Obaveza makroa je i da čuva svoje zaposlenike i da je sam odgovoran za njih.Dok se posao ne razvije, to bi za početak i bio moj posao.Ako netko ne plati mojoj zaposlenici, ja dođem do njega i na " lijep " način da nateram da plati.Onda me počelo mučit kako bi ja to napravila jer sam krhka ženskica i da vidim nekog frajera većeg od sebe rasplakala bi se.Da ga zamolim kako me je mama učila? Kao prava i pristojna curica? Ili da se svejedno rasplačem i da popusti? Hm... Ta me točka dovodi do ludila i neznam još kako da ju riješim.Ako ništa drugo, ambicije imam

Slobo ocigledno ne razumes da Makedonija ne moze se integrisati u NATO i EU zbog Grcke, a problem sa imenom je dubok, a onako povrsinski gledano ja ne mogu tebe da nateram da se zoves Darko kad si Slobodan, kapiras?

Nikad nisam sebe uspeo da nateram da odgledam " Nebo nad Berlinom ".

Slike/fotografiju su nešto što mi uvijek pružaa takve užitke kad ih gledam.Sa bilo kakvog događaja di sam bila, uvijek volim imati hrpu slika, da ih gledam, da se prisječam kako je bilo.Kad sam bila manja to mi nije apsolutni ništa značilo.Čak ima jedan dost dugačak period iz kojeg uopće nemam dokaza svog postojanja.Nekako mi je žao što to nikad neču imati.Tu i tamo volim izvuči neki stari album sa slikama, pa se smijem kak sam izgledala smiješno i bezvezno.Volim izkomentirati sa obitelji ili frendovima.Pa gledamo što smo sve onda imali, što se promjenilo, što je ostalo isto.Pa me lupi neka nostalgija za starijim vremenima.Pa di to vrijeme ode.Nekako je tako sporo prolazilo, sad kad sam velika cura sve ide tako brzo.Vrijeme je postalo luksuz.Pročitala sam da to što nam se sad čini da vrijeme ide brzo ima nešto s time što se titraju Zemlje (planeta) povećavaju.Al nije sad to bitno za ovo o čemu pišem hehe.Najviše obožavam slike svog slatkića Najsretnija sam kad mi pošalje par, iako se ne voli baš slikati.Pa kad dobijem ja te slike onda ih idem proučavati, studirati, da se možda kojim slučajem nije nešto promijenilo a da ja to ne znam Uvečavam svaki dio slike da mi nebi nešto promaklo.Na kraju odaberem koja mi je najdraža i nabijem ju na desktop pa buljim u nju danima, dok ne nađem neku drugu Pa onda malo skačem po sobi od veselja, pa malo zaskočim svoje doma, pa i njih nateram da se vesele samnom.Stvarno ih znam zadaviti dobro.Trenutno sam u procesu čekanja novih, al ga često znam gnjaviti kad ču dobiti nove slike, a njemu jedničku samo pada mrak na oči kad ga živam još slikica hehe Al već se naviknuo, i on dobije svakakve slikice za uzvrat Čuvajte sve svoje slike, one su neprocjenjivo blago, a u kasnijoj dobi će vam stopliti srce

To kaj te tu i tam nateram na kreativnost i nije tak loše.

