Isto tako ponoviše tužbu g. 1644, 1647 i 1651 radi kojekakovih nasiljah, radi povriede prava podjeljivanja samoborske župe itd. i prem da je g. 1648 proti Muškonu i njegovoj supruzi imenovano iztražbeno povjerenstvo, to ipak nasilju gospode samoborske konac učinjen nije.

Da slažem se da svatko treba odgovarati za počinjeni zloči, a ne se skrivati iza kojekakovih političkih i inih funkcija.

zaboravljeni 06. Kolovoz 2008. 20:36:59 mili 30 zvanje zapovjednika, a drugo pa vjerojatno če mo i mi u hrvatskoj poćetiti živjeti dostojno od svoga rada, a ne od kojekakovih fuševava.

Za razliku od kojekakovih špekulanata koji, tjerani vlastitom sebičnošču, gramzljivošču ili kojekakvim kompleksima, hrčkaju neke silne, apstraktne i fiktivne milijarde, bilijune, za koje više u cijeloj galaksiji ne postoji neki ekvivalent upotrebne vrijednosti. Mislim da je došlo vrijeme (pozivam i novinare da načnu konačno i tu temu), da počnemo razmišljati kao ljudi, pa da umjesto tih silnih milijardi i bilijuna, dobiti ili duga, razmišljamo na način onog poljubca uz more (iz komentara dolje), namjesto apstraktnih milijardi i rasta BDP.

Ono sta se meni gadi je hipokrizija kojekakovih ljigavaca ka ovi Zupanovic, koji misli da su svi redon peezde, da niko nije zapantija njegove/njijove lupestine iz kultnog " zlatnog doba samoupravnog socjalizma ".

