I naravno preurediti ovu izbezumljenu kuglu A svi mali goluzhdravci kriche li kriche Jer onaj shto najjache krichi Neshto mu kljun i ULETI

Uhh, treba se sad vratiti.. a bash sam se navikao da izlazim svako veche i ponovo spavam do popodne.. vec znam shta me ochekuje (topla dobrodoshlica?), nameshtanje kreveta i " kaseta ", detaljna provera da nismo uneli neshto nedozvoljeno (alkohol, hrana i sl).. dezurstva, nespavanja i (najverovatnije) uzbuna za vikend.. negde oko 2 - 3 ujutru..

ovaj petak trinaesti proslavicemo " radno " tj. znajuci mene i vecheras ce neshto da se popije.. (blog ili ne blog), odo sad da spavam.. nemojte me ljubiti (natpis na portiklici koju je nosio br. 1 u Alan Fordu)

IZGNANIK 08.12.2006. 00:32... nedvojbeno (hr.) je svetislav duzi period svog knjizevnog trudbenishtva proveo kao ishalpeli i isluzeni skriboman sopstvenih delirijuma. ali, bilo je tu rechenica koje bi se dale iseci shkaricama ne bi li bile pohranjene u knjizevni spajz, intimnu zbirku lepih rechenica kakvog ex-yugoslovenskog shumskog drvoseche neumoljivo istanchanog ukusa, ili istorichara pada visoko porozne menze svih jugoslovena. neshto kao onaj francuski shumar koji chak ni kod voltaire-a ne bi ustukaoM; isekao je i zalepio u svoj knjizevni spomenar zalepio svega nekolicinu rechenica/pasusa. e, sada, jedno je francuska bel etre; jugoslovenska je svakako, bolno ubedljivo neshto drugo. danas imamo jezik koji je sachinjen od loshih prevoda zapadno-evropske i saksonske misli. bitno je pomenuti da je jezik zapravo misao. e, sada, kazite vi meni shta " mi " mislimo? nasha je misao b (r) log loshih titlovanih prevoda josh loshijih televizijskih filmova. to je etar u kojem smo odrasli, u kojem vi i dalje prebijate. da se razumemo, svracam ovde periodichno jer vashe rechi dozivljavam kao oazu u pustinjskom pesku " utupljenje dvomisli ". mrachni katuni i nesavremena razmatranja 08.12.2006. 01:03 Našalimo se malo kasnonoćni drugovi jednom mojom opaskom u humorističnom tonu: ja trenutno mislim hoću li se ići olešiti kakvom brzom žesticom ili bih trebao i malo spavati.

u svakom sluchaju, proces ' ispravljanja zubiju ' dugorochno je jako bitan, ima odlichan uspjeh bez obzira na dob. proces samo neshto duzhe traje od rane mladosti.

pricha je inache jako chudna, glavni lik, princ Korvin se budi sa amnezijom u nashem svetu, ne zna ko je, gde je i sl.. preplitanje Ambera i nasheg sveta je uradjeno maestralno, slichno kao kod stivena kinga u ' Revolverashu ' (serijal - mrachna kula). amber je jedini stvarni svet, svi ostali svetovi su njegove senke kojima mogu da manipulishu oni koji su amberske krvi. glavnom junaku se postepeno vraca secanje, povremeno srece bracu i sestre koji ne znaju da on ima amneziju tako da ga oni upucuju u stvari za koje misle da ih vec zna. putovanje izmedju razlichitih svetova je fenomenalno uradjeno, npr; jedan princ uziva na ' divljem zapadu ' dok je sestra koju korvin prvu srece u istom svetu kao i on, samo shto je u parizu, bavi se modom:) zanimljivost iz druge knjige je da se korvin priseca kako je dijamantska prashina (dok je obradjivao sestrin deo nakita) u amberu jako zapaljiva. za razliku od baruta. dolazi u nash svet, zlatnicima kupuje pushke opremu za svoje ljude, dijamante koje trazi da se pretvore u prah i koriste u municiji umesto baruta. dilere oruzja chudi shto je potroshio bogatstvo na tako neshto a ne zeli da mu, vrlo jeftino, nabave dozvolu za prevoz oruzja preko granice. ne treba da vam pricham kakva bitka je bila u amberu gde se inache ratuje sa oklopima i machevima..

