fčera dok je tam bilo nekolko vur i taman dok je dežđ malo stal cureti a ja si mizlim idemo đekica se mi malko prešetati. vetriđ je pomalko poprjaval a kat tam negde napol puta vidim ja nekakvoga vraga navrj neba i to pravoga. i mizlim si ja u jebate branko a kaj je sat pak to. il da neso kakovi vanzemaljci pak nakanili ljucku rasu napazti z svojemi lazerski pižtolji il sličnemi napravami. i kat ti se ja malko bolje zagledel a taj vrag samo po nebu preletava sim tam. i neje meni dal vrak mira nek idem ja malko bliže kat imam kaj za videti. a to samo nekakov najlon a na bregu nekakvu sem decu videl. i spužem ja na breg a đekica ja pomalko za menom poskakival a na bregu mali verdan i tomica. i pitam ja njih dečki a kaj to delate i zotim se najlonom nateravate. a veli mali verdan e jezi smotan branko pak to neje nikakov najlon nek je to zmaj. u jebate. mizlim si ja al mi je mam nekakov smeh pukel v glavi. a velim ja njima deđki a kakov bi to zmaj bil kat nema ni zube najte biti smežni. a veli verdan joj branko daj čkomi. nek se to samo tak zove i mi sat zmaja pužčamo. kat ja malko bolje pogledal a to i mali tomica ima jenoga zmaja. a to vam je samo jen najlon i jene popređne botice i na njih najlon navlečen. al je bogme lepa slika natom najlonu i veli meni tomica sadbuž ti branko videl kak to ide. i on samo povlekel jenu špagicu i malko se zabežal i zmaj se zdigel i pravac v nebo i to je bila jena milina za videti. ja sem jož malo to čudo gledel i kad je meni jena prava ideja sinola v mozek. i ja pravac doma. vusput sem si dve leskove šibe otrgel i dok sem došel doma lepo sem jih zdrotom na križ složil i gore sem lepo z jenom malom žičičkom pol vreče ot umetnjaka privezal. ot kana. i nebili ja bil len lepo sem jenoga flakza zel kaj mi je jož ot vudičnjakov oztal i fučnol sem đekicu i velim ja njemu e sat buž ti videl đekica kak se zmaj pužča a ne kaj oni klinci nemajo pojma. jož sem si samo mizlil kak bi to bilo lepo kaj bi baba mižkinina nekakovu sliku na mojega zmaja narisala al nebi ja tu bežtiju nikaj zamoljaval niti da je sudnji den. i spuzal ja na breg a veli mali tomica meni branko a kaj ti je to. a velim ja njemu e jezi ti bedazt mali tomica pak ti je to jen zmaj kuđna projizvodnja. a veli meni mali tomica a kaj buž ti ztim. a velim ja njemu pa jezi ti pobenavel mali tomica pak ga bum pužđal. a veli mali verdan branko ak to poleti ja pop. a ja se samo onak smežno nasmejal i velim ja njima e nemate vi pojma deđki al sat bute vidli. i ja samo napel flakza i zabežal se kak sem got mogel a zmaj se moj samo malko zdigel i pravac k zemlji zateriral niti da bi poprnol po nebu. i meni to nikaj stvarno neje bilo jazno i se sem sumnjal da verdan i tomica morti imajo kakove male motoriđe privezane za svojega zmaja al ja nikaj takovoga nesem videl. a ovi so se mali tulci samo smejali kak da so pošandrcali. a velim ja njima sat bote vi vidli i ja flakza za jeno drugo mezto privezal i pobegel sem kak sem got jož jače mogel a moj zmaj samo zemlju zaoral. a veli mali verdan branko naj se zotim mučiti jerbo je to tak arodinamiđno kaj ga nebi ni huragan pokrenol. al sem sikak jož jemput probal al moj zmaj nikak niti dabi se pokrenol. onda se ga zdigel i hitil sem ga na zemlju i lepo sem ga zgazil zobadvemi nogami kak me je rasrdil i hitil sem ga v grm. samo sem si flakza zel da mi nebi zatrebal. a veli tomica no brankec kaj se zrujavaž pak buž z nami zmaja pužčal. e tek mi je onda prava ideja sinola v glavu i velim ja malome tomici deđki a jel bi vi meni šteli jenoga važega zmaja prodati kat vi imate dva ja vam dam sto kuni. a vele oni mam v izti glaz more branko i to je bil pravi pozel. ja sem lepo rekel đekici nek me pričeka na bregu i tak sem se zalaufal doma kak so me noge nozile brzo. nahrupil sem v kujinju a veli