Pozdrav svima.Stvarno sve vise i vise ljudi ima sa tim napadima panike.Prepoznala sam se u skoro ssvakoj prici, zivim sa tim evo vec tri godine.Pocelo iznenada na bazenu i od tad nastaje pakao od zivota.Ubrzan rad srca, vrtoglavice, noge mi se tresu, neki nemir u stomaku, sta god da radim prati me neka lelujavost u glavi, sve mi je tesko da uradim, stalno sam u nekom grcu da cu se onesvestiti, ugusiti.Ustajem ujutro nervozna, sa strahom od nastupajuceg dana, bezvoljna, neraspolozena.Nista vise ne moze da me razveseli, druzenja sam svela na minimum.Zima je prosla ok, s vremena na vreme me znalo uhvatiti ali nista strasno, ali sad cim su suncani dani meni je pakao u glavi.Bolje se osecam kad je kisa.Razumem svakoga, jer to je uzasno stanje.Ja pijem cajeve, mesavinu neku za smirenje, maticnjak, kantarion.Maticnjak mi je zimus dosta pomogao.Svesna sam da je sve to iz glave, ali ne mogu da nateram sebe da izbacim te crne i uznemiravajuce misli i da pocnem pozitivnije razmisljati.Taman kad pomislim da je proslo, vrati se u jos gorem obliku i onda sve iz pocetka.UZAS.

Cesto sam na putu i tamo gde idem nemam uvek priliku vezbati redovno kao sto to radim kad sam u svom gradu i uglavnom se bavim nekim drugim stvarima pored kojih nemam interesovanja za neki ozbiljniji kucni trening. A i iskrena da budem, malo sam se zasitila napornih suvoparnih treninga i tesko se nateram da izguram npr. 40 minuta treninga suvih vezbi snage: D Drzalo me, proslo me.

Znala sam ići tako daleko da ljudima koje više ne poznam nego ih poznam držim predavanja da je to nož za kruh, a ne za mazanje paštete. (onda ih nateram da ga operu): nono:

Sve u svemu - kad je to krenulo bilo je posla preko glave jer sam prvo imao da zaginem dok nateram da sve to funkcioniše a posle toga da se gubi gomila vremena na svlačenje svežih fotki (eh da, to sada deluje smešno, ali fotke su s aparata dolazile serijskom vezom... recimo kao sa diskete... a uvek se žuriš da se posao uradi), selekciju, obradu, upload (modemska veza, tada i nije bilo alternative; -), pa potom ponovnu selekciju za kreiranje foto-storija...

I sada patim, možda se nateram da skuvam nešto fino, pa u krevet.

No kod ogromnog broja se sreće nešto za šta bih pre rekao da je pitanje stava nego sposobnosti, a to je, u zavisnosti od odnosa lenjosti i sklonosti ka iskorišćavanju drugih koji konkretan " slučaj " ispoljava, ono " Ne umem ja to. ", " Nisam ja za tehniku. " i " Ja sam žensko. ", odnosno u prevodu " Mrzi me. ", " Ne želim da se potrudim jer znam da ću uvek naći nekog da popravi sra e koje sam napravila ili uradi umesto mene ono što mi treba. " i " Sviđa mi se da nateram nekog drugog da radi stvari za mene.

A da je to dobro i da tako treba chiniti to ne bi bili osechaji... sama rech kaze i sada napokon shvatam treba da ih nateram da osete.

Naravno, govorim o klasičnom provodu u troje, jer, božemoj, tko bi pustio devojke da čekaju, ali, čak i u toj varijanti dolazi do tipičnih ljubomora izazvanih nestrpljenjem: Lolla ima neverovatan pogled plavooke hladnokrvne jebačice koja si može dopustiti da sedi barem na pet tako izazovnih načina da priču o vampirima i gotskom romanu, priznajem, uopšte nisam čuo (ta, Lečeni mi to neće zameriti, jer, ruku na srce, svi sad čekaju što ću da da kažem o ovom štivu, budući da još nitko do malopre nije rekao o ovom remekdelu jednu jedinu pametnu i suvilsu reč) zaokupljen razmišljanjem bi li bilo bolje da zveknem lolu odmah tu, u Booksi, pred autorom Metastaza, pa da nateram Baku na plač i škrgut zubi, ili da ipak sačekam da Simo dovrši svoj performance o matrijahatu pa da onda prisilim i Baku da prizna kako ima jedan od najlepših strukova koje sam video za svog dugog i plodnog života kojemu je struk na neki način struka.

