčera duh nas štel napazti. ja znam da se po danu duhi ne prešetavaju al se to nigdar nezna kaj mu more v glavu puhnoti jerbo da su duhi pametni onda nebi tak ljude plašili i bele si plahte oblačili. kadli se ja popel na breg i imal kaj za videti. onaj idijot idijocki ot glupoga trepoca je na svoju čerešnju jenu bačvu obesil kaj mu nebi čvorki čerešnje pozobali. e da mu jebo paz mater a mi smo se onak splažili. onda sem zel jenoga kolca kak sem bil bezni i su sem mu bačvu raztrežčil na komade pa nek si on mizli koga bode plašil po noči. davorici je dobro jerbo sem se k njemu zavrnol i vino mu ostavil kaj ga jotec ne zmlati. jož ga malo noga boli al i to bu prešlo dok se bu ženil. tolko ot mene i pozdrav prijateljzki ot branka

S dva boda iz subotnjeg spusta Kostelić je postao tek 17. skijaš u povijesti koji je osvojio bodove u svim disciplinama u jenoj sezoni te će i to biti također veliki poticaj za biti još bolji...

jase jož i sat jako težko oporavljam. i se mi je nekak mutno pret jočima i kakti da mi je malko zlo v želucu ot sega toga kaj se je zadesilo fčera. ja sem taman lepo fčera jel buhtline z pekmezom kaj je moja mama spekla kat eto ti ranka k meni. i veli on meni bok brankec a kaj delaž. a velim ja njemu a kaj bi delal nek jem kolače. i veli on meni čujež nekaj bi ti štel reči. a velim ja njemu a kaj ranko. a veli ranko ja sem nakanil denez peči rakiju pak ak bi štel iti z menom kaj mi nebu dozadno. a velim ja njemu ranko pak el si ti ponorel. pak el znaž gda se peče rakija pret tri mezeca si ju trebal speči. a veli on meni no branko pa kaj ti razmež. ja sem tropa dobro zaprl v bačve i to bu sat takova rakija kaj bu i mrtve hitala z groba vun. a velim ja njemu neznam ranko kaj bit ti rekel al idem z tebom jerbo nemam kaj za delati doma. i tak sem si ja oblekel kaputa kaj mi nebo zima i čižme si obul na noge i samo kaj smo zišli z hiže vun kat eto ti davorice. taman se je pravac k meni zaputil. i veli on nama i dečki pak kam idete. a veli njemu ranko eto davorica idemo k meni v klet peč rakiju. a veli davorica ranko pak jezi ti ponorel kat jož nizi rakiju spekel. a veli njemu ranko no davorica kaj ti razmež kak se rakija peče jel idež z nami il nejdež. a veli davorica no ajt idem na jeno dve vure dok mi se jotec z koprivnice ne vrne. i tak smo mi onda lepo otižli k ranku doma i lepo smo natovarili kotla i dreva na prikolicu i jož kaj nam treba i ranko je zel jenoga bonceka i kruva kaj bumo imali kaj za jezti i mi pravac v gorice. i tak lepo dok smo dožli ranko je mam pot kotlom nakuril a ja i davorica smo naložili v peči kaj nam bode toplo. i veli nama ranko no dečki sat bumo si spili jenoga gemižta dok ne počne tropica cureti. i onda smo tak lepo pili gemižte i pomalko smo se kartali i služali smo radija i sakakove su lepe pezme pužčali domače kaj se čoveku mam srce raztopi od miline. il ja sem rođen u ravnici il potođič maleni dolinom žubori. ja dok čujem te lepe naže pezme mam si nekakovu sliku nacrtam v mozgu i vidim celu moju lepu podravinu kak svetli na suncu i dravu kak teče i to se kak ljudi suže seno i kak su oblaki plavi i kak lete nad njom kak da ju je nešče na steklu narizal. il baba ot mižkine da nema onak sfrkane przte. i tak dok smo popili sakoj jeno pet šezt gemižti veli davorica u jebate dečki pak sem se ja lepo tu zadržal moram mam doma jerbo me jotec ražčene dok dojde doma. a veli njemu ranko pak davorica jezi ti pobenavel il kaj. ti bi sat ižel doma a rakija jož neje počela ni cureti. em pričekaj malo bar kaj si malko obleznež pak pež doma. a veli davorica naj ranko biti smežen gda bu to. a veli ranko samo kaj neje no jož si malko sedni. i onda si je davorica jož malko sel i tak smo i dalje pili gemižte i kartali se šnapza. i kat ti otjemput veli ranko dečki herureka. precurela je. i mi mam zeli one male čažičke i sprobali rakiju. morem vam reči da je bogmeč bila dobra kaj se čovek nebi ni nadal i lepo je grela niz čerevo. i tak smo struzili sakoj po jeno par komadi i veli davorica no dečki ja sat moram stvarno iti doma. a veli ranko no davorica pak el ne vidiž da se je več i noč počela spužčati kam bi sat ižel kat do sat nezi otižel. a velim ja njemu no davorica dobro ti ranko veli vraga pež sat doma jotec nebu ni skužil da te nema. a veli davorica no onda dobro. i tak smo mi naztavili se i dalje kartati i veli ranko a sat dečki bumo kartali se anjca i onda ko zgubi taj mora ruknoti jenoga štampljina rakijice. i onda je tak i bilo. i kak je to sve prolazilo vreme u jenoj opužtenoj atmozveri kat ti otjemput počne nežče stražno nabijati na vrata i viče kak da je smak sveta otvaraj otvaraj. i ranko otpre njemu vrata a kat tamo deda ot davorice. i mam na davoricu navaljil. pa gde si ti nemorut jeden mam se doma nozi sat dok te jotec prime mam ti rebrica žčupa. i prijel ga za lasi i počel ga doma vleči. a ranko na dedu deda pak jezi ti pobenavel puzti dečka na miru el ne viž da mi pomaže. i kaj bu dedu