Već dva dana potečem (trčim) za kartama Sigurno se pitate, za kakvim kartama ona trči? Pa lipi moji za kartama povodom komcerta, ni nikakova grupa poznata u pitanju, niti pjevač ili pjevačica poznata širem auditoriju, ne, ne, ne, već za koncert naše domaće kantautorice, autorice, poznate po lipim kanconama na domaćem jeziku, koja je jako puno lipih kancona napisala za naš MIK-melodije istre i kvarnera.Morda ste i čuli za nju, a morda i niste, sad ću Van ja reć, riječ je o našoj Mirjani Bobuš.U Hrvatskom Domu kulture na Sušaku ona ima koncert povodom petnaest godina rada, gosti su joj naši poznati MIK-ovci, Mario Lipovšček (to van je onaj ki ima petkom emisiju na Novoj Tv-Bijele udovice, tamo se zove Marija Pomija), Karin Kuljanić, Vivian Galeta, Voljen Grbac, grupa Rivers, Grupa Accept, Mirko cetinski (tata od Tonija), a ja, ja san lipo ostala bez karti, i sad san doma i ljuta san na sebe, ali kako je izdan njen CD onda znan da će jedan bit moj, samo drugačije to izgleda uživo, ča ni tako?

Morda je tak, al ja se s tim nigdar nis pomiril, nit bum

Morda je sence jušto prišlo ven, va zlato oblklo celu sten, morda more modro va kamik je lupalo, pomalo šumeć, na uho mu šepjalo?

Bit će ih morda i više, ali ja niesam kriv, što mi ih nenabrojiše, da budu svi na broju i ovdje popisani.

Dakle, nemreš bolivit... mačka moja, ona lipa što sam vam rekla da se vratila što sam mislila da ju je neko odnio jer je čudo lipa, pa ta, e, ona - tjera se.. poludila Bari ovog jadno shi-tzua.. poludila je za njim... stalno mu namišta guzu... zavija, mjauče, a on, blento, ko blento stoji pa gleda, pa stoji pa on radi isto to... pa ju grize za uho, pa ju njuška, pa ju opet grize, pa fol pobjegne, pa se vrati a ona mjauče li ga mjauče: confused:.... KAko se stavlja slika na jubito? ja bi to snimila i poslala.: ne zna:.. a onda ćete me morda i vidit... mahat ću vam: cerek:: W

Ma ne nisan prolupala, ili bo, morda i san, nikad se nezna, nitko ništa nezna, ah krhko je znanje (oho kako mi to lipo gre) Napokon san ugledala da san logirana, a to znači da mogu ić dalje, ja se barem nadam, vidjet ću na kraju posta, kad ga budem snimila, ako se bude prikazal, znači to bi bilo to, idemo dalje (bome neki lip slogan) Kod mene van je sve po staron, još vavek išćen delo, dobila san zaduženje, moram zapisivat kamo san poslala molbu, pa to lipo predočit mom agentu (vau čak iman i agenta, ma ki će se smanun, ko neka zvijezda, hahaha) ali za sad niš, a nikad se nezna, kad se najmanje nadaš, neš iskrsne, valjda će tako bit i kod mene.

A da Nesanica nije tamokar krivo procsitala, morda nije promina polova nego s polova.

Morda ti i Roberta najde; ona jima sačega.

Zato nan ne zamirte ča je ' vaj oroskop morda mrvinju kraći.

Morda su i oni kega tirali, samo ne zna se koga, aš Turki više ni šale se Matuljani na račun mladih zvončara, iza kojih pristižu Žejanski zvončari.

Morda va članku to ni baš jasno?

A mimogred napominjem, da je Alagović namislio bio produljiti dvorski perivoj izpod kanoničkih vrtova i navesti unj potok i da je dao vrtati artezki zdenac uz veliki trošak, ali tamo suprotak mlinara i neznam koga, a ovdje nesgoda i morda nevještina vrtaoca nedadoše mu dotjerati na kraj velikih nauma.

