Bourget predstavlja u većini svojih djela čovjeka, koji je psihološki skeptik t. j. analitik kao i ja, ali koji inače ne trpi od ozebina... " I odmah poćutim, kako gazim u pamuk okvašen ledom i iz zglobova hrptenjače kapa nekaka sitna, iglasta kiša.

učit, kuhat biti domaćica i majka i supruga:), sada dolazi, ja bum na pelinkovcu, to mi nekaka paše:)

A u proljeće bi padala nekaka sitna kiša ili prevlažna magla.

Ovo je možda najviše na otoku nekaka imao izgled starog ribarskog mjesta, a danas je turistički izgradnjeno mjesto, zbog plaže popularno kod familija s djecom i ronilaca.

Toga se dana po nebu prevukla nekaka bjelkasta maglica, pa sunce nije onako sjalo kao prije, ali zato bijaše sparnije.

Izgledaše sam sebi nekaka umjetna karikatura; pajac, sastavljen od komada njegovog tijela, Nikšić ko onaj, što ga drži za kapu i kreće konopcem, a sva ta priroda, djevojke, rođaci, nebo i svemir, gledalac.

On je znao, da je to nekaka glupa zabava i zato držaše, da je vrlo zgodna; sama stvar vrlo ozbiljna, jer tako dječinska.

Tek po oblacima bijaše gdjegdje nekaka plaha bjelina i osjećaše se dah sunca, što se veraše kroz onu gomilu.

iako ga rado citiraju i neki katolički portali po meni Icke nema nikakav kredibilitet jer koliko znam pljuje po našem Isusu.. i Crkvi.. no nekaka svatko sam prosuđuje.. ali tip mi je totalno sumljiv a pogotovo zato što olako iznosi JAVNO.. najgore klevete u svezi najistaknutijih institucija i pojedinaca.. pritom koristeći podatke.. izgleda samo njemu dostupne a da pri tome ostaje neokrznut.

Njezina je zavist bila nekaka podla krepost, koja s ljubavi rađa mržnju od kleveta, ogovaranja i laži.

Tak vam se ja španceram, kak posran golub, po Kaptolu, okre te valjdar najvekše cirkve v gradu, kad najemput spazim ja nekaka velika visoka vrata.

Vjerojatno je to i razlog zašto sad pišem za jabučnjakov forum a ne nekaka pisofšit forum.

Postojali su i postoje, hvala Bogu svećenici koji su zviždači i koji su upoznati s više fakti nego nekaka MK i slični

Dakle nije vrijeme za VEĆ probati, nego je krajnje vrijeme i zadnji vlak za nekaka vu jaču karijeru.

Nekaka nesmiljenost, nimalo hladnokrvna, nego ugrijana, slomljena i razbita ko s umora kretaše moj jezik i nije bila kadra krenuti moje ruke...

Ima u ovome momentu, kad se zamislim u taj dan, u mene nekaka tvrdoglava negacija baš zarad toga, jer sam vrlo mnogo mislio na to jutro.

I zasine mu djetinjstvo, a jedna crna točka stane micati pred njim - sluškinja nekaka, za koju mu kazivahu, da je voljaše više od majke.

Znademo da sve prolazi i da dolazi nekako novo vreme, nekaka nova lica i nekake sasvim nove navike i obaveze.

