Jevanđelja su krcata čudesima u koja su upletene ribe, a riba je posvećena Merkuru, zbog svoje hladne krvi, okretnosti i sjaja.

Tamo je dato jedno takođe duboko viđenje ovog odeljka iz jevanđelja po Vašem imenjaku Luki.

U pismu iz februara 1950. godine, upućenom jednom tadašnjem srpskom episkopu, a povodom sinodske poslanice za Božić, vladika Nikolaj ga je upitao: Ali, recite mi, srne li Sveti Sinod da greši u tumačenju Jevanđelja narodu?

Tako je Sveopštim sudom i ulaskom u Carstvo Nebesko kazana završna blagovijest Jevanđelja Spasovog.

Na taj dan uveče čitaju se dvanaest jevanđelja o stradanju Hristovom, i dok se čitaju jevanđelja narod u crkvi kleči.

Pošto poezija Zlate Kocić koketira sa hrišćanskom teologijom, tumačenje po kome se iza glasa iskoni nalazi upravo Reč iz prvog stiha Jevanđelja po Jovanu, tj. drugo lice Svete Trojice, nije za odbacivanje.

Služba je počinjala čitanjem svetog Jevanđelja i apostolskih poslanica, zatim je počinjala molitva.

Jevanjđelje zdravlja je najpreča čitanka i najnužnija potreba za školsku decu, i koji se nastavnik ili učo više bavi imenima iz geografije, istorije i rečenicama i pravilima iz gramatike, nego izučavanjem zdravstvenog jevanđelja i ekonomskih pouka, on je puka neznalica, jadni brbljivac, sitnarija i sramni grobar svojih učenika i sagrađana.

Ali veći deo su falsifikovali i napravili Jevanđelja kakva su u današnjoj Bibliji (Abelard Reuchlin nam otkriva i koja vladarska familija iz Rima je radila na sastavljanju tekstova Novoga zaveta), a sve ostale originalne zapise proglasili za jeres i uništavali ih zajedno sa onima koji su ih posedovali.

Reči Jevanđelja uđe satana u Judu ne treba razumeti tako da je Juda postao besomučan u pravom smislu te reči.

Zasniva se na rečima Jevanđelja: Carstvo je Božije unutra u vama (Luka 17,21).

(ova molitva se čita pre čitanja Sv. Jevanđelja i Žitija Svetih)

Pitanje doniranje organa smo pozdravili, jer u duhu jevanđelja nema veće ljubavi od pomoći drugima.

Zaštiti, Gospode, jer samo Ti (a to se vidi iz celog Jevanđelja) jednom moćnom rečju možeš da zaustaviš njihovo delovanje i da ih oteraš...

Mi smo stalno izloženi da u našoj duši dvojičimo između Jevanđelja i idola.

To je potpuno dobrovoljno padanje na treće đavolsko iskušenje iz Jevanđelja.

Prvi, primivši od episkopa sveštenstvo savršava samo sveto krštenje sa molitvama, prinosi beskrvnu Žrtvu, razdaje narodu sveto Telo i Krv Gospoda našeg Isusa Hrista, pomazuje krštene svetim mirom, venčava one koji blagočestivo i po zakonu stupaju u brak, moli se za bolesnike, za spasenje i da svi ljudi dođu do poznaša istine, a ponajviše za opraštanje i otpuštenje grehova pravoslavnima, živima i usnulim, i najposle pošto se on odlikuje znanjem i vrlinama, to po vlasti datom mu od episkopa poučava one među pravoslavnima koji njemu dolaze pokazujući im put da zadobiju Carstvo nebesko, i postaje propovednik svetog Jevanđelja.

Tako nas je naš Bog i Učitelj uzdigao do najvišeg mogućeg zvanja koje čovjek može imati: da budemo ljubljeni učenici njegovi i propovjednici jevanđelja njegovog.

A propovjednik jevanđelja trebalo bi da bude blagovjesnik novine koju Kristus donosi u svijet, propovjednik i ispovjednik blagovijesti o novom etosu darovanom od Krista, o etosu i načinu života koji praštanjem i ljubavlju poražava zlo preobražavajući ga u dobro.

Zapravo, suština humora Mirjane Ðurđević se zasniva na istinskoj detabuizaciji srpskih svetih krava i ne samo demistifikaciji već i sprdnji sa onim što nikako nije poželjno za dirati poput Službe, Akademije, čak i najstarijeg sačuvanog srpskog (?) zapisa, Miroslavljevog jevanđelja.

Naime, ono što mi vidimo spolja i što laicima izgleda zastrašujuće (npr. građevinska mafija koja u poslednje vreme po beogradskim ulicama ostavlja više leševa nego ona ' prava ' - što trguje starim dobrim narkoticima) ili pak suviše ozbiljno (dvor naručioca Jevanđelja raskalašniji je nego le château Luja XIV u tumačenju neprevaziđenog Mela Bruksa, šta li je Mira uradila sa akademicima u svom romanu Ubistvo u akademiji nauka još nisam stigao da saznam), Ðurđevićeva oslikava iznutra.

Pored Jevanđelja iz novozavetnog kanona, u prvom i drugom stoleću su kružila i mnoga druga, kao i veliki broj spisa, pretendujući na autoritet " apostolskih spisa ".

" Ljubavi obilni Gospod, Koji hoće da se svi spasu i u razum istine da dođu, otkrio je meni po milosti Svojoj ovo poznanje ", - o sili Jevanđelja, - " čudesnim načinom, bez ikakvog posredništva ljudskog.

Razlikovali su zlog boga Starog zaveta od dobrog Boga jevanđelja.

Oslanjajući se na reči jevanđelja: Budite vi, dakle, savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski (Matej 5,48), krstjani i krstjanice nastoje da se duhovno usavrše, odnosno da savladaju telesne strasti, asketizmom, postom i molitvom.

Iz Jevanđelja znamo o kakvom Hlebu se radi: Hristos je Hleb Života.

Sam Novi Zavet govori o postojanju takvih spisa (Lk. 1.1 - 3) - Kada je Luka pisao, Matejino i Markovo Jevanđelje su bila jedina dva napisana kanonska Jevanđelja.

Među 17.000 naslova, koliko se procenjuje da se tu čuva, otac Bernardin prilazi policama sa onim antikvarnim i veoma vrednim i vadi najstariju iz 1616. godine, Tumačenje jevanđelja za sve praznike u godini da nam pokaže njenu naslovnu stranu i godinu ispisanu rimskim brojevima.

Kao što sam ukazao, autor Jevanđelja po Luki je takođe napisao dela apostolska, pa se pasus sličan ovome može naći u Delima i u priči o prvom hrišćanskom mučeniku, Stefanu, jedinoj osobi čije je smaknuće naširoko opisano u Delima.

Njene pristalice su dolazile iz svih sfera života: seljaštva, nižeg sveštenstva (koje se poistovećivalo sa siromašnima i unosilo u njihove borbe jezik Jevanđelja), gradskog stanovništva, čak i iz nižeg plemstva.