Bar dan, bar dan, ja samo tetki da odnesem lek Ne mož gospojice, poseta prošla.

Odem po frišku ubranu blitvu, odnesem je prijateljici na ručak i, srdačno odbijajući tursku domesticus vulgaris kavu (mrzim je), nazovem jednog poznanika za espresso sa šlagom susret.

Sjećam se da je pokojni Tuđman htio da ja odnesem njegovu kartu Hrvatske i BiH Aliji Izetbegoviću, no ja sam to odbio.

Evo jos jedne panicarke:) evo 2 sata citam postove i imam osjecaj da sam ja napisala 90 % toga, sve isto.. kod mene je sve krenulo kada sam se prije 3 god onesvjestila u wc-u i to nije bilo zato sto mi je pozlilo vec sam lakirala nokte (eto pameti) i aceton me malo nadrogirao i bum.. tad sam se strasno prepala.. medjutim naredne 2 god ja sam bila super i onda odjednom stalno vracanje na to.. krenem iz kuce, mislim da cu umrijeti bukvalno.. bus mi je nocna mora.. zna mi se desiti da po 2 - 3 mjeseca budem super, da ne ulezim u kucu bukvalno ali i u tom periodu sam posjecivala psihologicu, samo malo rjedje i onda samo neki okidac.. i najmanji stres mi je dovoljan.. s tim sto u kuci svaki dan imam strasne situacije, od malena imam problem sa roditeljima i znam da se te traume odrazavaju na sve ovo, negdje mora puci.. fax mi je trenutno najveci problem, nisam u stanju otici na predavanja, gusim se, drhtim, mucnina konstantna, nemoc u rukama i nogama.. imam osjecaj da svi gledaju u mene i komentarisu.. i da.. za mene ono najgore.. grcevi u vratu.. kao neki trzaji tacnije.. ne znam da li se to jos nekome desilo ali je to ubjedljivo najruzniji simptom.. bar meni: S.. profesori i asistensti nemaju razumijevanja kad odnesem opravdanje jer zaboga nije mi nista.. mi svi to samo umisljamo, znate vec kako to ide.. a zavrsna sam godina: S.. sto se tice lijekova prije god dana su mi prepisali zoloft i xanax.sjecam se da sam pila 3 dana i da nisam mogla bukvalno stajati na nogama i to sam bacila.. od tad ne pijem nista i ovako se borim.. ima boljih i losijih dana.. u zadnje vrijeme je nazalost sve vise losijih.. moja psihologica nije nikako za lijekove i smatra da mogu sama sve ovo pobijediti.. a toliko je tesko.. eto veceras je nova godina a meni se ne izlazi ni 1 %.. srecom sama slavim sa momkom pa mi je malo lakse, fascinantno je da samo s njim nemam panicne napade, da se razumijemo zna mi se desiti ona ruzna nelagoda i strah, ali nikad se ne desi... uglavnom ja bih vam preporucila jednu knjigu koju mi je psihologica dala i mogu vam reci da je fantasticna.. napisao je dr. Vladan Starcevic - Bez straha o strahu, panici i fobiji.. slucajno sam nesto guglala i nadjoh je i na netu.. imate na stranici scribd.com..

Na tim odlagalištima ima i za prirodu opasnih tvari i raznih kemikalija, no možda i u smeću pronađem nešto zanimljivo i odnesem to kući - ne bi mi bilo prvi put ', dodaje.

Nije bilo moguće da ja ništa u tih 9 dana sa stola (poput tanjura, žlice ili čase) podignem ili odnesem u sudoper, a bilo mi je dopušteno i sve ono sto otac nije dopuštao svojoj djeci.

Posjetit ću je kad Palestinci opet naprave neko sranje i ja budem morao na teren, tek toliko da joj odnesem Kraševe Bajadere koje je toliko voljela.

Jel mi moze neko reci ako bd-zg ima radionu di je cini se obrazovan i da zna sto radi pa ako netko zna jel mi moze dati adresu da odnesem njemu na ustimavanje.............

Onda ja potegnem sjekiricom, te im prebijem onu nogu, pa ih uhvatim, te zgulim s njih tri mješine, i pokupim u njih sav med, pa pritovarim na pijevca i odnesem kući.

