Kinfa je konačno za ročkas ubo PS2. Neš ga je krenulo u zadnje vrijeme, valjda je pametniji kaj je stariji.

Stari u dućan, stari skuha, stari sve pripremi, i još s njima van, tj. s malom, jer Kinfa ide sam, ili s društvom.

Kinfa ubacuje u petu, nemrem ga više stiči, zatrpava me grožđem.

Pomalo i punica, njena majka, s kojom smo živjeli u zajedničkom kućanstvu, pa i punac, njen otac, iako jadnik nije bio kriv kaj je ručak kasnio i kaj nije bilo dovoljno kruha pa je Kinfa morao trčati u dućan po još jedan.

Moj kinfa je lud za skijanjem.

- Ma rista, kaj ne lišve, pa smo si generacija, odma sam videl da si kinfa a ne kaj god faca s placa u racku, kak je svijet mali

Izbjegavao sam to do prije desetak godina dok se moj Kinfa, koji je tada spoznao da ima živih bića i povrh čovjeka, nije sjetio da bi i on mogao imati malu kućnu beštiju.

Kinfa se znao igrat s njom, onak muški, pa bi je šutirao ko loptu po stanu, onda bi se igrao autića s njom dok joj nogice nisu pocrvenile, pa bi se borio s njom dok ne bi zbrisala ispod ormara, al je ne bi hranio.

Kad je Squiki (tak smo ga nazvali, jer je stalno skvičal, jadan) naraso da je već bio opasan za okolinu, jer je grizo sve živo a i srao je ko veća vidra, Kinfa više nije bio zainteresiran za njega, pa je postao problem u kući.

Ženica i Kinfa su bili svjedoci i sad sam grdo najebal ak dijete stisne u školi i ima sve petice na kraju.

Kinfa je okrenuo tri sretna broja (365 - Saša, Tin i Kedžo) i..... DOBIO

Tako si je moj kinfa odlučil kupit i tenisice.

Naravno da je moj kinfa, onak s ptičje perspektive, prvi uočio Ladju, pa nas kukurikanjem pozvao do nje.

- Ma daj, kinfa, na robiji imaš neka prava, a tu nisi ni čovjek tu si velika nula ovo tu mi je sada banja na ovoj pripremi.

Znači, moj kinfa se mora zalagati kod oca, koji se zalaže kod gazde, em da bi dobil sto kuna za knjigu koju će pokazati profesorici, a ova bu sutra išla štrajkat jer joj je plača mala, sirota, i nema za kruh.

Cerekao se - " He, he, bar se vi dalmoši ne bi smjeli bojat vode... " " Benti miša, mi u more idemo barkon, a ne kamionon. " " Kinfa, ovo ti nije more nego rijeka, i to Sava " - cerekao se i dalje Pero.

Nakon ugovaranja posla, priča koja se odigrala u Automehaničarkom obrtu Kinfa na zagrebačkoj Peščenici, postala je jednostavnija.

Kinfa ima mali telkač u sobi.

Kak smo se Kinfa i ja guštali na tekmu, to nije istina.

Kinfa je zbrajal do kad ima školu, onda je oduzimal sate koje mora markirati da bi došel doma prije tekme.

Kinfa je filozofski objasnio da je tekma samo jednom a film buju i tak reprizirali pa nek idu one na portabl.

Mrak je pao, ugasili smo svjetla, napravili atmosferu s pivom i košćicama, Kinfa je omotal šal Dinamov oko vrata, ja sam stavil hrvatsku zastavu na pleća i...... počele reklame.

Kinfa je popizdil i počel psovat ko kočijaš.

" OJDI NAME NISI PRVI " viknul je KInfa.

Išo sam pišat, ništa se nije promjenilo, osim kaj je Kinfa skinul šal i hitil ga u čošak sobe, demonstrativno.

Kinfa je pjeval: " OJDI NA ME NE BUŠ PRVI - oj la dri ja drom...... "

Svako malo Kinfa Termit prelazio je na neprijateljski teritorij i krao slatko, ostavljajući za sobom pustoš.

Kinfa je odmah potražil pomoć svog saveznika Velike Majke, jerbo ona ne jede čokoladu pa joj on velikodušno prepustio voće u zamjenu za Klincezine i moje čokoladice.

a ne kuzis ti to kinfa. mozes ti biti modulator koliko god hoces, ali to te ne cini legendom. za to covjek mora biti rodjen. evo vidi moj slucaj....:)

Malu možeš kak tak i sterat jer joj se spava, ali Kinfa je živi Morlok, taj bi rađe po noći plazil a po danu spaval.