Sigurna sam da jako puno vas dijeli moj osjećaj svijeta koji je, bez obzira kak se pozitivno postavili, lagano u kju.

Turnir šest kafića: Slavila ekipa Kju

Na tradicionalnom humanitarnom malonogometnom turniru Šest vodiških kafića slavila je momčad caffe-bara Kju, koja je u finalnoj utakmici pred prepunim tribinama svladala ekipu restorana Toni (Pink Panteri) rezultatom 4:2. Za pobjedničku momčad igrali su: Toni Kranjac, Toni Španja, Duje Španja, Marko Šprljan, Luka Šprljan, Fabijan Šprljan, Toni Kursar, Filip Babac, Šime Juričev-Ivin, Ive Čičin-Karlov, Ivan Roca Cipal i Stipe Grubelić.

Na turniru sudjeluju momčadi kafića Reful, Kju, Centar, Virade, Angelsa i Pizzerije Toni

Ima jedna stvar kju sam primjetio od kad smo se osamostalili u informiranju kroz medije.

Mogao si nama ispričati na blogu kju tastovu priču.

Nakon našeg vjenčanja kumu kao da je pogodio grom, promjenila se jako, od simpatične, vesele cure u kju si mogao imati povjerenja i sve joj povjeriti postala je osoba kojoj ništa ne možeš reći osim onoga što želiš da svi saznaju.

Onda neka ide još i reklama za proizvođača dotičnog kju-peka pa se tu pribere još poneka kuna, pa od skupljanja boca, pa od nagradnih igara na čepovima i svi sretni i zadovoljni prihvatio sam i razradio Žnorinu ideju.

Bože, jest i amerima teško sa Kju Klus klanom.

Kresicu koja su to odstupanja u igri kju su donili Vukas Vucko sta je to cega su se oni trebali drzat a da je zapisno u klubskom pravilniku a da se isti nisu drzali.

Algol i Saturn može se poistovetiti sa idejom o genocidu, ortodoksnim sektaštvima, satanistima, rasizmom poput Kju kluks klana, i sličnim devijacijama uma.

Iz Zvučnika je svirala neka pjesma za kju se kasniej ispostavilo da je himna ORA DRA MRAV.

evo baš slušam iz druge sobe kak neka kretenka veli da je koko u parizu napisal mato lovrak. jebote te naše humanitarne kvizove, koja se tu raja javlja. kaj nema love? pa zakaj nisu učili. u našoj zemlji znanja svi koji znaju dobro žive, a ak ne vole učit ne javljaju se na faking kvizove nego jame, jer da se jami još uvijek se jami. stvarno je bilo lepo bez televizora. i davno. onda ženska na dnevniku kenj kenj u nas u vas u njih, u pizdu materinu... mislim kužim ja ruski. onda ova prepizdarija s kao genijalnim preuzvišenim prefenomenalnim kroapotjeom i fajšnhaerom. kaj je to, ljudi? kaj? pa i mojim cuckima se već bljuje od tih nauljenih faca okolo neke impro piste na kojoj šeću prešvicane curke u bljuzg krpama. a onda male velike tele voditeljice vele sjajno, sjajno, sjajno. kaj o jajcima pričaju? pa tam im je i mjesto s jajcima, na placu. ili ono otkačeno o kako otkačeno. pa di je tu v? i ti kinezi matere mu. ak već delaju i dilaju po svetu. znam ja da su skučeni i da im je sve usko, al prelazi granice. od kine naovamo. nemreš nabaviti poštenu normalnu kanticu za radijatore. evo, sad napunim jedan, metnem ga na radijator i pljuc, ode sve u kju i razbije se. jer onaj drek kaj bi to trebal držati valjda je delan za neki mali uski kineski radijator. pa ljudi moji di idemo, di? a da sam upalila grijanje jesam.

tema nambr van: Kako opisati komunjaru u jednoj rečenici??? tema nambr tu: Neki ljudi tako glupo sjede na klupicama. tema nambr tri: E, a kaj ti slušaš?? tema nambr for: Nema je, svi šutimo i cugamo kju pek.

