Volim planinarenje i ne bih htjela da ga napustam.

Napustam Shiraz u vecernjim satima, prema sljedecoj destinaciji, gradicu u pustinji s imenom Yazd.

Samo se javljam da vas napustam na par dana jer idem na put

Danas napustam ovu lijepu, mladu picku i selim se.

Zato ona mora rec: " Idem u posjet Robijevoj uzoj domovini da mu malo razgledam zavicaj " Ja kad budem isao Bilji u posjet onda cu ja rec: " Zbogom uzi zavicaje, napustam te zbog sire domovine " Sva ziva steta sto Bilja ne zna barba Jozine krebile.

Umesto Rivotrila, Zolofta i Lamictala dobila Flunirin, Xsalol, Lamictal i Zalastu.Prvo je jako mnogo spavao, po 15 sati, a lekar je tvrdio da to nema veze sa terapijom i povecao dozu Flunirina.Tada on postaje hiperaktivan, druzeljubiv i uskoro, na jednoj proslavi, posle totalne sedmogodismje apstinencije koristi alkohol i drogu.Od te veceri on menja svoj zivot, menja drustvo, nikada nije kod kuce, 5 dana u nedelji je pijan i drogiran, a dva dana spava, prestaje da radi, ima konflikte sa porodicom, mene izbegava jer se ne uklapam u tu pricu.Dva meseca je to trajalo sa tim da je on shvatao da ima problem, ali nije isao kod lekara, da bi pre 4 meseca poceo da negira da problem postoji.Ja ga napustam, misleci da ce da se uplasi jer znam koliko me voli i koliko je nasa ljubav jaka, ali on u roku od nedelju dana ulazi u vezu sa 10 godina mladjom (on ima 28) devojkom koja se takodje drogira.

vidite ljudi sve je to tuzno sto se dogadja i sa zadrom i sa c. zvezdom veliki klubovi a bore se za opstanak, krivac uprava naravno i kod vas i kod nas ali mi smo smenili staru upravu pa idemo nadam se malo na bolje, nadam se da cete i vi to srediti jer znam koliko volite zadar i kosarka.a sto se tice namestajki pa bilo je protiv cedevite i cibone u korist zadra aj da ne kazem i sa gmizavcima iz druge strane, a mi smo izgubili i od one picke i od hemofarma isto i od igokeje ali cemo opstati u inat tamo nekim gmizavcima. to je sve od mene a sada vas napustam.

a trenutno ucim... pa sad odmaram uz net... ali ubrzo napustam ovo velebno mjesto...: tuzni:

Jeli to u redu mislim da ne, neznam zasto sam ovo napisao vjerovatno ja sam taj koji jos uvijek vjeruje da postoji neka svijetla na kraju ove nase tunel od drzave, ali svaki dan razmisljam kako da odem i da napustam Hrvatsku jer ovako mi ulazimo u EU kao zastava bez drzave, diplomirani neradnici, penzioneri bez ponosa, banke bez kredite, manaderi bez radnici i pun k c trgovine bez kupci......... nas nivo kao narod u Hrvatsku kad udemo u EU ce biti na nivo cistacice i konobare