smiril al je ovaj bil lut. a davorica je samo vrižčal naj me deda naj me za lazi. i veli ranko dedi no deda puzti dečka nek si bolje z nama popij malko rakije. a veli deda nikakovu rakiju mam doma. a veli ranko i pojež si malko bonceka jer smo baž nakanili iti jezt. a veli deda el kuvani boncek el pečeni. a veli ranko ma kuvani deda. a veli deda e da znaž da je pečeni ja ga nebi jel. i tak se je deda onda malko sprimiril. i veli on davorici samo se žuri jerbo moramo doma čim se najemo. i tak se je deda žuril i pomalko si je z rakijom poteraval i po pune si zube nametal. i jož mu je davorica rekel kak da je znal deda naj se žuriti jerbo bode kak dok si ribe jel. i samo kaj je to zgovoril kat ti deda samo preztal žvakati i pobledel kak krpa nadnu mora. i veli davorica dečki pak se guti. ja sem ga mam par put lupil po leđima al nikaj nek se je deda samo prijel za grkljan i neje mogel dijati. hroptal je kak janjec dok mu vrata prerežež. i ranko je mam porinul mu ruku v laloke i malko je kopal i kopal i otjemput je samo kožicu zvelek vun. ot bonceka. bila je kak pol šake dugačka i dedi je mam bilo lekže. a veli njemu davorica el viž deda kat se žuriž a nemaž zube pak nemrež skozati. samo su mu se joči bile suzne ot muke kak se je napinjal kak da je z zahoda se vrnol. onda je pozle polako jel i saki si je čaz poteraval z gemižtom i rakijom kaj si je malko želuca sprečiztil. i veli ranko e sat kad smo se najeli bumo jož jenu partiju hitili u četvoro i jož si malko poteramo. a veli deda ajt al samo jenu i mam idemo doma i da vam pokažem kak se karče. i tak smo se pomalko kartali i pili i deda je i zabil da mora iti doma. e jezmo več bili nakrezani kake majke i požteno a pogotovu ranko jerbo je on saki čaz ižel rakiju sprobavat i glet jer teče il ne. i veli ranko dedi si ti videl deda kak ti je zamalo bil kraj i kak nemrež dobro kožicu prežvakati jerbo si oztarel i si so ti zubi spocureli. a veli deda no naj ranko glupozti govoriti kaj bi ja bil star. ja jož i sat spužem navrj ove kleti vu kojoj sat sedimo a ti nesi mogel spuzati ni dok si bil dečko. a veli ranko jel ja. jel ja nebi mogel spuzati sat bute vi vidli. a mi na njega i da ga bumo zauztavili al on nikaj i da bu na klet spuzatl. a ja i davorica na njega pak jezi ti ranko ponorel kam bi puzal. a veli deda no puztite ga dečki sejeno nemre spuzati. a veli ranko ja da nebi mogel sat buž ti videl dok po čerepu prebežim. i zletel je vun z kleti i pravac se za jenu letvu prijel i nekak se othitil i spuzal na krov. i veli ranko el si ti videl deda kaj sem ja sat napravil ezi ti to videl davežnjak jen stari. a veli deda no lako je tebi na klet spuzati al na vrj nemrež sigurno. a davorica na dedu pak čkomi konj jeden stari i reči mu nek zide mam dole. a veli ranko sat buž ti videl neverovani tomo. i krenol na vrj. a mi vikali em nejdi ranko nejdi znamo mi da ti morež. i onda se je samo otjemput pozkliznol i zroškantal po čerepu i bugnol na zemlju kaj se je pol brega strezlo. kaj da je nežče vreču cemetna z krova hitil dole. mi smo brzo pribežali k njemu i reko da vidimo kaj ga je snažlo. al ranko ni a ni be. a veli davorica deda ezi sat videl kakovu si veliku glupozt napravil. ranko je capiknol dečki moji. a velim ja njemu davorica ma to nemre biti. i ja se malko približil i posluhnol kak god sem postija mogel i čujem ja kak ranko diže. i velim ja njima dečki živ je živ je jerbo diže. mam kak da mi se je razdanelo v glavi jerbo sem se bogmeč pravo ime splažil da nam ranka viže nema met živima nek da je mrtev poztal za sva vremena. i to je bilo pravo osveženje. i nikaj. mi brzo ranka prijeli pot glavu i deli ga na prikolicu i pravac selo. i čim smo dožli do prve hiže kaj ima telefona mam smo nazvali doktora i on je dojuril kak strela. deda je veđ vuto vreme nekak otšepesal do doma a davorica je zaspal jož na prikolici. doktor je ranka samo pogledal i veli on meni dečki dečki jezte lepo zaglibili. a ja velim ja njemu gozpon dokotor nezmo mi nikaj zaglibili nek smo malo rakiju pekli. a veli gozpon doktor a šta kolega vam je upao u kotel. a velim ja njemu ma ne gozpon doktor nek je opal z krova. a pitam ja njega a jer mu bu dobro. a veli doktor ma bude čim mu izpumpamo sve iz želuca a to i vas čeka ak ovak naztavite. al si ja mizlim da to i nemre biti kaj bi mu se izpumpavalo van nek si mizlim da je gozpon doktor to mene samo malko plažil kaj viže nebi nigdar pil. al ak je govoril iztinu onda je to bogmeč prava šteta za onak lepoga bonceka. mama je ižla denez v selo i čula je kak su pripovedali da se je ranku dobro nek samo da si je levu nogu ftrgel pot kolenom. i veli mama da je to prava sreča bok nek joj greje oprozti al kaj me nebu viže zajebaval. a meni je celi den tak nekak mučno v želucu kaj nikam nemrem. jerbo je sigurno onaj boncek bil i pokvaren. i samo molim boga kaj nebi i mene deli na spumpavanje jerbo ja nesem nikakova cizterna i ja bum to doktoru i rekel. i lepo idem spat.

