Čagatajev im je krenuo u susret; nije očekivao da će vidjeti ništa lijepo ili neobično, znao je da su prašinu na mjesečini mogle dizati i zvijeri, koje su izašle iz nevolje duboko u porječju Amu-Darje da bi došle do udaljenih oaza, do kolhoza, kako bi se tamo najele ovčjega mesa.

Najpopularnija je ona koja kaže da je etiopski pastir Kaldi jednoga dana primjetio da se njegove koze " čudno " ponašaju nakon što su se najele bobica s njemu nepoznata grma.

Sve u svemu lijepo smo se družile, najele, napričale i podnijele raport Blogerskoj vlasti.

Najele smo se i bilo je proglašenje Bile smo 2. Prve su bile cure iz Ruda

Dobro smo se najele pršuta i sa njene dvije rodice krenule na kupanje.

I tako smo se dobro najele, torta je bila odlična.

Dakle, danas sam odmah nakon podjele izvješća o ocjenama, krenula obavljati Božićni šoping.Koliko god ja bila ateistkinja, ne ću se odreći poklona:) Taman sam krenula prema impotranneu.Kada, ono zazvoni mobitel.Majka moja me zove na ručak.I tako, otišle smo, najele se, u restoranu sam srela Sanju Doležal, ali nisam ju ni pozdravila.Kaj ću smetat jadnoj kad papa.

Imali eng. dva sata, jedan nas pustila (nas koji ne moramo više odg.) i ja, ana, tihana, ema, gorana i tijana (pozz curke))) otišle u Petar Pan na slamboš... a onda došla i Višnja, pa smo ogladnile i ošle u meg i najele se... ja naručila hambi i pomfrit i kad sam izašla na onu vrućinu bilo mi lošeeeee... bljak.

Najele smo se slanaca, otjerale nekoliko lokalnih kretena željnih ženskog društva, razglabale na autobusnoj stanici o tome kamo odlaze nepojedene ribe iz ribarnice.

Naručili smo tople sendviče i lipo se najele..

Na kraju smo završile u njihovom najvećem shoping centru " Europarku " gdje smo se jako najele i krenule malo shopingirati.

nakon višesatog traženja birije udaljene 8 metara zračne udaljenosti, našla sam libru. nakon santabarbarovskog susreta (bijele haljine lete na sve strane dok nam kosa leti na povjetarcu, a ogromne sunčane naočale se sudaraju u oduševljenom zagrljaju i cmokanju - ajde, ajde, znamo i mi nekad bit pi ke), skužile smo da imamo 6 sati za ubit. ostavile smo stvari u garderobi, popile kavu i počele bauljat gradom. taman prije kontrole riječkih dućana, javio nam se Gazda Hemingwaya, i ispalo je da je i on u Rijeci, i da će nam pokazat i riječki hem. ukratko, ljepši je od zagrebačkog, i tamo se dobije prava ice coffe, i to sa sladoledom, a ne hrpa pjene sa preljevom, čuješ li me soldoooooo?? nakon kave i upoznavanja svih prostorija (skladište je mračno...), krenule smo u prisilno prekinuti shopping nakon kojeg smo zasjele u pizzeriju Bracera (po preporuci Gazde Hema), u kojoj smo jele jednu od najboljih pizza ikad. bila je tako dobra da smo se morale otkotrljat do katamarana, paralelno sipajući frustracije po svim okolnim kioscima tiska i duhana jerbo nigdje nema srebrnog ultra light marlbora. kojeg smo na kraju našle u jedinom dućanu u zaglavu. metropola, nema šta nakon dva sata mirne plovidbe došle smo i na mjesto zločina, najele se, raspakirale i zasjele na terasu uz bocu shiraza i počele pričat. ipak, tjedan dana pakoštanskih dogodovština je samo čekalo da dođe na izvještaj mojoj jedinoj sreći...

