ove sem dane samo po grobljima shodaval sim pa tam. sako leto idemo skupa davorica ja i njegov deda. on navek baž za den mrtvi nemre hodati al more nek se samo prezerava onda mi moramo iti z njim. al več smo se i navikli jerbo ga navek nekaj zajebavamo i bogme je i zanimljivo iti ž njim jerbo navek nekakove kravale izvađa. pred jeno dve lete ak ne i više al sat nema veze jerbo je to bilo točno tak kag bum sat natipkal. okraj jedanajst vur sem došel k davorici. mama je njegva baž bila orehnjaču zvadila z rolja pak smo si malko deli v zube. tak je bila zacukorena kaj se jož i sat sečam kak su mi se zubi mam naježili ot slatkođe. i ruknoli smo sakoj malko možta i pravac put pod noge bez biciklov direkt na groblje. i tak smo polako pežačili a deda je pozkakival kak jarec stari bez rogi al besni prek boga i stalno je nekaj zaiskaval. ja sem mam znal da to na dobro nemre ziti nek da nekakovi kravali budeju se zbili. i tak smo došli na groblje i stali si pret grob gde je bila njegva seztra zakopana a davorici to kakti teta dojde po dedi jerbo mu je to bila prafcata seztra al je vmrla dok se davorica jož neje ni rodil al mu je onda svejedno teta al od njegvog joca. bila bi da je živa al kat je mrtva onda mu neje nigdar ni bila jerbo kat neje ni davoricu ni vidla nigdar a ni on nju. al ju on zove teta dok dojde na groblja mada ga ona ne čuje al se to tak samo veli. i lepo smo vužgali lampaše bele i crvene i sveči čudo jedno za pol prikolice i deda je lepo zmolil očenaša i prekrižil se i onda se je jož malko z seztrom pospominjal al samo tak jerbo je on mrtva al kak da ga čuje i lepo joj je se rekel kak su doma i kak je davorica narasel i kak zna gdagda biti zločezt al je u međuvremenu jako dobri i tak jož kojekakove bedaztoče kaj neje bilo ni za poslušati. i kak se je spominjal tak je deda se bliže i bliže se prismikaval i taman k svečama ravno. i ja i davorica smo se malko tak zezali i spominjali o koječemu i to i otjemput veli davorica meni branko el ti ne čujež kak tu nekaj smrdi. a ja sem ga pital a po čemu bi smrdelo. a veli davorica neznam al mi samo smrdi. a velim ja njemu jebate morti je kakov cucek kojega groba skopal pak to nekakov mrtvac smrdi. i velim ja njemu idemo malko poiskati davorica po groblju morti gdi kakvoga koztura najdemo jerbo bi to bila baž prava stvar za videti i si bi nam se čudili kak smo tak nekaj mogli najti a pozle bi se z kostima zgađli i cucke zajebavali. al bi si glavu ot koztura bogme oztavili za uzpomenu da smo kaj i našli i lepo bi ju obesili na špagu i na plafon i vnutri bi vužgali jednu sveču i onda bi to bilo baš straviđno. a veli davorica me ne branko ne smrdi to meni tak. a velim ja njemu nek kak davorica po čemu ti smrdi a veli davorica smrdi mi kaj da je nekaj zagorelo. a velim ja njemu pa jezi ti bedazt davorica pa kaj ne vidiž kolko tu gori sveči i lampašov i onda to tak smrdi. i taman kaj sem ja to rekel a deda zaskočil i zaviknol a jaj meni a kat tam mi imali kaj za videti. kak je deda došel blizo k svečami a imal je dugačkoga kaputa skoro do zemlje i kaput mu se nekak k vragu vužgal i to sam ot sebe. kaj čovek opče nebi ni poveroval. i deda je zaviknol i kak se je splažil počel bežati po groblju sim pa tam a mi za njim. ljudi so samo gledeli kakovo se to sat čudo izvađa. deda je vikal ljudi zgorel bum zgorel vatrogasci vatrogasci i bežal je po groblju kaj je sto lampaši i aražmana porušil kaj so ljudi samo kleli i se je mačuhice zgazil ljudima. a mi za njim. a jogenj nikak da se zgasi nek je kaput samo gorel kak zobnorjeni. i mi ga vlovili dedu i brzo mu nekak na silu slekli kaputa kaj su si gumbi pocureli z njega a deda je samo vikal gotof sem sat sem gotof mam me i zakopajte. a mi brzo kaputa hitili na zemlju i zagazili jognja z cipelišima kaj je mam zagasel. jož smo malko zemlje nahitali gore na njega i z tri vaze zlejali vodu na njega jerbo se z jognjem nigdar nezna gda se more vužgati a to se je sat bilo i dokazalo. jerbo oztane samo jena mala žerjafka i mam izazove novoga jognja i se zgori hametice od a do že. deda je bil v šoku do kraja. ja sem mu z jene vaze štel dati malko vode da si popije kaj bi došel k sebi jerbo je bila skroz čizta voda al je davorica rekel da bolje da ne pije da nebi deda dobil mižju groznicu il kaj slično. onda smo lepo zeli kaputa i zaputili se pravac doma. jož smo vusput stali v gostijoni kaj si je deda strugnol jenu podravku kaj je mam došel k sebi. kaputa smo pozle dali jenome ciganu kaj tak zna prositi po selu a on je bil sreten kaj da je švarbicu našel. rekel je da ga on malko podreže i da mu bode taman jerbo kat je mali a gumbi da mu i ne trebaju. tak je to bilo za jeno leto na groblju dok se je dedi kaput vužgal. pozdravljam.

