Neznam kako da vam opisem svu tu srecu u meni...

ne shvatam kako neko moze biti toliko surov i takvo nesto uraditi zivotinji.. ja jednostavno nemam rijeci za da opisem ovaj osjecaj koji me je preplavio dok sam ovo citala... ljutnja, bijes, tuga: (: (R. I. P. malena Melody

Ja ne mogu recima da opisem koliki komunista i Jugosloven (za Tita je jugoslovenstvo bilo najvaznije; vaznije i od ideologije) si ti morao biti da budes postavljen na tu funkciju.

Minuta nije dovoljna da opisem sebe, kako prezivljavam minute bez tebe.

Upravo zbog toga nikad ne mogu reci zasto mi je neka osoba odlicna i kada me netko pita da opisem osobu ne znam kako odgovoriti.

ne samo dostava.. HRANA.. konkretno pizza, bar u mom slucaju.. narucih jednom prilikom bijelu pizzu, vrhnje je bilo pokvareno, sir je bio uzas, cesnjak je.. pa nemam pojma kako da opisem to cudo.. u svakom slucaju, pokvarih si zeludac toliko da sam morala uzet bolovanje dva dana, koje sam provela u krevetu, placuci od bolova i povracajuci.. da bi dosla na posao nakon toga i da bi mi kolegica rekla kako tamo ni mrtva nebi jela (malo kasno pali), da joj je cudno kako ih jos sanitarna nije zapecatila.. naime, njena rodica brijem je tamo odradjivala praksu i sta joj je ta napricala... da se u hranu pljuje, kuhari ne peru ruke nakon nuzde, ni ne nose mrezice, sebe ni kuhinju nikad nisu oprali, kuhinja je infested sa zoharima, ako im hrana padne na pod da je bez ustrucavanja dignu i vrate na tanjur, a rok trajanja im je nepoznanica valjda.. i da dalje ne nabrajam, da nebi nekom potpuno zgadila zivot: zubo:

U zadnje vrijeme me copilo da u restacu jedem samo i iskljucivo biftek, pa da i opisem neka svoja iskustva: 1. Marcelino-biftek i neki crno zeleni umak - posluzili su biftek koji je predhodno bio smrznut - NEDOPUSTIVO za restac na takvom glasu 2. Puntijar - cijena relativna, biftek izuzetno dobar, hladno i neki penzeki zabavljaci su cijelu vecer navlacili neku violinu i to meni do uha poludila sam 3. MU - restoran koji definitivno treba zaobici, biftek zilav, kad smo htjeli naruciti drugu butelju vina vise nisu imali te vrste??

Da ti opisem iz vlastitog iskustva kako to izgleda. 1. Predstave ti firmu i svoje partnere i objasne sto u biti rade 2. Naprave neku vrstu analize iz koje se vide tvoje zelje i mogucnosti 3. Dolazis kod savjetnika koji ti prezentira najbolje sto ti moze ponuditi od svojih partnera.Objasni ti kako mozes ostvarit porezne olaksice.Mozes ga pitat sta god hoces o bilo cemu vezanom za financije. 4. Na tebi je da odlucis da li ces i sta ces od ponudjenog prihvatit

Ne mogu izdrzati, a da vam iz prve ruke ne opisem kako je u mom " lijepom " Dortmundu na dan polufinala izmedju moje nove domovine Njemacke i najbolje nogometne nacije na svijetu Italije.