mama brankec pa kaj te je snažlo. a velim ja njoj mama ako boga znaž mam mi daj devedezet kuni jerbo sem ja dezet imal. a veli ona pak koga četi boga devedezet kuni. a velim ja njoj ne pitaj nikaj sila je mama velika je sila. i ona se brzo splažila i mam je z novčanika zvadila sto kuni a ja zel i pravac na breg nek sem joj samo viknol nikaj se ti ne staraj mama nek samo v nebo digni glavu i gledi. i onda sem otjuril. e dok sem ja njima dal sto kuni a oni meni jenoga zmaja i to lepžega mam mi je bilo lekže pri duži. i ja tak prijel svojega novoga zmaja i malko sem pobežal a on mam v zrak i do neba. e kak je to bila milina samo da si morete zamizliti. samo je letel i letel po nebu. a veli mali verdan mi sad branko idemo doma a ti samo pužčaj zmaja. i ja sem ga pužčal. i tak sem malko pomalko odmotaval onu špagicu i kadli samo otjemput odmotal do kraja. a zmaj je samo letel. e tek mi je onda jena prava ideja sinola v glavu. ja sem zel svojega flakza i privezal sem ga na špagicu kaj bu zmaj jož viže na nebo spuzal. e dok se je flakz odmotal to je bil doživljaj i pol. zmaj je samo pecto metri v zraku poletaval i to je bilo rajzki doživljaj. i tak sem si ja sel na zemlju a đekica je samo lajal i lajal na zmaja a ja sem se smejal i užival vutoj prectavi jerbo je to bil moj zmaj novi. kadli otjemput eto ti vraga nebi li on spal da mu vrak mater kaj nebi nekakovu glupariju napravil. moj se je flakz samo vružil na zemlju a zmaj otižel po zraku kaj me je mam šlag v glavu ošinol. jerbo se je špagica otvezala. a moj zmaj samo otletel i pravac prema selu. a ja trkac za njim. i vrag nikam drugam nek ga je veter nekak zanesel i pravac ga je jena zrađna struja samo na štagelj ot babe katene odnezla i tam je zateriral. ja sem se samo prekrižil kaj bi ga anđel čuvar čuval. i kaj bum sat drugo nek na štagelj spuzal. i je se tak spuzal i zveral kak prava veverica dok ide po lježnjake a baba katena z hiže zišla i veli ona meni branko a kaj delaž na mojemu štaglju el si ponorel. a velim ja njoj baba kata zmaj je pravac na tvoj štagelj zateriral a ja ga moram vloviti. a baba kata se je samo prekrižila i veli bok mi dužu spazi i trk vun z dvora. a ja zmaja našel i mam mi je v duži zatitralo o srečnoga poztupka. i ja lepo polako zišel štaglja dole i krenol prema putni lesi i samo otjemput čujem ja nekaj meni za plečima hropče i ja se okrenol kadli imam kaj za videti. ona bezna prasica ot babe kate pravac oče na mene. samo je zube nakesila i nakanila me zaklati kak maloga jariča. a ja se okrenol fletno i trk vun z dvora kadli se popiknol i spružil se na zemlju kak sem dugaček i širok i pravac na mojega zmaja. a prasica se samo došepesala do mene i malko me onjužkala i otižla po svojemu pozlu nove bedaztoče izvađat. e da sem imal noža mam bi joj z vratom okrenol kak sem bil srdit jerbo sem si celoga zmaja vnižtil. botice so samo popucale a najlon se ščejal i viže neje bil za nikaj. kak sem bil jaden kaj bi se najrejši plakal ot tuge. onde sem prijel to se kaj je oztalo ot mojega zmaja i se sem hitil v smetije samo da ga više ne gledim. i pravac sem otižel doma kaj si malko dužu počinem. a mama je bila sa kak nora jerbo joj je baba katena rekla da sem i ja šenol kak franc pekar i onda se je splažila. al sem joj rekel da baba katena samo sere glupozti i da joj bum vmoril onu njezinu prasicu samo dok se kakove pužke domognem. i otižel sem spat. a dok sem denez išel malko frižkoga zraka si podenoti samo sem videl na bregu kak letiju četiri zmaja a ne dva a samo so jih dvojica pužčali. mali verdan i tomica. i imali so četiri zmaja jenoga ot fčera i tri nova al ja to nesem štel niti gledeti. tak je to bilo z mojim zmajom al ja dok naštedim nofce i sto kuni ja si bom pak kupil zmaja i to pravoga nebilise ja zvao branko uskličnik i uskličnik