Dosli doma s Dodotovom starom po najvecem pljusku, nas dvije odmah skinule mokre cipele, najele se i isle lec pa smo malo tracale neke ljude dok nismo zaspale

Najele smo se sladoleda, tako da mi je cijeli dan slabo i šetale okolo.

najgore, ali naj naj najgore mjesto gdje sam ikad jela: mexcantina. i to dva puta za redom: bonk: no vise me tam nitko nece vidjet, a i svima sam rastrubila pricu: D uglavnom: - na klopu se ceka preko sat vremena (nas je oba puta bilo vise za stolom no nije to razlog zasto bi tako dugo cekali). - jelo dodje hladno - porcije male (mrsave smo al se nismo najele) - neljubazno osoblje

mene mal ' sad-moram brzo napisat ovaj post Opis mene sad u 3 riječi: preumorna, preiscrpljena i sretna danas mi je bilo super... ujutro škola i tak te spike: nastavnici, komadi i budale-šala... onda došla iz škole u 12.15 h i presvukla se i ja ana, vlatka i višnja išle u grad, kad ono pljusak, al ' nije nas omelo ni to ' i... onda višnja išla u glazbenu, mi sreli njenog dragog u gradu, onda išli gledati robu,.. pa u petar pan, mc donalds-il već kak se piše, pa tražile višnji robu za krizmu koja je za 3 tjedna... pa zajebavale tam neke dečke u gradu išli u emezetu, dobro se najele, napile i srele puno iz naše škole i tak '.. sad idemo na tulum do jaja kod ane, pozvala ih jako puno, bit će puno dečki iz grada... jeeeeeeeeeeeeeeee Evo sad idem, ajd bok i ostavljajte komentare cya

