Sa svojom svilenom i kao med svijetlom kosicom, ne mnogo kovrčastom, ali koja je sva u blagim valovima i na kraju malo zavinuta, s nebeskim očima, lijepim lišcem blago-ružičastim i nasmiješenim, nalik je na anđelića.

Danas se vraćam iz škole i idem neš kupit. nakon obavljenog, sjednem u tramvaj i vozim se. kod mimare uđe žena sa malim djetetom i sjedne 2 sjedala ispred mene. klinac traži lizu. mama ne da, klinac moli i moli i stara se ko vještica počne derat da to kvari zube i da nije dobro, da prestane gnjavit i da gleda kroz prozor.par stanica kasnije su izašli.izlazeći, zgrabila je djete za ruku i povukla kroz vrata. djete se saplelo po stepenicama, skoro je palo... kad su izišli, počela se i dalje derat na njega da pazi kud hoda i gurnula ga je ispred sebe da požure... klinac je mali... s plavom kosicom. i velike oke ima. iskrene onako. ja sam se vozila dalje. tramvaj je isao sporo i bilo je malo ljudi. bilo mi je vruće. malo sam razmišljala o događaju koji se dogodio, al sam prestala o tome razmišljati onda. napokon je došla i moja stanica. izišla sam van iz tramvaja. hodajućii prema zgradi, ponovo sam naletila na još jednu majku ovaj put sa 2 djece. bebek mali u kolicima, i klinac od kojih.... 5/6 godina. sad je krenuo u školu. (onaj prepoznatljivi look, košuljica, hlače fine, torba veća od njega...) pričao je o tome kako se boji odlaska u školu. kao svaki predskolac/skolarac. majka je okrenula ocima i započela sa spikom da mora vec jednom odraasti i ponasati se kao " normalno djete ". započetak, kakvo je to " normalno djete "?, a za drugi početak, zasto tjerati djete da odraste? mislim, meni nakon takvih nekih stvari dodu razna pitanja napamet... kao npr. zasto ljudi imaju djecu ako ne zele uzivati s njima? i ako ih tuku? ili zasto ih imaju ako sluze samo da ispune svoje zahtjeve, a za njihovo misljenje koga briga. npr. poslati djete od 12 godina na violinu, engleski, ples, talianski, tecaj brzog citanja, yogu? u isto vrijeme. plus skola. zasto? smatram da je to izrazito nepromišljano, i zao mi je djece koja su zrtva takvog odgajanja.

Mali Sammy je pravi anđeo, onako ljepuškast i s onom kosicom, a mala Maggie je vjerojatno najljepše dijete na svijetu uključujući i zajednicu općina Jupiter i Sirius.

A to je apsolutno nužno, s obzirom na to da se naš mali anđeo (sad s plavom kovrčavom kosicom stvarno sliči anđelu) diže uz namještaj, najčešće kauč.

Baš mi je ludo zadnjih par dana, nes i JA stalno imamo neke munjeno-lude pothvate i stalno se neš zajebavamo, danas smo popodne išle kupovat si svašt, i kupile smo si Ok i novi časopis COOL koji je baš kul i sjele smo si u park, čitale i zajebavale se ko i obično, al onda smo išle doma gledat Gilmorice, i onda opet do grada, u parku nam je bilo dosadno, išle smo do Konzuma, pa sam ja uzela katalog da vidim šta ima u tom, pa su me malo čudno ljudi gledali kad sam raširila katalog koji je velik metar sa metar na sred ulice, pa smo išle do Borika i baš nam je bilo fora, zapravo otkrile smo da nam je tamo nekak još i ljepše neg u parku, dobro, mora se priznat, ima malo više za hodat al se isplati, a uostalom, vidjet ćete i sami za par dana kad ću stavit slike, da, da stavit ću i svoju sliku da napokon i vi vidite na šta ja ličim, moja sestra kaže da izgledam ko da me neko nacrto, i još s tom mojom kosicom ma prekrasno

Sve tvojom kosicom šumi kao let duhova

Iako protokol nalaže da sve dame na vjenčanju moraju nositi šešire, gospođa Elton John pojavila se gologlava, ali je zato svoju ženstvenu stranu istaknula jarko purpurnom kravatom i Taftom začešljanom sviježe transplatiranom kosicom.

Liverpool lučki grad, grad Beatlesa, onih dječaka s kosicom koji su zaludili sve žene svijeta.

