Dok sam spavao u svom vrtu, kao i obično svako posle podne, tvoj stric se došunjao u taj bezbedan čas... sa bočicom soka prokletog velebilja, i u predvorje mog uha kanuo gubavi rastvor, čije je dejstvo tako otrovno za čovečju krv... da brzo, kao živa, prolazi kroz prirodne kapije i hodnike tela... i nenadanom snagom zgrušava, kao maja mleko, tečnu i čistu krv.