prijatelju sa kojim igram muziku (divno je muzicirati jer je to uzvishena igra, i uglavnom nakon svirke dolazi do plodonosnih uvida) - koji inache takodje radi za televiziju, pravi filmove sa jednim tako autentichno-brbljivim chovekom-performansom) filmske kolaze etc. - pricao o tebi. on mi je rekao da imam srece da me uopshte bilo ko chita, pritom josh oshtrooki chitach. klimnuo je glavom. i inache su chitachi sumnjivi (verdächtig), dodade, naslucujuci tek koliko samo istine ima u njegovim rechima, dakle ne znajuci pravi razlog shto je tako, ali na chudan nachin delimchno istinito, shto je i vishe nego dovoljno na svetu koji je istina idavno napustila, ako je ikad bila tu. otputavala vozom, odletela... sugestivno primetih: als Pulverfässer (doslovno - kao burad baruta). on se hotimichno i po inerciji slozio. ako si tu trenutno, rado cu ti pisati o mojsiju, jednoboshtvu, egiptolozima i o jednom kojeg sam sreo i upoznao u vozu, faraonu ehatonu i egiptu i, za pochetak, na kraju o tome da li je zapadna civilazacija (das Abendland) na prekretnici i raskrscu izmedju - budizma, konfucieve vera u Mudrost i Opushtenost, ionske i helenske misli (chiji su se akteri barem kasapili podstaknuti politichkim pitanjama moci), sjaja i chistoce egipatskog Panteona u ochima grka i rimaljana... izabrala onu ropsku i opasnu stranputicu u vidu monoteizma? valjda zbog religioznog genija jevreja, autentichnosti njihove nacionalne pobune i vaskrsnog ostvarenja tako alegorichno slikovitog ponovnog rodjenja sa sve prolaska kroz more (simbol radjanja) i prelaska Ocu pod mrachnosvechanim nebeskim svodom shto se pruza u daljine i kakvog poznajemo sa slika vrcavim religioznim nijansama)... njegovog duha u egzistencijalnom grchu negde na pola puta izmedju neba i zemlje, zemlje i neba... zbog njihove upornosti valjda, da prognani i pokorni, ropski ustraju u mrznji prema egiptu i grubom nastojanju da ne zaborave odakle dolaze... zbog pisane Svete Rechi, koja se danas zahavljujuci velikom broju nezgodno i tiho pritiskajucih arheoloshkih pojavljuje kao strogim cvecem okicenu i ulepshana pricha o istoriji starog izraela - gorki uvid (za po nekoga) u to da su glavni radovi na starom zavetu usledili tek u 4 - 5. veku pre hrista. pisci biblije prekrili su koprenom retrojekcije sopstvenih snova o nadmoci svoje zemlju izraela kao super sile., koja je strpljivo i dosledno vekovima tkana, od strane svrgnutih i porobljenih - sada shvatam neitscheova pozivanja na ropski mentalitet na chijem se tlu, kao korov i paradoxalno, dobro prima pelcer vlasti, teznje ka moci. ponizenje i uvreda su u nacionalnom kao chvorsihta u neuralgijskom nervnom kostimu naroda... narativna inverzija, preokretanje priche..... dogadjaji u stvarnosti su u tori jako izoblicheni ili mozda potpuno preokrenuti; Hiksosi (ljudi sa istoka, dakle, prajevreji) su kao prvi svirepo osvojili i porobili egipat, u kojem su palili gradove, skrnavili svetilishta, i uopshte se vrlo neprijateljski ophodili prema stanovnishtvu, nedge u 17. veku BC; isti oni potomci hiskosa, sada gonichi stoke i beduini koji mora da su poneli izvesna secanja na 108 - godishnju uspeshnu opsadu egipta proterani u pustinju, uzimali nekih 16. stoleca kasnije uchescha u duhovnom zivotu osvajacha iz egipta. egipat je bio uzvisheno lice civilazacije, izvor mudrosti... narativna inverzija: u tori su ove tri etape potuno izokrenute: hebrejci su pojavaljuju kao prinudni radnici,, zive u ropstvu na nilu, pre nego shto mojesije povede narod u velichanstveno oslobodjenje. da privedem kraju: shta me je posvetilo u ovu prichu? indirektno i posredno pricha o Ehatonu, najtajnovitijem faraonu, pretechi legendarnog is srditog mojsija u stavri jednoboshtva - izgleda da su jevreji i hrishcani sve do sada uspeshno precutkivali, uz manje vishe ometanja od recimo freuda i josh par nauchnika, chinjenicu da su ljubomorno chuvanu licencu na monoteizam preuzeli od omrazenih ih im egipcana, zaparavo prevratnog faraona echatona, 18. dinastije, koji je utro put jednobosthvu nasilnom racijom sprovevshi Firmament (nebesku tvrdjavu) - kralj se klanjao samo jednom bogu, bestelesnog Atona, predstavljenog u vidu zrachece, bleshtave suncheve ploche - bog svetlosti i sunchevih zraka, u kojeg se pod smrtnom pretnjom imalo verovati. (ovome se ima dosta toga isprichati, ali drugi put).

