Čuvena misao Thomasa Jeffersona, trećeg predsjednika SAD i jednog od tvoraca Deklaracije nezavisnosti, da bi radije živio u zemlji u kojoj postoje novine, a nema vlade, negoli u zemlji koja ima vladu, a nema novine, jedan je od kamena međaša shvaćanja vrijednosti novinarstva, medija i masovnog komuniciranja.

fčera je vjutro davorica mam zaranja došel po mene i veli on meni čujež branko idemo samo do goric skočiti kaj natočimo vino i za pol vure smo nazaj. i velim ja njemu onda može ak se za pol vure vrnemo jerbo sem obečal mami da ju bum vozil na groblje z traktorom pretpoldan. a veli meni mama branko a kam češ el si zabil da moramo iti na groblje. a velim ja njoj em kaj si blentava mama nek kak bi zabil. kad se vrnemo za pol vure i onda pemo. i tak smo mi polako krenoli a đekica poskakival za nami i velim ja davorici u jebate davorica da mi bar onaj bezni dimnjačar neje fkral one kobasice sad bi lepo si malko narezali pot jenim kutom. a veli davorica no kaj se staraž branko pak pogledaj malko bolje vu moj ceker pak buš videl da sem ja zel kobasice i jenoga kruva a mladoga luka napučemo v goricaj. u to so bile reči i dabog mu se pozlatile. i tak smo mi došli v gorice i davorica je natočil vina vu petlitrak za doma i nama jenu kupicu kaj si spijemo. al jenoga studenca neje imal pak smo morali popiti si čizto. i dok smo popili veli meni davorica je branko idemo. a velim ja njemu a kam davorica pak jesi ponorel a kobasice nebumo jeli. a veli davorica brankec pa kaj tebi vu tu tvoju glavu tuče. pak sem mizlil da idemo kobasice jezt. a ja sem se bil splašil da je davorica zabil za kobasice i da oče iti doma. i tak smo si mi malko pojeli kobasic z mladim lukom i pomalko smo si poteravali i uživali na jenome frižkome zraku. u al so bile fine te jene kobasice kaj da jih je lovec ot prave srnetine napravil. al nije nek je to ot davoričine krmače stare kaj si je nogu ftrgla pak ju je trebalo klati. i tak smo se mi polako spominjali kat eto ti međaša ot davorice. a veli njemu davorica o međaš esi došel. a veli on jesem malko bum postrugal drača med redmi. i tak si je onda i on k nami sel i popil si z nami. a ja sem si samo mislil a kaj bu ak se stari joža seti kak sem ga bil zajebal ono dok se je kombajneralo al se neje setil i to je bilo baž dobro. i tak dok smo si popili a velim ja davorici a kaj ti mizliž davorica jel prešlo pol vure pa bi mi morali iti doma kat sem tak mami obečal. a veli on meni em naj biti smežni branko kat neje prešlo niti petnajzt minut. a veli joža no kam bi išli več doma dečki nek si lepo sat vi k meni pete jenoga gemižta spiti jerbo ja imam studenca. i onda smo tak i napravili. al je joža imal fino vino za przte oblizati. i tak smo mi polako pijuckali kadli ja otjemput pogledal na zid i imal ja kaj za videti. taman je poldan tuklo a velim ja davorici u jebate davorica pak več je poldan bu me mama zatukla. a veli meni međaš branko em kam bi sat po najvekši vručini ižli na groblje nek pete podnoč dok nebu vruče. a veli davorica prav veli međaš kam bi sad išli. onda smo mi dalje polako pijuckali jenoga gemižta a joža je i jene prge narezal kaj su bile ljute kak da jih je vrag z pekla donesel. i negdi okraj dve vure ja išel pišat a đekice nigdi. ja ga fučkal na se strane a njega nema. neg mu je valjda dojadilo pa je sam doma zdimil a neje znal bedak jeden da smo mi baž onda šteli doma krenoti. i negdi okraj tri pol četri velim ja davorici čujež sad bi mi lepo mogli krenoti doma. a veli davorica eto sat si jož jenoga putnoga popijemo i idemo klet zaključati i zememo karniztra i idemo doma a međaš lepo gorice strugat. a veli međaš je dečki prvo si bum malko legel jeno pol vure onda pem strugat. i tak je i bilo. pri davorici smo si spili jož jenoga putnoga i zaključali smo klet i pravac doma. i došli mi na pol brega kadli imali mi kaj za videti. bizon i njegova žena bizonka su lepo pret svojom kleti pekli rožtilja i veli nama bizon o dečki kak ste lepo nadišli taman dok je rožtilj gotov. u kak je to dišalo i taman nam je došel taj rožtilj kak kec na dezetku jerbo su nam se one kobasice taman bile razišle po želucu. i tak nam je to lepo bizonka servirala jenoga roštilja na stol a veli njoj bizon no zemi si i ti jenoga komada i moraš iti mam doma krave ranit. i tak je onda ona otišla a mi smo lepo jeli rožtilja i pili finoga gemišta. i tak u toj jenoj zanimljivoj atmezferi se je več počelo i mračiti a ja sem se mam dok sem to videl prijel za glavu i velim ja davorici u jebate a kaj bu meni moja mama rekla kat ju nesem vozil na groblje al morti jož stignem. a veli bizon kaj si smežni branko kam bi išel pak jož treba toga rožtilja do kraja pojezti i ovo vino kaj sem spuztil z lagva popiti jerbo se nebu nazaj v lagev nalevalo. a veli davorica pak prav čovek veli a mamu morež zutra voziti na groblje. i tak smo onda sedeli jož malo i pijuckali i veđ se je prava noč spuztila i veli meni davorica je branko kaj ti mizliž sat bi mogli i krenuti. a veli bizon je dečki samo ak se bumo mogli zdiči. i onda je bizon otišel po putu kat je imal biciklin a mi se zaputili pravac poprek brega. i tak mi polako hodali jerbo naz je več pomalko bil i šupil taj jen gemižt kadli otjemput samo se pred nas podela nekakova skreatura i čudnovata spodoba vu belome plažtu i pravac na naz. a veli meni davorica branko jel i ti to vidiž il je to samo priviđenje. a velim ja njemu davorica to je duh i to onaj pravi z filma i nikaj drugo i leti po zraku bež kak te noge nose. i mi pravac se okrenuli na peti i bež čez jarek. al je jebada bila ta kaj je jarek bil pun kopriv a davorica se je tak oplel i skutural niz breg kaj sem pomizlil da mu mam kiđma pukne. a ja zaviknol davorica gde si a on veli tu sem branko nemrem se diči z ovi kopriv valjda mi je noga pukla. i ja mam k njemu i prijel ga i bež doma. jedva smo nekak došepesali do putni vrat. a karnizter petlitrak z vinom je negdi v jarku oztal i jebež i vino i se samo kaj nas neje jen duh razčerečil. mama je bila bezna kak kobila dok joj nedaš tri tjedna jezti niti vodu piti. a vjutro dok sem se digel samo me je sa koža pekla kak sem si se noge z koprivami ofuril. al mi neje vrak dal mira nek sem denez mam zaranja išel glet el bi našel ono vino. i našel sem ga mam v jarku jerbo je lepa staza vu koprivami oztala kak se je davorica niz breg skutural. i onda sem onak poskrivečki se otšuljal pravac do onoga mezta gde je fčera duh nas štel napazti. ja znam da se po danu duhi ne prešetavaju al se to nigdar nezna kaj mu more v glavu puhnoti jerbo da su duhi pametni onda nebi tak ljude plašili i bele si plahte oblačili. kadli se ja popel na breg i imal kaj za videti. onaj idijot idijocki ot glupoga trepoca je na svoju čerešnju jenu bačvu obesil kaj mu nebi čvorki čerešnje pozobali. e da mu jebo paz mater a mi smo se onak splažili. onda sem zel jenoga kolca kak sem bil bezni i su sem mu bačvu raztrežčil na komade pa nek si on mizli koga bode plašil po noči. davorici je dobro jerbo sem se k njemu zavrnol i vino mu ostavil kaj ga jotec ne zmlati. jož ga malo noga boli al i to bu prešlo dok se bu ženil. tolko ot mene i pozdrav prijateljzki ot branka