eh.. prvo da istaknem novi dizajn... tražila san nešto novo i svježe.. jer mi je ona smeđa postala uzasno monotona i nekako u neskladu s trenutnim takoreć sretnim razdobljem mog malog zivota... pa je ovo bilo najjednostavnije... ma i nije tiloko kritično sta kazete... meni netreba puno... zadovoljit cu se s ovim dok ne nadem nesto bolje... inače... iza mene je jedan prije svega zanimljiv tjedan... u vezi sam... VEĆ tjedan i par dana... joj... to je onaj momak o kojem sam kao nesto natuknula u prošlom fancy postu... e sad cu malo detaljnije pa nek se naljuti ako oce... =).. al nece... znam ja... =) dragi je plav... bar je bija dok se nije osisa sta mu jos nisan oprostila al neka... narast ce i ta kosa... predivne plave oči... koje iskreno obozavam... visi je od mene... dosta... =) pa me sad uvijek zeza oko toga... ma ja njemu govorim al ' on nikako da skuzi-nisam ja niska nego je on previsok za svoje godine - =).. kod njega mi se svida puno stvari najvise to sta je iskren i stvarno dobar prema meni-na sto on uvijek nabaci onaj zagonetni smjesak i kaze kako se to meni samo pricinja jer se pretvara kad je sa mnom) - duhovit je taj moj momak... prije mi samo zavare svaki put kad me vide... navodno zracim, djelujem prezbunjeno i navodno se iz aviona vidi da san zaljubljena... dobro ajde zbunjena jesam.. oduvijek bila i uvijek cu biti... a ovo drugo... heh... valjda je onda i to istina... mene ne zanima puno toga ovih dana... samo se smijem ol d tajm... vec sam se zabrinula... to nesto nije u redu...? dragi je danas otisa u pisak... sta mi je stvarno pokvarilo dan... jer san ga tila vidit... da su bar i mene pustili... smrc... vraca se sutra.. a ja sutra idem u vlašku-čitaj na selo-tako da cu ga opet vidit tek u pinediljak... prestrašno... ah evo kad smo već kod toga iskoristit cu priliku da mu nesto poručim: " senilni moj, u ponediljak kavu popij kod kuće jer me vodiš na ono obećano romantično misto... =) "... ah, da, završila je ka i skola i sad ću stvarno ove ZASLUŽENE praznike iskoristit do maximuma... relacije ce izgledat otprilike ovako: krevet-frižider-kava-kauč-dragi-frižider-krevet... moja draga mama kaže da sam linčina... al ja tvrdim da sam samo malo (vise) usporena... i nigdi mi se ne zuri... samo sta me niko ne shvaća ozbiljno... nije mi uopće jasno zasto... tako sutra idem na selo... ajde bar cu vidit cilu onu ekipu.. nisan ih vidila ima baš masu... oni će me nasmijat... uvijek im pođe za rukom... baš ih volin... kad malo bolje razmislim ova tri dana će bit jaako zanimljiva... izuzev toga sta ce mi falit moj dragi al to ce mo mi nadoknadit u ponediljak hehe... eto ja san ka napisala nešto... nije bilo bas toliko kratko kao sto najavih al nevermajnd znam ja da ste vi uporni pa ce te progutat i ovaj post... ah, bio mi je uzitak drustvo... sad sam mirna misec dana....??... salim se... odustala sam od onog pokusaja da stavim jos nekoliko slika sa vecere... STVAAARNOOO mi se neda... eto... balašević je pri kraju sa svojim " divljim bademom "... ja vas nevoljko napustam al sutra gnječim krompire, jaja, mrkvu, i svašta nešto šta ide u francusku salatu... =).. pa mi ne gine ustajanje u osam... koja tortura.. pa mislim se " bože čime san ja bidna to zasluzila? "... al tjesi me ona kava s probisvijetovima kao sta sam i sama, koja slijedi tamo negdje oko jedanajst - (bas uzivam pisat ovako seljacki) - kad se malo razbudim... pa ono... poželite mi sreću i da ne posjećem koji prst sutra zabunom... a vama svima SRETAN USKRS... i budite dobri.. - sad vam kao spontano namignem -... pusa... javim se ubrzo

Napustam igru uz duznu ispriku suigracima nekom izmisljenom logicnom isprikom cim se pojavi najmanja mogucnost dobijanja kartona.

S obzirom na to koliko je trenutno sati, napustam vas dobri ljudi i zelim vam svima laku noc. prikaži cijeli komentar

Tako da ne mislis da napustam temu.