Neki dan smela (smijala) san se svom bratu, rekal mi je da bin ja ovce i novce, (pa ni puno ni fulal) da podupiren sivu ekonomiju, rad na crno, a da se naša vlada bori s tim (moš mislit kako se bori), a ja san samo rekla da bin volila nać delo ali da neizgubim ovih tisuću kuna ča iman pravo s biroa godinu dana, (neš nać na crno, recimo čuvat dicu, ili pomoć nekoj familiji ka ima stariju osobu pa joj pomoć dok su oni na delu, nisan niš loše mislila ili morda i jesan) Ma bit će sve dobro

Kako iman dosta vrimena neki dan gledala ja sabor, onako tekla (trčala) po kući i tu i tamo bacala oko da malo buden u toku, mislite da san ča zapamtila, ma jok, niš, ali ni to bitno, nego bitno je da san ih ja uspijela prebrojit, znate koliko ih je bilo u saboru, samo šest, plus onaj ča je bil za govornicom, kamo su ostali nestali pojma niman, a da van pravo rečen ni me ni briga, jer isto mi se piše, bilo ih šest ili šezdesetšest nama isto ili morda ni.

Morda na kakoven pire je sopal neki Škrgat, ma to samo kad smo brat i ja bili zauzeti.

Ni mi dal vrag mira, a da van ne pokažen ča san dobila na mail, ma sega se judi sjete, ča ni srdačan, znan da dotičnemu ni lahko..... ili morda i je, ma sigurno je, ali čaje tu je, nek mu bude sa srićom, a ja san se nasmela do suz, eto da van predsatavim mićega, a on je

Bila je prebogata, zato je posegel vmes Bog in povzročil, da smo postali bolj revni in morda manj ošabni.

Moja baby-siter.Ja san tada bila curica od pet let, a ona je imela dvadeset.Svaki dan san je čekala kad će prit, kad će zavonit, opret vrata i reć " kamo je moja slatkica ", a ja, ja bin se zaletila u njen zagrljaj.Imale smo cijeli dan predsobom, mogle smo delat ča nan je voja.Pričala mi je pričice, igrale smo se, šetale, plesale i pjevale.Bila je moja velika prijateljica.Visoka, mršavica, duge smeđe kose, lipih smeđih očiju, uvijek nasmijana, koda je i sad vidin.Bila je jako lipa.Sječan se da se volila šminkat, a ja (ko sve curice) bin je gledala i svaki njen pokret upijala, svaki njen savjet i dan danas pamtim.Onda je mama ostala doma (jer san dobila brata), a ja, ja san ostala bez svoje velike prijateljice.Znala je još koji dan navratit, onako u posjet, to je postajalo sve rijeđe i rijeđe i više je nisan videla.Kako san bila tužna. Znala san moje pitat dali znaju ča o njoj, dali su ča čuli, ali vavik isti im je bio odgovor, nisu niš čuli.Često, ali zbilja često mislin na nju.Kad prođen auton njenim kvartom, mislim se tko zna dali još uvijek tu živi.Tko zna ča dela, kako izgleda, dali se oženila, morda je i nona, tko zna dali bime se sjetila, prepoznala.Morda se jednom i sretnemo, a onda, onda bi je zgrlila, jako, jako ko nekad, rekla bi joj da joj hvala na svemu ča me je navadila i da često mislim na nju, moju velu prijateljicu.Hvala ti Dorti

Morda se pokažu dobrima za ulaske s klupe, al va obrani nan rabi pravo pojačanje

Mislel san da će morda igrači imat više respekta i motivicaije budući da su ipak s njin sklopili ugovori i more ih opalit po takujinu.