Zidovi v njegovom stanu su bili napol prekriveni policama s knjigama (pročitanim), a napol z slikama (više ili manje znanih autora).

Neven i Mile bi mogli pričati, kako je to kad ti se zaglavi napol izvučeno uze, dok na Učki pada snijeg i dere luda (vesela) bura.

Katarina ima 26 godina, živi sa starcima jer nema izbora, radi napol, a doktorirati će.

Radetić u onoj lijepoj vojničkoj odori, sa crno svilenom bradom, sa sniježno bijelim punanim rukama, sa visokim zamišljenim čelom, bio je u svakom pogledu zanimljiv čovjek; već samo njegovo ponašanje i meki izgovor morade bolesnika osokoliti i napol ozdraviti.

Kaj, evo, recimo pred 3 noći, navečer vrijeme spavanja, i već smo sve rituale napravili i već je napol zaspal, i odlučio ipak još ružiti.

Svi veliki Hrvati bili su napol pismeni, pa im to nije smetalo da naprave velika djela.

Prijavite postove koji su direktno uvredljivi i/ili trolanje, i ne uvodite ovakvu stvar pod pravilo jer će vam ostat samo hardcore katolici i ateisti koji su od stava napravili napol religiju.

i nekako mi je sve lijepo. ne, nisam na drogama, nisam se napila ni napljugala, samo sam se nasla sama sa sobom. lijepo je vidjeti novi parfem na stolu (ck one, by moj otac, vec napol prazan jer mi je buraz copio malo, hm da malo), cedevitu od grejpa koja je u biti totalno (kui ' sh ono totalno) fuj, novu uraslu dlacicu (da, degutantna sam, i OBOZAVAM ih cupati), udahnuti zrak sto dolazi s istoka... i pitam se u cemu je problem? u meni, naravno. al vise mu necu dat da cuci u meni, letit ce daleko i smrskat se o stijenu s one strane Medvednice u kamenolomu. komadi njega ce se upiti u zemlju i nestati jednako brzo kako su i nastali. i vec za nekoliko dana sve ce to biti smijesno i glupo, jer kako sam se mogla zamarati sa takvim sitnicama? hej, pa nisam losa osoba samo jos rastem, jos sam jako mala i neznatna, ne razumijem probleme velikih (ako su to uopce problemi, a ne iluzije problema), i uzivam u svojoj naivnosti i djecjem percipiranju stvari. pa bring it on, gadovi prokleti idemo dalje prva runda je gotova, i opet sam izasla veca i jaca iz nje udri po meni cime god hoces nije bed, i opet cu prezivjeti budna sam, shvacam da imam jos puno posla do zrelosti i da nisam nimalo savrsena, ni u kojem pogledu. i sta sad? kaj, da se ubijem odmah? koliko to god neki zeljeli, a jok. necu. prvi put imam prkos prema samoj sebi, i moram priznati da je prilicno zabavno. kaj, imam dvije ruke, dvije noge, vise-manje sve po dvoje sto treba biti. vidim, cujem, tu sam. uvijek sam tu, bez obzira na munje i gromove, na kisu kamenja i suza, na sve stvari koje mi netko moze uciniti... e nes kaj sad ak nije sve islo po planu? pa planovi su tu da se ne provodjuju doslijedno. ajmo dalje zivot zna biti i jebeno lijep, bez obzira na okolinu.

- Moj sinko - odvrati starac napol u šali - ja nisam zaljubljen kao što si ti, zato promatram tvoju stvar drugima očima od tebe.

Čudna starica, ta kućica svetoga Martina, napol drvena na vidjelu svijeta, napol kamena u utrobi gorskoj.

Pjevaše: Gledaj ružu, gdje ozdňla, kroz zčlen pupa, djevi č anski skromno, napol je skrita, otvorena pňla, što manje vidna, lijepo i pitomno više se kaže, širi prsa gola, a kada vehne i malakše lomno, od mnoštva više željkovana nije od ljubovnikâ i dekli kô prije.