Putuj Selma... i molim te ne naginji se kroz prozor. " ne da smo nas dvije krepavale,, nego krepale totalno,, a još to bila žena za volanom, ako se ne varam u benđoli.. ma ludnica je počela... i tako,, mic po mic, preko Pelješca stigosmo do Orebića... putem preko Pelješca, javljali smo se, tj. trubili svim babama i đedovima koje smo putem sreli. i tako... došli do Orebića, kupovanje karte,, blabla.. ulazak na trajekt.. kako je vani jako puhalo, odlučile smo ostati u autu tih 20 ak min... da ne zaboravim.. Cedevta bomboni su fakat zakon i probajte pojest samojedan... vjerujte, ne može se... barem ja.. ili sam zbilja ovisna o njima.. tih 20 min u autu je bilo na granici živaca, jer neki starčeki su se očigledno napalili na našu corsicu (sorry mucek, smatram je našom.... znaš zašto.. zbog ulja)... ovaj jedan svako malo luta nogom u gumu, drugi je zagradio prolaz, pa je lik što je prolazio odvalio rerovizor.. (ne mora nitko znat da je već bio na pola odvaljen)... e da, negdje još pri dolasku u Orebić, pitam mucekića moga, što se rekli njeni kad su čuli da ja stižem.. a ona meni da neznaju.. ja ostala paf.. došla odma knegla u grlo.. al prošla je onakon po minute.. a kad sam fina.. pri tome još i sramežljiva.... da se sad vratim na priču... iskrcaj iz trajekta... stigosmo na Korčulu.. još 7 - 8 min vožnje i eto nas pred kućom.. olalalala... konačno... vadimo njene kofere, čizme (3 para), laptop, putem je mucek kupio mušula i kamenica, pa sve to nosimo u kuću, skupa sa mojoj Kesićkom i ruksakom.. naravno, kuća otključana,,, zna se da je netko doma... kad ono, niđe nikoga, samo jedan dio spava na kauču.. šuljale se mi tako kroz kuću i ravno nakon minut i po izletile iz nje.. idemo dalje tražit članove familije.. e tad je krenulo moje upoznavanje sa svim tim dragim ljudima.. iskreno rečeno samo sam 5 - 6 imena zapamtila, nadam se da se ne ljute,,, slabo pamtim imena.. al face su mi ostale u pameti.. bar kojih 20 ak dana.. nakon prve ture upoznavanja.. vratili se u kuću.. tamo malo pojele juhe i lešade.. i onda sam postala ubojica mekog srca.. dakle... mucekićin tata me odabrao kako asistenticu pri klanju kuneja.. znam da vam zvuči očajno i tužno, i pitate se kako sam mogla.. al eto... sad konačno znate s kim imate posla.. prvo sam pola viđet kuneje,,, odabrane su dvije žrtve.. i tako... samo da znate, nisam nikoga priklala, niti malo krvi nije bilo na meni,, samo sam držala šape, dok je mucekićin tata gulio kožu sa kunejića... za sav taj silni trud, dobila sam repić od kuneja za sreću.. hvala... sad se bavim mišlju kako da to koristim kao privjesak za ključe.. al sredit ću ja sve to.. svestrano sam ja dijete.. mucekić moj za to je vrijeme patinala čizme i kibicala nas što činimo.. a sve ko neće još tako malo zujale okolo po kući i došlo vrijeme večere, opet se najele, valjda zbog klimatske promjene, pa onda sve nekako bolje paše.. da sad oopet ne idem u detalje.. u 21.15 smo bile u krevetu,, ravno nakon Miljunaša.. jer naravno, sa subote na nedjelju se loše spavalo, svaka po kojih par sasti,, pa onda još vožnja.. ubilo nas male sve to, pa pa kako i neće.. o tako.pošle spat.. naravno, opet je pala mala čakula u krevetu prije spavanjca.. neznam zaspale smo.. ko bebe, nakon kojih 15 - 20 min.. ujutro je mucekić naručen u zubara u 8.30 pa da ne ide sama.. trebam i ja ić s njom da joj držim ruku.. ma vraga.. velika je više ona.. i tako, ujutro je njome alarm počeo zvoniti neđe oko 7 i nešto sitno, čula sam to u polusnu,, svako malo drnda.. al ne smeta meni,, navikla sam nakon 3 puta.. 8 manje 10, pita me ona jesam li budna, ja šnjuham da jesam, a nisam i tako,, ona nije mogla vjerovat da tako funkcioniram rano ujutro.. dobro aj, nije toliko rano, koliko sam bila nenaspavana i falilo mi sna.. bila mi napeta subota.. i tako marendale nabrzaka, put pod noge, krećemo nabijanje cvika na oči, iako je bilo oblačno i krenule u zubara.. eto nas za kojih 10 ak min kod njega čekajući nju da to obavi listala sam časopis More (još uvijek se pitam, zašto privatni zubari u čekaoni imaju časopis More i Gloriju).. mucek to brzo obavio.. i odsmo na kavu u grad (Korčulu) parking nismo platile, jer kad smo pitale lika da li fakat treba platit, reko je: " ma aj ".. i tako, pije se kava, nije bogzna što bila,, al eto, navodno je u tom kafiću najbolja ona je opet slijedilo upoznavanje.. ako se dobro sjećam,, malo po malo popunio se naš stol i oko nas je bilo 5 muškića.. ala da.. opet neznam imena,, al nije bitno, zar ne?

I tako, nakon pranja auto po oblačnom vremenu, još smo malo zujale kroz kuću i krenule se zabavljat oko moje Kesićke, brzo došla večera, najele se mi ko velike.. pa opet nazad u power point s Kesićkom, nakon obavljenog posla, gledali smo slije, tipkale sms-ove nama dragim ljudima.. malo gledale tv.. neću reć što smo gledale. i tako, pošla ja spat malo iza ponoća, nisam više mogla gledat na oči mucekica je došla kasnije spavat.

Završetak dana je bio u restoranu Antiko, kažu jedan od boljih restorana u Ohridu, toliko je dobar da su se dvije odrasle osobe najele za 13 eura.

Bio je to pun pogodak, jer smo se toliko najele savršeno ukusnog mesa i povrća na roštilju, a uz to upoznale ostale goste hostela.

evo napokon cu napisat post... kaj ima novo kod nas?... hm.. pa nas kup je prosao odlicno... i zabava u nedjelju... nadam se da vam je bilo super na nasem kupu.. u srijedu.. 5.8. smo sudjelovale na natjecanju u Donjem Mekušju.. posto su neke cure na moru zamijenile su ih nase zene b.. vise se ne sjecam koje smo vrijeme imale tocno.. al mislim da je vjezba bila 58 sek.. a stafeta 73... osvojile smo ak se ne varam 5 mjesto.. na zabavi bilo zanimljivo.. u jednom trenu nestalo struje na 5 minuta u cijelom mjestu.. najele se.. naplesale i otisle doma..