Žnora je kupio kju-pek, kikiriki, koštice, zanimaciju, sjeo u fotelju i čekao.

gledam ja ovo dvoje kaj su s kapicom i kapuljačom ušli u auto i put remetinca. zakaj kapica i kapuljača jebate, zakaj se krabulje, lipanj je? kupujte s osmijehom. pjevajte s tamburašima. gledam, gledam i sve si mislim kak je lako pljucati na one kaj su prešli na drugu stranu i ugledali remetinečko svetlo. ili se istamburali iz kakve gorostasne stranke pa nabij ga na kolac so svijeh strana, ko malu voćku poslije kiše. gledam i mislim si koliki su na dr. ivici i ostalim smradima prije nikli i procvali te za naš bolji život, te kroz naš život, te s osmijehom, te zbližavaju ljude, te griju nas i hlade, oblače i smrade, a sve s pohlepom kakve se ne bi posramio ni izliječeni kiklop anoreksičar. dakle, sećam se ja mnogih " poduzetnika " koji su kao počeli u lokalu od dvajst kvadrata, pa najednom eto dvajst centara, bogumi cela Hrvatska se trese od ingenioznosti i moćnosti njiova poduzetničkog duha. kak? kak u pizdu materinu? jesmo mi svi ostali toliko glupi il je glupost poštenje, korektnost i lojalnost otad žbini? koji kju je ovima kaj su pozatvarali dućane od dvajst kvadrata i koji nikad nisu prešli ni na dvajstjedan? kaj njima fali? kaj su idioti, kreteni, đe im je poduzetnički duh? nego ja se još pitam: ima li u Hrvatskoj obogaćenih tijekom domovinskog nam rata i poslije koji nisu na dr. ivici remetinca. i može li se uopće pošten čovek u Hrvatskoj obogatiti? ili ćemo opet pričati o duhovnim bogatstvima u tako lijepoj tako pokradenoj uljuljkani u ovčaste meke oblake zaborava. ej

Otvori u autobusu još dva-tri kju-peka i eto ti 300 tisuća eura za djecu kojoj treba pomoći Žnora je povukao rolicu s možda najbezumnijim potezom u nogometnoj povijesti.

Spustio sam se s nasipa, pozdravio ljude i otvorio kju-pek.

To je isto kao da Amerikanci zbog Kju-kluks-klana idu na međunarodni tribunal.

Jedino vas molim da ako igrate supermoćne likove da to ne zloupotrebljavate. (Brodski liječnik je kju, tako da znate.:)) ______________________ neka upražnjena mjesta kojih se momentalno mogu sjetiti: admirala nekoliko (treba netko da nam zagorčava život tu i tamo), bar (wo) mena... ajde, ko voli nosit čudne kape tko je ono u strojarnici??? jesi li ti Slafko?

Ovaj, hoću reći nemojte me tući.: o Još manje kartonirati jer je Kju prvi prekšio pravilo i nastavio pisati nakon Tuplinog zelenenog upozorenja (koje je btw genijalno: s: cerek:).

U kafiću Kju, inače vlasnika iz Vodica i poznatom okupljalištu domaćih, popili smo kavu, te ugodno proćaskali s društvom za susjednim stolom na temu financije i politika.

bokte kakva je južina, satrlo me al mora se. do devet sam već triput bila vani ne pitajte zakaj. deset minuta sam zgubila nepredviđeno, jer ja sve planiram... naimekaj, kod kontejnera sam se zapričala s javnom bilježnicom o tome kak je onaj marokanac meki zaprav tvrdi i kak smo baš mi odma skužile da je kunta kinte neki prevarantos. di će drugdje lopovčina neg u rvacku. treći put sam išla u lov na hranu. na pol puta me presrel poštar štef i uručil mi brdo pošte jel veli nema snage vraćat se do mene a ja sam jedina danas dobila nekaj. nu, za jest dnevno nama treba cca tristo kunjerosa. nije ono da zbrajam al tak se nekak uvek zbroji. te malo mesa, te priloga, salate, voća, pa tekuće popunjavanje zaliha... i tak ja sve to doteglim do blagajne kad ono 293 kune ni više ni manje. veli blagajnica uzmite još nekaj. pitam ja zakaj. veli ona za škoru. za koji kju pitam ja. pa dobite kartu za škoru ak kupite za tristo kuna a vama visi sedam. visi meni više mislim si ja i velim joj nemojte me kubat dajte to hitite finito da idem doma dalje arbajtat. kad škvadra iza mene poludiiiii. dajte dajte pa to je za škoru, dajte nekaj još. i onda opet sam kaj nije rekla kak me nije sram kaj neću škoru forsa me marica blagajnica. i kaj sam mogla neg reći dajte ove kurtone aupičku.

