Sveti Kiril Jerusalimski kaže: ' ' Gospod naš Isus Hristos doći će s ' neba pri svršetku svijeta i uspostaviće Svoje Carstvo i ovaj stvoreni svijet opet će se obnoviti.

Po blagosti svojoj, Gospode, čini dobro Sionu, neka se podignu Zidovi jerusalimski.

Sveti Kiril Jerusalimski u tumačenju Božanske Liturgije kaže: " Pominjemo i ranije upokojene, najpre Patrijarhe, Proroke, Apostole, Mučenike, da bi Bog njihovim molitvama i zastupništvom primio moljenje naše " (Mistagoška katiheza 5, gl.9)

Tvrdio je da će " jerusalimski Hram biti razrušen " i da će na njegovom mestu " niknuti Hram nove vere "; propovedao je nepoštovanje sabata pod demagoškim izgovorima; predstavljao se kao Mesija i izaslanik Božji; osporavao je i ovozemaljsku vlast Tetrarhovu i još strašnije imperatora Tiberija, protivno interesima Izrailja i na štetu dobrosusedskih odnosa sa Rimom.

Sveti Kirilo Jerusalimski je govorio: " Osenjuj krsnim znamenjem hranu koju jedeš, odeću koju oblačiš, vrata kada izlaziš iz kuće i kada ce vraćaš kući. "

Uostalom, radi potpunije i nepobitne sigurnosti, šaljemo vam evo, u najopširnijem obliku izloženje pravoslavne vere istočne naše Crkve, koje je primljeno posle brižljivog ispitivanja na saboru koji je davno bio (1672. godine po Hristu), koji se naziva Jerusalimski, koje je izloženje kasnije i štampano bilo na grčkom i latinskom jeziku 1675. godine i može biti da je u to vreme i do vas došlo i da se kod vas nalazi.

U V veku je to bio Patrijarh Konstantinopoljski Anatolije, u VII Sofornije i Andrej Jerusalimski, u VIII sv. Jovan Damaskin, Kozma Maumski i German, Patrjarh Carigradski, u iX prepodobna Kasija i drugi, imena koja nam nisu poznata, a koji su za praznik Hristovog Rodjenja napisali mnoge sveštene pesme, koje se i danas čuju u crkvama pri proslavljanju svetlog Hristovog praznika.

Ovo nikako ne treba mjesati sa davanjem blagoslova jereticima, vec se radi o drevnoj odredbi pravoslavnih da se niko od inoslavnih zajednica ne moze udostojiti da pripali svijecu od pravoslavnih ukoliko to ne dozvoli Patrijarh Jerusalimski.

Kada ona napuni tri godine, roditelji, ispunjavajući dati zavet, svečano odvedoše malu Mariju u jerusalimski hram.

U drugu grupu - Oci, koji su ostavili kratke izreke o unutrašnjoj molitvi, kao što su: Isihije Jerusalimski prezviter, Filotej Sinajski, Teolipt mitropolit, Varsanufije i Jovan;

Tako na primer episkop Kiril Jerusalimski (rođen oko 315. g.) u svom ' Pismu caru Konstantiju ' izveštava o čudesnom prikazanju krsta.

Srbi su za vreme Drugog svetskog rata ubijani pomoću Himlera i njegovih SS jedinca, njegovih saradnika iz Handžar divizije, na čijem čelu je bio jerusalimski muftija, i franjevačkih ustaša, koje je nadgledao nadbiskup Stepinac.

Hrišćanski pisac Sulpikije Sever (Sulpicius Severus, oko 400. g.) u svojoj ' Hronici ', pozivajući se na Takita, iznosi da su Rimljanima, osvajajući Jerusalim, držali da je Hram Jerusalimski, značajan i za održavanje hrišćanskog kulta: »Drugi pak, i sam Tit, smatrali su da je razoriti Hram u prvom redu neophodno, zato što su te dve religije, iako neprijateljske jedna drugoj, ipak iznikle iz jednoga istočnika; hrišćani su proizišli iz judejaca: ako bi se uništio koren, to bi brzo usahnulo i svo rastinje.« (II, 30, 3) Historičar Hegesip svedoči da je Jakov Pravednik, Isusov brat, mogao da ulazi u Svetinju Hrama, i da se tamo moli, što nam verovatno hoće reći da je on vršio i hramsko-sveštenu razrednu službu, koju je ranije imao i Zaharija, Jovanov otac, ili da je kao nazirski prvosveštenik imao pravo ulaska u Najsvetije Mesto Hrama

Sveti Kirilo Jerusalimski veli da se prizivanje upućuje Svetome Duhu.

Ako je Jerusalimski Hram bio temeljno opljačkan i razrušen 587. god. s. e. od strane babilonskog cara Nevuhadnezara (' Jeremija ', 52:12 - 14), jasno je da su tom prilikom stradali i mnogi svešteno-proročki zapisi, koji su bili onamo pohranjeni.

Tako, kada je, u vreme Konstantina Velikog, u Hristovom grobu nađeno navodno Hristovo raspelo, Konstantinova majka Jelena je najglavniji deo raspela dala na čuvanje u Jerusalimu, u srebrnom kovčegu (Sokrat Sholastik, I, 17; Rufin: ' Historija Crkve ', I, 8), a preostale delove je poslala Caru (koji ih je pohranio u svoju statuu); delići raspela, rašireni po celom svetu (Kiril Jerusalimski: ' Kateheze ', IV, 10; XIII, 4) brzo su postali objekat potrage i poklonjenja.