Kao sto vidite konstantno sam predvidjao sebi najgoru mogucu buducnost sto sam kasnije otkrio da je simptom depresije.. Bio sam prekinuo kontakt sa nekim prijateljima, pa bi mi se nekad u gradu desilo da osetim kao da cu ih sresti i da ce videti kako sam luzer, kako sam izgubljen, kako idem ka neuspehu... Malo zvuci pateticno, ali mi je mnogo bitno da vam jasno opisem sta se tacno zbivalo jer mi takve svakodnevne misli o buducnosti nikad nisu pravile problem.

eagle eye cherry-save tonight... fakat volim ovu stvar...:) evo, pisem taj novi post... iako mi niko ne komentarise, ali ajde... zbog vas par vjernih poklonika " ornijevog blogaca " napisat cu koju recenicu... tek onako... da vam malo opisem kako sam predivno ljeto provela, kako savrsene prijatelje imam... i tako... eto... pa krenimo... dakle, kao sto rekoh, moje prvo odrediste je bio Selce, tjedan dana rehabilitacije, par novih prijatelja, malo kupanja i suncanja i dva nova oziljka jer sam uspijela skociti na jednu jedinu stijenu u okrugu od 120 km, ali nije bed... trajna uspomena;) upoznala sam i Igora Omrčena, odbojkasa, za vas seljacine koje pojma nemate... slikali smo se i moram priznati da me decko fakat odusevio.slikice cu vam stavit kad moj kucni kompjuterko bude obdaren blagodatima interneta, a ja se naucim svladavati u koristenju istog;) dakle, vratila sam se iz selca, dan i po nakon toga isla sam u dugu uvalu, sa svojim klubom... i bilo je savrseno... fakat je bilo predobro.najvise sam vremena provodila sa strmom, stjepkom, zekom i ekipom iz Like koja nam je i ove godine pravila drustvo. treninzi su bili dva puta dnevno, najvise su trenirali oni najmanji.isli smo na vise plaza, a na onu najbolju, sa ogrrrrrrromnim stjenama, ja nisam isla jer mi trenerus nije dao jer imam SJEBANA LEDA mrzim ta leda... bljak... ja sam skakuckala s onih malih stjenica, di je skalala i moja petit sister... a kaj cete, za ovakve krelce koji se tak sjebu ni nije drugo... poslje treninga i kupanaca i vecera i diska i svih tih aktivnosti, potrpali bi kikice u kevetac, uzeli gitaru i legli na balkon.nakon dva dana su nas protjerali jer smo bili " malo " bili glasni, pa smo se sa dekicama pod rukama zaputili na igraliste... stjepko i lea su koristili moj vejiiiiikiiiiiiiiiiiiiiiiiiii strah od mraka tak da sam se suljajuci vracala do sobe... al smo zato otkrili da se doticni gospodin jako boji kukaca;) cak i bube loptice (kaj me tak zbunjeno gledas, kaj ja znam kak se to strucno zove? ona mala siva buba sta se smota u kuglicu kad ju primis... e) onda smo jednu vecer odlucili otici van u civilizaciju, a i propisno proslviti rodendan od nase male Mirnice... koja se, skupa s Majom, urokala ko zadnja stoka... al dobro, bar su priznale da nas sve jako vole i da smo ima najbolji prijatelji i svasta nesto... popili mso par LEDENIH CAJEVA i otisli na igraliste... jos smo malo svirali i pjevali, marinu od prljavaca nekoliko puta, ipak nam je to vec postala himna...:) a onda u krpe... s tim da je nase male alkice bil jako tesko strpati u krevete jer su umirale od smijeha...;)))) drugi dan smo kupili cugu (bili smo malo skrti pa je blesavo ispalo na kraju...), strpali ju u ruksak i sakrili;) onda smo otisli van na cugu, al zbog natezanja oko osobnih i punoljetnosti nismo pili nista osim cole... osim ove dvoje punoljetnih cudovista koji su cuclali... LEDENI CAJ... onda smo se zaletili do soba, uzeli veste, dekice i gitaru, i tako to i otislina nase igraliste.odilcno smo se zabavljali, pjevali, svirali, slikali se, umirali od smijeha... ma genijalno... onda smo vec lagano poplavili od zimice pa smo krenuli prema sobama... laku nooooooooc.... apciha....:) budenje... kupanac, trening, jos dan i to je to... navecer pakiranje, jos malo sviranja na balkonu, maraton jedne od mene najzdrazih pjesama " KURVE " od daleke obale... puuuuunooooooooooooo puta smo ju otpjevali..;) drugi dan lagani doruckich i u autobus, strmice su ostali jos tjedan dana na moru sa starcima, bas kao mala mirna, sa svojim zgodnim burazom;))) pooooozdrafljam ga ovim putem:) I DA, ZABORAVILA SAM POZDRAFIT PLIVACE, POSEBNO TEU... I JAKOOOOOOOO ZGODNOG DAVORA..... eto, da me ne kljucate vise... dosli smo domeka... tjedan dana bijah kuci, a onda krenuh u pulu... predivnih tjedan dana... vidjela sam se s ljudima koje nisam vidla prakticki od kad sam otisla... bilo je prekrasno... druzili smo se, kupali i suncali, isli van, na koncerte... ma stvarno nam je bilo predobro.a moja ancica i gabino mi dolaze za zimske praznike YEEEEEEEEESSSSS stvarno se veselim.ljudi, hvala vam na svemu... u subotu navecer dosah kuci, u nedjelju ujutro se krece na krk... pobacala zmazanac robu iz torbe, cistu ubacih unutra, ispraznila digitalac i to je to... ujutro smo se skupili u klubu, nas 6, domacin nas je vec cekao na krku, u kornicu... veseli i nabrijani BRZOOOOOOOO smo putovali prema odredistu.. nas vozac vozi... pa onak... lagano okrutno....;) al ok, stigli smo di smo trebali stic... treninzi su bili dva puta dnevno, u pravilu jutro ne waza, popdne tachi waza.ja nisam radila, naravno... trckarala sam okolo s kamerom i gledala komade:) hej, pa moram i ja nekak ubit vrijeme;)))) izmedu treninga smo se izlezavali u bircevima na plazi, kupali se i suncali ili jednostavno spavali, neki u krevetu, a neki sretnici na podu i na ispuhanim lufticima... hehehehe, al nema veze... u petak smo isli van, u krk, i stvarno nam je bilo geeeeeeeeeeniiiiiiiiiiiiijaaaaaaaaaaalnooooooooooooooooo pokazali smo im kak se judasi zabavljaju nakon odradenog kampa;) pozdraf cijeloj rasplesanoj ekipi.... vratili smo se u subotu popodne, u nedjelju sam spremuckala klub i to je to... ponedjeljak.... skola... utorak pa do kraja tjedna praksa, rasturila sam se... nema vise prakse za mene:) ovaj tjedan opet skolica, tri nova predmeta, enologiju su nam maknuli, maknuli su nam i tri ucenika... ne mogu rec da mi se srce slama, al eto... sami su krivi... to je vise manje sve.... vise nemrete urlat na mene da sam ljeno cudoviste (iako jesam...) i govorit mi da nikad nis ne pisem.... a sad je na vama da ostavljate mega puno komenatara... dok ih ne bude bar 100 ak nema novog posta.... do sljedeceg pisuckanja primite mnogo leeeeeeeeepiiiiiiiiiiiiih pozdrafa od vase Orkeeeeeee;))))))))))))))))):