Kada dodje SP u heklanju, strikanju, ispijanju kafa i tracanje komsinica, onda spustene glave napustam boriliste svjestan da sam u toj igri autsajder.

nema na cemu draga N.. slucajno ti i ja imamo slicne stavove na ovu temu.... treba naravno postovati i tudje... netko je vise tradicionalist pa dvadesete nisu prerane za " duge bracne staze "... bez obzira na Kikinu tvrdnju da si premlada (premda ja mislim da su to idealne godine za pocetak stvaranja familije) ali uvjerena sam N. da bi ti takve stavove i potrebe imala i da ti je 34 (kao meni sada)... u tom smislu romantik i tradicionalist uvijek ostaje romantik i tradicionalist..... mislim da svatko treba braniti svoje stavove ako je to uvjet da se osjecamo zadovoljno i ispunjeno.. ako je to biti nevjencan budi s istim takvim partnerom, ako je to biti ozenjen i imati copor djecice treba pronaci upravo takvog partnera koji isto tako snuje... na stranu tada i drustvo i sto tko o tome misli... po meni, vazno je da dvoje gledaju u ISTOM SMJERU:) pa tek onda jedno u drugo;) p. s. zanimljivo da je moj dragi u ovih par dana (nakon sto sam se malo povukla objasnivsi mu da postujem njegove stavove o " antibraku " ali posto ja tako ne mogu biti sretna pa zbog toga polako napustam " brod " prvi put od kada smo zajedno predlozio da se ozenimo za npr. pola godine... i prvi put je zapoceo s pricom da kad je malo razmislio ne zeli niposto ostati bez mene i takodjer kad je malo bolje razmislio shvatio je da stvarno nije prestrasno potpisati taj " bezvrijedni papiric " vec da jedva ceka (he, he... dobar je strah od boga dan:))

Kao sto sam rekao i pri tome ostajem da sto se moje strane tice humanitarne pomoci vise nema i da se potpuno posvecujem svojoj obitelji, svojim malim dijamanitima (mojim unucima), mojem poslu no to ne znaci da napustam blog.