Volim Italiju dok sjedim na plocniku, oslonjena o zidic, uz kanal, pijem coffee to go i iz fore drzim palac gore kao da stopam gondolijere, a nitko se ne zaustavlja. (... znate vaporetto nije cool, svi bi na brod pa kao James Bond presijecali vodene autoceste.) Volim Italiju, a tada stvarno ju volim, i to bas na Sardiniji dok cekajuci u redu za upad u klub Pata Pata uocim dvoje staraca - baka u crvenim stiklama i deda sa zalizanom kosicom, brat bratu u svojim osamdesetima () izlaze iz Peugoet cabrija a redari ih propustaju prije reda

Cek ', cek ', a onaj sto sjedi iza tebe, onaj sa plavom, dugom kosicom, e, taj je sladak.

Tada mi je Barbara rekla da pogledam u ogledalo i vidjela sam djelić male glavice sa crnom kosicom.

Sićam se još jednog starčića (zaboravija sam mu ime), izgleda ko vrtni patuljak sa uredno zalizanom kosicom na stranu, brčićima i rumenim obrazima (od vinčine naravno, al štaš) koji je doša jedan dan jer ga donja proteza malo žulja na jednom mistu, da ga to muči i da je ne može nosit, kasnije mi je Vesna rekla da se po selu zna kako mlati ženu, a ova mu je vratila lopatom po leđima, ko bi to pomislija...

Tko od vas misli da su djeca pravi anđelčići, onak `, sa zlatnom kosicom, plavim okicama, pješlatkim smješkom i debeljuškastim, rumenim obrašćićima?

Mnogi su pustili suzu za nestalom Danteovom blond ispeglanom kosicom, no mnoge je ta promjena i oduševila.

To je, možda nesvjesno, u filmu čak potencirao sâm redatelj: njegovi hobiti kao da su izišli iz bavarske komedije sedamdesetih godina, sa svojom kuštravom kosicom, kratkim hlačicama, seoskim plesovima, veselom naravi i, nadasve, posvema protestantskom etikom rada, zajednice, neintelektualne vita activa i dobrosusjedskoga kvijetizma.

A ona zamahuje svojom plavom kosicom i gleda ih svojim Slyterinskim pogledom, poput zmije.

Onda se je konačno oko 18:24 na pozornici ukazao moderator, 30 - godišnji Brnjan, s kosicom do ispod uha, onako fino uglačanom (suvremenoj šik verziji futbalerke), u odjelcetu i bordo šuljici.

Istraživano je i u Lici, u području Zrmanje i na Kordunu. 1969. počinju istraživanja u Gorskom kotaru (Kupjak, Ravna Gora), a najznačajnije istražene jame su Kicljeve jame i Ponor pod Kosicom (- 206 m).

Tragom slutnje počinje i prava potraga za Petrom koji je nađen u dječjem domu kod mudre Kraljice: »Kada sam prvi put vidjela svog sina, on mi je raščupanom kosicom doista izgledao poput ježa« - svjedoči Kotowska.

I eto, dobili smo malu hrvatsku Rihannicu s vatreno-crvenom kosicom i bijelom haljinicom, koja pleše u nekoj kamenoj vrleti, baš jednako onako kao i originalna " Rihanna u svome spotu.

Prvi je bio bavarin, pa mekane šarene krpene loptice, pa male životinjice, i onda su na red došle one, moje male ljepotice s kojima se družim oko pola godine, priča Olivera dok nam pokazuje prvu lutkicu Cvitu s ljubičastom vunenom kosicom.

Zadnji u planu je bio Ponor pod Kosicom (Mihićev ponor) u Ravnoj Gori do kojeg smo stigli u sumrak.

Kako je dobro izgledala u onoj žutoj haljini, i s onom kosicom: eek:: eek: Koliko mi je super, toliko ju i mrzim jer sam ljubomorna...

Čak mu je i blagi osmijeh zatitrao oko usana, ali perlu svojih zubi nije otkrio. Mala Capulettijeva podsjetila me je s onom plavom kosicom i u roza opravi na Kitty Ščerbacku, Bože, dosadna li života da se nije pojavila fatalna Ana

Moj ima godinu dana... rođen je sa malo kose, a sada mi je u najljepšoj fazi sa zlatnom mekanom kosicom koja se kovrdža iza uha: cerek:: cerek:: cerek:... nema teorije da šišam mada ide ljeto.