Obrnem se tamo amo, ne bih li se kako izvadio, a kad vidim da se ne da, onda brže otrčim kući, te donesem motiku te se otkopam, pa odnesem vodicu.

v subotu veli meni moja mama čujež branko el ti vidiž kak ova naša žuta kokica pomalo pošepavlje. a velim ja njoj a koja mama pak so dve žute. a veli mama ona druga ot njih. a kad ja malo bolje poglenul akat ono stvarno. malo malo hoda i onda samo otjemput počne pošepavati. a velim ja mami mama a zakaj ona pošepava. a veli mama je a kaj ja znam branko morti ju noga boli. onda sem si ja malko tak razmizlil i mislim ja sebi kak bi ona sam tak z čizta mira počela pošepavati pak neje kokoš čovek a neso pevci ljudi kaj bi naprimer igrali kožarku pak bi si zmeknoli nogu pa bi ih bolela. onda mi je jena prava ideja sinola v glavu. moglo bi biti da je naprimer jena lisica bezna otnekud skočila vu naš dvor i samo je našoj žutoj kokici jenoga przta otgrizla a to bi mogla biti velika jebada jerbo ak je lisica bezna onda ta nepodbština prejde i na našu žutu kokicu pak ona poludi i se nam kokoši pokolje il pevcu joči skopa dok bu štel na nju skakati. onda sem i tu ideju i mami rekel a veli meni moja mama naj biti smežni branko pak el ne vidiž da joj je se vredu z nogom. al je onda mama jenu pravu stvar rekla. ja sad idem kropa priztaviti a ti ju branko primi pak ju zakolji kaj bumo zutra imali jenu finu juvicu. a onda sem ja mam skočil kak zajec na zadnje nogi i velim ja mami mama a jel bu i soz ot paradajza a veli mama bode branko jerbo moramo ju rešiti kaj ne krepa. i tak je mama otišla v hižu kropa priztaviti a ja sem fletno v priparmič otbežal i zel sem jenoga štija pravoga kaj samo ž njim zamanem i glavu joj otsečem, jerbo nesem blesav kaj bi bežal za njom po dvoru. i ja zidem van i malko bolje pogledam koja to žuta kokica pošepavlje a kat ono baž ni jedna ot te dve. i tak sem malko bolje pogledal kat eto ti samo počela pošepavati ona druga žuta kokoš i ja brzo štijom zamanol kak jen ninđa z mačom i još sem se jemput okolo sebe okrenol kaj dobim specijal ubrzanje i samo sem ju potegel a kokoš otletela na jenu stranu a glava joj se otkuturala na drugu i samo je krv šikljala na se strane. i ja sem još jemput malko bolje pogledal nebili se bežtija nekak zdigla i glavu si nazaj nameztila na vrat kak vu jenome filmu al njoj više neje bilo spaza. i onda sem otišel nazaj štija pozpraviti i dok sem se vrnol mama je več bila na dvoru i veli ona meni branko ja sem več i kropa pripravila a ti još nesi kokicu vlovil. a velim ja njoj pa kak nesem mama pak el ne vidiž kak bežtija leži obezglavnjena na dvoru. a mama se prijela za glavu i samo veli branko ti norc jeden pak si krivu prvu žutu kokicu vmoril a ne pravu drugu. a velim ja njoj em kak mama pak sem točno gledel koja pošepava. a kat ja malo bolje pogledal akat ono stvarno sem jenu krivu kokož vmoril jerbo je ona izta druga prava kokica i dalje po dvoru pošepavala. i onda nesem stvarno znal kaj bi a mama je kričala kak da je opala jena atomzka bomba na susedov vrt i se naz potukla. a velim ja mami pa ja mama opče neznam kak to more biti nek se je valjda kokoš popiknola na nekakov kamen a ja sem onda mizlil da pošepava i tak sem joj mam glavu štijačom otsekel. a veli mama otsečem ja tebi glavu z tom iztom štijačom samo dok te se doščepčim. onda sem brzo pobegel k davorici dok se mama malo ne primiri jerbo bi mi stvarno mogla glavu otseči a taman i ak si je jož malo i z rakijom poterala. a fčera je bogme bil jen pravi obed. fina juvica ot kokoži one krive i tenfani krumper i soz ot paradajza kaj bi si čovek przte oblizal. a jož sem mamu nabrkal kaj je i palačinke spekla z pravim pekmezom ot šljiva. i onda dok sem se tak lepo najel samo sem zišel malko na dvor kaj đekici kozti odnesem a ona prava kokože je samo pošepavala po dvoru kak pravi invalit i kukuruzu izkala okraj koša. tak je to bilo al glavno kaj sem se ja dobro najel a ak bu ova bežtija i cel tjeden pošepava onda bu i drugu nedelju jen fini obed samo dok ja štija primem v ruke. pozdrav sat jen ot branka prijateljzki

u medjuvremenu mi uleti neki slovenac za zamjenom za 2 basa prvo kazem da, onda mi se javi sarajlija, inace basist dine merlina i kaze da bi on uzeo i da odnesem njegovom frendu robiju da proba. ovaj proba, veli da je bas odlican sve super, na sto sarajlija kaze super, al da bi ga i on sam volio probat prije kupnje. ok, ovo je razumljivo, al zasto sam ja onda isao k robiju kog vraga? ok, on ce ga probat kad jednom bude u zagrebu, citaj - jebes to, nece se dogodit. ja odjebo slovenca

htio bih potrpati sve te poluosjećaje i misli i boli i grižnje savjesti i tihe patnje u crnu vreću kao sve leševe koji leže razbacani mojom podsvijesti i kad ih skupim u vreču onda ih odnesem u kaufland i prodam za 50 lipa komad

Odnesem staklaru, izaberem okvir koji paše uz sliku i dođem po njih za par dana.