... je Evoru upoznao tek u n jenoj 50. godini kada je 1992. godine izdala album " Miss Perfumado ".

Uvijek sam bio protiv nasilja svake vrste, ali od ovih mirnih prosvjeda nema ništa... blokirati ceste, blokirati organe uprave, zaustaviti proizvodnju i prodaju, postaviti barikade ispred parlamenta, presjeći im dovod struje, vode i telefonske linije, zauzeti makar neku lokalnu tv postaju i uživo izvještavati o napretku i stavovima za koje se bore... e to bi dovelo do pada kapitalizma u jenoj državi prikaži cijeli komentar

na povjesti su se jenoj curi vidle ace (kai ja nepodnosim) i velim joj ja kao-imas lepe gace. (zaderala sam se ljudi.. ma kat vam velim) i pogledam ja i pokrai moje klupe ti soji u vciteljica i buljime.. ja se pocnem smijeti i velim da se zvlecem.. - imas lepe hlace, imas lepe halce bwhahaha

Ja sem se odma prišljisal jenoj maloj grupi i mislil sem si strela boža od ovijov me niko nebu raskoljil.

al najveći je problem u tome da ti momak ne kužiš osnovnu medotologiju i povijest.ti i sam ne znaš šta je etnos, a ideš rapravljat. al za pripadnost jenoj naciji ne triba ti znanje, i ti jesi Bošnjak, bez obzira na znanje ili neznanje.

Slažem se treba imati sve što si napisao, ali po zakonu, po propisima, transparentno, jer otkud pravo jenoj načelnici ili općini ili bilo kojoj zajednici, udruzi graditi nešto protupravno.

