Zatim ga je pospremio, ovlaš obrisao bič o truplo i naredio da pobiju ostale.« Štovani gospodine predsjedniče, primite ovaj poklon kao znak zahvalnosti za sve što ste učinili za ovaj kraj i naš narod koji vam svim srcem zahvaljuje », svečano je govorio Matija, sin bivšeg komunista Petričevića.« Pitala sam TKO JE GAZDA? », sada se gromko proderala i snažno oplela njegova bedra.« Vi ste gazda »,« Vi ste gazda i što još? »« Vi ste gazda gospođo predsjednice », gotovo plačno promrmljao je profesor doktor Mate B. predsjednik mlade i napokon neovisne republike.

Vita Jela, brzopleto je oplela Čička.

eto. tipicni primjer drzanja vlastitog naroda za taoca. a da se zvizdalo bil brigada oplela sa par rafala po podrumaskin pichichima a?

Remi iz Elementala oplela je gospođu Huljić, optuživši je da ponižava hrvatske žene stavivši u svoj status na Facebooku sljedeće:

Ali itekako je oplela po SDP-u, rekavši da je oporba, ali ponajprije SDP, odnosom prema glavnom državnom odvjetniku Mladenu Bajiću i ministru Tomislavu Karamarku usporavaju rad na poglavlju pravosuđa.

Na kolodvoru je sačekala Julijanu i nekoliko puta je dobro kišobranom oplela po leđima.

Žena koja je došla kad smo pozvonili je bila toliko... ne znam koju riječ reći... kad si nadrkan, ali nemaš baš snage to pokazati, pa si onak '... usporeno i polagano loše volje no, ne da ti se to pokazivati... malo se trgla kad smo iskeširali lovu za sireve... ali je bila već pomalo smiješna koliko je preko volje sve govorila... živnula bi jedino kad je trebalo nekog popljuvati, hehe... tu smo se čak i nasmijali... na naše pitanje gdje možemo papati finu janjetinu rekla je da sumnja da igdje u blizini možemo jesti pašku janjetinu, da su to sve janjci s kopna hehehe... ono... nema kog nije oplela na Pagu... ali ovo s janjetinom je bio top topova fora

Samo pogledaš minuse na komentarima i vidiš da je cijela Hercegovina oplela po Ostojiću.

Vito i Miha zamukli kao ribice u vodi, a ti oplela po Papi, pedofiliji, bankama i lemozini.

U portretirnju Inezinih (Rachel McAdams) roditelja konzervativnih i desničarski nastrojenih Helen i Johna, koje izvrsno tumače Kurt Fuller i Mimi Kennedy, Allen je mnogo suptilniji od, primjerice, Julie Delpy, koja je u svom Dva dana u Parizu (2007) dobrano oplela dekodere Da Vincijeva koda.

Sjećam se jednom Kad me je mater (umorna poslije noćne) zbog dječjih nestašluka dva tri puta, oplela oguljenim vrbovim prutom.

