10. Gizdava nika vil rajskoga uresa, ka nosi obraz bil jak anđel s nebesa, lipotom zaveza pritužni život moj, kojo (m) me, jaoh, steza, da sam rob u vik njoj; a ljubav hoće toj, ka u njoj ima moć, ka čini, srce ovoj da tuži dan i noć, da, vajmeh, nije moć slobodu ufati neg sužan, ili hoć ili neć, stojati, neg suze lijevati tej grozne niz obraz i svak čas, jaoh, zvati gluhu smrt na moj glas; dočime koja vlas od višnje svitlosti zgar zatre zlu oblas hude nemilosti, ka u toj liposti, ka suncu odsiva, mojojzi mladosti ufan ' je sakriva; ter se, jaoh, snebiva me srce, nemilos gdi u njoj dobiva dobrotu i lipos.

Reci joj: gospoje, gospoje od svih vil, priklon uši tvoje, da čuješ grozni cvil, da čuješ tužan glas, ki zove dan i noć, usiona tvoja vlas da tužnu da pomoć; najverni oda sve gizdave mladosti mre ranjen, jaoh, od tve anđelske liposti; srdačce omehčaj, dragoga pomili, ne čini, smrtni vaj da ga već tač cvili; tvojom ga ljubavi obesel gospoje, neka te vik slavi, neka te vik poje.

1. O koji ljuvene sej pjesni slišate, požalte, jaoh, mene, a sebe čuvate ljubavi, ke oblas pod suncem, koje sja, satira svaku vlas; svjedok sam tomu ja, ki njekad ne scijenjah ljuvene tej strile, od veće kad se uzdah u moje, jaoh, sile, dobrota s liposti ke slomi u meni ljuvenom kriposti, s kojom se rvat ni, koje sam sužan bio, mladosti moje cvit od kad je procaftio; a toj ni mogao skrit niz blido lice ovoj plač, ki sam prolivao, i i (z) srca uzdah moj, koji sam podirao, kunući nemilos gospoje svih vila, ne milos, u milos ka se je stvorila; er što mi braniše i što zvah nemilos tizi (m) me shraniše, toj moja bi milos, tizim ću na svit saj sloviti vrh inih, tizim ću vječni raj uživat u višnjih.

15. Pokoli, jaoh, ljubav, moj cvite, hoće toj, da za te ne pristav uzdišem ovakoj i da ino s istoči, jaoh, ne sja sunačce na plačne me oči neg rajsko tve lice; ne moj mi zazirat, molim te ljuveno, toj slatko pozirat tve ličce rumeno; er kada ličce toj ne budem tve pozrit, jaoh, smrtni nepokoj hoće me umorit; i mene tamnosti obujme sve tada bes tvoje liposti, ka život moj vlada.

Gizdava mladosti, ka grozne suze treš za mojom liposti i priku smrt kuneš, koja ktje potlačit u vrime, kad ctješe mladosti moje cvit, kim se svit resješe, kad sjaše me lice meu lipim vilama kako no sunačce meu svitlim zvizdama, tej suze ustavi, suze su tej zaman, jer u višnjoj slavi uživam vječni dan, ki vrime ne vlada, ni stiže mrkla noć; gdi ni pri neg sada i gdi smrt ne ima moć; gdi gorko dresel ' je ne ima nijednu vlas, ma gdi je vesel ' je i gdi je vječna slas; gdi vernim spravil jes u vike slatki stan vladalac od nebes, bez noći gdi je dan.

A i ti ć mladosti sjemo doć, a ne mniš, za što u tamnosti telesnoj sanak spiš; ma oči otvori i djeluj djela taj, sa mnom da i ti gori uživaš vječni raj i višnje liposti, ke su ine neg moje u vječnoj svitlosti, kim se duše goje.

Eto je blažena, pri kojom počiva i voda studena, kom ličce umiva, i ruža, ku nosi, za ures od kosi; blažena trava i cvit, ki pleše nje stupaj, blažen se može i rit zeleni dubak taj, ki sjencu njoj čini u ovoj planini; blažena i strila, kom ljubav strilja svih iz lica nje bila i iz oči ljuvenih; er tužit slatko jes kroz rajski nje ures; ma blažen zadosti, komu da dobra čes nje rajske liposti i rajski nje ures u slatkoj ljubavi uživat na travi

Znam i da si imao razlog jer Tvoja majka naša Gospa Sinjska mi ga je rekla 2005. Ali vjeruj mi šteta, ne zamjeri mi al žao mi je one liposti koju sam morao napustiti.

