Uvažavajući sve kandidate za dužnosti i fotelje općina, gradova i županije, imam osjećaj da se radi o nekakvome uhljebljenju.

Uglavnom: nikome u Okučanima za vrijeme " Bljeska " nije padalo na pamet da se s puškama ili bilo čim drugim suprotstavlja tenkovskoj brigadi HV-a, a kamoli da bi to palo na pamet nekakvome izoliranome " naoružanome četniku ", pa bio on i fanatiziran do razine Amfilohija Radovića.

I tu se ne radi samo o nekakvome natjecanju prvoligasa, vec sam ove godine imao priliku gledati juniorsku utakmicu izmedu Dinama i Borussie Dortmund.

Državne institucije od kojih sam osobno kao proglašeni pobjednik i kandidatom koji ulazi u Sabor RH, naglom promjenom od samo pola % izbornog rezultata (?), ukazivao na postojanost kršenja izbornih pravila, zatim sam zatražio i strogu istragu USKOK-a, za sva biračka mjesta i to samo za XII. izbornu jedinicu, do danas se nisu izjasnili postoje li kakve činjenice da je netko pogodovao ili dali se radi o nekakvome namještanju ili krađi glasova, kao i da se razotkriju druge činjenice povodom eventualnih kršenja izbornih pravila, sagledavši takve mogućnosti u Rusiji.

U Hrvatskoj još uvijek europskim stremljenjima usprkos postoje zone bezakonja ili zone polulegalnosti koje funkcioniraju na običajnome pravu i podjeli feudalnih utjecaja, i gdje su svi centri moći lokalni tajkuni, ugostitelji, ratni bogataši, policija, crkva, općina, partije, sudovi u nekakvome međusobnome tajnome dogovoru ili talu.

Iz duboke potrebe da se shvati jedno od njegovih remek djela, a Preobrazba to svakako jest, nameće se i ključno pitanje: ono o položaju pojedinca u svijetu koji se pokorava nekakvome naizgled alogičnome mehanizmu, dok se život čovjeka odvija kao kakav ružan i mučan san.

Izložbe su nastale upravo u svrhu težnje nekakvome savršenstvu i ravnanju po pravilima šačice ljudi o tome kako bi neka pasmina treba izgledati.

Tako, uostalom, rade Srbi i Mađari, priče o nekakvome naglom pomlađivanju reprezentacije nemaju baš previše smisla.

Slično sam ja jučer komentirao: lakše je dragim damama dignuti nogice nekakvome tamo muškarcu komu ni iz džepa ni u džep biti sa jednom takvom, klimat pomalo glavicom i pravit se da je sluša, nego podmetnuti leđa i održati vlastiti brak, istinom, dobrotom, toplinom, obzirnošću... ne znam, pitam se kako netko može doma doći iz nečije postelje i pravit se sa svim ukućanima kao da je sve cool, staviti pregaču, guliti krumpir, praviti večeru, gledati tv, leći u krevet kraj nekoga, zagrliti nekoga uz to, ma mislim... ja ne mogu to niti zamisliti, tj pitam se šta jedna takva osoba razmišlja u tim trenucima.

Kada se stvori, ostaje, svaka nota, slijed akorda, cis gis ili pak, fis, su zasigurno negdje pohranjeni u nekakvome pisanom obliku.

Tako je pizzeria« Tuga i Buga »u susjedstvu junakova iznajmljenog stana prizvala sjećanje na školsku simpatiju Bugu, i na komični eksces sa sata vjeronauka, a ova epizoda, smještena na pravo mjesto, pravovremeno će čitatelju razbiti dojam o glavnome junaku kao nekakvome freaku, knjiškome moljcu.

Daleko od toga da Hobsbawm znanstvenu analizu podređuje nekakvome ideološkom preferiranju staljinističkoga SSSR-a ili da punu odgovornost za Hladni rat pripisuje SAD-u; njega je, smatra posve nekontroverzno, uzrokovao " uzajamni strah koji je eskalirao iz konfrontacije ".

Tip koji je u Puli pobio obitelj imao je psihijatrijsku anamnezu i prijave za nasilničko ponašanje koje su zakonska indikacija za pretpostavku da posjeduje oružje, i policiju obavezuju da mu pretrese stan i podvrgne ga nekakvome nadzoru.

S obzirom na to da budućnost informatike vidimo u nekakvome obliku Cloud Computinga gdje će sve će biti u internetskome oblaku, svi će razgovarati sa svima, svi će biti povezani mobilnim Internetom.

I ne bih želio da se sad počne u medijima pisati o nekakvome čudu.

Iznoseći takve konstruirane laži i optužbe o nekakvome atentatu na njega i ostalu dvojicu, iz razloga što su upravo oni doprinijeli ulasku u Sabor Veljku Kajtaziju, smatram direktnim ulizivanjem i podvalom sa kojom imaju u planu njihov dugoročni cilj.