došel je denes davorica k meni i veli on meni el idemo branko. a ja njega sem pital a kam bi ižli davorica. a veli on meni joj branko pa kak me morež pitati kam bi ižli pa idemo po bore v borik. ja sem mam znal kolko je vur. mada jož neje bilo niti četiri prežlo. i velim ja njemu znaž kaj davorica. ja se ovo leto nebum nalecal jerbo ima bori za po dvajzt kuni kupiti i ja nebom ovo leto bora kral v boriku jerbo nam stari franc noge spotrga. a veli meni davorica no brankec pak naj biti bedazt. dvajzt kuni je dvajzt kuni. i da je dezet kuni a ne dvajzt. jerbo tvojih dvajzt i mojih dvajzt i to je več četrdezet a kolko nam je to pivi v gostijoni. i tak sem si ja malko preštuderal i mizlim si ja pak neje ni njegov vrak bedazt jerbo je to pet podravki il panov a to neje mala stvar. i velim ja mami mama znaž kaj. a veli ona meni a kaj branko. a velim ja njoj viž mama dožel je davorica i veli da nekakovi ljudi prodaju bore po dvazt kuni i da bi mam jih trebalo iti kupiti jerbo jož jih imaju samo malo. i mama lepo potegla v šaratofljin i mam zvadila dvajzt kuni i veli ona nama ajte dečki mam kupite bora. i tak sem ja lepo imal dvajzt kuni i davorica dvajzt i dok to lepo zbrojiž puta dva i to je več četrdezet i to je čizta matematika i tu pogovora nema. i veli meni davorica znaž kaj branko imam jenu ideju. a velim ja njemu a kakovu imaž ideju davorica. a veli on meni mi sat lepo krenemo v selo kakti da idemo po bora kaj nas i tvoja mama bo vidla a i moji i kaj bomo imali pravi aglibi i onda lepo otijemo v gostijonu i suknemo sakoj po dve pive i onda lepo otijemo v borik i otsečemo si sakoj jenoga bora. a veli davorica pa kaj to branko neje prava ideja. a velim ja njemu bogme je to ajnc a ideja. i tak smo mi lepo se otšpancerali pravac v selo kaj su nas si vidli i kaj nebi bilo kojekakovih dokaza i kaj bi imali taj aglibi. i lepo smo si spili polako sakoj po dve pive i jož je rekel davorica da se moramo sima pozdraviti kaj budeju si vidli da smo mi tu a ne da slučajno bore krademo il tak nežt i onda smo se spominjali i rekel je davorica nek malko jače vičemo dok se spominjamo kaj nas si dobro zapaze i zapamte da smo mi bili v gostijoni i onda je to pravi dokaz kojega nišče nemre spotrti ni da oče. i tak dok smo strusili i zadnju podravku veli meni davorica e sat branko moramo krenuti al ovak kak ti bum ja rekel. a velim ja njemu a kak to davorica. a veli on meni to sat treba izvezti neprimetno. i onda mi je rekel svojega plana. i tak sem prvo ja zišel vun i polako sem se šuljal dok sem ižel z gostijone vun i malko sem pričekal i onda je poskrivečki i on zišel z gostijone vun i to je bila baž prava stvar ko đejmz bont il slični špijuni na bilo kojemu drugom slučaju. i veli meni davorica a sat brankec trk v borik. i tak se mi polako zalaufali i bili smo v boriku za taj čaz. jož smo malko osluhnoli da nebi stari franc vrebal v boriku na takove kakovi smo mi al ga fala bogu neje bilo. i mi se lepo prišuljali i veli davorica gle branko ovaj je boriđ kak da ga je pokojni generaliđ narisal kaj je baž neki dan vmrl jerbo je bilo na dnevniku. i bogme je bil baž kake na sliki. al ne ot stare babe mižkinine jerbo ona nebi znala ni kotača narisati kaj nebi imal kvrge il izobliđenja. i davorica zavlekel ruku pot kaput i zvlekel takovu malu piljicu kaj bi si ju i stari pilar na pilani poželil kak je bila lepa. a velim ja davorici u jebate davorica pa gde si tak lepu piljicu nabavil. a veli on meni je branko nemoraž ti baž se znati. i lepo sam ja prijel bora a on je zapiljil i tak jeno devet dezet put dok vu sebi nabrojiž do dvajst pet al vu trejti brzini i bor je bil otpiljen. a veli davorica e sat branko tebi moramo jenoga bora najti. i mi lepo pregledali malko i našli boriđa lepoga kak jeden prekrazni boriđ i jož lepši i velim ja davorici e davorica to je taj. i ja pak prijel ga za vrj a davorica počel piliti i potegel gore dole kat otjemput stal. a velim ja njemu pa kaj si stal davorica. a veli on meni pa jel ti branko ne čujež. a velim ja njemu a kaj bi trebal čuti. i tak ja poslušam a kat tam eto ti vraga. točno sem mam znal kaj je to. i kaj da bi me nešče z mokrom krpom poprek čela potegnol. a veli meni davorica el se ja varam brankec il ja to čujem kak nekakov cucek reži. a velim ja njemu e jebiga davorica neje to nekakov cucek to je onaj bezni vučjak ot staroga franca. a taj cucek ima takove zube kaj jih se nebi ni slon divlji posramil. i jož ja nesem ni zgovoril do kraja a za davoricom se je tak prašilo kaj da ide krdo bizoni il bilo kakve druge živine kopitnjače. znal je davorica izto tak kak i ja da ak naz taj prime da nas raztrga na komade kak male kozliče. i ja puztil bora i trkac kak su me noge nozile brzo. i samo sem čul za sebom kak steče ta zver. to čudo jeno ot cucka kak tutnji za menom kak vlak teretnjak. a srce mi je nabijalo kak bubnji najvekši na kugli zemaljski i samo sem si mizlil daj bože da ne krene za menom nek za davoricom jerbo me je on na se ovo najebal. al dok me je doztigel. to je tak šubeknolo kak da me je kamijon lupil. samo sem poletel napre kak da padam z marza. to je takov šus bil kaj vam ja to nemrem opizati. ja sem samo pomizlil e branko sat je kraj i gotovo. jerbo se z ovoga nebuž zvlekel. i čez glavu su mi samo slike prebežavale kak nore. točno sem si mizlil vu tom čazu da me raztrga na komade i da me više nigdar niko nebu našel na kugli zemaljski. i ja sem opal na zemlju a on nad menom. režal je kak da je nori. a z laloki mu je slina curela na litre. a v nogi me je peklo kak da mi je nešče jognja nakuril i z naftom polejal. i ja opče neznam kaj bi bilo i zaklal bi me na meztu da se otnekud neje davorica z jenom toljagom zmogel. e dok ga je šubeknol po tikvanji kaj sem mizlil da mu se raspukne. vučjak je samo zacvilel i skočil na stranu al se neje štel meknoti. i davorica jož jemput zamanol svom snagom i da ga bu šubeknol al ga je sfulal i onda je vučjak videl da vrak šalu bere i samo je neztal. i samo me je davorica prijel za ruku i veli on meni jel morež branko. a ja se nekak pridigel i velim ja njemu bež samo davorica samo bež jer ak se vrne zakolje i tebe i mene. i bežali smo kak smo got mogli. a franc je vikal za nami kak bezni. nek vas je. nek vas je. nek vas se pokolje nemoruti jeni nemorucki. jer da vas on neje ja bi vas poklal kak pražčiče. i samo dok smo do prve hiže v selu dožli mam mi je bilo lakže. mam smo se otšuljali k davorici na tavan kaj mi je dobro z rakijom oblejal gde me je bezni vučjak vgrizel kaj nebi dobil otrovanje il beznoču il bilo kakovoga viruza druge fele. i tak smo oztali i bez borov i bez četrdezet kuni a i bez one lepe male piljice jerbo ko zna gde je sat ona. sigurno ju je franc nažel i sat se smeje ot vuva do vuva i boriđe z njom otpiljava kaj ji bu zutra prodaval i nofce služil. a doma sem mami rekel da sem kupil bora i da sem ga oztavil pri davorici v štaglju jerbo ga treba jož malo obraditi a tak je i on rekel da ga je oztavil pri meni. i zutra se moram zdiči vjutro i mam moram iti boriđa kupiti kaj mama ne skuži. samo gdi bum dvajzt kuni nabavil to jož neznam al se valjda bom nekak snažel ak nikak drugač. a ovo gde me je vgrizel tak peče kaj da mi je nešče z biberom posipal kaj jedva sedim na stolcu i jedva natipkavam. al bo zutra valjda bolje. i lepo vam sat velim. najte iti boriđe krazt da nebi zišli kak i ja. a pogotove v borik ot staroga franca jerbo vrak stari z cuckom pripaziva i nebute dobro zišli to vam ja velim. branko. pozdrav sima prijateljzki i idem spat. laku noč.