5. Tko hoće liposti anđelske sve vidit, od ove mladosti na lice ktjej pozrit, pogledom ka slatkim zanosi srce svim: rusi su nje prami sunčana uresa, kim mlados zamami i srca njih sveza, neka je vas vik svoj svak sužan i rob njoj; svitlje su nje oči, kim srce me rani, neg zvizda s istoči, koja se uzbani prid suncem vrh gora, kad svitla sja zora; a kad rič medenu tko bude nje čuti, svu rados ljuvenu u srcu oćuti, kojom se na svit saj okuša vječni raj; a kad smih veseli otvori, u taj čas ina se ne želi pod nebom veća slas; gorko se dresel ' je stvara u vesel ' je; kad stupa nje stupaj, Diana svak bi mnil prislavna da je taj gospoja bijelih vil; ljuveno tolikoj uznosi ures svoj; a bila ljuvena kad svrne sva lica, na kojih rumena taj cafti ružica, s zorome, svak reče, prid suncem istječe.

- Nu - reče Gostmil (tako mu jime biše) - vidit ću ki vaju hitrijega uma bude da ganku ovu istumači i zagana: Jest otac jedan, ki dvanadeste sinov jima; svaki sin sinov bilih trideset, a ćeri trideset črnih, i svi jednake liposti i kriposti i razlike, svi neumrli a svi umiraju.

I ne zaradi toga samo da još nika božanstvena milost u nezrečennj liposti nje biše, cića ke se svakim s kim listo malo da progovoraše i popćaše, svakomu već neg ugodna biše.

Prizor peti STANAC, sam Ah, vile vilice, molju vas boga rad, vodene diklice, pridite ovdi sad, tudinu da meni razgovorak date pri vodi studeni, već e ne krsma ' te, Vašima liposti nije slike na sviti, a sione kriposti tko će vaše izriti?

Sad, ako to gledaš s 5 - 6 godina i s tobom to gledaju roditelji koji se tome smiju i sutradan, kad te odvedu na Pazar, tamo svi neku pazarušu koja liči Servantesovoj liposti časte baš tim epitetom, vidiš da nešto sa Servantesom nije u redu.

Malinar biše jedan star, dali smin muž, ki hip i čas vriće ne žita, da gradov, kaštelov, selov, polač, ljudi, živin, dubov, cvitov, trav i zeljaj, hitrinje, oholosti, liposti, hrabrosti i napokom sve ča na svit moreš smislit naglo vuciše i u grot spravljaše, i jaki žrvni tudihtaj sve te stvari u prah samilahu, a malinar po druge brz teciše.

Svojon mladosti Svojon liposti Nadi ješku za mene I pa bi ka škarpun Bez daha u tvoj sić Grubo ka gruba rić

Nje ruka bila, čista i svemu naučena, a ostale liposti ke se tim pristoje, kakove bihu, pomislit moreš.

Ko me tira otkrit tajnu tvoje liposti.

Slavne gospođe i kraljice, kih liposti još se hvale; zlatne kose, drago lice, ljuven pogled ke su imale ah, viđ, što su u ovo doba: malo praha u dno groba

Pa onda izanalizirat ko plaća 320 a ko 160. Ajme liposti.

Agava, reprezentativna kultura splitskog i dalmatinskog podneblja, očito se na Putu Brodarice nalazi daleko od liposti Mediterana - pretvorena je u kantu za smeće.

Svaka maškarska grupa bila je po svojemu sadržaju, htijenju, u svojoj liposti kazališna družina.

Ili Marin Držić: »Komu da dobra čes nje rajske liposti uživat« (komu dade dobra sreća uživati u njezinoj rajskoj ljepoti).

Mnogu lipost ona ima, ustrili me nje očima; cić velike nje liposti učinim joj dobra dosti.

Oto mi dano jes za smrtni moj poraz i za mu hudu čes sliditi lip obraz, lip obraz, svitlosti ki suncu odsiva, a rajske liposti lipotom dobiva, u komu samu smrt dobiva nemilos, ka me će skoro strt, dobrotu i lipos, s koje sam ufan ' je me slatko izgubil, a gorko plakan ' je i tužbu sadružil.

Al je srića vreda namirila Na divojku ka je krčmarila; U liposti vridna biše ljube, U dragosti te junačke službe.

Ma tko bi ikad mnil izbrana liposti, da taj tvoj ures bil skriva sve gorkosti?

Bila sam mladica, koja se zvah Fiora, sva kako ružica, ku goji zgar zora, koja se mogah rit meu svitlom mladosti svim dobrom slavni cvit oda svih liposti; ma višnji na nebi vidiv me, pravo dim, uzet me ktje sebi, da mu raj uljudim.

Puno je dražestan, izija bi ga čovik od dražesti i liposti.

Pogledom ljuvenim srdačce me rani, a ličcem rumenim slatki pokoj zani; sad za me ne haje, boli se a mnom svit; u gizdah ma traje liposti svoje cvit; u pjesneh provodi vesele sve danke, a mene smrt vodi na plačne svoe stanke.

Gledan joj ovu sliku, ovi smij, ove očale i cilu facu, i ne mogu odolit, a da je ne pozdravin i zafalin joj na ovoj liposti.