Uhvaćen u nekakvome podrumu, djelovao je doista groteskno, i teško se u njemu mogao prepoznati napuhani sotonist koji za govornicom puca iz puške, proizvoljno ubija suradnike, žive ljude baca u kiselinu i nad narodima provodi genocid bojnim otrovima.

Neupućeni promatrači posumnjali su da se radi o nekakvome novome titoističkome omladinskome mediokritetu koji se u elitu probio ortodoksnom pravovjernošću.

Pamtim još jako dobro kako mi je jedna prijateljica crne kose, koja je te večeri slučajno imala i crnu odjeću, pričala kako su je, dok se vraćala iz kina, presrela dva pijana četrdesetogodišnja tipa, zabrinuti očevi valjda, i kako su je, nakon što su detektirali da je darkerica, dva sata maltretirali u nekakvome haustoru i na kraju ozbiljno išamarali.

Meni osobno najtragičnije je to šta se takvim načinom kao što sam i napisao ranije, u drugi plan totalno bacila svrha cijeloga događaja.Pazi molim te, akcija je uspjela a netko u nekakvome Vijeću (Htv) ocjenjuje da je to bilo loše.

- O nekakvome nasilju, ako to nije preteška rijeè, može se govoriti samo u emocionalnome smislu.

Ovdje je riječ o projektu koji bi naciju trebao hraniti desetljećima, a vlast ga namjerava bez velikih objašnjenja i opterećenosti nijansama nametnuti u svojim zadnjim danima, stvarajući kod uznemirene publike sumnje da se ovdje radi o nekakvome financijskome Last Hurrah, ili o njezinom posljednjem koruptivnom pokliču

Bilo je toliko sitnica na koje nije obraćala pažnju, a koje su sada izašle na vidjelo... jednostavno, sve se skupilo u nekakvome čvoru koji je sada razlamao njezin grudni koš... više nije mogla plakati.. više nije mogla ni željeti, ni davati.. pa niti imati... bila je prazna.. sjedala je bezoblično i osjećala kako vrijeme prolazi preko nje, ubrzano... teško.. ponekad, kada bi navečer išla spavati osjećala je neku bezgraničnu težinu na sebi... osjećala je da ne može pomaknuti svoje udove... uvijek u istim noćnim morama... uvijek s istim protagonistom njezinih snova... nije htjela priznati da je baš nju odabrao... a znala je dobro što znače ožiljci, što znače baš datumi kojima se javljao, pozdravljao.. bila je potpuni stranac svojim najbližima... i znala je da je uvijek bila zarobljena tu negdje... mučilo je toliko toga iza vanjštine koja nimalo nije odavala njezin unutarnji život... jer je morala izgledati normalno, bila je prisiljena skrivati sebe... pravu sebe koja je htjela pričati na ulici sa smećarom, koja je bila praznovjerna, koja se htjela šetati po mjesečini dok su se svi skrivali iza kapaka svojih snova, koja je jednostavno gledala drugačije na prirodu, na strance, na svece i mučenike... možda su je upravo zato svi naučili ostavljati... jer je rijetko kada i očemu o sebi pričala, jer je bila osamljena među hrpom poznanika i onih koji su joj to mogli biti, jer je bila introvertna... introvertna us vijetove kojima su se širili njezini vidici.. a koje drugi nisu primjećivali... jednostavno različita... pitala se zašto je svima bila zanimljiva dok se smijala, a onda bi nestali glavom bez obzira... što je to u njoj da je tako jelo, tako proždiralo u ogromnim zalogajima...? zašto se uvijek morala uklapati baš ona??

Onda je doista besmisleno govoriti o nekakvome sukobu između znanosti i Crkve ili vjere, kao što su to započeli enciklopedisti.