lepo pozdravljam. i kak smo zišli da znate davorica i ja denes to bog ni videl več leta. fčera sem došel k davorici i veli on meni brankec baž dobro kaj si došel jerbo sem taman k tebi krenul kaj ti nežt velim. onda sem mu rekel onda mi poveč sad jerbo kaj nepemo k meni sad kaj mi boš tam povedal. a veli davorica viš brankec nekaj sem si zamislil. a ja velim a kaj. bil sem fčera pri starome matožini i videl sem na vrtu pri njemu jednoga staroga stojadina žutoga i velim ja njemu čujež matožina jer bi ti meni štel toga stojadina prodati. a veli on bi štel al ti je strgan i nema akumulatora. i onda veli davorica da ga je pital kolko bi štel za njega a matožina je rekel daj pecto kuni i vozi si ga. a velim ja davorici u jebote pak to je skoro zabadav. i onda smo se ja i davorica dogovorili i skupili sašče nežt kuni i pravac k matožini po stojadina. dogovorili smo se kaj bi ga malko nekek popravili i poštelali i deli akumulatora vu njega i kaj se bumo po polju vozili i malko do goric kaj nepemo pežke. prikapčili smo ga za traktor i odvlekli k meni vu štagelj. mama je štela ponoreti i samo je kreščala a jel vam toga krampa treba tu staroga kaj nebum si po štaglju mogla prejti al sem joj rekel mama bolje biti bilo da čkomiž jerbo neznaž o kakovemi je tu stvarima reč. i tak smo malko po malko prislagivali, a davorica je fkral doma jenoga staroga akumulatora i malko smo ga pripunili i deli v nuter. jož je trebalo kojekakove šarafe malko pritegnuti a davorica je nekaj malko motora prisložil i ja sem z kompresorom od traktora gumije pripumpal i veli davorica brankec sat ili nikad. idemo ga vužgati pak da vidimo na čem smo. i davorica je del kljuđa i okrenol a stojadin je kurblal i kurblal i otjemput eto ti ga. kresnol je kakti da je ganc novi. z auspuva se je samo malko skadelo i dalje je bilo se vredu. i veli davorica jebemu brankec jož bi samo malko trebalo zavariti auspuva kaj nebu tak ružil al nema veze nek ruži kad nemamo švas aparada. još je samo davorica skočil doma kaj smo malko benzina prijelali vnuter al dok vidi tata od davorice da smo mu sega benzina od kosilice potrošili al bu vikal kak nora bežtija. i veli davorica sedaj brankec idemo ga sprobati a ak bu dobro išel onda zutra pemo diregt pravac do virja skočiti jerbo mi je rekel jen bratiđ da je bil v nedelju v jenoj gostijoni vu virju i da si je naručil jenu pivu a ova njemu dve dala i tak ak naručiž dve dobiž četiri. a velim ja njemu u jebate davorica to moramo iti jerbo toga nigdi nema kaj bi platil jenu pivu a dobil dve pak bumo se lepo pive napili. se zmislite kaj kupim jenu podravku a dve dobim al bi bil vesel. i tak smo seli v stojadina i celi se den pomalko navažali i prislagivali sim pa tam kaj je trebalo ovoga šarafa malko pritegnuti onoga malko i tak. a po noči smo malko i svetla sprobali i morem vam reči da svetle kaj da je den pravi pravcati pred nami bil. samo žmigavec desni ne žmiga al lepo sam rekel davorici ja samo spružim ruku kak na biciklinu i ovi za nami budu znali da na deznu stranu skrečemo. i onda smo lepo otižli spat. a ja predi nek sem zaspal sem ga išel jož malko stojadina priglenuti. tak ima lepu žutu boju kak jabuka žuta il bilo kaj drugo kaj na žuto pofarbaš kaj ga se čovek nemre nagledeti. i sel sem si za volan i malko sem motal levo dezno kaj da je asvalt pod menom i morem vam reči da sem se osečal kaj da sem pravi gozpon. a denes je vjutro došel davorica mam v zorju okraj šezt vur pol sedem i veli on meni idemo ga brankec jož malko sprobati. i tak smo seli vu njega i pravac prema šumi se zaputili. a veli davorica kaj mizliš brankec jer more ozamdeset potegnuti a velim ja njemu u jebate naj davorica tak brzo kaj se nebi zbljuval il kaj slično al davorica po gazu i stiskal stiskal a ona strelica na vuri taman devedezet pokazala. a auspuv je rondal kaj sem pomizlil da se bu saj razkapčil. a velim ja davorici naj tak brzo naj a veli on jož samo malko. i onda je samo otjemput prema nami nekakov zavoj nadišel i davorica je fletno moral levo skrenuti i on je zmotal i stojadin se pozmeknul po šodru i mi pravac prek grabe se nadrocnoli i auto je naskočil i vu oranje friško zleteli i stojadin na jenu pak na drugu stranu i na krof diregt se okrenuli. ja sem se z glavom vu steklo tak šubeknol kaj se pomizlil da mi glava čez steklo vun zbije. i sic se razkapčil i poklopil me je a stojadin je samo fcrkel. a veli davorica brankec jel si ti videl toga vraga. i onda smo se nekak skobeljali vun z auta al nam fala bogu nikome nižt neje bilo nek smo se samo natukli i zguljili. a stojadin je bil tak blaten kaj ga ni stari matožina više nebi prepoznal. onda smo brzo po traktora doma odbežali kaj smo auta na kotače obrnuli i odvlekli ga doma. mama j tak vikala kaj joj je pena niz zube siktala vun i nekakovu je botu prijela i oplela prvo mene al je bogme i davorica dobil dengu po leđima i fletno je odbežal doma. malko sem ga predi zval na telefon i rekel je nek se nižt ne staram da bumo stojadina popravili dok se situaciji malko sprimiri i da bu se v redu i samo nek pred njegovima nikaj ne govorim. al sem mu rekel meni je samo žal davorica kaj nepemo vu virje podvečer na pivu a rekel je davorica nek se nižt ni za to ne staram i da pemo pa makar z traktorom ak nikak drugač. e to jedva čekam. lepi pozdraf sada i idem čekat da vidim kak budu naši rukometaši pobedili v utakmici one švabe i to bu pravo veselje.

Bravo info_punkt Taman sam mislio napisati isto. radim u jenoj rupi od hotela na Gorici i ova " rijetka pojava " se pojavljuje više nego često;) @samograd Lijepo ih je za gledati dok plešu nekad budu i tri-četiri male, pa se spoje u jednu veliku, pa ponovo razdvoje.

Ovi problemčić o kojemen pripovida Nada malo je češći i javja se u momentu kad čovik jema dvi žene, u jenoj vidi buduću zakonitu, mater svoje dice, domaćicu i sve ča uz to gre, a u drugoj temperamentnu ženu koja se puno boje i duže sexa od ove ča je naumija ženit, oli je već oženjen.

