Onaj " o " od vokativa je gospodin satnik dugo zategnuo, a " stoj " odrezao oštro i kratko, tako da je četiri stotine okovanih peta kvrcnulo u jedan mah drveno i muklo.

Kad se Nik rodio dogovor je bio nema TV-a, kak je vrijeme išlo dobro smo se držali, počelo je oko prvog ročkasa rano pada mrak pa ajde popustili smo malo malo crtića nebu škodilo, no jučer smo totalno popustili, nakon dvdeset otpjevanih Ježurke Ježića, i kad sam po trideseti put otpjevala Ringe ringe raja moja koljena su rekla dosta, nekaj je kvrcnulo, muž-puž i ja smo se pogledali, " eto stara dugo smo izdržali petnaest mjeseci nije za baciti ", i brzinom munje ubacili Telebajseke u DVD-e.

Kod snimanja sa stativa nije bilo problema, ali kad je nosila kameru na ramenima Jesiki je svako malo nešto kvrcnulo u leđima, cijela bi se ukočila i jaukala.

Šta je to kvrcnulo u meni, da li više ne ljubim život kao ranije?

Kad je Palunko već posve iznemogao, a ono jošte osjetio: kvrcnulo nešto o zlatnu kolijevku, zapelo nešto o žbice kolijevci.

I onda jutros čitam na blogu kod Kitten i nešto je kvrcnulo (da, opet neki neuroni) i setim se i odguglam i nađem ko je to i šta je to.

Nešto je u njoj kvrcnulo, ali tek kad je pala na pod i kad joj se glava čudnovato iskrivila, shvatio sam da sam joj slomio vrat.

Poštovani, za vrijeme seksualnog odnosa dečku je nešto kvrcnulo u penisu.

Zapeo je prilikom skoka i koljeno je ' kvrcnulo '.

Pri jednom doskoku 15 minuta prije kraja utakmice sam osjetio da je nešto kvrcnulo.

Ljeto 2006., pola pet ujutro, negdje na sjevernom Jadranu, na najdražem otoku na svijetu kvrcnulo mi nešto u glavi i ja, teška spavalica, sam se probudila, odmorna i svježa kao da sam spavala deset sati.

Činilo mi se da mi je u vratu nešto kvrcnulo, ali na sreću ništa nije puknulo.

Prije 2 mjeseca sam naglo okrenuo glavu prema gore lijevo i osjetio kao da mi je nešto tamo kvrcnulo i od tada osječam smetnje u tom predjelu (desno adamove jabućice).

Pinky je opet skoro doživio pad, ali se u zadnji tren zaustavio i ovaj put mu nije ništa kvrcnulo.

Vidio sam Raziju prošle sezone i nešto mi je kvrcnulo.

svaka čast, malo njih bi priznalo da je neko pametniji od njih.. i to ovako javno. je li to neki novi štos ovde proglašavat nekoga pametnim, filozofom itd, a ne pokušat sa nekim argumentom pobit komentar? 2012. si vidija luiza i dopa ti se šta sam i zaključija iz tvoga komentara jer sam napisa druga je stvar šta je tebi draži razia. niko ne treba tebi (ili bilo kome) naturat za koga bi treba navijat jer je to stvar odabira, ukusa ali za bianhia napisat da nit smrdi nit miriše (možda si treba i njega gledat npr 2010. kad je u GP 2 završija iza pastora (za kojega navijaš) i pereza dok je razia završija sezonu 11. ili možda u F renault 3,5 seriji 2012. di je završija prvenstvo na 2. mistu omalovažavat bianchia nazvavši ga mali (a jules i luiz su vršnjaci je li onda i luiz mali?) i ustvrdivši da je bianchi skupija pare i sigurno nije zaslužio bolid svojim nastupima kao Razija je malo smišno jer i razia je skuplja pare da bi vozija ali ih nije uspija skupit. hrpetina podataka je u svrhu skretanja pažnje na rezultate bianchia (a i za raziu je ponešto statistike navedeno) pa možda zaključiš da si pisa malo bez veze tj. pristrasno. ne liči li ti tvoje pisanje na pisanja onih forumaša koji bez argumenata (samo na osnovu vole ne vole nešto im je kvrcnulo) pljuju po maldonadu z akojega ti navijaš? pusti pamet pokušajmo se igrat argumentima i protuargumentima ali relevantnim, a ne izmišljenima.

U narednih 5 minuta sišli su par komšija ali ne u podrum već su izašli napolje i uputili se ka skloništu, koje se nalazilo u susednoj zgradi... a mi smo ostali jer smo imali direktivu samo za podrum... i tu je moj mlađi bata počeo da paniči kako oni svi idu a mi ostajemo, pa smo zajedno skovali plan da izadjemo ispred ulaza i pozvonimo mami na interfon i pitamo je jel smemo i mi u sklonište... međutim kada smo izašli meni je nešto kvrcnulo u glavi i uporno nisam dao bratu da zvoni " Nemoj sada da zvonimo, verovatno mama priča sa tatom sada pa da joj ne smetamo "... međutim kada smo izašli ulazna vrata su se zatvorila za nama zatvorila i mi nismo mogli nazad u ulaz... i ko za inat niko više nije izlazio i moj brat je postajao sve nervozniji " Zoooooviiiii maaaaamuuuu ", i sad kada razmišljam o tome izgleda mi kao da je prošlo baš dosta vremena dok smo se ja i on prepirali treba li zvoniti ili ne, a da je zapravo prošlo jako malo vremena... i onda se začuo zvuk... tutnjavina aviona, bljesak i eksplozija tako jaka da smo ja i brat proplašeno jedan preko drugog počeli da pritiskamo onaj interfon " Ulazite unutra ja silazim odmah ", začuo se mamin glas i ona nam otvori vrata i mi uletesmo u prizemlje zgrade a ono kako smo mi ušli tako su vrata od stanova kako na prizemlju tako i na spratovima počela da se otvaraju i ljudi su uspaničeno počeli da izleću napolje ka skloništu..

Dosta astronauta je kvrcnulo pod tim teretom.

No s ovim sto pises se apsolutno slazem, i meni je nedavno kvrcnulo u glavi i gledam da ne provodim citav zivot na poslu