bila sam sa mamom, sestrom i curkama u pizzeriji 5 min od naše kuće... danas je bio neki happy hour od 16 - 17 h... sve pizze 50 % snižene... pa smo 3 velike pizze platile samo 50 kn ajme što smo se najele ko prasice nas dviije baš nam je pasalo - - - poslije smo išle na kavu i tako to... baš smo ugodno popodne potrošili... a to za čišćenje... huh.. ma nemam ja proljev samo često idem na wc... i tolko toga izađe bez ikakvih problema

helou, helou.. pa dugo se nismo čuli, je li? tak da sam vam već i ja pozabila kaj bi vam pisala: P.. hehe... ma nemojte me j... pa ja sam vama zadnji put pisala tek f subotu.. ajoj... znaći, išli budemo po redu.. pa ovako, nedjelja: nikaj posebno, dan kak i svaki drugi je polako prolazil i sam odjednom ja dobih poziv: P... zove me martina i veli: " bok, lidija ve tak za pet minut bu ti došal neko k tebi ve sam pročitala f horoskopu.. no dobro ajde bok ", ja gledam još jedno vrijeme f mobitel.. ništa gledam kroz prozor, ništa nema nikoga.. skoro sam poludila... jao jao... zovem martinu, prasica se ne javlja.. onda sam zvala mirelu, ona mi se javi i veli: " pa ne znam ja nikaj to... martina je pročitala f hororkopu i bacila novine i odmah te nazvala "... onak uzbuđeno ova meni to priča, a ja neznam kaj da si mislim.. i pozvoni meni neko na vrata i kaj mislite ko je bil? martina i mirela jao, jao... al moram reci da sam odma na njih pomislila.. hehe... i tak.. onda smo prvo dininu sobu naopačke okrenule i odišle se voziti s biciklima... po putu je svašta izrečeno i izvikano: P.. da da da.. mirela: P... uglavnom, sreli smo neke face koje su nam popile sve živce.. na slamčicu.. i jako zgubljene ljude koji su meni uzeli moju šiltericu i stavljali si ju na svoju glavu, svoju glavu s svojom kosom.. pa zamislite vi to onda: P.. hehe... bacam kapu f pranje: P... ak već nisam... i tak.. navećer sam se smijala kaj nikad f životu.. pa kad sam išla f onaj kraj pretetinca... jej.. dobila sam poster od peppersi.. još jedan: P.. hvala FI... malo je.. khm.. al nema veze: P... glavno da su to oni.. jao jao... al moram reci da sam doma išla jako srdita (s toga, drugoga kraja pretetinca: P).. kaj pa su me rasrdili.. tak i je, cjele dane si pjevam onu pjesmicu o čokoliniju: P.. to su mi puštali i sad gotovco, nebrem pozabiti: P no uglavnom, onda ponedjeljak: ne znam kaj je bilo... ah da, riješen je problem zvan cura koja me htela pljusnuti: P.. hehehe... mislim, sad smo si oke.. valjda.. ne znam.. ne znam... kaj se sve događa s tom curom.. ne znam kak bumo dugo tak oke.. msilim, ja bi htela s svima biti tak super al.. mah, ne znam.. meljem gluposti utorak: mislim da nikaj posebno.. ček kaj pogledam f dnevnik: P (kak sam svestrana, a? pa kad pišem tri dnevnika.. jedan svoj di pišem apsolutno sve, jedan koji imam s frendicom i onda još tu blogam.. ajmeeee...) da da... f utorak je bil 6.6.2006., hehehe... nebum rekla da vjerujem f te stvari al svejedno.. smiješno je bilo za čuti: P... sve te priče.. je, i kiša me užasno znervirala.. jaj... posexala bum ju jemput: P.. hehehe... šalim se šalim se je, pojavil se još jedan problem, ona koja sere mislim, tu di ja živim je tak zajebano: P... pa stvarno pa to je nemoguće pa ak se ja ve spominam s nekim dečkom ne mora znaciti da ja njega ocu il da smo skupa il kaj god.. pa ja bum nekoga flisunula (tu riječ je stalno martina govorila i ve prešlo ne mene-flisnuti).. kak ljudi, zapravo skupina cura moreju biti tak okrutni? kak? opće ih ne kužim... kaj ve bi ja trebala raskinuti prijateljstvo s nekim jer je njima žal i koji k.. malo sutra.. jaj... popizdim polek takvih: P... i na kraju srijeda: jaj.. jaj... celi jutro sam bila negde.. hehe... ma ne, išla sam se šišati.. onda je došla martina tam k frizerki jer smo posle mislile iti k spomeniku i naručiti si pizzu: P.. al smo ošle po mirelu... ona je još pol sata stala pred ormarom dok smo mi knjigu čitale: P... hehe... onda je martinu mama zvala kaj ide s tatom po neke basplatne ručkove, ova poludila al smo mi bile uz nju pa ni bilo opasno: P.. hehe... ma ne.. onda mali problem doma, telefonski račun.. jao... martinin broj bil svaki drugi: P.. hehe.. i to je većinom zvala mirelu i mene: P.. al nem ja nikaj kriva:) i ošli smo f trgo hit (il je ve merkator? ne znam) po te ručkove... hehe.. nem ve rekla kaj smo si još kupile jer nije za javnost:) ne bitno: P... i dok smo došle doma nazvale mi f pizzeriju, a kad ono.. oni voze tek od jedan.. eh, nikaj nije nam ostalo drugo neg f pekaru po pizze: P... i k spomeniku. a kaj drugo? tam smo se najele i onda smo još po dučanaj hodale i delale nekaj ka se nesmi.. nismo krale nekaj drugo: P... i tak.. došla sam doma i odma na bus za školu tj. školski bus. f školi, zadnji sat.. mislim si ja: aleluja, kad ono ova skužila kak imamo mi neke pucike postrugano ono po rukama: (... ajaj... ušas skoro sam poludela jer mi je ova s biologije to srala kak se to nesmi, pa za sve one bolesti.. al ja nit nikaj nebi bila kriva da mrkva nije pokazala na mene i viknula: " i lidija ima ", tak bi ju flisunula jaj.. krava neg se vudri jaj.. no, navećer su došli tu nekvi dečki: P... do mene pa su psovali poboznu decu i tak...