Enivej - iako sam ochekivao da ce " obilazak " Splita biti prilichno emotivan (za mene naravno) u stvari je bio i pomalo dosadan.. nisam osecao nikakvu tugu ni radost.. chak ni bes ili bilo koje oscanje koje bi se moglo ochekivati.. mozda je neshto umrlo u meni.. (kad bolje razmislim i rastanke sa devojkama sam podnosio isuvishe hladno.. kao da me se sve to ne tiche).

Mada sam na momente razmishljao shta bi bilo da nije bilo sranja i da sam ostao da zivim u Splitu.. neshto kao - " Your Possible Pasts "

bacih: kutijicu od paperclipsa iliti spajalica koju sam jucher kupila cimerici na trgu (jer sam kod sca zaboravila) pa smo ih danas " pretochili " u drugu kutijicu (u kojoj su nekad stajale tablete za nokte kosu a danas, jeli, spajalice kako i kaze natpis na njoj " d spajalice ") pa smo ovu origigi bacili u smeche... bookmark od eurokaza (iako od vrlo nekvalitetnog papira pa bash i za bookmark nije prikladan ali ima takav oblik)... nisam josh na nichemu bila, ali imam program veliki pa cu se po njemu ravnat... cijene mi bash i ne idu na ruku ali kontam na pomoch " odozgo " pomochu koje sam i proshle godine upala na one akrobate iz australije... kad se samo sjetim. wild a ja sam zakrzljala od ovog sjedenja ispred kompa, sjedenja dok chitam, da ne kazem uchim (jer mi je to trenutno glavna aktivnost, jeli), dok jedem... ono fizichka aktivnost o bodova: (ali cu na ljeto plivati plivati... do ove godine sam bar imala tzk, sad na 3 oj vishe ni toga nema, al zato cu se upisat na neki pilates ili krenuti na squash ili neshto sl. pa cu izvodit trikove kao australijanci s pochetka priche (yeah, right:) josh jedan karton od pizze tonno kako kaze u letku pizzerije xx, da ne reklamiramo... i par okrajaka u njoj (to si ja kao uvijek pustim za kasnije, a onda mi samo tijesto nije ukusno pa ih bacim) potrvda o slanju brzojava dana 12.02. u 16:50 koju sam neznamzashto sachuvala... to mi je bilo prvo slanje brzojava u zivotu pa sam valjda htjela neshto da se sjecham tog povijesnog trenutka (skuzili ste do sad da sam slaba na sitnice). mislim da je to bila uplata za radiojonicu u mochvari koju nisam platila tamo njima nego u poshti pa sam im to slala kao dokaz. papirni bon za simpu od 200 kn koji mi je pljunuo bankomat na cvjetnom po onoj najvechoj kishurini. mislim da mi je to bio prvi put da sam kupila bon od 200 kn. onaj od 100 sam kupovala dok sam josh bila doma, a otkad sam na faxu pedesetka je dovoljna:) a razlog zashto sam sad kupila ovaj od 200 vjerojatno znaju simpa korisnici - jer ti daruju josh 73 kune na rachun. meni dovoljno:) sad ce zlobnici, medju kojima sam i ja, rech da da su to podmukle metode za povechavanje potreoshnje i sl. al ja sam samoj sebi obechala da cu 2 put promislit prije svakog slanja poruke i da cu od sad kad se napijem mob pustit doma

Puno bi bilo za ocekivati od brache hrvata da kad neshto narpave naprave to kako treba.

Ne samo da mi je katastrofa shto ju ne mogu kupit kad sam vani pa imam nekog da mi skuplja sve brojeve shto rezultira zatvaranjem u kuchu prva tri dana s kavom i porokom da bi nadoknadila sve propushteno, nego pomno pratim internet izdanje (namjerno ne stavljam link da vas josh vishe ne istupim, zainteresirani ga sigurno znaju, neche ga morat trazhit) koje je katastrofa i josh povrshnije (samo ti daju tri do pet po njima interesantnih chlanaka) I josh neshto, internet verzija izlazi petkom, ne chetvrtkom shto me dodatno nervira....