u sobi smo nas dva narko agenta, ja sam mladji neiskusniji. cilj je izvuci lovu od dva pederasa, diluju meni nepoznatu drogu. kolega mi objasnjava kako treba u pravom casu skrenuti paznju, to je kao neki trik, fora je sacekati dovoljno visoku kintu i naravno ukrasti im deo steka. sve to u par minuta biva mi objasnjeno, izlazimo iz apartmana i krecemo u akciju. ulazimo u apartman do naseg i zaticemo nase zrtve, golisavi matorac i njegov momak, kontaju da je vec bilo vreme da se pojavimo. usli su u rutinu. bivam malo zbunjen sto se sve odvija kao neobavezni razgovor. oni nama kintu da ih ostavimo na miru i naravno poznata finta kako bi smo uzeli malo plena za sebe, matori kolega se pravi surov i krece cimanje, koliko, gde od koga je i kakva je. ne kontam o kakvoj vrsti narkotika se radi, jednostavno sam tu. ne pratim gnjavazu koja se odvija kao milioniti put odgledani film jer me samo zanima momenat kada treba zgrabiti drogu. finta je klasikcna svadja ali trik se sastoji u tome da moj stari kolega treba odvojiti ne preimeceno deo plena i zapoceti svadju, tu ja ulazim u pricu, samo treba da pokupim plen iz " skrivenog steka ", uzimam par crvenih caura nalik na metak velikog kalibra. ne razumem sta je to niti kako deluje jedino znam da je deo plena kod mene, bez razmisljanja zgutam jednu cauru i iz momenta bivam provaljen, dal zbog mog nervoznog pokreta od silne zelje da se uradim ili zato sto su nase zrtve ocekivale takvo sto. hvata me panika jer razumem da je moj kolega skontao sta se desilo i popizdeo na mene, iskradam se iz apartmana i trcim napolje, ispostavlja se da je to neki hotel koji se nalazi u glavnoj ulici, odmah do bioskopa. glavnom ulicom se polako krece parada, u momentu znam da se slavi dan drzavnosti stare jugoslavije, nekakva deca idu i pevaju pesme o titu i sranjima, sve mi to ide na kurac sto je i ok jer zaboravljam u kakvim sam govnima bio trenutak ranije. uocavam jednog kepeca obucenog u slovenacku narodnu nosnju sa nekim debilnim sesiricem, prilazim mu i bupnem pisam ti se titu u usta on pokusava da protestvuje na te reci ali svadje nema jer ga ignorisem i odlazim u bioskop, unutra je sjajna atmosfera, neka ekipa je totalno pijana i vesela, kontam nalazi se u bioskopskom baru neka slavna licnost. ubrzo saznajem da je to dzim morison, mrtav pijan peva neku tugaljivu pesmu, unajmljene pijandure oko njega pokusavaju da ga ocuvaju iskontrolisanog znajuci na kakva je sve sranja spreman ako ga ostave samog, odusevljen sam sto susrecem takvog lika zeleo bi da popricam sa njim, u momentu dzim mi prilazi i pozdravlja, djes ba. totalni antiklimaks, shvatam da sanjam, dzim nije dzim nego neki bosanac koji neverovatno lici na njega, ekipa koja ga okruzuje su moje stare pijandure, drugari od flase. tu skontam da se spremaju za neke bahanalije u nekom selu nedaleko... biva mi preporuceno da krenem sa njima jer ce naravno biti sjajna zabava. naravno uvek sam za zabavu ali samo da proverim koji se film daje u sali. ulazim u salu bacam pogled na platno i odmah znam da se prikazuje bojno poolje zemlja 13 deo, u sali su sve do jednog nadopani likovi koje poznajem, moja pojava im deluje smesno jer sam jedini koji nije odvaljen. pocinju da se histericno smeju sto mi ide na kurac tako da ih ubrzo napustam a i kao film sam gledao a knjiga je jos gluplja. izlazim iz sale i zaticem prazan bar, shvatam da su me moje pijandure izjebale i otisle na zabavu bez mene. tu se opet doticem svesti i kontam kako je ovo sve san i pokusavam da se vratim par minuta unazad ali ne vredi. ispizdim i izlazim iz bioskopa, napolju se vec smracilo. u kadar mi upada tv prenos, na letnjoj pozornici se izvodi karmina burana a gledaoci su sacinjeni od mase budista koji meditiraju uz zvuke. vraca mi se film da sam na centru, ulicom i dalje prolazi parada u slavu dana drzavnosti samo sto sada primecujem da je glavna ulica obezbedjena celicnom ogradom na kojoj su okaceni ljudi koji protestvuju na nas unutar ulice. sve mi vec ide preko kurca, zeleo bih da se probudim, toliku kolicinu psihoze nisam u stanju da izdrzim. trcim trazeci izlaz iz glavne ulice, napokon dolazim do mosta. prelazim ga i uocavam lika koji stoji u koritu potoka, vadi nenormalno veliku kitu i pocinje da ga samom