Dobro sad, ne izgleda mi balkon baš poput Jakuševca ili nekog drugog gradskog odlagališta, ali zbilja se zna skupiti dvije, tri vreće prije nego što ih odnesem

To bi moglo biti za godišnjicu smrti moje sestre, da joj odnesem cvijeće i da još jednom odam počast predivnoj sestri koju mi je Bog podario i prekrasnom životu koji smo skupa proveli.

Kada sam to ćitala na pamet mi je pala teorija prema kojoj su svi koji se oblače u crno siromašni pa su u crnom da se ne vidi da nemaju novaca da si kupe svake godine novu odiječupa moraju nositi staru pa si kupuju crno kako se nebi vidijelo da nosi odiječu koja se je nosila prošle sezone pa sam svu svoju odiječu od prošle godine odnijela u karitas pa če moju odiječu možda nositi netko od vas koji ste mi savijetovali da je odnesem da bi bilo više odiječe u karitasu pa da bi si vi tamo mogli nači odiječe koja nije poderana pa sam je odnijela u karitas.

Kad odnesem tekst u Redakciju, blizu mi je...

ja mu jucer odnesem rucak, sretnem nju posli slučajno u gradu i ispričam joj sto sam mu odnjela i sto je jeo i kako sam bas sretna jer moze jesti nakon dva dana... i u taj tren on zove i ona ga je htjela čuti, i dala ja njoj mob a ona njemu: " jesi gladan, jesi jeo što ": rolleyes: trebala sam je pitati dal ima amneziju il.i???

Isto to me pito stari kad sam došla doma.. lol.. a s njim sam razgovarala preko zida jer bi on skužio i da sam popila samo čašu.. predobro me zna.. hahaha I zove mene stara dolje u kuhinju.. i uvali mi hrpu tanjura da odnesem di drugdi, nego na kat u perilicu.. onak.. kaj si si malo glupa.. nosila sam pola po pola.. sigurnije je bilo..

pa naravno, postoji i druga kazna od fizičkog udaranja psa, i pas nauci, vrlo dobro on shvati kada je kaznjen, moja ptica shvati kad je odnesem na pet minuta u drugu sobu sama da filozofira malo, da je pretjerala s pizd... ama, da vidis kad je vratim mirna kao buba, a kamoli ne pas

Kad dođem kući, prvo vrećicu odnesem u drugu sobu i što je moguće brže skinem sa svih tih proizvoda naljepnicu sa cjenama i provjerim da mi trgovac nije slučajno gurnuo račun u vrećicu.

ona je nju zaposlila ovu drugu znam pa znam i da joj nije bilo stalo do posla pa znam i zašto je tako radila kako je radila prva je na to pizdila ali joj i popuštala druga si je našla novi posao po mom mišljenju bolji dala je otkaz dva sata prije nego je trebala početi raditi prva je poludila a druga definitivno nije bila fer prva zove mene da odem po ključeve od lokala kod ove druge a druga šalje poruku da dođem po ključeve i odnesem ovoj prvoj ja popizdila između dvije vatre sam živciraju me jer naime ona prva mi je jako dobra prijateljica neželim se s njom prestat družit ustvari nemam razloga se prestat družit ni sa jednom od njih dvije a ona druga mi je najbolja frendica i s njom se neću prestat družit al neželim ni birat želim da sve tri skupa možemo sjest na kavu i normalno pričat poludila danas

Druga teta mi je morala uzeti Lukasa da ja odnesem Karla u sobu.