Bronzana kugla koja se nalazila na zvoniku je od dejstva topovske granate odletela u gornju čaršiju i udarila o zid radnje Pere Dalmatina.

Kraj filma Ako film ne pobedi odma, vadiće ga iz istorije naša deca mada ne znamo u kojoj državi će živeti, je li jer ova bi mogla nestati u bliskoj budućnosti jbt. nestaće vagon, sad sam se stresla. posle bi se istoričari pitali: ko ukr o vagon? ma kakav vagon, nije ga ni bilo, reći će svet a maznuli ga, da im mamu lopovsku ups, al sam odletela, k o Wall.E, 700 godina na neku tamo planetu

Zašto to nije učinio nikada nisam mogao shvatiti, a mogao je, da je samo maknuo prstom, odletela bi Uzuna odakle je došla.

meni je to baž bezveze i te petarde. meni petarde nigdar neso bile po volji. nek mi je navek bilo najlepše pucati z karabitom. e to so bila vremena. a sat ti klinci samo noze pune đepe petardi i samo ju kresnu i hite i ona pukne. a to kaj da i neje pucanje za božič nek onak bezveze. a dok smo bili mali ja i davorica e to su bila vremena samo dok se setim. sako leto bi nabavili karabita jož tjeden da prije božiča. i onda smo lepo obižli sa smetližta vu okolici kaj smo dobre piksijenke nažli. one ot farbi so bile baž prave nema kaj. te bi pukle kaj te je mam nekaj prezeklo. a tek one plaztiđne. dok je ta ruknola kaj se je čulo nakraj sela. i tak smo mi lepo za jen badnjak pred jeno nekolko let dok smo jož ižli v školu toga se točno sečam kaj da je fčera bilo. lepo smo prikupili pikse i karabita pravoga smo nabavili kaj dok si pjlunol na njega kaj se je zdimilo kaj da si jognja taman vužgal. i doje tak davorica k meni i veli on meni jel idemo brankec pucat z karabitom. a ja sem rekel idemo. a naži naz nigdar neso puztili da nam nebi karabit przte odnezel il vuva il kaj slično nek smo navek morali pozkriveđki. i tak smo se skupili i lepo smo otižli k davorici na vrt. i skopali smo jenu jamu i vu njoj smo nakurili jognja i veli meni davorica e sat branko idemo pucat. ja sem si zel jenu piksu limenu ot farbe bele za aute farbati a davorica si je zel jenu plaztičnu ot jupola. i tak smo mi pomalo pucali a čepi so leteli na se strane. i veli meni davorica e sat branko služaj dok ovo pukne. i davorica zel dve gruđve karabita i nakupil pljuvađke kaj bi se i komarec ftopil v njoj al onaj puztinjski kaj je velik kaj pol glave. i pljunol je na krabit i brzo poklopil. a velim ja njemu davorica naj se igrati zotim jer ti mam se przte raznese. a veli davorica ma kaj bi to je prava piksijenka. i jož je tak malko pričekal i del je piksijenku med noge i vužgal jenu trezku i dok je to opalilo ja sem mizlil da se je ot suzeda štagelj vružil. davorica je samo zajavknol a piksijenka se je razčenola i davorici je se lače strgala. a kak je to bil pravi šuz tak je davoricu opatrnola po prztima i mam su mu dva przta načetvorički pukla ot toga šuza paklenskoga. davorica je samo jafkal i neje štel iti doma jerbo bi ga jotec na kolenu ftrgel. a ja nezem znal kak bi mu pomogel. onda je rekel da sem ga ja vozil na biciklinu i da je przte f kotač med žbice porinol. jož so mu i den denez ti przti sfrkani kaj da ž njima smole z nosa skapa. i tak kak mu vrak neje dal mira mam je drugi den dožel k meni i veli on meni brankec jel idemo pucat. a velim ja njemu pa jel si ti ponorel il kaj. pak el te przti ne bole. a veli on meni ma branko pak to neje skoro nikaj nek ja imam jenu novu ideju. a pitam ga ja a kakovu. a veli on meni e sat buž videl. i tak