nakon posla svratio sam kod jedne nashe zajednichke prijateljice (ja predesednika partije poznajem samo povrsno) i tu zatekao njega u potpuno nesvakidashnjem izdanju - blatnjavih cipela, razabarushene kose, ochajnog izgleda, kako sedi za malim stolom u dnevnoj sobi, drzeci glavu na kolenima. sa druge strane stola na podu u maxikosi lezala je tronedeljna beba, sin prijateljice koju sam pochastvovao posetom. odluchio sam da se iz istih stopa povuchem natrag, jer me Pigetti nije ni video, a i iznad svega mrzim patetichne situacije - posebno one koje me se uopshte ne tichu, pa chak iako su kao ova visoko brizantnog sadrzaja za provincijske okolnosti. ali, moja srpska prijateljica, koja je uzgred jako naporna i u mnogim stvarima glupa, zamolila me je da ne odlazim dok ne dodje njen muz _englez, koji je vec na putu ka kuci. rekla mi je o chemu se radi, da ovaj hoce da se ubije i da mu je stavila neke sedative u chaj, koji ovaj nije hteo ni da okusi. za pochetak dakle trebalo je da ga svojim mushkim autoritetom nateram da popije chaj. rekao sam joj da mi ne pada na pamet da se mesham i da se goni u kurac: koji ga je krasni i pushtala na gajbu u ovakvom stanju - iz radoznalosti? na to mi je ova zalepila shamarchinu svojom glomaznom postporodjajnom rucherdom - malo je falilo da joj uzvratim, kada se oglasilo zvono na vratima - zena nesrecnog italijana na visokom partijskom mestu unutar provincijskog nemachkog spd-a. jedna mala debela nemica koja ne zaklapa i jako je nervozna, rekao bih od nejebice. tu je pala scena kao iz slikovnica - umalo se nisam ujeo za jezik od muke, i pokushao nanovo da se izvuchem i bez izgovora. no, ova me je srpkinja vrebala i odmah prochitala moje namere - zakljuchala vrata i izavdila kljuch - kao da ne bi ovaj italijan zapalio nisam mogao da verujem shta mi se deshava; nisam hteo da ispadnem pichka, dok mi se na drugoj strani zeludac okretao od ove bujice losheg ukusa. svi su plakali, beba je vrishtala, mali filip (sin ove srpkinje nakon nekoliko minuta zachula se buka i vreva iz susedne sobe; kako zene umeju sjebati ionako nachetog mushkarca_ ovaj je hteo da skochi sa balkona (shatro ili odista - nisam uspeo da izvalim); rvali su se tako, srpkinja i nemica protiv italijana, sve u neposrednoj blizini bebe; sklonio sam bebu i filipa u dechju sobu, vratio se natrag i nokautirao italijana-pao je kao oktobarski list krvareci iz nosa - uzasan prizor, onako razbarushen i blatnjaa sada je josh i krvav - idi u kurac ali, pazi sada ovo - susedka-lezbejka shto zivi ispod zorice, inache urednica politichkog ureda wiesbadenskog kuriera, stala je da zvoni na vrata kako bi videla shta se to iznad nje dogadja; zorica je rekla da je sve u redu ne otvorivshi vrata... ova je valjda to protumachila kao prava lezbijka i po klisheu " englez tuche trudnu zenu " pozvala policiju. e, onda kada je policija doshla - jedna domina i homic kao patrola pretpostavljam sudeci po njihovo nastupu - vec je bilo kasno za bilo kakvu intervenciju. u medjuvremenu je i englez bio doshao, i sada su sve grlili i grcali ophrvani samosazaljenjem i ipak srecom shto su kakvi-takvi zivi - robovi u jednom potpuno besmislenom krugu spavanja, zdranja, povremenog suhog jebanja, i pre svega - argatovanja i rmbachenja u svojim bankama, partijama i domacinstvima. ja sam pokushavao da umirim 20. dana staru bebu nikolausa koji je hteo sisu i ja mu nisam mogao pomoci. onda sam odluchio da odem a oni su me kratkim oproshtajem za dug rastanak - svi ukljuchujuci i italijana kojeg sam prethodno nokautirao, chvrsto zagrlili ponesheni bujicom najprizemnijeg samosazaljenja, oslinavivshi mi tom prilikom jaknu i shal. kod kuce sam kasnije pogledao " night of the living dead " razmishljajuci krilato o bedi ovoga silovanog sveta.