Zato se i boje kompleksne i kvalitetne ekspertize temeljem koje bi neovisni vjestaci upisali pripadne vrijednosti i zatim utemeljili strategiju razvoja grada i zemlje po najelitnijim svjetskim standardima, tako da vise nikada nitko ne mora ici u nikakove ratove a isto tako niti trpjeti zigosanja i prisivanja kojekakovih naziva ako svoje misljenje i stav iskreno i otvoreno iznese u javnim glasilima. Stare slave djedovina da bi vazda sretna bila.

Njezina imanja u Štajerskoj, Kranjskoj i Koruškoj htjede odmah osvojiti car Friderik III. po pravu carskoga fiska, dočim se za hrvatske nebrojene gradove i imanja otimahu s kraljevskim fiskom pojedina vlastela, na temelju kojekakovih pravah.

A ti ce i nadvladati za 5 ili 10 godina, bas kao sto se i Hrvatska rijesila kojekakovih Suska, Glavasa, Rojseva.

Ma koga mi to farbamo u razne boje, jadni ljudi iz vatrogastva rade svašta, jer je tako naredio lokalni šerif koji izdvaja za njih tek jednu trečinu sredstava, pa smatra da može raditi što hoče, postavljati bine, dežurati kod kojekakovih skupova, zapošljavati koga on hoće i???.

New day... Hrg ti je išao u Čakovec u oko škole 1000 % zna njegova generacija da ti sad ovdje detalje ne iznosim.. a dosta toga kad ovdje pišem o Hrgu znam da nitko nezna osim mene i opet mi to isto pojašnjava Hrg, a znam opet da nezna nitko osim samog Hrga pa po njegovom izlaganju znam da je on taj, a ovi njegovi ljubimci kaj ih je zaposlio su oko njegove kuče mogu ti ih i nabrojiti od nalog Katanoviča pa do volonterčića kojekakovih, čak se zna da je Hrg nagovarao te volontere da skupe čim više potpisa za njega da če tako i oni ostati volontirati ako njega nebu u gr.upravi onda neče ni oni nigdje volontirati.

Po mojemu osobnome misljenju i stavu. rat u regiji (1990 - 2000) koji je provodjen od strane velikosrpske regionalne politike i njezinih svjetskih politickih i interesnih lobija NIJE BIO GRADJANSKI RAT. vec okupacijski, agresorski, genocidni provodila ga je velika srbija uz pomoc JNA i svih ostalih njihovih pripadnih vojnih i paravojnih formacija, postrojbi, domace, regionalne i svjetske vojne i policijske paraobavjestajne i obavjestajne zajednice.. U okviru toga 30 godisnjeg globalnog, regionalnog, teritorijalnog, individualistickog i vrlo skupog projekta koji je financiran novcem domacih poreznih obveznika i stranih interesnih lobija. prosjecnu je hrvatsku nepoliticku obitelj uhodilo otprilike 40 - 50 kojekakovih dousnika plus 10 - 17 djelatnika, civilnih i vojnih zlocinaca, kojekakovih tajnih i javnih globalnih elitnih obavjestajnih sluzbi koje su na podrucju hrvatske i amerike imale pristup u sve njihove vitalne znanstvene institute i druge za civilno gradjanstvo otvorene sakralne, muzejske, koncertne i privatne poljoprivredne objekte.