ajde da u grah ubacimo malo špeka. evo vidim na indexu pišeju kak je omiljena jacina dizajnerica dobila milju i tristo somova BESPOVRATNIH sredstava od ministarstva gospodarstva. lepo, s tim čovek more nekaj početi, i čovek a i žena što bi reko barba luka. ovom bih se ja prilikom kao iznad rake hrvatske kulture htjela osvrnuti na natječaj istog tog ministarstva a tiče se poduzetništva u kulturu. ono kaj bi meni bilo logično i normalno izgledalo bi recimo ovak: jedan kulturnjak popizdi i odluči: idem ja pokrenuti kazalište da im jebo pas mater kazališnim kuhinjama. ja bum imal kazalište i to je to. i onda on unajmi prostor i angažira razne male obrtnike da mu uređuju buduće kazalište, a uz to angažira i razne male umjetnike (zar postoje veliki?) da sve to šlusira. al kju. ništa se tu ne pokreće osim zabokrechine. kad malo zavirimo iza zastora, eto ti ga zastor sam. ajmo se malo premazati kremom da ne pocrnimo. pretpostavimo da je sve kul i da nema vipa pri dodjeli i eto ti ga ovaj kaj hoće nekaj dobi nikaj. ili recimo love dovoljne da napravi dva šekreta u kazalištu. za žene i ljude, što bi reko barba luka. i tko tu koga onda pokreće i potiče, tko tu koga jošte mulja. u novinama fotači MORAJU fotkati samo političare i lopove. dakle jedne te iste svaki dan. dozlogrdilo nam gledati svakim danom ugojenog sanaderina, pa smo prvih dana jacine dinastije čak i pomislili ajde idemo dalje. no nekak piči to paralelku: zasićenje jacinim fotkama i njenom vladavinom. raji voda do grla. al ima još mesta za grah. i dokle god ima mesta za grah sve ove demonstracije po ulicama neće imati adrenalina niti će ga poticati kod onih što se JOŠ ne usude pridružiti ulici. kao da ulazim u centar bolidum birati namještaj i vidim iste garniture. sve na prvi pogled okej, al kad sjedneš pucaju čavli. nema tu vjetra u jedrima, nema ni jedara. sve se čini bezglavo a opet ti jede glavu. preostane li da budemo optimisti samo u okviru svog malog vrta urodom ćemo hraniti svinje. a što je previše, previše je. čestitam vam stoga 1. maj, dan rada naspram svih ostalih 367 dana u kojima se slavi lopovluk i muljanje po glavi stanovnika. po glavi? uskoro ćemo morati imati i dvije, tri glave da možemo u budućnosti sanirati sve pizdarije svojih velikih vođa. (opaskaska) dvije, tri ili četiri glave pa tako unedogled prenosive su na djecu. to je temeljno naglasiti

Meni je malo sumnjivo što se Hju rimuje s Kju.

Ivo kao dobar Uke napadao je pristojno i sa Kijom, Ivana izvrsno izvodila je svaku tehniku od 5 Kju, ja sam uzivala, gledajuci njih i u jednom trenutku ovaj zvuk.

Tuširam se s njegujućim ekstraktima ovoga i onoga u tri vrste njihovih pjena-gelova-mlijeka-losiona za tuširanje, kupam se u pjenušavoj kupci od meda i mlijeka dok na licu držim masku od mlijeka i meda, imam noćnu i dnevnu dna ili kju ten kremicu a ponekad i kremicu za oko očiju i uz njih još jednu dnevnu kremicu za onda kad poželim imati još izrazitiji ten breskvice, mackam se s tri vrste njihovih body milkova ili losiona, ovisno o raspoloženju, a ponekad kad me uhvati panika kupujem i njihovu anticelulitnu kremu, ručice mažem kremom koja je obogaćena opet ovime i onime da bi mi bile nježne i glatke i mladenačke kao da mi je prije par godina bilo sedamnaest, kosu perem sa šamponom za specijalnu njegu kose poput moje, pa je hranim regenaratorom kako bi mi bila podatna poput svile i sjajna poput... (uh, nedostaje mi inspiracije poput čega).

I onda prostim, najprostijim (pozdrav donu) zbrajanjem dobivamo nakon godina negativne selekcije debilanu u kojoj se jedna rubrika zove stajski gnoj, a vrhunac zabave ples sa zvezdama. i voditeljicu u šlafruku. i početak dana u kju s voditeljicom kojoj je jako smiješno i duhovito kaj svako malo veli ja ne znam plesati i onda pleše s nekim pol metra nižim stričekom, a u međuvremenu teta mimica pleše s kuhačama. i onda se javljaju celebritiji iz zaselaka, a poslije svega svi piju kavicu u popularnom televizijskom kafiću naziva intim bar. i još zagreb.hr. dvajst milja kuna besplatno iz džepa zagreb.građana. tko tu koga ak ne svoj svoga. femilij čovilić sprijeda i straga. par ljudi ista ćud. lovi samo lovi u mutnom. škvadra se utaborila i piše jer smo mi to zaslužili. i jesmo. ili jesmo? a o tome kak je mstislav bago završil kod jure, o tom drugom prilikom

ZAšto neću glasati za SDP: ZAto što je Bandić uveo prvu zonu parkiranja (onu kju plaćate mobitelom na 101 broj i košta 16 kn/h) ispred Autobusnog kolodvora Zagreb i zbog nameta od 18 %.

Moj aj kju je manji od francuskog radnog tjedna