Čitam vas već jako ddugo i uživam uvašim postovima.... i sama sam u sličnoj situaciji, ali uz mog mališana od 21 mj imam i dečka od 10 g i curicu od 8 tak oda smo neke stvari rješili silom prilika... - većernje spavanje... uz njih troje, mm, kuću i posao nemam vremena se natezati s mališom i našli smo krasno rješenje.... oko pola 10 gasimo svjetla u dnevnom boravku i svi si legnemo.. ono dijete koje je ujutro u školi je u sojoj sobi u krevetu a mi rugi se izvalimo po garnituri..... mališa zaspi uz nas ja ga odnesem u krevet i priča je za taj dan završena. - šamaranje i ugrizi..... nimalo pedagoški, ali jbg..... nakon što me prvi put ugrizao, ugrizla sam ja njega lagano za prstić.... nije više pokušao, seku je ugrizao tako jako da je imala tjednima podljev.... uz njeno urlanje prišapnula sam joj ugrizi ga lagano....... nikada poslije toga nije nikoga ugrizao, na nedjeljnoj misi je tatu tako ošamario da smo plakali od smjeha (nimalo dobro, ali to je bio svjetski šamar), mm ga je ozbiljno (koliko je to mogao) čvrsto primio za ruku i rekao da to ne smije.... da li će upaliti... nemam pojma.... - bacanje po podu... čvrsto sam ga primila i posjela na krevet, pokušao je opet spuznuti na pod opet sam ga primila i vratila na krevet... više se ne baca - vrištanje kada se ide u kuću a on bi još bio vani, a vani slučajno prolom oblaka..... uplakanog ga nosim u kuću, ne skidam mu jaknu nego ga pokušam zabaviti s nekom igračkom, autićem, četkicom za zube i kada se smiri i zaboravi, skidam jaknu, cipele..... - naš najveći problem trenutno je skidanje papučica i čarapa..... stotinu puta ja ih obujem, on izuje, ali to mi je već nekako normalno...

na bolovanju sam bio 10 dana zbog ozljede na radu, i odnesem danas doznake u OŠ a ravnatelj me doslovno napao kako sam ostavio radne kolege na radnom mjestu na cjedilu i sl... pa alo meni je moje zdravlje vaznije od radnih kolega, mislim sta sebi ljudi umisljaju, kaze mogli smo se dogovorit a ne da uzimam bolovanje. stvarno nam je drzava u banani

Ja svoje dijete nikako da odnesem na krštenje.

Uzmem kuhane bojle i odnesem ih na tavan, te ih rasporedim u razapetu mrežu gdje se inače bojle suše.

Gonzo je moj drugi mujcek.Star je dvije i pol godine.Našli smo ga prije 2 godine na sisvete.Bili smo kod bake i taman u autu prelazimo preko zebre kad ono neki gospon mačak nonšalantnim laganim korakom prelazi cestu.I stanemo se mi njemu i još on se malo osvrće, stoji i napokon ode.Sparkiramo se mi, kad on doleti k meni i ja ga malo pogladim, a on mi već skoči na rame.I nagovorila sam baku da ga samo nahranimo.Kad smo ga nahranili, trebali smo ga kao pustit.I odnesem ja njega u dvorište i pokušam ga pustit (nije da sam se baš trudila da ode), naravno ljubek nije htio otići.I tako je počelo.On i Cica se ne podnose, dan im je ispunjen režanjem i tučnjavom.Oboje su ljubomorni i posesivni.Gonzu sam jako razmazila.Svake noći on spava na mom jastuku, a mene izgura.. Gonzo je jako nestašan i razigran, ali je i umiljat.Najradije biste ga gnjavili cijeli dan.Nikada neću zaboravit kad je skoro umro.Kupili smo nekakvu biljku koja je otrovna za mačke (naravno mi to tad nismo znali). On ju je naravno, nestašan kakav je, pojeo skoro cijelu.Drugi dan je počeo povraćat i uopće se nije micao i nije išao na wc.Mi smo ga odveli veterinaru.Ta biljka koju je pojeo je bila najgora moguća od svih, a on ju je još pojeo u velikim količinama.Otkazala su mu jetra i bubrezi.Veterinarka nam je rekla doslovno da je on mrtav.Onda smo mi naravno rekle da ćemo napravit (čitaj masno platit) sve samo da ga spase.Svaki dan je išao na infuziju i nekakve inekcije i samo čudom i pukom srećom je preživio.Sjećam se kako sam plakala.Iako još nisam znala da bi mogao umrijeti, to se vidjelo.Pogled mu je bio sav nekako prazan.Naravno od tada je Gonzo najrazmaženiji u cijeloj obitelji.Ne bih mogla podnijeti da ga izgubim.Već ga imam dvije godine.On je bio na dvije operacije: sterilizaciji i morali smo ga operirati zbog već napomenutog događaja s otrovnom biljkom.Gonzo je prava mala maza i on mi je svjetla točka kada dođem doma umorna.Najljepše mi je zavaliti se na kauč i maziti ga.Joj.Ma baš sam ga se sad zaželila.Gonzina slika je u galeriji.Poziććć

Stavim je u đep i odnesem je u hotel.