Ali negledeći na njezina protuslovja, pošto mu zamiena za rukom nepodje, prodade isti Auersperg godine 1700 grad Samobor zajedno s rudama, grofom Jurju, Kristoforu, Aleksandru Erdödom i Barbari udovi Čobor rodjenoj Erdödy, te je tako vladanje grada samoborskoga s nova palo u ruke porodice Erdödah, koja započme iz nova stari rat proti Samoborcem, te se ovi god. 1708, 1711 i 1713 tužiše radi otimanja svoje šume Osljak, radi pogazivanja prava, radi svojevoljnoga podjeljivanja župe i radi kojekakovih drugih nasiljah.

pir: sta se kod tebe dogada mar: ovi moji umiru od smijeha kada sam im ispricao tvoj san pir: znas uopce nije smijesno kada ti netko uzima ispred nosa hranu usput dragi moj kako se kod tebe hrane mar: mi jedemo cistu vitaminsku bombu nesto malo tabletica za prihranu finog kostura i puno svjetlosnih fotona meso ne jedemo napitak nam je na bazi prirodnih pripravaka koje vec odavno ne rastu na zemaljskoj razini naime mnogo sjemena sto imamo na marsu potjece iz drugih galaksija od nase brace sve su to pomno birane biljke i zapravo nemamo korov koji bi morali unistavati i spricati voda nam je cista kao biser jer nas zrak je mnogo gusci i cisci za proizvodnju letjelica i kojekakovih oruda koje nam trebaju imamo planete koje ne naseljavaju bica tj. na zagadujemo svoj okolis vec se sluzimo nastambama na drugim planetima i tamo proizvodimo potrebno po potrebi koristimo i pribor iz proslosti preselimo u svoje vrijeme pa se hvalimo hako nalazimo vrijedne stvari pir: bas vam je zanimljivo a kako vi koristite zlato i ostale nama dragocijene stvari dali i vi deponirate u banke ili nosite oko vrata mar: nas ti takove stvari ne zanimaju imamo u dovoljnim kolicinama zlato je na nekim planetima kao zemlja kod tebe ima ga a dragulji i ostali kamencici nemaju vrijednocu kao na zemlji jer imamo puno potrebnijih stvari naprimjer biljke su poznate kao spremacice svjetlosti mi imamo sunce kao neon sta sam ti i rekao a ono je dostupno stalno lako se dogodi da se organizam nauci na te uvjete i tesko nam je nasim tjelom doci u vas necisti prostor kazem necisti jer nasim tjelima kola krv puno sporije nego vasim zbog sile teze koju zemlja ima nasa se tjela savijaju kao prut nasa je sila teza meksa i lakse se krecemo a cesto i lebdimo pomocu teleporta se prebacujemo u zeljena mjesta na marsu i sve je uglavnom jednostavnije ucimo ulazeci u holograme kao igra nismo vezani ni prebrojavani ali za svakog brata koji se odluci istraziti nepoznata podrucja imamo paket savjeta i puno razumjevanja nama otimanje glad ubojstva nisu poznate stvari to smo odavno prerasli vise nam znace priroda i vodimo brigu o svemu jer sve oko nas je stvoreno nasom rukom nemamo nemani niti grabezljivaca niti nam je smrt za vratom vec odavno vladamo zivotom

Sigurno se pitate kakove to sve skupa veze imade s mojim problemom. sve su te parcele i pojavnosti sastavni dio mojega susjedstva, zivota, okruzenja u kojemu sam odrastala i u kojemu zivim. zato je vazno na sve kljucne pozicije u gradu Zagrebu staviti starosjedioce.. a ne useljene politicare.. koji o gradu Zagrebu i potrebama RH znaju vrlo malo ili gotovo nista, pa smo svi skupa zbog takovih uzurpacija moci i prava.. postali taoci kojekakovih spekulanata, vlastodrzaca i ideoloskih interesnih lobija bez granica.

U 90 - im je u gradu Zagrebu i na obroncima tih pitoresknih prigradskih podljemenskih posjeda izvrsen pravi pravcati stampedo. kojekakovih manipulatora i uzurpatora nasih nekretnina, radnih mjesta i sudbine.

Sve te prazne price kojekakovih politikanata su pice za neivne i malu dijecu, ne vjerujte ni da se kunu sijedajuci golom straznicom na uzarenu pec.

U nekim stvarima pretjerujemo, natjecanje na natjecanje troškovi na troškove, rezultati puno kojekakovih kupova gdje nema pobjednika.