Izvode: Lidija Horvat - Dunjko - sopran Saša Dejanović - gitara Program: Tomaso Cecchini (cca 1580. - 1644.) Hor mai Sospirava Maria Ivan Padovec (1800. - 1873.) Polonaise Polka Ivan Padovec: Tuga tajne ljubavi Na cernooku tri pésmice u jenoj Moje jutro Lahku noć Slavko Fumić (1912. - 1945.) Preludij br. 5/Prelude No. 5 Mala melodija/A Little Melody Nocturno Mazurka Josip Hatze (1879. - 1959.) Lađa u noći Majka Serenada Miroslav Miletić (1925.) Hrvatska suita na međimurske teme Andante sostenuto - Allegro - Moderato - Vivo Rudolf Taclik (1894. - 1942.) Kaj Marko Ruždjak (1946) Pođimo sada ti i ja (ciklus pjesama posvećen Lidiji Horvat-Dunjko) Ivan pl. Zajc (1832. - 1914.) Domovini i ljubavi Sopranistica Lidija Horvat-Dunjko diplomirala je i magistrirala solo pjevanje na zagrebačkoj Muzičkoj akademiji u klasi prof. Zdenke Žabčić.

baž me kiđma boli kake čudo. a kak i nebi kat sem se fčera onoga beznoga kauča naprenašal sim tam. i onda pak tam sim. lepo sem dok sem se najel okraj poldan a mama je bila baž preveč fine jabučare složila i kiselo zelje kaj me je celi den žgaravica pekla. i onda kaj bum drugo nek malko k davorici il na kartanac. i tak ja k njemu i taman dok sem zašel v dvor kad eto ti tata od davorice traktora pravac vu dvor naparkiraval na rikverc. i z prikolicom. kad ja malko bolje pogledal akad imal kaj za videti. na prikoilici je jen novi kauč stal. al mi je rekel davorica da se taj specijalni kauč zove trosed i prema tome značenju na njemu pravac moru tri čoveka sedeti il četri ak su jako mršavi il dva ak su jako debeli. al da si naprimer bara žmukčeva na njega sedne e onda više nišće nebi mogel sedeti jer je ona tak debela kaj jedva čez ganjčena vrata prejde. al morem vam reči da je bil baž lepi taj novi trosed na plave ružice i žute. i pitam ja davoricu a kaj bute z tim kaučom. a veli davorica je a kaj bumo nek ga bumo deli v hižu a onoga dedinoga vun i na smetje. to bi bil jen pravi potez jerbo taj kauč od dede tak smrdi kaj da su se prasice na njemu bucale. jerbo deda dok dojde z štale taman i pravac si na kauč legne kaj si malko počine a niti si čižme gumijene ne zuje. a deda se okrenol tak fletno kaj sem taman pomizlil da se ftrgne v pol kiđme. a veli on davorici kaj si rekel dete el sem ja to dobro čul il mi se v glavi pomutilo. a veli davorica je a kaj ja znam tak je tata rekel. a veli deda e tak se nebumo igrali tu epizodu nebumo gledeli i točka. moj kauč nepe nikam jerbo je on tu otkad sem se ja rodil i bu tu dok ne vmernem. a velim ja dedi e onda se bumo jož načekali jerbo si ti jen obični metulazem. al je bil bezni onda. i taman eto ti tata od davorice taman zišel z traktora i veli on meni e baž dobro brankec kaj si dožel kaj nam pomognež te kauče prenašati. a deda ot davorice pravac na joca navalil. čujež ti a kaj si si ti to zamizlil. a veli jotec a kaj bi si zamizlil pak el ne vidiž kak je to lepi kauč a onaj tvoj samo kaj se ne razpane. a veli deda e sinek moj to si prekriži moj kauč bu tam gde i je i tođka. a veli jotec onda dobro onda nek novi stoji na prikolici i na đežđu a stari i smrdljivi nek bu v hiži. i saci ja mizlil pa kak bu to stal na dežđu i zimi a tak lepi trosed. a veli tata od davorice dečki najte se nižt starati sad dok deda nekam otije a mi samo preselimo kauče. i tak smo se malko kartali ja i davorica kad otjemput doje jotec i veli sad dečki je prilika jerbo je deda na zaod otišel. i mi fletno staroga kauča znesli vun na pol dvora a novoga ne mezto. e dok se je deda posral kakova je to drama bila. tak je vikal kaj da mu je nešče nokte ščupal kak je bil bezni. i zel jeno vuže i pravac da se bu obesil na gredu v štaglju. al neje mogel sam lojtru nositi a ja i davorica mu nesmo šteli pomoči kat nas je kiđma bolela jerbo smo kauče prenašali. i tak se mi pomalo i dalje kartali kad eto ti dede i veli on nama. dečki jotec je otišel po naftu i sačemo mi vrnuti stvari na svoje mezto. mam toga kauča znašajte vun a mojega vnuter. a veli davorica em deda naj biti nori el ne vidiž kak je to lepi kauč i udoben. a veli deda neje me briga nek znašajte. a velim ja ja nemrem deda jerbo nas kiđma tak boli kaj jedva i na stolcu sedimo. a deda otišel vu svoju sobičku i zvadil dvesto kuni i del sto pret mene a sto pret davoricu i rekel znašajte. a velim ja davorici čujež davorica ipak je to dvezto kuni kaj moremo cel den zabadava pive piti v gostijoni il čak i neku specijanu pijaču kaj je i skuplja ot pive. a veli davorica znašaj branko. i tak smo mi lepo novoga kauča znesli vun a staroga vnuter. deda si je mam na njega legel i veli on e dečki sat kaj mi se malko duša počine. i ni prešlo niti pol vure kat eto ti joca. dok je videl novoga kauča vuni ja sem taman pomizlil da nas na kolenu pretrgne. i pravac na naz navaljil da zakaj smo kauča znesli vun. a veli davorica morali smo tata jerbo je deda zel batinu i da nas bu prek pleč ak ga ne znesemo. a veli tata od davorice e sad ja idem po batinu pa bumo onda vidli i prek pleč i prek glave i zletel z hiže vun. a velim ja davorici el ti mizliž da se on zajebava. a veli davorica em nas nebi z batinom po glavi. i tak ja taman jene prave karte držal v rukami i taman bi davoricu pobedil kad ja pogledal čez oblok i imam kaj za videti. jotec od davorica pravac k hiži išel a štapa je nosil dva i pol metra velikoga kaj nam kiđmu naravna. a velim ja davorici sad smo najebali. a veli davorica znašaj branko. je al deda spi na kauču. a veli davorica znašaj i njega. e onda mi je tek kiđma popuztila do kraja jerbo deda neje štel ziti z kauča dole. vikal je kak da je ponorel. da smo si mi jeni neobični nemoruti i da staroga čoveka očemo v grob narivati skupa z njegovim kaučom. al mi smo njega znesli vun i pravac na ono izto mezto. pak nesem ponorel kaj se bum zajebaval jerbo dok bi me od davorice jotec oplel z onom batinom kaj bi se zvezde nebezke videl. a deda je onda bil lud kake da je beznoču ot lisice dobil. i pravac na joca navaljil. u kaj su vikali kaj da je opala atomzka bomba pravac vu njihov dvor. deda je pak vikal da se bu obesil il sliđno. i onda je samo otjemput jocu od davorice pukel film i otišel je pravac vu štagelj. a veli deda dečki z kaučom vnuter. a ja si mizlil e sad ak deda pak zvadi dvezto kuni a kaj bumo onda. al otjemput jotec od davorice zišel z štaglja vun kresnol je motorku i kauča smrdljivoga od dede prepiljil na pol. a motorka je samo štektala kaj da si ju z uljem podmazal. i veli on dedi eto sad si ga nanašaj vnuter. a deda se je samo prijel za glavu i ja sem mizlil ak sad ne capikne nebu nigdar. jer bil je tak znenađen kaj neje mogel ni reč zustiti. i onda je samo rekel e da znaš ja bum njega zakeljil. a jotec od davorice veli e da znaž da nebuž i zel je onu naftu i prvo po jenoj polovici nalejal i onda po drugoj a ja dok sem videl da vrag šalu bere lepo sem se okrenol na peti i pravac trk doma kaj me jotec od davorice jož ne vužge a onih sto kuni kaj onda nešče drugi mezto mene v goztijoni potroši. a dok sem došel pret svoja putna vrata samo sem se jož jemput okrenol a crni dim ot dedinoga kauča sukljal je v nebo kaj da se je celi štagelj z marvom vužgal. eto zato denes mene i boli kiđma celi den al to nema veze jerbo bu to se prežlo a sto kuni mi lepo ostane v žepu. tak je to bilo z kaučom a k davorici jož denez nepem dok se malko situacija ne primiri. pozdrav sat od mene. branko