sebi pusi. zapanjen penjem se na jedan stub mosta i komentarisem na glas, jadan covek, ovakvu devijaciju nisam video ni u najgroznijim primerima elefantije. masa mladih devojaka se okuplja i tapse, jedna mi odgovara na moj komentar kroz ironicni smeh hahaha nije valjda da tek sada vidis ovoliku kitu kontam pa naravno kurvo kako bih ja i video iciju kitu ali ako je tebi ovo normalno onda si ceo zivot spavala sa slonovima. nastavljam ulicom kroz park koja vodi mojoj kuci. prolazim pored demoliranog kioska, pokupim sa poda flasicu tecnosti na kojoj pise za uterivanje straha divljim veprovima, vucima i jezevima. drugi predmet koji je ispao iz demoliranog kioska je trouglasto izduzena plocica koja se od vrha ka sirim krajevima moze razvuci u displej na kom pocinjem da pratim neki fudbalski dogadjaj, tj jedan klip od nekih 6 min. klinac mi neki prilazi i psuje me u smislu odakle mi tako skupa igracka. ja mu se pravdam kako je to sranje od igracke, zasta ce mu displej sa samo jednim klipom od neke scene fudbalske utakmice, uzima mi klinac igracku iz ruke i pusta neki pornic kako bi mi dokazao suprotno. ok neka mu igracka, prelazim sledeci most na putu ka kuci i srecem jenog od drugara koji je trebao da bude sa ostalim koji su otisli busom na zabavu na kojoj sam i ja trebao da odem. setim se i pitam ga sta se desilo, on samo zuri u mene par trenutaka i kaze ma ispala frka, neka tuca... pitam ko se pobio? on ostaje kao stopirana scena iz filma, shvatam da mi je mozak ostao bez ideja te ne dobijam odgovor od druga jer sta god on rekao je moja svest. to mu objasnim ukratko recima, likujem iako znam da sanjam, neshvatljivo je koliko volim da se pravim pametan pa makar samom sebi, ta me misao bedaci te uzimam flasicu sa napitkom koji uteriju strah navedenim trima zivotinjama jer sam spazio jeza i interesuje me sta ce se desiti. popijem tecnost koja ima ukus heksorala, shvatam da mi se u zeludcu odvija reakcija koja stvara penu koju sada mogu da bljujem, ne klasicna pena, vec poveci baloncici slicni onim baloncicima koje prave deca od sapunice sa onim malim sranjima. jez upada u frku i bezi od mene, skace u reku gde upada u nevolju jer ga ogromni recni pacov prati. interesujem se za tu scenu par trenutaka i odlucujem da je stvarno dosta i da bi trebalo da se probudim ali paznju mi skrece policija, pandur iz kola vice na mene sta radis to majmune na dan drzavnosti kakvi sad baloncici kakva sranja??, jer naime jos uvek ispustam baloncice od napitka, hvatam beg i blizu sam mozda 300 metara od svoje kuce, na trecem mostu stoji auto i neki lik koji pizdi jer ne moze da ga pokrene, posmatram scenu sa strane i paf, neki dzip prolazi kroz auto, nije mi jasno kako sve dok ne pogledam od pozadi dzip koji prakticno nema nista u unutrasnjosti a ipak sa strane sam jasno video vozaca i sedista, u uglu straznjice dzipa stoji ime firme koja izradjuje automobile namenjene za brze kretanje kroz saobracajne guzve, pokusavam da skontam po kom principu je napravljen taj dzip ali ne ide. dolazim do svoje ulice na kojoj sa strane je sada plocnik sastavljen od golih tela muskaraca i zena. svako ima na svojim bradavicama i ocima metalne novce. skontam da bih od par njih mogao da sakupim za cigare. krecem da sakupljam novcice sve do jednog debeljka, on jedini nosi pantalone. zauzima stav za tucu, ja kontam da je on u fazonu nekog opasnog lika, mafija. ali sam opet svestan da je to moj san tako da preskacem celu scenu tucnjave i samo za kraj vidim kako ga ubijam udarcem pesnice u potiljak. uzimam mu iz dzepa novcanik i neki maleni cilindar. u novcaniku su neke meni nepoznate strane novcanice dok je cilindar mnogo zanimljiviji jer provaljujem da moze da se produzije i savija, neznam kako ali dolazim na ideju da se od njega moze napraviti lezaj, i to ne obican lezaj namenjen odmoru vec nesto vise kao uredjaj za kontrolu nad drugim ljudima.brzo ulazim u kucu i od cilindra spravljam masineriju.potrebno je samo da legnem i fokusiram se na osobu koju bi kontrolisao. teska odluka. razmisljam par trenutaka i shvatam da zivim u mestu gde obitava populacija sacinjena od samih starkelja... e pa do kurca cije ja to neurone da eksploatisem??? pizdim naokolo razbacujuci stvari po kuci dok se ne probudim.