A da tvoj upis server neshto drukcsije parsira vidim i u zadnjem upisu jer mi je vidljiv kôd [ (and listve devet jedan tocskazarez - za livu zagradu) u izvornom zapisu a ne bi triba bit.

I pronadjesh neshto kako bi zadovoljila slatki zub u zdravom smislu?

Ipak s jedne strane neshto novo

drugi kreveti doneli su nam i chudne snove, o neurovim necu da vam pricham, bane svoje nie hteo da podeli sa nama a ja sam sanjao jednu devojku, koju sam znao iz interkontinentala. jedna slatka rachica. uglavnom u snu je bila u nekom drugom drushtvu, sa shtrbanom i jecom, i tu se upoznajemo. bila je neka guzva pa smo se priljubili jedno uz drugo i poljubili i onda ja kazem; " ocesh da smotamo neshto " i tako sagorimo dzoint i smuvamo se. ovo je josh i normalan san u odnosu na ovaj jutros; - sanjam da sam u srednjoj shkoli, idem uz stepenice i shvatam da sam zaboravio torbu (knjige i sve ostalo) i polako me hvata losh osecaj. onda shvatam da kasnim i da nemam pojma gde mi je uchionica. obuzima me osecaj koji je meshavina izgubljenosti, panike i nervoze. nekako pronalazim uchionicu nadajuci se da nisam jedini koji nije ni hemijsku poneo (a zadnje dve godine srednje bilo je dana kad nam je i to bilo vishak) enivej - ulazim u uchionicu u kojoj su neka poznata lica ali neshto kao da nije kako treba. predavanje je u toku, nema slobodnih stolica (iako je uchionica poluprazna). tad ulazi starke (koji isto kasni, a inache smo ishli prvu godinu u isti razred), nalazimo nekako klupu i stolice, lica po razredu su poznata ali neki ljudi iz razreda nisu nikad bili ni blizu moje srednje u stvarnosti. na velikom odmoru shvatam da neshto debelo nije u redu kad srecem prijatelje iz vojske. pitam se otkud oni kod mene u srednjoj kad ih znam iz vojske. losh osecaj se vraca, mislim da me neko bash zajebava. neshto gadno nije u redu. posle budjenja nema losheg osecaja ali mi je san i sad zanimljiv/chudan... isuvishe je nevezan sa stvarnim dogadjajima.

Ali kad sam prolazijo kroz Medjine, pa pocsejo nako neshto dumat shta to bi na Mucicha kutjan, ne bi mi svejedno.

- Shtrbanu zato shto je doshao oko pola 12 i zamenio me za roshtiljem da mogu konachno da sednem i jedem (pa i da popijem) - Coyotu zato shto mi je chestitao rodjendan (25 ti i po.. tj. posle toga sam prichao da slavim 25.5 rodjendan.. nisam stigao da rachunam da li je zaista tako) i generalno zato shto me je drzao za stolom i pomogao da se malo opoostim (i da popijem neshto piva... jel?)

- Evo ja na poslu, pishem neki glupavi chlanak... neshto o policiji koja trenira strogochu...

Imam 14 godina imam problem sa bradavocama kao da su pocele bubriti, kad ih dotaknem osjeti se neshto ispod tvrdo.I od danas sam primjetio malee crvene kao pjege na penisu... tj tackice i ima ih po negdje.. neboli me nishta... ali sam veoma zabrinut roditeljima ne bi josh nishta govorio

to shto tebi neshto ne izgleda apetitli ne znachi da je uistinu takvo: flop:

(oprostite na ponovljenom radioheadu, chak i istoj pjesmi, ali... ovo je moj blog i mogu radit shta god hocu:) dodjoh s jaruna, ne bijah doma (od 11 am), lista je duga... a na telki onaj glupi " I see dead people ".... onda, sad sam bash u smeche bacila omot kartonski u koji mi su mi bile omotane mrezhcije koje se stave u tush i lavandin da se odvod ne zachepi... stvarno ne znam kako to krache objasniti, tj. koje je pravo ime tim stvarcchicama (nije znao ni salesman btw) al znate na shta mislim... bacila sam i izvadak, tj. izvadka dva... jedan iz banke (na kojem je pisalo moje very satisfing stanje na rachunu... yiha) i jedan s faxa (na kojem je pisalo moje satisfaing/not very/stanje ocjena; al za stipendiju ce dostajati)... bacih i par zvakacha, ali to se svaki dan desi... tako da njih vishe necu spominjati (kao uostalom ni otpatke iz menze, niti stapiche za ushi koje usam i bacam every day) vjerujem da je tu bila i jedna boca vina, ubijena na putu za jarun, a posho pivo ne volim tamo sam ostala zedna... flaster, da, flaster sam bacila... kao DJECHJI je, a na njemu redom: pomfri (t), kompjuter, coca-cola, hot dog... mislim, to je za onu glupu amerikansku djechicu kojima je to zivot, necu da takav style pojede i nas balkance... neka im nacrtaju ljuljachku, psa i loptu, to je djecu, a ne odmah in na konzumerizam naviknut... ma da, da, znam, u tome i je trik, on malena ih na tu maniju natjerat, da se osjecha depresivno ako ne kupi barem neshto (ali bilo shta) svaki dan... pravi shareni artikal... sad sam mad jer sam propustila " vojceka " a reprize hvalabogu nema, jer to nije neka glupa sapunica pa da ce ju reprizirat, tako da idem sad ubit ovog leptira shta mi tu leti pa da i njega mogu baciti u smeche i ichi mirno spavati...

danas: par onih papiricha na kojima napishesh signaturu knjige pa ih das hteti u knjiznici pa ti ih ona potrazi i da. ne znam za vas, ali ja nse nikad ne snalazim u knjiznicama. mislim, nitko me nikada ne uputi u to kako stvari stoje, kako se to sve treba obavljat i to i onda ja izgubljeno lutam, u strahu da neshto pitam jer ljudi na takvim poslovima i na shalterima nisu poznati po ljubaznosti. zato me danas iznenadilo kad su bili pristojni prema meni u chitaonici u glavnoj gradskoj knjiznici. na prvom katu ne, teta me odfikarila, ali na drugom su me lijepo uputili, pomuchili se nach knjigu mi i sve. svaka chast tete s drugog kata:) rachun iz ht tel centra u jurishichevoj koji ima pola metra a teta mi ga je izdala jer sam kupial tlf karticu od 15 kn. inache je to jedino mjesto u gradu gdje trenutno ima za kupit tlf kartica?? mislim, 20 kijoska sam procheshljala, chak i poshte, i nishta... tlf kartica je, inache, za kolekcionare, na raka nekog... neke slichice koje sam dobila sa nogy (ili tako nekako) sladoledom koji mi je imao ulogu doruchka, na neke nogometashe, ful ruzne. 3 komada omot od tog sladoleda. valjda ima neki album u koji to trebash lijepiti. a sladoled je ok, uvijek su mi dobri ti s keskom. e, da, da, uvijek zaboravim, da sam neki dan jela nakon masu vremena twix sladoled.

MY FAVORITE. definitivno je nenadmashiv... tako da sam, jelte, bacila njegov omot. taj twix mi je super. snickers mi nikad nije bio jasan s tim kikirikijem koji meni bash i ne ide uz ostale " komponente " a marsu fali onaj keks kojeg twix ima. krivo isprintani papiri. par komada koje kod brata printah pa su malo koso ispali. vrechica krash u kojoj je bilo drazea s rizom za 6.15 kn. to si svako toliko priushtim, za uljepshat si dan. obozavam ih. i to tako rinfuzo, ne znam zashto, al su mi ful draze tako nego upakirane. i onda ja to tako grickam po gradu. josh neshto ako je i bilo, se ne sjecham. evo neshto i o troshkovima... ali isplati se