božo, ne muljaj, nikakve ti gljive ne bereš na drvetu ja znam da to spremate galge (vješala) na koje bute obesili fašnika, sraku, princa ili koga još ne a možda se predomislite pa obesite nekog " aktualnog " hi-hi-hi

Na Prvu sredu se j ' sudilo Pustu ki je bil kriv za se loše ča se dogodilo pa su ga obesili i važgali.

KRATAK OPIS: U toku izvođenja operacije " Medački džep " Dmitrović i Puljko su odvukli ranjenog civila, starog oko 45 godina, vezanog za noge do kuće Krainović Đure, u kojoj je bio smešten deo njihove jedinice izviđačke satnije, a zatim je Đenanović tog ranjenika zavezao za branik automobila marke " Jugo " i tako ga zavezanog vukao automobilom unaokolo, pa su zatim Đenanović i Petti tog ranjenika zavezali ispod ruku i obesili ga o drvo (bor) ispred navedene kuće, da bi ga potom sa udaljenosti od 5 - 6 m Petti, Poplašen, Lovrić i Šokec gađali nožem zadavaši mu više uboda po telu, da bi na kraju Šokec tog ranjenika usmrtio ubodom noža u srce, a potom mu Lovrić odrezao uši i uzeo ih kao trofej.

Zatim su mu stavili lisice na obe ruke i obesili ga.

Človeka zvlečeju z maternice kak pesa krvavog, a gda su ga prestali boleti zubi, javlaju se križa, a če ga nisu obesili, vumre kak pošten človek.

U manifestu zenitizma između ostalog piše: On prvi smrvio je staricu krvoločnu Uš - on ti je smrskao donju vilicu i zatiljnu kost - Prsnuo je vodeni mozak ljudskih pijavica - SMRT JE NAŠA NARODNA IGRA Ooooj Ooooj - naši momci još uvek za zubima nose svirale i nož - U očima krv - Kantu vadimo mozak i režemo pupak Na crvenu zastavu obesili su tvoga Hristosa za jezik - Mi smo jeretici koji mrzimo vašega Boga i s radošću beležimo da je jedini božji namesnik na zemlji papa Benedikt XV " mirovni " otegnuo papke.

Jebote, velim sam sebi, nekaj si zajebal, glupsone, zadnji tekst je bil ono o seksu, a možda se to nekom nije dopalo, pa su te ubili, skinuli, obesili na stup srama, na oglasnu ploču možda stavili?

Buraz joj je velil: daj teta da te slikamo i budemo te obesili u Mimaru da te svi glediju.