Vrijeme je da vam opisem malo moje ovogodisnje ljeto u trajanju od puna tri tjedna. kratko i sadrzajno. zapravo kratko.

Sedim i posmatram svet kako se dogadja... Nemocna da reagujem..... Samo jesam, tu, udisem, izdisem... posmatram... Sve je nekako stvarno... zivim.. ovaj tren sada... nista ne ocekujem... nista ne bi trebalo, sve jednostavno tece.... Misli, emocije se smenjuju... prazan prostor.... prosirena izvan odasvud.... van, a ipak potpunost.... Znaci to je to.... nema se sta reci... izostaje delovanje.... ne postoji, treba... moras... zelim.... necu..... ako suze teku one jesu... ako je smeh opusten i razigran... on je samo smeh.... dogadja se.... bezpovratno..... vecan je samo ovaj segment sto bitise.... neka prolazi.... tu sam, ali kao da i nisam, svesna, bestelesna..... Tecem, ali sta je reka bez korita, kao kornjaca bez oklopa, kao ruza bez trna, kao drvo bez korena, kao apsolut bez zivota, kao...... polako vracam se, svesna prostora oko sebe, telo sam... zivim, da vidim gde sam.... u vremenu i prostoru da opisem jos jedan krug...:)

Da vam ja sad opisem moju idealnu zenu...