smo mi pak zeli sega karabita i davorica je vu jenu flašu natočil vode i onda smo pak otižli na njegov vrt i skopali smo jož jenu vekšu rupu. a velim ja njemu davorica zakaj mi nikaj nečež reči a kaj bu to. a veli on meni no jož se samo malko strpi brankec pak buž videl. onda je otižel vu svoj dvor i donezel je jenu bačvicu tak srednje veličine i veli on meni. e sat dobro me služaj brankec. a velim ja njemu služam te davorica. a veli on meni viž da ja viže nemrem pucati kad su mi przti ftrgnjeni a karabit nam bode itak propal do k letu. a velim ja njemu pak morti i nebo ak ga zakopamo. a veli davorica no branko kaj bi ga zakapali pak k letu nabavimo novoga. i veli on zato sem ja sat nekaj zmizlil kaj mi je jen dečko rekel. a velim ja njemu a kaj. a veli davorica sat mi toga sega karabita denemo vu tu rupu kaj smo skopali i dobro ga polejemo z vodom i onda naglo pokrijemo z bačvom. a ja sem na bačvi zbužil jenu rupu i onda samo prižgemo jenoga štapa dugačkoga i denemo jognja na rupu i da vidiž dok to pukne. a velim ja njemu davorica ja se zotim baž i nebi igral jerbo se bačva razčene i se naz potuče kak mižkina male cucke. a veli davorica no brankec pak samo da probamo pak nebumo hitali karabita. onda sem mu rekel no dobro idemo probat al ga buž ti vužigal. a veli davorica no pak bodem to ti je dečja igra. i tak smo mi lepo deli sega karabita vu rupu a bogme ga je bila prava vrpa i lepo smo polejali z vodom i mam deli bačvu gore. i tak smo malko pričekali da se karabit dobro zdimi i onda smo se skrili za jeno drevo i davorica je prižgal jenoga štapa dugačkoga i lepo ga je del nad bačvu i ljudi moji dok je to puklo. dok je to puklo kak neopiziva sila. ja sem mizlil sat je gotovo jerbo je to gore nek dok opane atomzka bomba a atomzka bomba je jeno čudo svecko kaj mam hižu vruši. to je šubeknolo kaj sem taman pomizlil da so sa stekla vu vulici scurela. a bačva je samo odletela v zrak i viže ju opče nesmo vidli. i samo smo tak oztali stati na miru a veli davorica branko gde je bačva. i samo kaj je on to rekel to neje trajalo ni dok bi nabrojil do pet i samo je nežt zroškantalo na štaglju ot suzeda od davorice kaj se zove frčkavi kaj si vragi da so se gore igrali skrivača. i mi brzo pogledali vutom pravcu a kat tam imamo kaj za videti. bačva je naža bila na pol štaglja na čerepu se zastrnola. davorica se je samo prijel na glavu i veli meni e brankec sat smo najebali kak žuti i brzo smo pobegli kak so naz noge nosile. i dok smo se skrili velim ja davorici davorica el i tebi pižči vuvima kaj da ti mali patuljek fučka z fučkakaljkom. a veli davorica bogme mi pižči. to ti je ot egsplozije al bu i to prežlo. i bogme je prežlo prvo na jenom vuvu a drugi den i na drugom i viže mi nikaj neje pižčalo. je al je suzet frčkavi skužil da smo to bili mi i onda je ot davorice jotec moral puzati na štagelj kaj je skinol bačvu z štaglja i jož su mu morali jotec ot davorice i moja mama platiti i čerepa kaj ga je bačva spotrla. a davorica i ja smo bogme požtene batine dobili kaj nam viže neje bilo niti na pameti kaj bi pucali z karabitom se do drugoga leta dok smo ono pol vrta ot davorice z benzinom vužgali. al o tome bum jen drugi put natipkaval a sat idem lepo spat. pozdrav sima skupa i laku noč ot branka. i najte se prozim vaz igrati z karabitom ak se ne razmete vu tu nauku bar na frtalj kolko ja i davorica jerbo to neje šala a ni dečja igra i da nebi bilo plača uskličnik bok.