Nekakovo zlo od kojekakovih uhodjenja je uslo u nas zagrebacki zivot negdje oko 1987. godine, tada je vjerojatno pocelo politicko rusenje bivsega politickoga poretka i takova je manipulacija manje vise bila sastavni dio nasih zivota preko 20 godina u tuzemstvu i u inozemstvu.

Nagomilanim problemima se ne bavi nitko zato sto nasi vodeci politicari najveci dio svojega vremena provode u protokolarnim domjencima u tuzemstvu i inozemstvu na trosak generacija poreznih obveznika i pritom za sebe i clanove svojih obitelji i pratnji stjecu ekstra profite, sklapaju privatne biznise, organiziraju bogataske domjenke i usvajaju kraljevske manire kojekakovih laprdanja koja nicemu ne sluze.

Osim toga, nepoliticko domicilno stanovnistvo svih konfesija je tokom komunizma regularno islo u crkvu i slavilo domace obicaje, proizvodilo domace proizvode i hranu, ljudi su imali perspektivu danasnja hrvatska i EU demokracija i integracije nam ne nude nista od toga, nasa je domovina opljackana i degradirana na svim razinama pravim razvojem demokratskoga civilnoga drustva i gospodarstva se ne bavi nitko vec nam se dapace naturaju kojekakovi stetni sadrzaji i politicki potezi koji pogoduju uglavnom samo novouseljenim i novoobogacenim zagrebackim tajkunima i politicarima koji su nas spasili od zla komunizma, samo ne znam kakovoga i koji su propustili.. centar vlasti, moci, politike i svega ostaloga preseliti u Knin. tako da domaci ljudi mogu napokon zivjeti u svojemu rodnome gradu u miru, prosperitetu i civiliziranosti.. bez svih tih kojekakovih ideoloskih ispiranja mozga. koja financiraju nekakove dijaspore sumnjivih namjera, zatim raznorazne EU i svjetske zaklade koje nam naprosto dijele novac sakom i kapom. i pri tome nas jos vise svi skupa eksploatiraju i zaduzuju doslovce do neba.

U burno vrieme kraljice Marije i kralja Sigismunda bijaše ovaj kralj radi oskudice novacah i drugih kojekakovih neprilikah i potrebštinah prisiljen učiniti savez prijateljstva sa silnimi i veoma bogatimi knezovi Celjskimi, koji za njega i za njegova tasta, kralja Ludovika, mnoge stekoše zasluge.

Osim toga kroz nasu politicku scenu i egzistenciju se stalno provlace iste teme a to su trgovina, oplodnja, simboli, i naravno VELIKA PRIVATIZACIJA i veliki privatni interesi kojekakovih klika i manipulatora koji ce nam totalno unistiti ama bas sve vrijednosti koje je hrvatski narod stvarao u posljednjih 60 godina.

E da moram spomenuti jedan detalj iz tog trailera koji mi se u kinu posebno svidio, dakle jako me podsjetio na bitku Helms Deepa naravno sa dodatkom kojekakovih zvijeri.

Gdje je ona zanimljiva DJURDJA sa svojim opservacijama i mastovitim prijedlozima za rjesenje kojekakovih drustvenih situacija?

Crkva i vjera su obicnim ljudima oduvijek bili jedino mjesto utjehe, zajednistva i spiritualne okrepe pa bi ih trebalo spasiti od invazije kojekakovih organiziranih i zlonamjernih izmisljotina i psiholoskoga rata s religioznom tematikom.

Razumije se i u naručivanje kojekakovih gospodskih jela i u drugo.

Ponamiesti po sobah odgovarajuće zgradi pokučtvo, a vrh svega toga nakiti jošte sve sobe sa slikami i podobami svojih predjah, sa starinskim oružjem, sa zbirkom starih pjenezah i kojekakovih umotvornib riedkostih, tako, da se sada s gradom Trakoštjanom ne samo kao s velikoliepnom zgradom sriednjega vieka, nego i kao sa hranilištem riedkih i dragocienih umotvorinah, čitava Hrvatska, a ponapose porodica Draškovićah ponositi može.

Vidite, meni se dogodilo podosta uznemiravanja, posjeta i kojekakovih pratecih potrkavanja i sikaniranja u tuzemstvu i inozemstvu u posljednjih 20 godina i nitko mi nikada nije objasnio o cemu se tu zapravo radi a svoj sam zivot neovisne i slobodne osobe zivjela kao i prije demokracije u uvijek istome miljeu vrhunskoga akademskoga i institucionalnoga razvoja.

Ulaganja u nekakove tzv investicije kao recimo Radićev most, otvaranje kojekakovih radnih mjesta za kumove, rođake i prijateljla sada dolaze na naplatu.