smatram da Dinamo niti na jenoj poziciji nema prevagu, nema čak ni bolji kolektiv i iluzorno je očekivati da ima. dinamo je ipak klub iz jedne male nogometne države, dok je Porto zapravo nešto više.

narezem zemljicke ili bijeli kruh na kockice od ca 1 - 2 cm, u jenoj velikoj zdjeli poskropis ih s malo mlijeka napravis posebno tijesto od jednog ili dva jaja i nesto brasna, malo soli i praska za pecivo, mora biti malo gusce od tijesta za palacinke: mig: onda to posipas po onim kockicama i dobro promijesas, sve to se u komadu povalja u brasnu. sama odlucis koliki promjer zelis i napravis prema tome jednu " kobasicu " od te smjese, koja ti istovremeno pase u lonac za kuhanje. zamotas to u cistu kuhinjsku krpu i ubacis u kipucu vodu. kuha se na laganoj vatri oko 10 - 15 minuta kad izvadis malo ohladis pod tekucom hladnom vodom, odmotas i narezes kriske: raspa:

Aj laku van noć i nemojte lokat ka gude i prasci, vengo guštajte jenoj u ćaši lipega vina na dan, a udvoje je najslaje.

Oni dijalet ča si puštija na jenoj drugoj temi me je napro nasmija, ma sada vidim i da su ti tovari libre pojili.

Jedan mladić se je tako tuži jenoj staroj babi.

2. pavelić nije kokao srbe, cigane i židove.... kako se to popularno želi prikazati (i na jenoj i na drugoj strani) - pavelić je kokao političke protivnike bez obzira na rasu, naciju, vjeru i boju kože. kolike je samo on hrvate pobio... jer nisu mislili kao on.