ochete vjerovat da sam u zadnja dva dana, u kojima sam bila doma sve skupa 12 ak sati na spavanju samo, bacila samo: - 1 one way karta za brod zvani danica koji sam btw vozila u vishe prilika, a veeeliki je koji vozi na obliznji otok (fratarski, za one koji se kuze). dodje 8 kn (svake godine ide za 2 kn gore), vozi 10 ak minuta, a tamo - heaven on earth. platila sam samo jedan smjer, jer sam za natrag rekla liku _meni je mama platila_ i pokazala na drugu stranu broda ono, to nam je uvijek bila oaza mira. svako ljeto idemo gore bar na 1 noch. a tamo sam pochela josh ko klinka kampirat sa izvidjachima (moje prvo pijanstvo:) i otad smo jedno 5 slijedechih godina bili gore tjedandva. otok je ful mali, ali ima mjesta za sve - cheshke ronioce, slovenske difovce, strane izvidjache, pulezanske obitelji, razularenu mladez. i svi se savrsheno slazu:) brod ide svakih sat vremena 8 - 22 u sezoni, tako da starci, shto je nekad bilo iznimno vazno, ne mogu dochi u surprise posjetu nakon 10 h. jucher sam bila samo na kupanjcu napolitankama pljugama gore, a danas idem na nochenje. a taj otok 100 godina isti, i sad bi ja tu mogla cijelu sagu pisat o njemu - o skakanju sa 15 ak metasrke stijene (te mjere mi nikad nisu ishle, al mislim da je tu negdje), vatrogasnim ophodnjama, skakanjima s mola u robi za belgijancima, mahnitom tipu sa sjekirom, smaku svijeta, nochnim naked kupanjima pod normalno, vozenju barkice i murji, pashti u 4 AM... i jucher sam htjela baciti cijelu arenu u smeche. ali to se ne moze: (ma da ste samo vidjeli koliko rulje je doshlo na moora. nikad tako, otkad sam ja na svijetu, a pricha se da ni u titovo doba nije bilo toliko svijeta. ja imam akreditaciju pa sam se sjela ko chovjek na stolicu, dok je moja ekipa ostala na travi: P a film me malo razocharao, napravljen bash za amere, malo ponavlja spike iz bowling 4 columbine i ono shta je vech u _stupid whitem en_ rekao, i nekako je 100 stvari uturao unutra pa nije bash neshto upechatljivo napravio. al, ok, barem su se ljudi zaintrigirali, valjda ce se malo sad protresti, muchnut glavom, ne ko ona britney shta kaze u filmu " I trust my president ". a koji to bilde, ono, i to sve njihovo, mislim, sve je to blize nego shto se chini, jer nachin na koji se oni igraju sa svijetom, mislim, ko da su sami, ma boli njih q za sve, dok ima nafte ima i ekipe i njima je dobro, a nama pushtaju filmiche na TVu da nas zabavljaju. i daju nam da pijemo >

enivej, ostavim opremu (i naoruzanje), vratim se u prostorije i chujem od drugog starijeg vojnika kako planira da maltretira " mladu vojsku " (tj njih - gushtere).. a zashto? zajebavali su ga dok je nosio opremu (i naoruzanje), dobacujuci neshto u stilu; " samo tegli, malo i vi da nositte.. " i tako to..

I tako.. nalazimo se 12 og a ja sam juche shvatio da je to nedelja i da cu da propustim paintball (ko je postao zavistan?) i to bash sada kad smo se neshto " dogovorili "... ali nema veze.. ipak je ovo vaznije/bitnije/bolje..

josh dva dana kasnije; ovog poota nema koktela ali kad god se pogledamo (a gledamo se chesto) oboje se smeshkamo. (da to nije obostrana privlachnost? ne znam.. ja se smeshkam zato shto ggledam u jako slatku devojku a ona.. shta ja znam.. mozda sam simpatichan ili imam neshto na licu..) Za stolom smo ja, neuro, duca i bane.. duca i bane sede na jednoj strani i maze/cheshkaju se (tj duca cheshka/mazi baneta) kad ona odjednom sedne pored mene.. prichamo neshto (svo chetvoro) i tako gledamo se ja i ona i.. hmm.. i nishta..:)) ustane ona.. ustane posle toga i duca (ode do shanka), vrati se i pochne da me napooshava; " kretenu jedan, zashto je ne smuvash ".. " pa vidish da ti se riba nudi na tacni " " koji si ti seljak " i tako neke sochne stvari pa ja u jednom trenutku ustanem i kazem; " dobro evo idem do nje samo nemoj da smarash molim te..