Otprilike, efekt je isti kao kad filmski kritičar napiše da je novi ' Twilight ' bolji od prethodnih, a vi dobro znate da nema tog Perwolla koji bi sprao nataloženu prljavštinu franšize ili ste uspaljena klinkica pa vam ne treba tamo neki filmski kritičar dati dopuštenje da slinite nad Jacobovim krutim maloljetnim trbušnjacima ili Edwardovom kuštravom kosicom, ovisno kojem taboru pripadate.

On mi je tu tak slatkički s tom kosicom do pola glave ko neki mali slatki klingonac.

ma da, hyper, oni su samo fascinirani Milanom, pogotovo ženske u Rijeci i okolo... bok draga Matijana, bok Tomislave, puse.... iako moram reći da sam na Korzu u ri vidio u robnoj kući komade, starije, pet banki i više, zgodne i dotjerane ko čudo, na kasama i po kafićima i buticima. mora ih ubuduće zagreb više fascinirat. nisu oni protiv hrvatske, oni zapravo stoje na distancu, čekaju, šute. kad se situacija popravi, opet su tvoji i samo tvoji. i dosta su strpljivi, moram priznat. ma kako se zvala ona čarobna kuma iz delikatesa u lovranu, od prije četiri godine, sa crvenkastom kratkom rudljavom kosicom.... auuuuuu.... hyper, pošalji svoje agente tamo, da mi pribave detalje o toj HRVATICI.

NAime, uvijek sam se pitala zašto takvi pametni tipovi, filozofi, znanstvenici i što već on sve jest (a koji su me oduvijek privlačili) moraju izgledati kržljavo, obično s dugom kosicom i prozirnog tena?