Inšoma, duojde drug za votkup h jenoj staroj ča je imala dvi ovčice, i guori uon njuoj da za Votkup mora dati deset kili vune.

pisem o.. kaja znam.. jenoj curi.. koja je slicna meni.. po karakteru.. i pisala budem kak autobiografiju.. ah.. i moja frendica vanesa pise.. al ona pise hm.. nekvu kao pricu.. horor.. procitala sam jedan dio i mogu reci da je oke.. imate i na njenom blogu.. u linkovima je..

fčera je dožla prava ekipa k meni. ja sem baž malko stal na dvoru i gledel sem v nebo. al nije bilo zvezdi jerbo je bil den. a niti meseca. samo sem čul kak nešče stižče gasa i motor je rondal kak bezni i onda je tak prikočil pret mojima putnima vratima kaj su se gume zcvilele i prašina je letela po celoj vulici. i ja glet kaj je sat to a to darko. i onaj njegov bratiđ željkina ludi i još jeden njegov pajdaš kaj ga nesem poznal. bil je tak smežni. mali kak patuljek dok si one drvene noge zaveže a zvrkast kak mali jarič. samo je pobegaval sim tam. i imal je kak nekakovu grbu na leđima kak one hijene na televiziji kaj očeju se poždrti. dok sem pital darkiča a ko je to a on veli a to ti je žnjora. i velim ja darkiču a otkud tebe voda nosi. a veli on meni z goric. došli smo po tebe i sat jož idemo po davoricu i bracinu i idemo fežtat. a pitam ja njega a kaj bumo fežtali a veli darkič praznik rada. a velim ja njemu e darkič esi ti bedazt pak je to bilo pred mesec dana. a veli on meni e jebiga brankec kat mi onda nesmo imali čaz. a veli žnjora je kat smo onda fežtali ozmoga marta i onak se je po hijenski nasmejal kaj da mu je šarafciger zapel v grlu kaj sem mam pomislil da mi mozag zblokira ot toga beznoga zvuka kak i mamin mlinec za kavu dok sem ono nahital šarafe v njega dok sem bil mali. baž mi to i neje bilo preveč jazno al sem rekel darkiču da onda idem kat su baž došli po mene. i tak si ja zel jenu veztu z jelenima jerbo je fčera bilo preveč zima a veli meni mama a kam te vrag nosi. a velim ja njoj pak el ne vidiž mama da su dečki došli po mene kaj bi jim nekaj pomogel. prvo smo otižli po davoricu i onda po bracenu. davoricu je jedva mama puztila al ju je uzpel nagovoriti kat neje bilo joca doma. i dok smo dožli po bracinu lepo smo si pri njemu sakoj jenoga pana spili i da bumo ižli dalje a veli željkina je dečki sat bumo imali jeden problem. a velim ja nemu a kakov problem. a veli željkina el ti branko ne vidiž kolko nas ima. a velim ja njemu pa kak nebi videl kolko nas ima. ima nas ti i ja i darkič i bracena i davorica i žnjora. a žnjora se onak bezno digne i na mene navaljil. kak si to rekel kak si to rekel kak se ja zovem a velim ja nemu pa žnjora tak mi je darkič rekel. a žnjora načistam pobesnil kak je bil besni i se mu je krv v glavu prevudrila i veli on meni naj kaj ti se zube v grlo zasipljem i tebi i darkiču jerbo ja nesem nikakov žnjora i to više da vas ne čujem da me tak zovete. a posle mi je rekel darkič da on je žnjora al da ga tak nesmemo zvati pret njim nek samo dok njega nema jerbo se on jako rasrdi. a velim ja njemu no dobro smiri se žnjora nesem znal. a veli željkina no kaj se mam peniš žnjora pa neje čovek znal. i onda sem ga pital a kak očež da te zovemo. a veli on meni onak kak se i zovem i onda je rekel nekakvo tak smežno ime kaj si nebi ni genijalec mogel ga zapamtiti a kamoli ja. i veli žnjora a dok sem bil mali si su me zvali rambo pa me tak morež i ti zvati. a velim ja njemu a tak te bogme nebum zval jerbo je to jeno ameriđko ime a mi živimo doma a ne v ameriki nek te bum zval onak kak se i zovež. a dečki su se samo smejali. a veli željkina je sat kat smo to rešili sat moramo rešiti i jož jeden problem a to je da je nas šest a v jugič stane samo petorica. a velim ja njemu u jebate željkina a kaj bumo sat. a veli on je dečki nešče se bu moral v bunkeru voziti. a veli žnjora je onaj koji je zadnji i došel a to je bracena. a veli darkič daj naj biti smežni gdi bi bracena stal vu bunker viž kak je velik. a veli željkina je žnjora ti si najmenši i ti buš moral v bunker a veli žnjora njemu ma esi se ti z mozgom posvadil i pak mu je samo krv prevudrila v glavu. ja v bunker nejdem ni mrtev. i nije se dal vnuter ni za živu glavu kaj smo ga morali pol vure nagovarati. i dok smo popili jož sakoj dva pana i jenu podravku jerbo pana više neje bilo i tek je onda jedva nekak priztal. dok je željkina otprl bunkera e to da ste čudo vidli. mene nebi nišče vnuter ni z rasovami narival. nutri je bilo lanci crni od ulja i alata za jen kamijon popravljati i kleme. a smredelo je vnutri po benzinu i jenoj salami pokvareni kaj je željkina veđ mesec dana ju v nutri prevažal jerbo je zabil za nju pa je moral novu kupovati. hitili smo ju cucku ot bracine al ju neje štel pojezti nek je samo onak ponjužkal kak dok se maček popiža i otižel je nazaj v kučicu spat. alojzije tak se žnjora zove i to mi je sat sinolo v glavu kak metek v pol čela. al bum ja i dalje natipkaval žnjora jerbo bum sigurno začaz pak zabil kak se zove i više se nebum mogel setiti. i tak smo nekak uzpeli ga narivati v bunker i morali smo se trojica nasloniti na vrata kaj smo jih uzpeli zaprti. a žnjora je samo javkal vnutri. i seli smo v jugič i željkina je krenol a jugič je tak ružil kaj sem ja mizlil da mu mašina otpane. a veli željkina je malko se sat bu mučil dok ne krenemo kat je veliki teret. a velim ja njemu samo se požuri željkina jerbo da se žnjora na zaduši ot onoga silnoga smrada. a veli žnjora z bunkera čkomi norc jer ak te ja primem mam ti z vratom ofrknem jerbo sem lepo rekel da me tak ne zovež. a veli darkič onak postija e dečki idemo ga sat stalno zvat žnjora jerbo nam nikaj nemre. i onda smo saki čas ga zvali žnjora jesi dobro žnjora el ti smrdi a on je bil načisto lud. vikal je kak naz bu se potukel i zagutil i z motikom zatukel i nabijal je po sicu kak je got mogel al smo mi znali da nam nemre nikaj jerbo je bil zaprt v bunkeru a bracena se je nalaktil na onu desku kaj neje mogel nikak vun. željkina se je smejal kaj so mu suze tekle na joči. još nisem nigdar čul kaj bi nešče bil tak srdit. željkina je taman skrenol na jeden put kaj neje zasvalteran i veli njemu darkič je ak nas taj auto na breg spelja to bu pravo čudo. al dok je jugič zaprašil samo se je prašina za nami digala i bil je pun auto prašine začaz kaj smo jedva dihali. a žnjora je samo začkomel. a veli bracina njemu kaje žnjora si se malko umoril kaj više ne vičež. a žnjora ništ. a veli darkič je dodijalo mu je vikati pa si malko počiva. a veli davorica dečki najte se zajebavati morti se je zadušil jerbo niti mi nemremo ot te silne prašine dojti do zraka, željkina mam stani. a veli željkina no kaj bi stajal pak smo gore za dve minute i samo je stiznol po gasu kaj prije dojdemo. a veli darkič žnjora žnjora jesi dobro. a žnjora ništ. a velim ja rambo rambo el čujež jerbo sem mizli da se morti neče z nama spominjati kat ga zovemo žnjora al on niti da bi se glasil. a veli bracina željkini mam zastavi auta čovek se je zadušil. a veli željkina ma kaj bi se zadušil nek samo zajebava a ak sad zastavim kak bum više krenol v breg z takvim teretom i stiznol po gazu kak lud. kamenje je samo frcalo na se strane a jugič je išel sim tam i tak je rondal kaj sem mizlil e sat dok se egsplodera i mam bu kraj. i veli darkič samo otjemput evo nas. i željkina brzo zastavil auta i mi si van i otprli bunkera. samo je prašina zletela vun a žnjora je bil tak prašni kak da je vu pesku gliste kopal. i niti da bi se mrdnol. a veli željkina žnjora žnjora esi dobro a on nikaj. bil je tak crveni i mokri kak da je z rolja zišel i samo je z očima obrtal. i brzo smo ga zvlekli vun i polejali zdenom vodom kaj je malko došel k sebi. popil je mam litru gemižta nadušak kaj je mogel pravo ime disati jerbo su mu se si kanali očiztili ot prašine. samo je rekel e sat da morem sat bi vas se potukel. i onda smo spili par gemižti i mam je bila bolja atmozvera. fežtali smo skoro do pol noči. žnjora se je tak napil kaj opče neje znal za sebe i neje mogel niti stati na nogami a dok smo ižli doma bracena neje dal kaj bi ga pak deli v bunker da ne vmerne do doma. onda je željkina zel one lance z bunkera i žnjoru smo prijeli za noge i ruke i hitili smo ga na paketsic na krovu i željkina ga je dobro ovezal z lancima kaj ne opane. i lepo se je tak vozil i bil je na zraku do doma. pozdrav sat od mene.

