Kad me neki komšija, koji je u šumi sekao drva, jednom video da obuvam sprinterice sa šiljcima i da protrčavam pored njega, otišao je kod moje mame Marice i rekao joj da ja nisam baš normalan.

prekjučer popodne, kad sam se vraća kući s posla, i već drugi put u istom danu ful pokisa, mi je pala ideja za post, ovaj post. ali jučer zubar, pa nemile scene su me malo omeli da ga napišem. tako da sad ide. ja cili život slušam puno poslovica. moja majka za svaku situaciju u životu ima jednu prigodnu. istina, to postaje jako zamorno kad ti za svaki potez u životu kaže " ko što bi rekli naši stari.... ". danas kad pogledam to i nije toliko loše. pomoglo mi je na testiranju za Plivu, jer jedan test je bio tumačenje narodnih poslovica. razbio sam ga kod od šale: -)) ali nisam primljen u plivu i ne radim tamo, ali to nema veze. a sve se češće hvatam kako drugima najlakše neku situaciju objasnim kroz poslovice: -)) a to valjda tako mora biti. toliko mi je usadila te poslovice u glavu da ih se nikako ne mogu riješiti. uglavnom, slušajući te poslovice, sam uvik bio opominjan u stilu kako sam mlad-lud i da jedva čekaju da odrastem pa da se uozbiljim. i ono tipa " pitat će te starost di je bila mladost ", " kako si tako neodgovoran " i bla, bla... ali ja gledam sebe i što sam stariji to gluplje i neprimejrenije poteze radim. npr. ja sam prekjučer pokisnuo tri puta do kože. zašto? jer nisam htio poniti kišobran. jer što je to meni pretrčati 300 metara po kiši da odem na kavu za vrime pauze ili prići 3,27 km biciklom s posla doma ili... a u startu sam napravio pogrešku. čujem to jutro na tv-u da će biti kiša i hladno, a ja najljetskije šlape, pogledaj sliku jer ne znam kako ih opisati, obuvam i na bicikl. ja sam se smrza i onda na poslu još led ledeni. to mi ne bi ni palo napamet s 17 godina. onda zaluđenost sportom. uvik sam bio zaluđen, ali zna sam koliko mogu. iša bi ja di god bi me zvali, ali pazio bih da nešto pojedem prije, da se ne oznojim previše... a danas ja sam u stanju četiri dana ići na neke aktivnosti, mada već nakon prve imam jaki muscul-fiber, ali moja glava šalje impulse " daj još, još, još.... " nije me briga jesam jeo, dovedem se do dehidracije jer sam zaboravio poniti vodu, neko me pocipa po nogama a ja hrabro nastavljam a nakon utakmice ne mogu voziti auto niti stajati... ima toga još ali ne smim se baš toliko ocrnjivati: -))) ne znam što mi se događa. nisam još u krizi srednjih godina, kažu da to dolazi tek u 40 - ima, ali svaki dan sam sve neozbiljniji. zna neko di je granica i kad se postaje ozbiljniji?

Sama se oblačim, koliko god mi za to trebalo vremena, sama se obuvam, sama pojedem.

- Hvala ti kaj si mi to napravila mama, svima je lepa moja nova kapica veli mi prda dok joj obuvam cipelice.

Hitro pospremam kupaće kostime, na licu je sve manje pjegica, svjetlosmeđa boja i miris mora blijede, obuvam čarape i tenisice i krećem

Kako je bivša vrlo štedljiva oblačim i obuvam djecu skoro u potpunosti.

Uglavnom kada na noge obuvam tenisice.

Ustajem, oblačim se i obuvam tenesice, treba mi zraka.

VIVEX srce moje.. da im ne obuvam carapice i ne perem sigurno ni nebi bio problem.. mislila bi samo na sebe i kako da skinem svoje carapice... sto ne znaci da covjek mora ubiti osjecaje.. (PIPI DUGA CARAPA 15.03.2008., 15:59:32)

Hoće.Odmah.Uzme 50 kuna i otiđe.Prođe 20 min, a njega nema.Ja s Marijom u poslu i razmišljam kako ću se sad obut i otić vanka tražit nešto sa Antom... A Ante ulazi u stan i kaže - - Pao sam i izgubio novce.. a ja se već obuvam.