Kad san dosa u stan nazvao sam curu i najboljeg prijatelja da im opisem film i da podjelim s nekim emocije.

pozdrav svima.. malo mi je lakse kada znam da ja nisam jedina sa ovim problemom.. imala sam dosta neprijatnih situacija u zivotu, nasilje u porosici, razvod roditelja, smrt voljenog oca, promjena sredine, neuklapanje u sredinu, pa onda lose drustvo, droga, silovanje.bila sam zavisna i od KSALOLA - cudom lako sam se skinula..... svasta mi se izdesavalo.. sa drogom sam zavrsila (heroin, marihuana) sada imam prelepog i pametnicu - sina, ali zivim u braku vec 5 godina gde sam bas nezadovoljna i nesrecna.. ne volim ga ali nisam imala gde da odem, nisam imala dpodrsku majke i sestre, sto me je jako pogodilo... pa mi se sve to nakupljalo, to nezadovoljstvo.. nekako mi je sve naopako.. jedino sto je lepo to je moj sin.. mada sam cesto neraspolozena i nervozna.. osecala sam kako mi se sve to nakuplja i bojala sam se da cu puci psihicki.. i eto pre jedno pola godine desilo se.. panicni napadi, panicni poremecaj... da opisem ukrato sta dozivljavam... pocne li malo da mi se vrti u glavi ili da se zagrcnem, odmah se uspanicim, preliva me neka vrucina u citavom organizmu.. nedavno smo bili do srbije, i dan pre toga ja sam mislila u glavi-kako cu putovati tako daleko, a sta ako mi bude lose a nausput ne bude nigde hitne pomoci... sutra dan kada samo krenuli vozimo se autom i put mi se pokazao tako teskim, nekako nerealnim, stiskalo me je u grudima, glava kao da ce da pukne, morali smo podhitno negde da stanemo, jer je samo kretanje bilo nepodn0sljivo... nakon desetak minuta popila sam jedan diazepam, koji mi je prepisala doktorica i pokusavala samu sebe da smirim - - bice sve uredu, nije ti nista, sad ce proci... nekako me je pustilo... ne mogu vam opisati taj osecaj beizlaznoti, osecaj kao da cu da umrem, kao da cu da poludim... isti takav napad mi se javio i kada smo se vracali iz srbije... bilo mi je isto strasno lose kao i pre i zaboleo stomak i morala sam u wc... i jos jedan primer-ima ih odsta.. kada cujem napr ta televiziji vremensku prognozu da ce biti vrucina 40 ja odma pomislim kako cu ja to izdrzati tu vrucinu, ocu li se ugusiti, ocu li moci disati... ili napr.. kada kaze neko da mu je lose i meni odma pocinje da bude lose... u pocetku mi je doktor-psihijatar propisao - flunisan ujutro i diazepam 3 x1, to sam pila skoro 3 meseca, malo mi je pomoglo, ali u zadnje vreme terapija je prestala da mi odgovara, diazepam mi je cesto izazivao ili nervozu ili strasnu pospanost, sva sam bila mlitava nizasta.. citala sam da je to jedna od kontraindikacija... ai bojim se da ne ne navucem na diazepam, cak ponekad osetim da mi se ruke malo tresu-misici ako ga ne popijem... pre nekidan trazila sam drugu terapiju, i sada mi je propisan SEROXAT prvih nedelju dana ujutro po pola pa onda cijelu - dokotrica kaze da se u mnogim slucajevima dobro pokazao a uz to mi je dala benzodiazepam-tj, lexilium ujutro i uvece, a popodne po potrebi... sta mislite oc3e li mi biti lakse??? tako se grozno osecam, imam cesto osecaj da cu da poludim, odvaratna je ovo situacija... nekada sam bila normalna i sad odjdnom ovo.. ja sam inace panicar... ponekad se mozda i bez razloga uspanicim... kada se puno iznerviram isti dan iloi sutra dan meni je lose... znaci nervoza ne dolazi u obzir nikako, IMA LI SANSE DA OPET UDEM NORMALNA???? znam da ne moze sve preko noci.... unapred zahvaljujem,, puno bi mi znacio vas odogovor

