Sličan komentar je dobio i narodni poslanik M. Ivanović koji je tražio od ministra finansija Stojadinovića da se zaostali perperi zamijene 1:1 za dinare i da se svima, koji su to uradili po nepovoljnom kursu, nadoknadi.

Na prijedlog našeg Ministra Finansija i Građevina, a po slušanju našeg Ministarskog i Državnog Savjeta, riješili smo i rješavamo: na osnovu člana 10. Ustava, ovlašćujemo našeg Ministra Finansija i Građevina da može iskovati i pustiti u tečaj za 200.000 kruna nominalne vrijednosti niklenog i bakarnog novca u komadima od 20, 10, 2 i 1 pare.

Zakon je predviđao da Zavodom rukovodi Upravni odbor od četiri člana, sa upravnikom Zavoda kao predsednikom, da nadzor vrši Nadzorni odbor od tri člana, a u ime ministra finansija njegov delegat, s tim da predsednika (upravnika) i članove Upravnog i Nadzornog odbora postavlja Predsedništvo SNOS-a.

Međutim, zameni lirskih bonova DZS koji su bili u opticaju na tom području pristupilo se tek po rešenju ministra finansija br. 50330 od 2. decembra 1947. Shodno tom aktu, zamenu lirskih bonova na području pripojenom teritoriji FNR Jugoslavije po Ugovoru o miru sa Italijom izvršila je Narodna banka preko svojih sedišta od 12. do 14. januara 1948, i to takođe po kursu od 30 dinara za 100 lira.

Zakon je dalje propisivao: da je sedište DZS u Ljubljani, ali da može imati filijale u svim okružnim, a ako se ukaže potreba i u drugim mestima po rešenju ministra finansija za Sloveniju; da osnovna glavnica Zavoda iznosi 100 miliona lira i da se uplaćuje iz sredstava federalne Slovenije, uz mogućnost da se poveća odlukom Narodne vlade Slovenije, na predlog ministra finansija; i da za sve obaveze Zavoda jemči federalna jedinica Slovenija.

Iz jednog raspisa ministra finansija iz 1889. godine saznaje se da su se od pre kratkog vremena pojavili lažni dvodinarci u okruzima timočke oblasti koji su tako podražavani da se jedva razlikuju od pravih dvodinaraca, da im je težina razna, od 9 do preko 10 grama [ a kod pravihje 10 grama - prim. autora ], da sadrže jedva polovinu one količine srebra koju pravi dvodinar treba da ima, da ih ima i sa nazubljenim obodom, kao i da ovi lažni dvodinari podražavaju one pravi iz 1875. i iz 1879. godine.

Ovaj raspis je kasnije, posle osam godina, naveden u jednom drugom raspisu ministra finansija, u kome je takođe reč o falsifikatima.

Najzad, Obznanom Glavnog državnog računovodstva od 15. marta 1905. godine objavljeno je rešenje ministra finansija o naknadnoj zameni starih srebrnika do 1. juna 1905. godine.

Predstavnici Srbije će, po najavi ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića, s tehničkom delegacijom MMF ragovarati o planu srednjoročnih strukturnih reformi.

Ovaj Zakon je objavljen tek 11. VI 1912. u Glasu Crnogorca broj 25, a već u broju 26 od 16. VI je objavljen Raspis ministra finansija dr Sekule Drljevića u kome se navodi: Pušteni su danas u tečaj 40.000 komada srebnika od 5 perpera.

Ovaj Ukaz je potpisan 2. marta 1910. godine, na Rijeci Crnojevića od strane Dušana Vukotića, ministra finansija i građevina, i knjaza Nikole.

Rješenjem ministra finansija, br. 1199, od 26. I 1914, ova novoiskovana partija sitnog novca se vraća kovnici. Pošto se je na novoiskovanoj partiji sitnog novca od 71000. perp. potkrala slučajna greška, to je godina izmijenjena, a natpis na istom ostao prvobitni i tako izašlo: Knjaževina Crna Gora - 1913. g, Rješavam da Gl.

Kada je prva partija novog novca od nikla puštena u tečaj, naredbom ministra finansija od 20. februara 1885. godine određen je i rok od šest meseci za zamenu bakarnog novca za nikleni.

Te godine, 31. januara, knez odlučuje da pošalje u Beč ministra finansija Kostu Cukića u naročitoj misiji da - između ostalog - pregovara i o kovanju srpskog bakarnog novca.