Oblačim najšareniju, najveseliju haljinu s cvjetnim uzorkom, raspuštam kosu i obuvam svoje crvene cipelice na petu.

Luđakinja, jer se ne odijevam i ne obuvam, ne uživam u raskoši.

Ali zato me doslovno obarao s nogu svojim šalama. (Onda, kad me obori, bio bi i po pô metra viši od mene - nekad mi je bilo važno da mi dečko nije ispod 190 cm, jer sam na taj način liječila kompleks visine koji sam stekla pred kraj osnovne škole kad sam bila ko rasvjetni stup u odnosu na dečke; danas mi je drago da sam visoka, rado obuvam štikle koje me dignu i do 188 cm - to su mi najnovije, hihihi) I svojom ozbiljnošću me šarmirao, kad je bila potrebna.

U kuhinji sjedi moj otac, dobrovoljac Domovinskog rata, pije kavu u tišini i luta mislima... ponudi me kavom.. odbijem žurim na posao... obučem se i obuvam tenisice, tv uobičajeno upaljen, ne obraćam pažnju sve dok ne čujem riječi ' ' Na današnji dan ' ' ne znam koja emisija je bila u pitanju, uglavnom... nebitno...

Obuvam tenisice, nesretna... ajd, hlače su široke pa se baš i ne vidi, tješim se.

U sklopu akcije svoje noge čuvam, na ulici se obuvam, Jelena Kostov je prešla iz jednih cipela u druge.

Kupila sam štikle jedino za onaj nastup s Milanovićem, pa me tada zaštitar povukao sa strane prije nego sam se popela na pozornicu i šapnuo mi: Šinjorina, ostala vam je cijena na potplatu postole, bolje da van ja kažen. Bila sam mu zahvalna što me upozorio, a cijena je bila mala jer doista rijetko obuvam štikle.

Svijet se ruši, ne, ja ovo sanjam, ali ipak, silazim sa stola iako mi noge drhte, obuvam klompe, odjevam se, sjedam pred njega da čujem što dalje.

moja se zna obut i to dosta brzo, ali neće. obuvam ju ja jer tko bi ju dočekao da poželi sama. isto je i s oblačenjem. znam da to ne valja i da trebam prestat to raditi, ali nikako provest u djelo jer nam se uglavnom nekamo žuri i onda nemamo vremena nagovarat nju da se obuče/obuje sama.

Ženi dobacujem kuvertu, jučerašnju robu guram u šporku šarenu u kupaoni, na brzinu navlačim majicu i obuvam se, uključujući usput zvučnik bebi-alarma u kuhinji.

Obuvam se, jurim u auto, ostaci ručka mi skoro ispadaju iz usta, izbjegavam sudar s kamionom koji reže zavoj, stižem na česticu.

Rušim sve pred sobom, obuvam cipele kojih desetak minuta, gledam u ogledalu svoje krmeljave oči i mislim si kako bi bilo dobro nabiti sunčane naočale na nos.

Dal da mu obuvam obuću naopako (jer sam i ja tako hodala kao mala) on kaže da ne postoji veća glupost.

Sam obuvam svoje cipele, i iz tih svojih cipela gledam oko sebe, sve što je okolo dio je mene.

Osjećam se kao neka blazirana dama dok obuvam bijele cipele s najvišom petom i odlazim na koncert Omare Portuondo.

Naime, dolazim u čizmama i obuvam cipele jer mi je radni stol gotovo na radijatoru i izgoriše mi noge.

Obuvam žute barice pune lanjskoga lišća.

Oduvijek se tamo odijevam i obuvam Ili: Ove godine idem na ljetne praznike sa šatorom na Bundek

Obuvam marte i tražim kaput, kao ranjeni puž

Ja sam taman uspjela navući trenirku preko pidžame i obuvam tenisice.