Eto... toliko o tome, kad se malo odmorim od puta, smanjivanja i uploadovanja slika, dolazi i neshto malo Andore...

I onda dodje ona i sedne i tako.. (malo smo prichali, mnogo se ljubili) enivej da ne smaram mnogo (hmmm doo sad sam vec nabudzio kilometarski post), ona je ovan (podznak jarac) a ja sam jarac (podznak ovan) i njena je drugarica rekla da se to slaze i.. " ajde, ako je drugarica tako rekla onda je sigurno tako.. da ne pitamo baneta (samoproklamovanog astrologa) nishta " banetu se ni jedan znak ne slaze ni sa jednim.. ovi su freekovi, ovi su glupi, ovi kreteni, oni egoistichni i sve tako neshto..

izgleda da me zahvatila shopping manija... danas sam kupila 2 para charapa. aaaaa. kuda ovo vodi. jus kiddn:) uglavnom, bacila sam rachun (= 24 kn) i one markice (jedne charape se zovu kika, a druge... cant rememeber). a bash su nice. jedne zute na leptire, a druge bijele (kasnije sam se sjetila da se to brzo prljava, ali fuck it:) i pishe po njima " voli me ne voli me ". bash volim imat lijepe charape. ono, da se dobro u njima osjecham. imam jedne na ovce from ireland (na ovce imam i mnogochega drugog jerbo ih skupljam i obozavam i volim i sve shta ima veze s ovcama me zanima. tu cu stati jer ne zelite da im pochnem nabrajat imena:), pa jedne koje bi se svidjele malom djavlu - na onu neku travu:), na cvjetiche, jednu na mikija mausa (druga misteriozno nestala), na full lijepe prugice, pa onda imam i obichnih onih, imam jedne koje kazu " te volim " na francuskom, jedne orange, pa dva para onih od lufthanse (koje su dobili starci kad im je bio otkazan let, pa su prisilno prenochili u nekom hotelu, kojim im je aviokompanija osigurala, zajedno sa im charapama i chetkicom/minijaturnoMm/za zube i pastom za zube/za jednokratnu uporabu/=), imam jednu mushku, koju sam skinula frendu... jednom prilikom... i tako. to vam je moja saga o charapama. bacila sam rachun iz chipoteke (tamo mi ga uvijek uvijek uvale u vrechicu) koji je glasio na 10 praznih no name cda i isto toliko folijica. imam toliko cedea doma koje sam duzna vratit, a poshto doma nemam przilicu moram se okolo shtekat, a sad su ispiti pa mi neugodno, pa chekam da ljudi pochnu s prijetnjama pa da im pochnem vrachat. boca vode. kutijica od shtapicha. al ne bobi nego nekih stranih. znam, da, da sam nedoslijedna al shta kad ovi bobi su ok kad to se povracha, ali inache ne. ono, uopche nisu slani. nije to to. i opet, neshto daily, shto uvijek zaboravim. par komadicha selotejpa. slushalice od discmana su mi, naime, strgane pa ih svakodnevno prije izlaska u grad slijepim da mogu normalno slushat. inache, prvi discman mi je riknuo, tj. ja sam razbila ono na chemu se cd vrti (jer je bilo onako da moraash - push-at da maknesh cd) i kisha mi je ushla u daljinac (onaj na zici), a sad sam ovog drugog imala niti 2 tjedna i ja lijepo dodjem doma, sva tired, cijeli dan okolo, napokon malo sjednem da se odmorim prije nastavka, i sjednem... na slushalice. jeeeeeeeee ima neshto samnom i tim aparatima, ali prichu o vesh mashini dobite nekom drugom prilikom:)