Ne, ne napustam blog, samo uzimam mali godisnji odmor do jeseni kad cemo se ponovo citati

ja nisam prof. hrvatskog, vec sam inzenjer, ali ovo da se " neda " pise odvojeno me tezak i babic nisu ucili jos dok sam isla u skolu. doduse gramatika i pravopis se svakodnevno mijenjaju;) i nema veze moj doktorat (a ni materijalna mogucnost koja nije ni prevelika) dragi galileo ni sa cime, vec sam samo htjela rec da ima i nas educiranih kojima ne treba proba da bi znali sto zelimo i da li smo spremni za brak.... al zgodno je u sto je prerasla ova rasprava iako ju ja sada napustam jer nemam vise sta rec ', a i iskreno receno ne bih htjela nekoga uvrijediti sa svojim brbljarijama koje mnogokad nisu toliko otrovne kao sto se cine.

Nije mi bilo drago i sjecam se da sam jako plakala sto napustam baku.

Medjutim, ne nezadovoljstva u smislu da su nezadovoljni time sto napustam firmu, nego cinjenicom da su indirektno ponukani revidirati svoje osobne pozicije u firmi.

ej moji ljudi... evo javljam vam se nakon nekog vrimena. puno se doga dogodilo u ovih par dana.obecala san anti i erci da cu pisati duze postove pa moran odrzati obecanje. 1. posvadala san se po ko zna koji put s ercom i pomirili smo se.:) 2. ljudi smanjila san pusenje. sad pusim 5,6 duvana na dan 3. bila san na selu. pituravala san caci ogradu. i bila san puna piture. 4. ZALJUBILA SAM SE kako je taj lik predivan... a kako ima lip osmjeh. stvarno nisam nikad lipsi osmjeh vidila u zivotu. ne zato sta san ja u njega zaljubljena ili nesto tako, vec zato sta stvarno ima tako lip osmjeh. prekrasan je 5. danas sam saznala da cu MOZDA ici u irsku to sve ovisi o mom ponasanju i o meni. nemojte me pitati, neman nikoga tamo, vec mi je zelja ici tamo jos otkako sam bila mala. tila bi naci djetelinu s 4 lista i tila bi provati irsku pivu 6. spoila san prijateljicu s jednm svojim prijateljem. ana i niko pozz 7. ovo ostalo je ono... bezveze.. tj. nista mi u zivotu ne znaci to. i nije vridno spomena. erca nadam se da ce mi sad ovaj post biti vridan komentiranja.... sad vas ljudi moji napustam. za sve vas i za jednu, meni, vrlo vaznu osobu (4.). ljudi cujemo se ZA KRAJ: RAMMSTEIN I GUNSI

A sad vas napustam... i saljem pozdrav svima koji su dolazili al se opet ispricavam jel samo svratih napisat post dok mi komp tu nes obavlja a sad kad je i to gotovo moram ic sprzit cd il nekak jel moram nes sprintat al nemam printer doma... ma uh vjecito problemi..

Gdje je vise stete od kosristi napustam razgovor i gotovo, moje je bilo da izreknem a ne da se prepirem

Prilicno sporo prilaze, pa napustam zaklon i krecem na najblizeg.

Napustam Afriku, Egipat i svog prijatelja Ahmeda.

Napustam svjetlopute Europejce i priblizavam se onom iskonskom, pravom, domacima sto bi rekli.

A ja evo, sjedim u net caffeu na Central Stationu, cekam vlak za Nykoping i nazalost napustam ovaj prekrasni grad..

Teska srca u ponedjeljak napustam lijepu nasu i odlazim nazad na sljaku na mali otocic usred atlantika (bermjuda ajlends) pa me zanima ako neka dobra dusa ovdje ima DS9 na dviX-u.

Ipak ne napustam grad, ali udaljit cu se malo od buke i vreve centra grada