meni je najbolja jena stvar. a to je jena zdena podrafka. piva obična il neobična nemre biti. ja ak si poželim nekaj popiti a to je jena piva. i onda velim. konobarica el čujež. i onda ona doje i veli o branko a kaj pijež. a ja se samo onak smežno nasmejem kak jen đejmz bond i velim joj. daj jenu pivu zdenu za mene i mojega pajdaša davoricu i onda ona potoči. a dok zaigra jena naša pesma e to je prava fežta. lete čaže nasve strane i svi zanju jenu stvar. a to je da z nama šale nema. nek je jen doživljaj. i tođka. a dekle oko naz samo jim vusnice zaigraju ot miline jerbo znaju kosmo mi. jeni pravi bečari. i sve bi štele jeno naše prijateljztvo i jenu si pivu znama spiti ak imamo nofce. tak je to. i nasve strane. a ja sem samo štel poželeti svima i jenoj celokupnoj atmozveri jenu laku noč ot branka. i svima koji jen lepi tekzt natipkavaju il po ruki il bilo gde. laku noč i prijateljzki. uskličnik branko.

Tu je govor ne o žalosti prouzročenoj od progon stva, nego o žalosti zbog izgubljenih svetih dobara, spo jenoj sa čeznućem za utjehom, koja se ćuti, kada se opet izgubljena dobra prime.

Morskoj ribi pripreml jenoj na najra zliči tije načine ravno pravno je konkuri rala riječna riba.