Da, sjecam se svog odnosa ali ne znam vise kako da ga opisem, ne znam vise ni jesam li bol osjetila znam samo da sam u sebi ponavljala da zelim da to zavrsi. da, bila sam tad maloljetna vise nisam, i nalazim se u fazi hocu-necu, zelim-ne zelim, i kao sto je vecina prosla tu fazu proci cu i ja. nakon vasih komentara shvatila sam da me smatrate ludjakinjom, sto me navelo na razmisljanje, da li stvarno mislite tako? da li stvarno jesam luda? strah me..

Maturalac je bio u spanjolskoj, jednostavno kak sam vec napisala nema tih slova koja bi natipkala da opisem, savrseno.. zabava nemoguca, rasku smo vidjeli samo na dorucku, ako smo isli, ostalo smo bili prepusteni sami sebi, hvala bogu, pa nam je vodic bio mladi i lud ko i mi.

Bol koji ne mogu da vam opisem je ujedno zaduzen za lomljenje 3 prsta i dva nokta.

: D U Poljskoj ne mozes da pobegnes od riba, ja ne mogu da vam opisem koliko su napadne te zene, ne mozes da je oteras kad navali...

Hmmm, sad kad bolje razmislim i kad se ovako fantasticno opisem, dobijam sliku ispred sebe od Selme Bouvier.

Napisao sam ovdje jako puno i molim Vas da procitate ako mozete, cilj je bio da Vam sto podrobnije opisem problem..

Ne znam kako da to opisem ali od 8 ujutro kad se probudim, samo razmisljam o svemu tome, ali se nemogu pomaknuti, svakim danom rokovi su sve blize (ili sve dalje ali u obrnutom smjeru, posto sam ih trebao vec obaviti).

Constantine je toliko los film da naprosto nemam dovoljno rijeci u mojem bogatom vokabularu da ga opisem.

Ljudi se iznenade kad je sebe opisem kao gurmana, jer imaju ideju da svi vegeterijanci zive isposnickim zivotom i jedu travu.

Kao sto vidite, lako ih je opisati u svega nekoliko redova, a ideja da ih opisem na ovaj nacin pala mi je na pamet u srijedu ujutro na dubajskom aerodromu.

Nema rijeci koje bi bile dovoljne da ti opisem kako je predivno zivjeti na tronu tvoje ljubavi

posle ovih vijesti srce mi je nekako puno srece ne znam kako da to opisem.... anti-američki blok pokreće ideju zamene dolara sopstvenom valutom i najnovije, stvaranje sopstvenog razvojnog fonda koji bi bio konkurentan MMF-u.

Ne znam kako da ti rijecima opisem ono sto osjecam.

Evo bas gledam katalog 2005 nekakve elemente za dnevni boravak, svidja mi se recimo jedan set za TV, ne znam kako da opisem, postolje za TV sa dvije velike (duboke) ladice sirine dva metra, plus police za knjige i liniju, visina cini mi se 140 cm (ako sam dobro desifrirala) onak lijepo izgleda, svjetlo puno drvo, to volim... kad sve zbrojim cijena dodje oko 350 eura.