Dražesna, jedra pojava mlađahne Talijanke, njezino svježe grlo, a nadasve onaj nenatkriljivi ples u kom su se toli zamamljivo isticale savršene forme njezina tijela, tako mu je pomutila pamet da je zaboravio i na markezicu koju je do maloprije lornjetom svaki čas fiksirao, da joj je napokon već dosadilo i ona napol okrenula leđa staromu rouéu.

I krumpira je bilo dosta, štoviše, pol ljudi je ostavilo napol pune porcije jer nisu mogli pojest.

Kasnije sjedim u suhoj prljavoj kadi i listam tezaurus, jedinu knjigu s otrcanim, manjkavim stranicama koju sam izvadio iz plijesnju zahvaćene kutije u napol poplavljenom podrumu, potom odvlačim madrac svaku noć u drugi kut sobe...

Početkom godine 1573. riješila se bar napol, iza gotovo deset godina, ljuta parnica koja je hrvatski narod toliko suza, toliko krvi stajala.

I dobroga i lošega (dobroga nije previše - dobroga bi moglo još). Rezultat su napol adaptirani stan (druga polovica čeka proljeće) i sređen poslovni prostor.

Kroz san je osjećao njezin miris u nosnicama, najljepše miriše baš dok spava.Stisne se bliže uz nju, osjećajući savitljivost kičme ispod tanke spavaćice.Pada li još kiša? Cijelu noć je padala, tada ona nemirno spava.Sigurno se iz kreveta neće dizati sve do podneva.Kako voli ta njezina ugađanja kojima podilazi sama sebi.A on će skoro već morati početi gledati na sat.Zatvori ponovno oči i pokuša zamisliti da je tek legao i prespavati tu još koju minutu do buđenja.Ne ide.Izvlači se polagano, šaptajima smirujući njezino mazno meškoljenje.Ne, danas ne smije kasniti.Odijela su unaprijed već složena, ne voli se zamarati sitnicama ujutro.Ima još kave od jučer, promisli na tren i srkne je onakvu hladnu.Bez grimase je ostavi na kuhinjskom stolu.Gotovo poželi uključiti grijanje u autu, upalivši radio zaboravi na to.Starica iz susjedne kuće već je na prozoru.Čitav dan provede brojeći mačke u ulici.Uključi se u gužvu smoga i koraka.Čekanje na semaforu skraćuje bubnjanjem prstima po suvozačkom sjedalu.Tu je sjedila sinoć.Njezina preslatka mala stražnjica zavaljena u njegov skupo plaćeni komfor.Slina mu se skupi u kutevima usana od pomisli na to.Samo direktori imaju rezervirana mjesta za parkiranje.On svoj auto mora ostaviti na šljunku iza zgrade.Taman ispod svog prozora.Za vrijeme radnog vremena može gledati kako mu ptice sraćkaju po staklima.Osim kada osjeti njezin parfem na hodniku.U napadačkom pohodu.Prvo bi ga nazvala da čuje uzbuđenje u glasu, tek onda bi svratila.Ponekad bi ostajala kraće, kao da je u prolazu.Ponekad bi zaključala vrata odmah iza sebe.Bez riječi se uputila k njemu i ljubila ga dok oboje ne bi grcali nad hrpama zgužvanih i vlažnih papira.Zbilja ju voli.Takvu jednostavnu i bez glumatanja.Zvoni mobitel.Njegov ili njezin? Smijući se prekapaju izmiješanu odjeću.Njezin nije.Povuče suknju nadolje i popravi nat na čarapama.Na izlazu mu pošalje poljubac.On joj uzvrati i tek tada se javi na poziv.Taj glas.U početku je mislio da drhturi zato jer je nervozna ili preplašena.S vremenom je primijetio da je to njezin način zavođenja.Bila je svjesna svoje amazonske ljepote.Grublji glas otjerao bi i one rijetke koji su se usudili prići tom oltaru.Da, naravno da se vide na ručku.S njom su i siromašni sendviči od suhog kruha prava gozba.Mrmoreći bi prebacivala hranu u ustima, pričajući o najnovijoj izložbi koju tog tjedna postavljaju.Uživao bi samo gledajući je.Volio je način na koji bi omatala kosu oko prsta dok bi vilicom pokušavala probosti punjenu maslinu.Zašto je gladan svaki put kada pomisli na nju? Nakon ručka vrati se u ured i ostatak radnog vremena provede vidno zadubljen u analize pred sobom.Na kraju zaključi da će se sa svime time opet baviti sutra.Neće ponijeti ni laptop.Želi ovu večer samo za njih dvoje.Na putu kući svrati po ono zlatnožuto slatko vino koje toliko voli.Djevojci u trgovini još ne zna ime, ali te zelene oči ga progone u samoći.Uvijek stigne kući prije njega iako oboje rade do 16 h. Čuje zveket posuđa u kuhinji.Zna ona već da je jeo prije koja dvatri sata i obično samo spremi obilniji desert.Ostavi boci vina u hladnjaku, ne da se rashladi, dovoljno je hladno.Treba ga samo održati na toj temperaturi.Danas joj je bio dobar dan na poslu, vidi odmah.I kad je na poslu, poslom se ne bavi.Za to plaća druge.Volim te, kaže joj.Ona zastane s napol pregriženom bobom bijelog grožđa u ustima i on pomisli da će se zakašljati.Samo se nasmiješila, znala je to, ali godi to čuti svaki puta kao da je prvi.Nikada ne odgovara na to.Ne može se natjecati s njegovim istreniranim riječima.