danaz me je davorica baž svruztriral al onak požteno. doletel je k meni sav zvetren kak grom da ga je opičil pod rebra kaj sem propuha skoro osetil po nogami. a ja ga pitam davorica kaj je bilo al se je kaj dogodilo el je morti dedi loše il kaj. a on meni branko naj me nikaj pitati nek mam vužgi onoga svojega kompijutera pa da vidiš čudesa. a ja ga pitam kaj če ti kompijuter i bilo mi je to jako čudno jerbo on opče nema žifce za kompijutera jerbo jedino zna gda gda z menom kojiput malo tetriza igrati al ga to začaz razpizdi i onda otide doma. a on zvadi jenoga cedeja z žepa i dene mi ga pred nos. eto kaj če mi jerbo pogleč kaj sem nabavil. a meni opče nije bilo nižt jazno pa sem ga pital kaj je to. a veli on meni naj nižt spitavati nek mam vužgi kompijutera pa da viš veselja. al sem tek onda bil srdit jerbo mi nije štel reči. i velim ja njemu čuj davorica naj me zajebavati jerbo imam čudaj posla još za zbaviti i nemam sad čas za kojekakve bedaztoče il reči il nebum vužigal kompijutera za bezveze. a veli on meni al mi je to mam bilo malo sumljivo tu je jeden film na tome cedeju jerbo mi je tak rekel taj dečko kaj mi ga je prodal i dal sem mu 50 kuna i on je rekel da se tu ona pevaljka severina praši z nekakvim čovekom vu nekakvome čamcu na vodi. onda sem ga pital jer to ona kaj pjeva razte trava zelena a veli on baž ta. kaj sem se onda tak nazmejal kaj me je v čerevu počelo prebadati al za zbilja. pa davorica jer si ti lud il kaj je tebi, pak ona je pevaljka di bi ona glumila v takvom filmu. al se on baž nije dal krztiti. i samo je navaljival vužgi vužgi kompijutera jerbo je skroz naskroz gola kaj da ju je majka zrodila i tak je dozađival kaj sem moral vužgati kompijutera. a velim ja njemu e jesi budala kaj te je taj tip zajebal kaj si mu dal 50 kuna a mogli smo si za to 7 panov kupiti. a veli on meni buž sad videl da je to iztina jerbo je tak pisalo i večernjaku. onda sem si pomizlil pa ak je pisalo večernjaku onda bi moglo biti. onda sem se bogme i ja nabrusil na to kaj bum videl. i denem ja toga cedeja v kompijuter i lupim enter a on se okreče i okreče i taman smo pomizlili kak bumo sad vidli toga filma al on nižt ni da bi mrdnul. a veli davorica pa kaj je tom tvojem kompijuteru el ponorel. pa čekaj malo davorica da se zatera velim mu ja. i onda se je stalno zateraval i šrotal kak čekičar dok mama picekima kukuruzu šrota i pak spočetka i spočetka al nižt. kak sem tek onda bil srdit. a tek davorica. lupi ga branko, lupi ga kaj mu mam bode kraj jerbo neznaš ti kaj se se tu more videti. i još je sakakve prostote rekel al bolje da to tu ne natipkavam. i onda mi je stvarno dopizdilo i tak sem ga oplel šakom al on nižt. samo se je zateraval al nikak da krene film. i još ga je i davorica oplel dva put šakom al nižt. i onda je davorica rekel največu bedaztoču na svetu branko taj tvoj kompijuter ne vredi nižt jerbo je preslab kaj bi zvrtel toga filma ja bi ga sad nejrejši hitil pod most. i onda mi je stvarno pukel film. pa jel si ti lud davorica kak bi bil slab jerbo je to pravi pentijum z njemačke i ti buž meni to govoril a nisi nigdar ni videl pravoga kompijutera nek samo na televizoru i skoro sam i njega šubeknul v glavu kak me je rasrdil. i zvadil sem toga cedeja vun z kompijutera i rekel sem davorici. e davorica davorica jesi ti idijot a i ja sem jož veči kaj sem ti veroval takove bedaztoče. jerbo gdi bi severina glumila v takvom filmu pa nije ponorela jerbo je ona pevačica, nego je to tebe onaj kaj ti je prodal toga cedeja lepo zajebal i tu opče nema nižt na tom cedeju. i stvarno si jož ni sad nemrem sprežaliti onih 50 kuni kaj je davorica platil za glupozt. 7 panov smo mogli popiti za to a sad ih bu popil onaj budala kaj je davorici prodal toga smrdljivoga cedeja. da se bar tak napije kaj bi si nogu ftrgel i levu i deznu jerbo je to i zaslužil. i kak se je mogel zmisliti tak nežt i mam je na pravoga naivnjaka neletel kakov je davorica koji mu je se to poveroval. al bu njega dragi bog več kaznil jerbo je pravda spora al je bogmeč i doztižna. pozdravljam lepo.

Pred analitičare se danas postavlja važnije pitanje: ima li izgleda da se spomenuti gospodin Sanader ikada vrati u Hrvatsku, pa makar i u nekakvome prijevoznom sredstvu specijalno osiguranom od HDZ-ove komunističke opasnosti?

Ulicama hodaju stotine tisuća do zuba naoružanih ljudi, mnogi od njih s detonatorom u mozgu, homicidnim impulsima, traumatskim šokovima i teškim manično-depresivnim psihozama, a policija petnaest godina nakon rata nije u stanju provesti temeljitu trijažu tog oružja, i dokazano opasne pojedince podvrgnuti nekakvome nadzoru.

Polančec snishodljivo moli neodgovornog vlasnika (ma kako je to uopće došlo u ruke tamo nekakvome Armencu) da u skladu s preuzetim obvezama konačno obnovi hotel, a nije svjestan da radi kršenja ugovora o preuzimanju neotvorenost hotela je 10 - godišnjem razdoblju općeg mrtvila proizvela ogromne štete na nacionalonj razini: najmanje 100 milijuna eura manje ukupnog prihoda, najmanje 15 milijuna dolara manje u poreznoj blagajni, najmanje 30 milijuna u osobnim dohotcima, najmanje 15 milijuna u zdravstvenim i mirovinskim fondovima.

Bandić je doista nesretan kad nije u nekakvome pokretu i kombinatorici, nazivalo se to i radom za Zagreb.

A znademo, isto tako, po tomu se, među ostalim, čovjek i prepoznaje po nekakvome davanju mjere i uređivanju.