prvo, vrime je zajebano, svakakvi se crljeni, srpski, balijski i ostali dušmani motaju po rvackoj i oko nje i oće je uništit, a ko to more jedino spriječit adz sićan se kad mi je to moj ujko govorijo, ima dvajest godina, čin se ispisa iz partije u koju je bio utran od strane ćaće, komunjare običnog, bog da mu dušu poganu prosti... bar mi je on tako reka, a ne mogu mu ne virovat, ujko mi je. je da bi me klepnijo koju godinu prije kad bi ja reka štogoć protiv tite, ali unda je, kaže, bio u zabludi, mraku nikom. valjda je zato (što je bijo mrak) uspijo ćopit državni stan ko pricidnik MZ Vokojebina Donja i vikendicu na hvaru (ali južna strana, bez veze u nekakvoj šumetini, ni diska ni cajke, bežemiprosti). da se vratin na bitno, zašto adz. pa eto, deveeset i prve, kano zagungulalo, svi moji vršnjaci oće na gurum u rat za franju i rvacku (da ne zaboravin, i za mater crkvu, koja je tako nepravično guljena i pljačkana za vrime tog crljenog mraka). ma nisan ni ja jado, oću i ja. e, al moj ujko (pricidnik ogranka adz-je u našem selu i šire, dobijo već tri kalaša, puškara u svim svatima, municije ko šudera) veli meni: stani malo budaletino, ima cajta. kad, prođe par miseci, a ono poginijo jure mandin oko popova polja, osta bez noga mate jozin iznad slanog... a gospe moja šta je ovo. i tako ja od sprovoda do sprovoda, pivan Juru i Bobana subotom u gostijoni, ujko kupi neke pare za naše bojovnike, ima već čin brigadira (ostane koja kuna za gostijonu, dade on, ne žalin se ja). a vrime iđe, ja oću u rat, već me oni što dođu s terena podjebaju. ali, neda ujko još, čekaj, veli. dođe deveeset i peta, prođe oluja, svi se vesele, kaže ujko, e sad ćeš ti. dovede jedan dan nekog juru krive glave, nešto šnjime domunđava, turi mu neke ojere, kad za par miseci, zove mene nekaka komesija za vojnu invalidnost. da ne duljin, bog te vidijo, puče meni pemsija 4 i po iljade kunica misečno i danas je priman, bile neke revizije, al ujko oša za zamjenika zamjenice ministra obrane, nije mene ništa ni pitalo. dobijo ti ja brajo i dijonica, nike udile u otelu nikom u dubrovniku, mukte socijalno, svašta. e pa di to ima da se jaca i naša adz-jovska vlast vako brine i skrbi za prave branitelje i nijove obitelji? da ne bi oni kukurikavci tako radili? malo morgen nego bi odnili sve, prodali, ukinili vjeronauk i ko zna šta još. možda bi mi i pemsiju odnili, banda crljena. zato: za jacu i adz, svi, nema druge funkcije (ili opcije, kako no se reče?)

Andrijasevic, Susic, Trebotic........ koji po meni uopce nisu bili losi, a iz naftaline se izvlaci Oremus ili nekaka Stojanovic koji meni nebi zaigrao niti za Junak iz sinja, a kamoli za Hajduka.

Nekaka pijana, sanljiva sjeta bješe začas ohladila moju strast i dodir mlade puti.

Bitangi se čini da su krovovi nekaka paluba, a tornjevi jarboli, pa se sve to njiše tek vidljivo, na mahove, pa tone u valu.

Tamo se gradila nekaka kuća, a on bio zidar i hodao je tamo-amo po radnji gdje bi ga zvali...

To je nekaka mešavina svih godišnji doba.

Plakala sam i plakala nekoliko dana zasebice, a kad sam oboljela... nekaka bolest došla na me.... skupim svoje stvarčice i evo me opet ovdje na Marčinkovoj glavici.

Bojite se i svejedno - ko da vas nekaka nepoznata ruka, ne ruka, konop... vuče i vuče...

Tu stane mahati s jednoga prozora nekaka žena, a usne joj se smiju grohotom i već se hvata za trbuh, da se ne raspane.

Ili (ali ovo je nekaka bol sasma drukčija, čudno što mi tu dolazi na um) zarinuti prst među dvije željezne plohe, kad se naglo sljube...

U čas me zahvati nekaka zaboravnost.

kad su predavanja, oni se šegače, kad dođe ponavljanje, oni se prave frajeri, kad dođe priprema za konkretan ispit znanja oni se niti ne pojave - kad dobiju 1, onda im je cijela vasiona kriva jer nisu dali dovoljno povratnih informacija.... prošla su vremena kad je partija izdavala biltene kad su funkcioneri obćinstvo informirali i instruirali putem filmskih žurnala. gospodo draga, danas imate internet, sve informacije su dostupne.... nitko ništa ne krije, informacije su vam na dohvatu - samo vi ne znate to iščitati, ne lučite bitno od nebitnog.... a onda se najlakše praviti englez, samo nemojte svoju sramotu predstavljati kao nekaka veliki intelektualni doseg.... ako je stipica radić (s pravom) govorio ne srljajte, govorio je to zbogtoga jer je država sklopljena u jedva mjesec dana.... mjesec dana bez televizije, interneta, praktički i bez radija i bez novina..... mi u uniju ulazimo već 10 godina.....