lepo pozdravljam. i kak smo zišli da znate davorica i ja denes to bog ni videl več leta. fčera sem došel k davorici i veli on meni brankec baž dobro kaj si došel jerbo sem taman k tebi krenul kaj ti nežt velim. onda sem mu rekel onda mi poveč sad jerbo kaj nepemo k meni sad kaj mi boš tam povedal. a veli davorica viš brankec nekaj sem si zamislil. a ja velim a kaj. bil sem fčera pri starome matožini i videl sem na vrtu pri njemu jednoga staroga stojadina žutoga i velim ja njemu čujež matožina jer bi ti meni štel toga stojadina prodati. a veli on bi štel al ti je strgan i nema akumulatora. i onda veli davorica da ga je pital kolko bi štel za njega a matožina je rekel daj pecto kuni i vozi si ga. a velim ja davorici u jebote pak to je skoro zabadav. i onda smo se ja i davorica dogovorili i skupili sašče nežt kuni i pravac k matožini po stojadina. dogovorili smo se kaj bi ga malko nekek popravili i poštelali i deli akumulatora vu njega i kaj se bumo po polju vozili i malko do goric kaj nepemo pežke. prikapčili smo ga za traktor i odvlekli k meni vu štagelj. mama je štela ponoreti i samo je kreščala a jel vam toga krampa treba tu staroga kaj nebum si po štaglju mogla prejti al sem joj rekel mama bolje biti bilo da čkomiž jerbo neznaž o kakovemi je tu stvarima reč. i tak smo malko po malko prislagivali, a davorica je fkral doma jenoga staroga akumulatora i malko smo ga pripunili i deli v nuter. jož je trebalo kojekakove šarafe malko pritegnuti a davorica je nekaj malko motora prisložil i ja sem z kompresorom od traktora gumije pripumpal i veli davorica brankec sat ili nikad. idemo ga vužgati pak da vidimo na čem smo. i davorica je del kljuđa i okrenol a stojadin je kurblal i kurblal i otjemput eto ti ga. kresnol je kakti da je ganc novi. z auspuva se je samo malko skadelo i dalje je bilo se vredu. i veli davorica jebemu brankec jož bi samo malko trebalo zavariti auspuva kaj nebu tak ružil al nema veze nek ruži kad nemamo švas aparada. još je samo davorica skočil doma kaj smo malko benzina prijelali vnuter al dok vidi tata od davorice da smo mu sega benzina od kosilice potrošili al bu vikal kak nora bežtija. i veli davorica sedaj brankec idemo ga sprobati a ak bu dobro išel onda zutra pemo diregt pravac do virja skočiti jerbo mi je rekel jen bratiđ da je bil v nedelju v jenoj gostijoni vu virju i da si je naručil jenu pivu a ova njemu dve dala i tak ak naručiž dve dobiž četiri. a velim ja njemu u jebate davorica to moramo iti jerbo toga nigdi nema kaj bi platil jenu pivu a dobil dve pak bumo se lepo pive napili. se zmislite kaj kupim jenu podravku a dve dobim al bi bil vesel. i tak smo seli v stojadina i celi se den pomalko navažali i prislagivali sim pa tam kaj je trebalo ovoga šarafa malko pritegnuti onoga malko i tak. a po noči smo malko i svetla sprobali i morem vam reči da svetle kaj da je den pravi pravcati pred nami bil. samo žmigavec desni ne žmiga al lepo sam rekel davorici ja samo spružim ruku kak na biciklinu i ovi za nami budu znali da na deznu stranu skrečemo. i onda smo lepo otižli spat. a ja predi nek sem zaspal sem ga išel jož malko stojadina priglenuti. tak ima lepu žutu boju kak jabuka žuta il bilo kaj drugo kaj na žuto pofarbaš kaj ga se čovek nemre nagledeti. i sel sem si za volan i malko sem motal levo dezno kaj da je asvalt pod menom i morem vam reči da sem se osečal kaj da sem pravi gozpon. a denes je vjutro došel davorica mam v zorju okraj šezt vur pol sedem i veli on meni idemo ga brankec jož malko sprobati. i tak smo seli vu njega i pravac prema šumi se zaputili. a veli davorica kaj mizliš brankec jer more ozamdeset potegnuti a velim ja njemu u jebate naj davorica tak brzo kaj se nebi zbljuval il kaj slično al davorica po gazu i stiskal stiskal a ona strelica na vuri taman devedezet pokazala. a auspuv je rondal kaj sem pomizlil da se bu saj razkapčil. a velim ja davorici naj tak brzo naj a veli on jož samo malko. i onda je samo otjemput prema nami nekakov zavoj nadišel i davorica je fletno moral levo skrenuti i on je zmotal i stojadin se pozmeknul po šodru i mi pravac prek grabe se nadrocnoli i auto je naskočil i vu oranje friško zleteli i stojadin na jenu pak na drugu stranu i na krof diregt se okrenuli. ja sem se z glavom vu steklo tak šubeknol kaj se pomizlil da mi glava čez steklo vun zbije. i sic se razkapčil i poklopil me je a stojadin je samo fcrkel. a veli davorica brankec jel si ti videl toga vraga. i onda smo se nekak skobeljali vun z auta al nam fala bogu nikome nižt neje bilo nek smo se samo natukli i zguljili. a stojadin je bil tak blaten kaj ga ni stari matožina više nebi prepoznal. onda smo brzo po traktora doma odbežali kaj smo auta na kotače obrnuli i odvlekli ga doma. mama j tak vikala kaj joj je pena niz zube siktala vun i nekakovu je botu prijela i oplela prvo mene al je bogme i davorica dobil dengu po leđima i fletno je odbežal doma. malko sem ga predi zval na telefon i rekel je nek se nižt ne staram da bumo stojadina popravili dok se situaciji malko sprimiri i da bu se v redu i samo nek pred njegovima nikaj ne govorim. al sem mu rekel meni je samo žal davorica kaj nepemo vu virje podvečer na pivu a rekel je davorica nek se nižt ni za to ne staram i da pemo pa makar z traktorom ak nikak drugač. e to jedva čekam. lepi pozdraf sada i idem čekat da vidim kak budu naši rukometaši pobedili v utakmici one švabe i to bu pravo veselje.

