I nad otvorenom knjigom života što je blistala, šumela i mirisala, kao iznad jevanđelja, na pitanje šume uzimaju li se drage volje odgovorili, prvo čovek pa onda žena, kao pred sveštenikom što drugi čine, da će zajedno sav život proći, njegovo mesečinom obasjano vilinsko polje i njegove urvine.

I pojedini pripadnici dve vrste se strastveno i nežno spajaju pod mlečnobelom mesečinom pretcivilizacijskog doba.

Pogledao je u peščani sat na maloj mermernoj komodi obasjanoj mesečinom koja je dopirala kroz otvoren prozor.

Tražim pomilovanje, dragi care, za one koje su od mladosti rane privolele se carstvu poezije, koje trepere vazdan kao breze, i mesečinom se zanose kao barka, za Jefimije, za svete Tereze, za svaku Safo i Jovanku od Arka, za sve zanete i nedovršene, i za mene.

Dođu uveče, kasno, i kada sam u krevetu do prozora, vidim ih kako obasjani mesečinom doleću na svojim metlama u kuću.Dane provodim jednostavno.U kući i van nje

Kada se ča mac primakao brodu, nisu se više čuli njihovi glasovi - samo su se videli, obasjani mesečinom, kako stoje na obali, na istom mestu, i drže se za ruke