Jutarnji list piše kako se uginulim ribama više ne hrane ni čaplje niti vrane, jer su se već dobro najele.

Naša Biba bi kao prava gazdarica prvo pretražila smočnicu i frižider, narezala kobasice, salame i kruha, a nas tri bi se prvo najele, a zatim igrale.

Jednoga dana primijetio je da se njegove koze čudno ponašaju nakon što su se najele bobica s njemu nepoznata grma.

I poslije toga došli smo kod babitch, najele se ko svinjice i laganini krenule na spavanac nismo ni imale snage dugo pričati, ko što smo inače znali mislim da smo ovaj put zaspali brže nego ikad barem ja ful veselo šta ne?

> MRŠ U ŽIVOT ((: thumbup:)).. idem naravno:)): i onda Vlatka došla po mene da idemo van, a ja ono s mojom " predivnom kosom " brže pobjegla unutra da me ne vidi, pa me čekala 20 min dok sam sve to sredila, pa smo išli po višnju i do pizzerije... mi smo naručile kapričozu i najele se i popile sok i tak.. išle do ane,.. pa pričale kod nje o krizmi i o dečkima.. jeiii.. mislim ja sam se naravnO pohvalila kakve sam komade vidla u gradu, a one... mmmm.. jea.. misLim ja juče cijelo vrijeme jela po restoranima, ništ kod kuće a ni kod bake..

Dok se profesorica borila za naš smještaj, mi smo se fino najele, pa nam se raspoloženje odmah podiglo, pogotovo nekima.

U održavanju ekoakcije na Sušcu pripomogli su, osim HRM-a koji je osigurao vojni brod, i Hrvatski ronilački savez, Olimpus te Coca-Cola i pekara eM-Ka koje su napojile i najele ekologe.