Nikako da sebe nateram da odem kod ginića da se posavetujem sa njim i počnem sa pilulama

Lako je meni biti uspesan ako sa strane nateram dete od 12 godina da radi za 50 centi dnevno a taj produkt prodam za 100 dolara, razumes.....

Možda nagovorim ljutog dušmanina Mraka da ide samnom da mi ne bude dosadno i da se imam skim svadit na licu mjesta, a uzel bum i pijuk da ga nateram da malo potkopa ispod ploča na pir. mjesca pa da vidi kak su stavljane

Pokusavam na mircu da nateram Pecu da me uci programiranju (TREBAJU MI PARE)

Imate kakve prijedloge kako da se nateram da ipak nesto pojedem

2. Motor-Kawasaki VN 1600 Classic novi-na inin piči oko 175 - 180 kmh koliko mu i piše u knjižici al slabije vuče pa moram tošit 98 - icu skuplju, na Tifonu natočim 95 - icu i bolje vuče i nateram ga i do 200 po cajgeru-ovaj vikend sam bio na motorrijadi u Puli i cura i ja ful natovareni smo pičili 180 bez beda a to je ipak mrcina po težini i ima samo 67 ks.

Vezbanje nataste, bilo kakav cardio je najucinkovitije, ali mene ujutru tako mrzi, ja najvise volim da vezbam uvece, kasno... tek 2 - 3 puta meseco se nateram ujutru, ali eto i to mi je jedna od stvari koje zelim promeniti....

Moram jos da kazem da Cunac nije bas toliki protivnik VSS-a - iako me mrzi zato sto sam Srbin, postuje me posto imam zavrsen fakultet:) Ono sto mene trenutno muci je to kako da odvratim Cunca od ovog foruma i nateram ga da radi posao - necu samo ja da radim a i on da prima platu

Danas je 6 jubilarni put da se dizem ko iz topa u 8. Sama sa probudim danas u 7; 50: D, i odmah se nateram da odem do WC:) Pre spavanja pijem dosta caja. i lezem oko 23 h

Onda brzam, brzam.... i sada dok ovo pisem, evo, uhvatila sam sebe, prosto napetosr u stomaku, grc... samo sto to sad primecujem pa nateram sebe da prodisem, da se opustim.Hvatala sam sebe da lezim u krevetu a misici napeti, kao da sam spremna za start, da ustanem i potrcim.

Nisam mogla/ne mogu da se nateram da ga odgledam, pa makar bio " kultni " jos pet puta toliko..

Setim se sebe, kad sam vec bila u recimo, nekoj losijoj fazi (meni se prvo ispoljio kao RA, (setim se tebe, Petrazd, u 30. god, i tako su me lecili, bez terapije za SLE, (bez kortiko samo soli zlata i antireumatici) uzas od bolova 7 godina), dakle, setim se sebe, rano ustajem, nateram se, boli sve, ali-moram.

Osećam potrebu da ovakve budale i izrode ljudske vrste kao što su ustasa_sb i 4 ssss jednostavno nateram da ostave tipkovnicu i odu sa ovih stranica te uzmu motiku u ruke i rade nešto korisno.Što se mene tiče neka idu čevati ovce dobro se plaća 1000 eura na mjesec

Ja sam danas shvatila da nisam odavno, i pokusala sam da se nateram, jer nekada mi je to bio odlican lek

I sve mrzim.Jedino se nateram da stavim sudove u masinu