Kardinal Bozanić na početku propovijedi poručio je da Crkva u domovini ne zaboravlja svoje vjernike diljem svijeta koji su iz domovine iseljavali usred različitih »događaja međaša« koji su ne samo živote pojedinaca, već i živote čitavoga naroda usmjeravali u drugom pravcu.

Zapravo kamena međaša koji odvaja dobro od lošega, kvalitetu od sranja.

A tijelo mu se kao jača, mišići kao čvrsnu, svi se đavoli koprcaju u nogama, čini mu se da bi mogao trkomice do Berlina i još se preko Grete odstupite, nečiste napasti, od duše očišćene, od tijela prebačena s onu stranu životnog međaša

I zato nije čudno da je izvornik Delmera Davesa, vrlo zanimljivog i do danas nedovoljno priznatog tvorca osebujnih filmova poput Crvene kuće, Tamnog prolaza, Slomljena strijele i Drva za vješanja, jedan od međaša u žanru vesterna, dok će se remakea Jamesa Mangolda već za koju godinu malo tko sjećati.

Ako i ima nekakvih neriješenih imovinskopravnih odnosa između Općine i međaša, vjerujem da će oni biti najmanji problem, poručila je baka Marija, dodajući da bi bilo dobro da oni koji odlučuju o starijima shvate da svojim odlukama određuju i vlastitu starost.

Roman je dobio jednoglasne pohvale kritike, a prozvali su ga ne samo najvećim romanom na španjolskom jeziku ovog desetljeća, nego i ' jednim od međaša koji određuju cijelu jednu književnost '.

Ludbregi su se pripisivali i različiti nadnaravni događaju, kao na primjer, frcanje kamena međaša s njezina posjeda (otprilike tu gdje je današnji Črn-Bel).