Petronijević, koji je zamenjivao ministra finansija, podnosi u njegovo ime Državnom savetu, 11. marta iste godine vanredno podrobni izveštaj ne samo o tehničkoj strani kovanja novca sa predračunom troškova, već i o dobiti od buduće operacije zamene stranog bakarnog novca srpskim.

Rešenje nije zvanično objavljeno, ali je kasnije prepričano u objavljenom aktu ministra finansija.

Samo rešenje nije utvrdilo koliko će se od koga apoena kovati, ali se iz pomenutog predloga ministra finansija za kovanje novca od 11. marta 1868. godine vidi da je namera bila da se od svakog apoena od 1, 5 i 10 para iskuje no 7,5 miliona komada.

Daljih javnih obaveštenja o puštanju u opticaj pojedinih količina ovog novca nema, ali je sigurno da je cela predviđena količina ovog srebrnog novca i iskovana, kako se to vidi iz jednog akta ministra finansija od 16. oktobra 1875. godine, upućenog Narodnoj skupštini (... počem su naši srpski srebrni novci skovani i već u kasu državnu primljeni, od kojih je do sada i u tečaj pušteno za 5,080.000 dinara).

Pošto se uvidelo da bi ukupna predviđena količina sitnog novca preko suviše bilo za obrt, a možda i zato što je državnoj blagajni ponestalo zlatnog novca da plati kovanje tolike količine bakarnog novca - namesništvo, u ime maloletnog kneza Milana, a na predlog ministra finansija Pante Jovanovića, donosi 24. januara 1869. godine novo najviše rešenje, kojim se ukupna količina novca koja se ima iskovati smanjuje na nominalnu vrednost od 70 miliona para, kako je i postupljeno.

Tada je naredbom ministra finansija određeno da će bakarni novac, iskovan po najvišim rešenjima iz 1868. i 1869. godine (kao i onaj iskovan no Zakonu o srpskim narodnim novcima od 10. decembra 1878. godine), važiti u prometu do 30. aprila 1898. godine do 6 časova uveče.

Prema tome Zakonu, otplatu bonova i način njihovog povlačenja propisaće Ministar unutrašnjih dela, što je kasnije preinačeno Naredbom izdatom od strane ministra finansija i građevina.

Promena je izvršena samo u pogledu nadležnosti za povlačenje tih uputnica, koje se prenosi iz delokruga Ministra unutrašnjih dela u kompetenciju Ministra finansija i građevina.

Međutim, u preporuci (naredbi) ministra finansija svima načelstvima i carinarnicama da ove banknote od 10 dinara primaju po punoj nominalnoj vrednosti kao srebrni novac, kaže se da je g. ministar narodne privrede pismom svojim od 17 ov. m-ca PBr. 2476 izvestio da je uprava privilegovane narodne banke pustila u tečaj njene privremene banknote od 10 dinara, glaseće u srebru ", iz čega bi se moglo zaključiti da je ova banknota puštena u opticaj najkasnije 17. novembra 1885. godine, ako ne i koji dan ranije.

U Centralnu banku BiH došao je 2000. godine sa pozicije ministra finansija Kantona Sarajevo.

Zakon ovlašćuje ministra finansija da postupnim pobijanjem tarifske vrednosti stranske sitne srebrne monete, koje sada u Srbiji optiču, ove iz tečaja istisne.

Zastupnik ministra narodne privrede izveštava početkom 1886. godine ministra finansija da mnoge sreske i opštinske vlasti, a i druge držav. i pod nadzorom drž. stojeće kase, čine izvesne teškoće pri primanju banknota priv. narodne banke, a naročito onih od 10 dinara, koje glase na srebro, pa s toga ih i narod nerado prima i one se teško odomaćuju u narodu ".

Jovanović sa mjesta načelnika Ministarstva finansija i građevina bio jedan od glavnih operativaca, prilikom izrade novca u Parizu i u Beču, treba reći da je Cetinjski vjesnik u broju 36 od 5. V 1910. donio vijest o njegovom penzionisanju od strane ministra finansija, Srbije S.

Kako se vidi iz raspisa ministra finansija i građevina o puštanju u tečaj, novac je izrađen u Carskoj i Kraljevskoj kovnici u Beču, kao i onaj izrađen 1906. i 1908. godine.

Prva količina od 20.000 jednoperperaca iz 1912. godine puštena je u promet 2. 07. rješenjem ministra finansija, br. 8164. Predviđenih 50.000 apoena od 2 perpera nijesu iskovani, kao ni ukupna količina od 800.000 srebrnih perpera.

Ono, tko i kako skuplja poreze, kako i na što se taj novac troši.Ja bih tebe za ministra finansija.