Na osnovu jevrejskih idilično-setnih kazivanja o Hramu, Muhammed je neznalački zaključio da Jerusalimski Hram još postoji, čak je i u početku prihvatao da on bude molitvena kibla.

No Jerusalimski Hram su rimske legije još 70. godine do temelja razrušile i spalile

Ona ne razlikuje svete harismatske službe koji su u početku davali majčinski, jerusalimski Pontifikat Crkve (pastirsku, apostolsku, proročku i evangelističko-učiteljsku), od hijerarhijsko-dostojanstveničkih sveštenih činova (episkop, presbiter, đakon) pojedinačne lokalne crkve

Neki mudrosni ukazi se u drugom sakralno-apokrifnom štivu uopšte ne susreću, kao što je slučaj sa logionom 102 gde čitamo: »Isus reče: " Teško farisejima, jer oni su poput psa koji leži u jaslama; jer on ne jede/seno /, a ni volu ne da jesti ".« Pseudoepigraf takvog naslova spominje Origen (Prva homilija na Luku) koji ga svrstava u heterodoksne spise; početkom II stoleća Hipolit (Pobijanje svih heresa, V, 2), pripisujući ga gnosticima naasencima, te u IV stoleću Kiril Jerusalimski pripisujući ga manihejcima (Kateheze, IV, 36; VI, 31), a kao autora, Tomu, vidi nekog Manijevog učenika.

Trulski sabor određuje da i Konstantinopolska katedra (sada shvaćena kao presto), uživa jednake povlastice kao i presto Staroga Rima; ipak, u crkvenim delima, ovaj carski sabor pravi lestvicu dostojanstva: na prvom mestu stavlja Rimski presto, pa konstantinopolski, pa Aleksandrijski, zatim antiohijski i na kraju Jerusalimski (prav. 36) Povlastice koje su sabori dali Rimskoj katedri, ona je shvatila, primila i uzdigla kao jurisdikciono-vladalačko prvenstvo.

Za drugi Jerusalimski Hram, za obnovljeni Solomonov, bolje reći Herodov Hram, koji je ' poslanik posetio ', Muhammed, odnosno Allah, tvrdi da će biti razrušen: »...

Neodmerenim i proizvoljnim pristupom proročanstvu koje je se već ispunilo, izvlačenjem profetskog stavka iz izvornog ukaznog konteksa, Miler je pretenziono zaključio da 2.300 dana i noći iz ' Danila ' u stvari predstavljaju i govore o 2.300 zemaljskih solarnih godina; iskonstruisao je da se termin ' Svetinja ' ne odnosi na Jerusalimski hram (a bezbroj puta Bibliji se Jerusalim, Brdo Hrama i Hram zovu ' Sveto mesto ') već na Zemlju; izveo je ' neprikosnoveni ' zaključak da će nakon završetka tih famoznih 2.300 godina Hrist Doći i svojim Dolaskom očistiti Zemlju, ' svetinju '. (Dok Zemljom, punom raznih gadosti i zverstva, bude vladao Knez Tame, ona se ponajmanje može zvati i tretirati ' svetinjom ', več ' prokletinjom ' i ' paklom ').

Jesi li ti Ilija? On reče: Nisam. Jesi li prorok? I odgovori: Ne.« (1:20 - 21) U Protoevanđelju jasno saznajemo šta su jerusalimski sveštenici Preteču pitali: »Jesi li ti Prorok o kome Mojsije govoraše?« (8:5) Upravo je Mojsije Izraelu najavio da će Gospod u njemu podignuti jednog velikog Proroka koga treba da poslušaju (Ponovljeni Zakon, 18:15.18).

Deca su za Pashu mogla da hodočaste u Jerusalimski Hram tek kad bi uzeli 12 godina života, odnosno postali podložni Mojsijevom Zakonu.

Julijan Apostata, koji je nastojao na mnoge načine hrišćanima da naudi, i koji je naročito bio privržen krvnim prinosima, preduzeo je bio i Hram Jerusalimski da obnovi iz državne kase, ne bi li judejcima, prema kojima je imao blagonaklon stav, omogućio da opet mogu prinositi krvne žrtve.

Među esenima su ponikli mnogi harismatici i vidovnjaci (Flavije: ' Judejski rat ', II, 8, 12); oni su imali duhovne darove kao i jerusalimski hrišćani.

Znameniti bogoslov Kiril Jerusalimski (rođen oko 315. godine, a presbiter u Jerusalimu oko 343. godine), u svojoj četvrtoj ' Katehezi ' (iz niza od 18 predkrštenjskih oglašenja, pouka o veri katehumena), daje i svoje viđenje novozavetnog kanona, listu u kojoj izostavlja ' Otkrivenje po Jovanu '.

Za one koji su otišli/molite /, za one koji još žive, i za one koji su već došli« (' Dvanaestorica ', 92:7) U svojim ' Katehetskim lekcijama ' Kiril Jerusalimski iznosi: »Prisetimo se osoba koje su zaspale, prvo, Patrijarsi, Proroci, Apostoli i Mučenici, da kroz njihove molitve i doprinose Bog primi našu molitvu.

Pravno-eksegetski traktati tanaita i Gemara izlaganja amoraja (hebr./aram.: am r = kazivati, poučavati) čine Thalmkd dUm: laT (Učenje) zbornik, koji se javlja u dva izdanja: takozvani Jerusalimski (oko 400. g.) i opsežniji Babilonski (oko 500. g.), nastao u dijaspori. Kodifikovanu Mišnu i Gemaru judejski učenjaci od VII do XI stoleća svojim novim komentarima protresaju i ukalupljuju, čime nastaje Geonim