Napale me Sad se vi pitate, ki je pak nju napal Ma nisan vam ja fizički napadnuta, ma sačuvaj Bože, ne, ne, već moje misli, zločeste, jako zločeste.Napadnu one mene tu i tamo, ali sredit ću ja njih, barem se nadam. Baš te dane kad san napadnuta tako bi rado tila bit dite, ono isto dite, koje je bilo strašno živo, toliko živo koje nije usprezalo pred ničim, diete koje je radilo dešpete svima na ulici, a najviše starijim susjedima, koji su znali zapirat portune kad su videli da se ono približava, jer su znali da će im bit sve rožice u vrtu pobrane ako ne i zgažene, ono isto dite koje je znalo bacit i kamen u nekoga tko joj je uzelo nešto što je ono smatralo da pripada njemu, tako da mu je znalo i krv poteč, pa bi tata od tog diteta trčalo s tim drugim ditetom na šivanje glave, (da, da, da bilo je i toga), ono isto dite koje je krenulo u školu, sa obije ruke polomljene istovremeno i u gipsu (da, da i to joj se desilo, od silnog nestašluka, moralo joj se neš i desit, ča ni tako?) i nastavilo sa svojim nestašlucima, koje je sto puta moralo pisat " moram biti dobra ", " moram slušat učiteljicu ", ono isto dite koje je namjerno napravilo nestašluk na nastavi da bi mogla bit ispred ploče, da može ostalim đacima pokazivat ocijene koje je učiteljica upisivala nakon diktata, (da, da, da i toga je bilo), bez obzira na sve, to dite imalo je i dobrih strana (a i ostale su mu, nasreću), znalo je pomagat, jednom je svojoj susjedi ka je bila na putu, cili je vrt ispljevilo, a bila je to vela površina (barem se je njoj to tako činilo) da se je susjeda jako iznenadila, a bome je i nagradila, (ma ima toga još, ali vas neću previše gnjavit), to isto dite nije nikad dobilo batina, morda je trebalo, ma ne morda, nego sigurno (srećom njene cure nisu na nju) ali se zato naslušalo tatinih monologa toliko da su joj na uši izlazili, ali bili su uporni, toliko uporni da se je to dite jednostavno odjednom promenilo, toliko promenilo do neprepoznavanja, je tribalo je to sve izdržat, trebalo je imat konjske živce da bi to dite bilo ispračeno na pravi put, ali kažu da se isplatilo, a ja im virujem.

I bez IVE sej splatilo skoknut va deželu a sad ćemo morda bar bez onoga njoka va grlu kad segre tamo i bez grča va želuce kad se gre nazad.Do sad nas Janezi nisu baš voleli ali sad ćemo bit kot braća, saku šetemanu po mini špežu i union, pa pašta, pa pizze.Saku šetemanu izvještaj kako na radio Rijeka s ribarnice.

A ko će ti ga znati, morda kuge nije ni bilo, morda ona danas i ne dohodi, košto se priječa, pa po svu noć sjedi kod tješilskog greblja i plaće (haj ti sad znaj što ona plaće) vego to svijet izmis lio ja l ' promijenio, ko zna...

Va totalnu memoriju sinteze, va iskustvo sažimanja sega naučenoga ča je, ki će to znat, morda i bez imena, odvavek tanjalo va Miku.

Morda su nam dani odbrojani idući put smo već evropljani.

Ni se znalo ka je, aš su se ženske bile jednake, samo su znali da mora bit neka slabega oka, a ona morda ni sama to ne zna i ne oteje slabega storit.

Eto im hvale, a nehvala im, što se niesu desile bar onda oko slapa, kad je svjetlopisac ovu sliku hvatao, to bi morda i koju Švičanku bio uhvatio, a mi bismo se mogli sad nagledati okićena slapa

Morda je ženskeh van Brseča ke rikamaju i današnji dan.

Morda ne bi dobila vsega, ker so mnoge družbe že propadle, nek delež med 20 in 30 odstotkov, pa bi verjetno iztržila, "

Jesteli čuli morda da je Pupovac nešto reka o ovom incidentu, naravno da ne sve mu j.... njegovo ili neki drugi kostapler srpski naravno da ne, zato U BOJ U BOJ za narod svoj.