veđ dugo nesem nikaj natipkaval. jerbo je takvo vreme. prvo je sunce grelo kak f peklu i neje bilo nikaj za delati jerbo je to bilo čudo ot vručine. i kaj bi čovek onda i delal nek spal. i onda se je samo otjemput zrogoborilo i dežđ je curel i kaj bi čovek onda i delal nek spal. fčera mi je izto bilo tak preveč dozadno i mizlim si ja branko ajt idemo malko do davorice. i tak se ja zaputil. i došel sem ja do pret njegovu putnu lesu i otprl sem mala vrata i zašel vu dvor. i onda sem zaprl vrata za sebom. i tak ja napravil par koraka kaj bi došel do ganjčeni vrat kat ti ja začujem samo nekaj fiju fiju. a to mene nešče fučka z puta. i tak se ja okrenol da vidim što me kaj treba. i čim sem došel do putni vrat i naluknol se da vidim što me fučka kad ti čujem ja fiju fiju pravac za mojima plečima. i ja se fletno okrenol a kat tam nigdi nikoga. i sat si ja mizlim a kaj je to. i ja se pak zaputil po dvoru i samo kaj sem stigel na ono izto mezto kat eto ti ga na i fiju fiju pak mene nešče z puta fučketa. i nebili meni vrak dal mira ja se pak obrnol i na put. i čim sem nagnol glavu prek plota kad ti pak meni nešče za plečima fiju fiju i mam me je zdeni znoj oblejal. a na dvoru nikoga. i saci ja mizlim u jebate branko to neso čizta pozla nek to morajo bit nekakove sile nečizte il svemirzka tehnoložka prectava ot mali zeleni da jim vrak mater kaj so baž mene nažli za pokuze speljavati. i onda je meni jena prava ideja sinola vu čelenku i mizlim si ja ovak. sat se lepo onak otšečem pak prema dvoru i ako pak nešče zafučne a ja se fletno okrenem i pravac k plotu se zapičim brzinom ot svetlosti kaj vidim što to nafučkava. i ja krenol onak kak pamtera postija na prztima i bil sem spremen kak lav dok skače na konja vu puztinjzkoj mekoti i kat samo otjemput pak bežtija zafučketala fiju fiju a ja se okrenol na zadnjemi petami kak brus li fletno po crni ninđa pokret i zašlajdral sem po dvoru kak monten bajk dok ga denež v prvu przinu i nastoječki zagaziš tak kaj se je samo prašina skadela za menom. i mam sem dobil ubrzanje ot sto na sat kaj mi ne pobegne ta bežtija koja stalno pofučkava. i tak kak sem ja zašlajdral vu toj silnoj ideji a meni neje palo na pamet da bum začaz moral prikočiti. al dok sem skužil več je bilo kesno. tak sem bugnol vu tarabe kaj je zadumelo kak da je avijon zateriral na plehnati krov na štali ot boltine tižljarčevoga. i se se je razteplo na hiljadu komadič. ja sem opal dole kak da me je nešče z kosicom potsekel a vu glavi mi je brenelo kak da sem den predi četrdezetosem bambusa spil na ekz. i samo sem negdi vutom čazu začul dok sem podletaval pot tarabe kak neki vrak samo za mojima plečima ide fiju fiju i da bog da mu se taj fiju fiju zapičil ravno med joči konjzke mu tikvanje nemorucke. da bog da mu se lampe vsele kaj više nebi mogel pofučkavati i zajebavati požtenoga sveta nek da mu se vusnice zlepile z neostikom gornja za doljnju. davorica je samo zbežal vun z hiže i prijel se za glavu i veli on meni brankec strela te vudrila pa koga boga delaž se si mi tarabe spotrl. ja sem samo to nekak vu megli čul kak me je glava silno bolela i velim ja njemu nemaž ti davorica pojma nek su me vanzemaljci pravac napali. a veli meni davorica daj brankec naj biti smežni kakovi te vanzemaljci spopadaju. a velim ja njemu služaj ti mene dobro davorica. ja vleznem vutvoj dvor kadli me nešče pofučkava z puta ja na put a tam nikoga nek me veđ nešče pofučkava z tvojega dvora i tak pet put i kaj bi to drugo bilo nek vanzemaljci il duvi jeni hudi kaj se z mojim mozgom poigravaju. a davorica se je samo prijel za čerevo i tak se je smejal kaj sem taman pomizlil da mu centrifugera vež mašina vu želucu. i veli meni davorica brankec e jezi ti bedak jen obični. a velim ja njemu a zakaj. a veli davorica em kaj bi vanzemaljci za tebom pofučkavali pak to naš smežko pofučkava kaj ga je mama fčera v koprivnici kupila. a velim ja njemu kakov vražji smežko i sem taman pomizlil da mu je mama maloga brata kupila na placu kaj bu se imal z kim zabavljati. a veli davorica pa naž patuljek. a ja se okrenem i imam kaj za videti. to je samo jen mali patuljek stal na zdencu i smejal se kak da je cukrene bombone pret cirkvom našel. a velim ja davorici no davorica a kaj me zafrkavaž pak kip nemre fučkati. a veli davorica je branko to je pozebni patuljek kaj ima vu sebi jeno joko i jenoga seznora i to joko vidi dok ti prejdež pred njim i onda on fučka. ja to opče nesem mogel poverovati kaj bi i tak nekaj moglo biti na kugli zemaljzki. taj patuljek ima samo jenu rupu i vu toj rupi jeno joko kaj vun gledi i dok to joko vidi nekoga kak je pret njim prešel samo veli to jenome seznoru a seznor ima maloga maloga zvučnika i taj zvučnik onda ide fiju fiju i patuljek lepo pofučkava kaj da je sneguljicu spazil i smeje se ot vuva do vuva. ja si opče to nemrem zmisliti kaj bi ti ludi znanstveniki tak nekaj mogli skombinerati i to joko sklepati kaj more se vrage videti. ja samo tak jemput zamanem z rukom pret patuljkom a on mam fiju fiju kaj ga je prava milina za čuti. onda sem pital davoricu a kaj si ga baž del tu na zdenec a veli on meni tak kaj lepo čujem dok nešče zajde v dvor i to je baž prava ideja. al sem ga ja denez lepo zajebal i davoricu i patuljka i seznora. ja sem došel v dvor i lepo sem si legel na zemlju i onak sem kak pravi indijanec otpuzal do ganjčeni vrat kaj me joko neje vidlo i dok sem došel v hižu samo se je davorica znenadil i to je baž prava ideja a davorica je mizlil da je seznor pobenavel il da je zvučnik v prekidu a deda mi je ot davorice rekel dok me je videl kak pužem kaje branko el si zube iščeš kaj si jih fčera pogubil dok si tarabe pokosil. kaj bi ga čovek mam najrejši z vilami sprepičil ot takove zajebancije jerbo to neje nikaj smežno dok čovek nekaj nezna. zutra ideju mama i tata ot davorica pak v koprivnicu i ja sem im dal nofce kaj i meni jenoga takovoga patuljka kupe kaj bum i ja imal to čudo ot modernističke strugture i to bu baž prava zanimacija. i lepo bum znal dok mi bilošto vu dvor zajde. tak je to. pozdraf sat od mene i sima skupa uskličnik branko