Napol obučena, tumarala sam u tom uskom prostoru, vraćajući se ponovo svom odrazu u ogledalu, odsutno, prazno.....

Ni onputa kada delaju za mići soldi, ni onputa kada napol mrtvi zajik zdiguju z popela, ni onputa kada su ti tekstovi dragi kamečići a ne neč bez čega se more i mora.

zalijevas ju masnocom svakih 20 minuta... kad je negdje napol pecena pocnes ju bockati... kad ju izbodes ona se fino zalijeva svojim sokom...

Bila je to napol svetačka romansa, kao da se zaljubio sam sv. Franjo.

Nema ljutih pamfleta, blesavih napol sastruganih naljepnica, štandova s knjigama, unatočtomeiusprkos klošarski odjevenih rastafarijanaca-prosvjednika.

Kad je bilo oko ponoći, svi su već Turci usnuli, samo je jedan stražanin napol bdio, napol drijemao.

- Napol su već moji, sokole moj - odvrati Uskok - ne kmetuju, bog i duša, ali gladuju i umiru na zemaljskoj plaći.

To su oni koji vam se zakelje za stop lampe i cijelo vrijeme voze napol u suprotnoj traci.

Moram si nabavit novu a i to bi mi vec bila druga tipkovnica u posljednjih par mjeseci prvu sam polijala sa sokom eh no uglavnom ja sam se oprostila s hmh nije vazno ime legla sam u krevet frendica mi je dala svoj mp4 kaj joj denem pjesme i onda sam ja to malo slusala al mi se takva glazba opce ne sviđa black metal tak nest.. kaja znam onda sam si dela radio na mp4-u nis nema i onda sam dosla na radio osijek?... valjda i cula pjesmu od AC/DC =) divno skuzila sam da su stavili koncerta pa sam to slusala i taman su bile same dobre pjesme, sam za jednu nisam znala i onda na kraju je bila TNT jej i napol ju prekineju i neksa baba veli: »Ponoc je, vijesti »aaaaaaaaa grrrrrrrr skoro sam poludela, al nema veze trazila sam dalje neksu pametnu stanicu i dosla na nekse mađare.. i malo sam slusala kak baba govori i dobila napade smijeha eh onda sam opet isla na osijecki radio da vidim dal su vijesti gotove (nisu bile) i cujem samoubojstvo u zagrebu malo sam razmisljala o tome sjetila sam se sega kaj mi je moj rekel o tim stvarima sjetila sam se njegovih riječi: »Ako imas za koga zivjeti, nes se sam tak ubil »nisam znala kaj da vec napravim pa sam disla spavati dok sam spavala oci su mi ispale

Jake je izišao iz oblaka, polako se napol nagnuo i pronašao ono što je tražio - tanki trag ispušnih plinova Merlinova motora pod punim gasom koji je vodio ravno u oblačnu masu.

- Kad smo već kod muha... - oglasi se i moja već napol zaleđena punica na koju smo bili potpuno zaboravili - ak ' sve već nisu pocrkale od ove smrzavice, onda bi se sad fino ove otpuštene nedjeljne trgovkinje moglo zaposliti po ambulantama da ubiru te »parcpacije«, tak ' da moja doktorica i sestra Melita mogu mene liječiti, a ne da pol dana izgube petljajući s blagajničkim poslovima koje ne znaju.

- Vi ste i sam napol gospodar, pa jamačno o stočarstvu jednako sa mnom sudite.