GRBA, JOVO, (?) iz Međaša, Srbin, kao pripadnik mješovite topničke jedinice pobunjenih Srba koja se nalazila kod Vojnovca, općina Ogulin, u ožujku 1993. god. sudjelovao u topničkom napadu na Špehar Selo.

Da sjediš na oblaku, ne bi vidio graničnu crtu koja razdvaja zemlju od zemlje, niti međaša koji razdvaja imanje od imanja.

Ukoliko je riječ o konfliktu, izgleda da taj ne pogađa toliko mogućnosti nastanjivanja u selu i prihvaćanja K. - a od strane zamka takvu interpretaciju prilično nepromišljeno predlaže Max Brod, koliko pogađa postavljanje/fiksaciju (ili prekoračenje/transgresiju) međaša.

Osim spomenutih glavnih međaša u povijesti Zagreba, nebrojeno je mnogo drugih događaja koji su također imali veliku važnost u životu i razvoju grada.

U povijesno prijelomnoj 1990. godini objavljuje roman Sjaj epohe za kojeg književni kritičari kažu da pripada malobrojnoj skupini romana međaša u suvremenoj hrvatskoj književnosti.

1. Ukoliko je imao posla s postavljanjem međaša ili granica, zemljomjer je u starom Rimu imao posebnu važnost.

Kako u civilnom tako i u javnom pravu mogućnost poznavanja međaša zemljišta, određivanja i dodjeljivanja udjela zemlje i najposlije odlučivanja o graničnim sporovima, bila je uvjet za samo provođenje prava.

Dva su se međaša, Zdenko i Đuro nešto posvađali, a Zdenko je zajedno sa suprugom Nevenkom obrađivao su vinograd smješten između Gornjeg Martijanca i Rivalna.

Jedan od međaša izvora epohi kvantne fizike i njenih primjena u 20. stoljeću jest Bohrov model atoma (1913), čiju stoljetnicu obilježavamo u 2013. godini u svijetu, napose u Danskoj (http://www.nba.nbi.dk/bohratom100yrs.html).

Dizajn albuma Burek jedan je od međaša koji uzrokuje, prema Brechtovoj terminologiji, ' efekt začudnosti ' u postojećim kanalima komunikacije u supkulturi kojom smo se ovdje bavili.

U starim dokumentima (1434.) ta dola se zove se »Laška dolina« i predstavlja jedan od međaša između Šibenskog kotara i područja pod jurisdikcijom hrvatskog bana u Kninu.

Nelagoda je utoliko veća što upravo ova Žižekova knjiga predstavlja, po općem slaganju, njegov najtemeljniji teorijski rad, koji je s jedne strane najavio prelomni teorijski događaj u širem kontekstu suvremene kontinentalne i transkontinentalne filozofske i kulturno-teorijske produkcije; s druge strane, ova knjiga predstavlja i neku vrstu međaša unutar samog Žižekovog opusa, prema kojemu se danas može i mora mjeriti Žižekov doprinos teorijsko-političkom programu filozofije koji je sam postavio.

Obrazovanjem erudit, istinski znalac kazališne teorije i prakse, kritičar fenomena koliko i mentaliteta, skeptični slobodar u duši, Božidar Violić realizirao je više od 60 dramskih i opernih predstava, među kojima je dovoljno spomenuti samo nekoliko antologijskih, gotovo međaša epoha novijeg hrvatskog teatra.

- menici su formirane gomile kamena, nastale po krčenju, vrlo često tek nabacane na hrpu, stvaraju se najčešće na granicama vlasničkih parcela ili toponimijskih cjelina, pa imaju i ulogu svojevrsnih međaša,

U Istarskom razvodu imenom se spominje 28 takvih zajedničkih lokvi međaša.

U drugoj ispravi od 22. svibnja 1441. spominje se Petar, župan predijalaca u istom distriktu (Petrus, supanus praedialium de districtu Rovcze); on je kao svjedok svjedočio u sporu između pavlinskog samostana u Strezi i tamošnjega župnika zbog međaša. '

Svi su gostujući slikari svih 18 godina bili smješteni po klijetima Majstorovičević međaša u Čepelovečkom bregu, što je također za mnoge od njih bio najizravniji susret s ljepotom prirode bilogorskog krajobraza i nadahnuće za stvaranje.

On posebno upozorava na važnost pronalaska kamenog međaša koji može pripomoći urbanističkom " iščitavanju " grada

Pokazalo se ipak da su svi razlozi sporenja oko " Međaša ", kazano je i u prigodi splitske promocije, potaknuti trivijalnim i banalnim razlozima.

Neki od međaša u njegovu životu su: urednik društvenoknjiževnog časopisa Vila (1865. - 1868.), profesor Velike škole (prethodnice Beogradskoga sveučilišta) (1875. - 1880.), ministar unutarnjih poslova, veleposlanik u Petrogradu, Parizu i Istanbulu, ministar vanjskih poslova i predsjednik srpske vlade (1896., 1909.).

Prolazimo pokraj kamena međaša koji je označavao carske i spahijske granice, a koji još uvijek odolijeva zubu vremena.