Učesnici su putovali u tri grupe, a poslednja je juče preko Frankfurta odletela u centralnu Ameriku, gde će preživljavati čak 45 dana.

shole; deo oko upoznavanja vec znate. nadimak; divljina (zov divljine, kamiondzija, shole-lemilica i sl) slika u kojoj ga pamtim; shole pijan jede neku pashtetu u igraonici c3, klinci igraju, odvratna vrucina. sedi iza shanka u potkoshulji znojav (kao najgori kamiondzija) i objashnjava kvalitet porno filma koji je pustio na administratorskom kompu/kasi. " e sad ga on tera da gleda kako se dve ribe karaju ali ako mu se digne ubice ga. vidish kako je dobar film " " odlichna je radnja, pazi kad ce on sad da mu ga popushi. kao, u znak zahvalnosti " legendarne scene; su kaffe kod sholeta. smrtonosne kaffe. ne zbog same kaffe koja moze da se pije - zbog sholeta nikola (neuro) je za dlaku ostao bez desnog oka (i mozda dela mozga) kada je shole objashnjavao kako njegov shtap za pecanje moze da se savije a da ne pukne. u jednoj ruci drzi (valjda) kaffu a drugom savija shtap tako da mu je kraj shtapa na kuku. kad je to puklo polovina koja je bila oslonjena na kuk odletela je prema neuru i prelomljeni (oshtar) deo mu je proshao 2 cm od glave ili npr; kada se igra sa onim malim punjenjem butana. da bi dokazao da ne moze da explodira. shole je legenda. cimanje; posle celovechernje pijanke shole zove mene i dedu na (yosh jednu njegovu) kaffu. a nama se ne ide, yutro je oko 5,6 medjutim on navaljuje. taman ce da kupi burek za sve nas i idemo do njega. bez obzira shto se nama ne ide. i ode on tako po burek a deda i ja ostanemo u kolima i kazem ja; " zamisli da sad dodje s burekom a mi otishli " i tako smo " otishli ":) sklonio sam kola s coshka na kom smo ga chekali i parkirao u nechije dvorishte (da ih ne vidi), i gledali odatle kad ce da dodje i zakljuchi da nas nema:)) a njega nema 20 min, zima, sneg, smrzli smo se. i napokon dolazi gleda, okrece se iza seba pa gleda, nie mu jasno i napokon odlazi (kuci).. tada deda i ja krenemo peshaka prema coshku (50 ak metara) da ga zovnemo kad ono shole se vratio na coshak. sakrijemo se iza nekih kola ali vec je bilo kasno - video nas je.

Izletela sam iz sale i uhvatila za ručice moje drugarice i samo odletela u obližnju birtijicu

Ki su ot Pažula gledeli, videli su kak se ognena strela odbila od gromobrana na cirkve, i žnega odletela ravno na Pavekovu štalu.

Folk zvezda Svetlana Ražnatović odletela je juče u 14.45 časova u Australiju na trinaestodnevnu turneju

U skorije doba izvršen je omanji puč u Fudbalskom Savezu, i odletela je jedna garnitura lopova koju je zamenila sledeća.

O, kako večeras, o, kako bih rado odletela nekud daleko u svet, nekuda daleko kroz cvetove snežne kao leptir lak, i nekom htela reći reči nežne, tople, lepe, nove, kakve ne zna svak.

Srećom iz velike gužve i snežnih nanosa, izvukla se Ana Ivanović, koja je ranije odletela iz Evrope i već se prilagođava na klimu u Australiji pred početak Hopman kupa

Ona se zarila u njega, svom snagom, zovom predaka zarila se u njega, probila njegovu kožu, i posisala krv komarica je zadovoljno odletela, njeni potomci su dobili dragocenu hranu a on

Oni su drzali zastave i ja se secam, jedan decko je ovde prodavao ' ' Blic ' ' i kako je krenula palija da ga udari, tako je zastava odletela i ostane ona gola motka.

Polako je došlo vrijeme za ples i ja i Sanja tak plešemo i onda neki luđak dojde do mene i počel me šlatariti a ja.. snagom refleksa se okrenula i DUF po njegovoj faci tak mu i trea.. kaj pa se sprema blizu mene.. inače nisam ja tak okrutna i dangerous.. ali.. pazite se.. haha.. šalim se uglavnom svi su mu se frendi smijali i nadam se da mi se više ne bude približil i opet to pokušaval napraviti prvo sam ga ignorirala.. al jednostavno rečeno.. ruka mi je sama od sebe odletela na njegovu facu haha.. istina vam je to ljudi moji bwahaha

Neumesno je bilo sta relativizovati, dovoljno je da je jedna glava odletela bilo kad i kao posledica bilo koje politike bilo sa jedna bilo sa druge strane

Ne bi ni Satani bio interesantan tako mnogo, ne bi u njega ulagala energiju i stitila ga, vec bi mu pri prvoj ili drugoj pljacki glava odletela sa vrata

Ili, sin mi isprica kako mu se drug iz razreda napio, eto teskobe pa straha do panike, odletela bih odmah u gimnaziju, rekla razrednoj da 15 godisnjak pije i da to ne sme da se desava