Čolakoviću da nova ustavna zasada da nema smrtne kazne za zločin ubistva iz političkih pobuda važi odmah po donošenju Ustava, jer su ga u Zagrebu obesili po do daljeg važećem K K Krivičnom zakoniku, koji je najslađe vešao zbog političkih krivica.) Hrvatska je 1918. praktično bila u dvovlašću, što ovi poput MK ne znaju, ali se Narodno vijeće nametnulo kao reprezent ne samo Hrvata, već i ostalih negermanskih državljana K K. (Ovde neki pominju Sabor, ali kada je taj Sabor bio zadnji puta biran?) Hrvatski politički vrh, kada se radi o etničkim Hrvatima, jeste bio podeljen, ali su Jugosloveni bili nešto brojniji, u strahu od Italije i ostalih moćnika, dok su Slovenci bili na još grđoj vetrometini.

Zapravo, oni to još uvek zovu pripremom za glavni napad, ali je već zauzeta gradska bolnica kao i most koji je vrlo simboličan jer su na njemu pre 10 meseci banditi obesili ono četvoro Amera nad čijim su se mrtvim telima prethodno iživljavali neko vreme.

Tvog su sina razapeli, mog su obesili, pak smo si glih

I još bi govorio da« človeka zvlečeju z maternice kak pesa krvavog, a gda su ga prestali boleti zubi, javlaju se križa, a če ga nisu obesili, vumre kakti pošten človek »

Nisam znala ni zakaj su Isusa razapeli, to mi nije bilo važno s 4 godine (sad mi je važno nešto manje), ali sam pitala tatu zakaj su ovog drugog obesili.

Tako na primer apostol Petar judejskim starešinama i uglednicima odvažno ukazuje: »Bog otaca naših uskrsnu Isusa, Kojega vi ubiste obesivši na drvo hon hymeís diecheirísasthe kremásantes epí ksýloy.« (' Dela apostolska ', 5:30; v.: 10:39; ' Petar ', I, 2:24) U jednom traktatu takozvanog Jerusalimskog Talmuda iz II stoleća govori se o Isusovom pogubljenju na sličan način: »Uoči Pesaha/áäÔ/obesili su/ŐÔŐĐÜę/Ješu han-Nocrija/ŮčćŐŕÔ ŐéŮÜ/I/glasnički/poklik je bio objavljen u toku četrdeset dana: " Ješu han-Nocri će biti kamenovan, jer se bavio čarobnjaštvom, zavodio Izrael i vodio ga u otpad.

No, budući da nisu našli ništa što bi Mu išlo u prilog, obesili su Ga u predvečerje Pashe.« (' Sanhedrin ', 43 A) Pojedini senzacionalistički nastrojeni biblisti pokušali na osnovu ukaza iz ' Dela apostolskih ' da je Isus ' obešen ' na ľÍ »ż ' drvetu ', dokazati da je Isus tobože prikovan na stubu/grč.: ho stýlos, nom./a ne na latinski krst.

Obesili bumo na trs domaće kobasice koje smo priredili za ovu priliku.

Kak su oni obesili kopačke na klin trebalo je nekaj premeniti.

Neki pagani bi isekli drvo, odneli ga u hram, obesili na njega figuru mladog boga i pevali žalosne pesme zbog njegove smrti.

No, potem ko smo obesili na štadion trinajst metrrov dolg transparent TORCIDA SLOVENIJA, nam je ostalo še kup časa in izkoristili smo ga, da sm se malo okrepčali, nekaj popili na Rivi in zaspali za slabo urico na klopicah v parku.

Isto kao Bin Laden ili onaj sto su ga obesili, zaboravio sam kako se zove.

Za vreme segregacije ako bi na Jugu Amerike u nekom gradu čuli da je par stotina kilometara u drugom gradu silovana belkinja, te da je neko rekao da to " mora da je uradio crnac ", oni bi popalili crnačke kuće u tom gradu i usput obesili par crnaca " jer svi su oni isti ".

Pa ak dojde pravi Isusek - ja sem siguran da bu ju ga ljudi opet kamenovali, jer mu nebuju verovali da je to on, a morti bu ju ga i na krizeka metnuli (a morti bu ju ga, kak ti u Talmudu pise - na vesala metnuli, iliti obesili)