Kad bih u njemu spazila članove klape Intrade u crnim odijelima i sunčanim naočalama kako se razvijaju u red po plaži, svaki bi me put oplela zebnja da će u sljedećem kadru pronać lešinu Laure Palmer.

Strijepim od budućih izbora, jer će se tada najvjerojatnije vratiti sve na staro, budući da je premijerka, bez većeg namaza putra na glavi, oplela mnoge koprivom.

Kad nas k njima uvede zamjenica ravnatelja, svi se uzbuđeno promeškolje: tamnoputi mladić s tankim brčićima uspravi se u stolici kao da ga je učiteljica oplela šibom po prstima, nabildani tip u pretijesnoj majici, lica glatkog poput bebinog, značajno mi namigne; a dvije djevojke sa ženskog odjela, Romkinja zabrinutog lica i njezina prelijepa, plaha prijateljica, stanu se uzbuđeno došaptavati. (Kasnije ćemo saznati da je Romkinja nepismena i da su se, osim nje, za ovaj susret prijavili više-manje jedini korisnici usluga zatvorske knjižnice.)

zdigel sem se vjutro kak i saki drugi den i popil sem jen kakao vruči z dve žličice šečera. i onda mi je bilo jako dozadno i mizlim si ja idem malko poglenuti kaj davorica dela jerbo ga nesem videl več ot subote. i tak ja polako zapregel svoje noge i pravac niz vulicu. i mizlim si ja sat ak davorica spi ja samo dojem k njemu v sobu i zakukuričem kak pravi pevec kaj bu davorica mam pomizlil da je več pravo jutro i onda on skoči i šubekne se z glavom pravac v jen luzter. i tak sem ja zašel v njegovo dvorišče a davorica več se bil zdigel i tak je propala moja perfekcionalna ideja. i velim ja njemu o bok davorica a kaj delaž. a veli on meni o bok brankec naj me nikaj pitati. a velim ja njemu a zakaj da te nikaj ne pitam. a veli meni davorica zato jer sem tak jaden kaj neznam kaj bi sebom. onda sem ga pital pak zakaj si jaden davorica. a veli on meni viž brankec ja se vjutro zdignem i idem pižat tu na dvor i tak ja polako pižam i nekaj sem si študeral kadli meni zapel pogled pravac na onoj lepoj beloj kokoži el vidiž brankec kak je lepa. al je stvarno bila lepa kokož kaj bi ju čovek mogel samo zamizliti vu snu. a velim ja njemu a kaj z tom kokoži davorica. a veli meni davorica malko ju bolje pogleč brankec pak buš videl. i tak ja malko bolje pogledal kad nikaj. idem ja malko bliže al vražja kokož pobegla. a velim ja davorici pa kaj je tu tebi čudno kokož kak kokož. e znal sem ja da buž ti to težko primetil kad nisi struđnjak a da ju malko bolje pogleneš videl bi ti kak se ona zvrača. malko na levo malko na dezno. i tak se ja malko bolje zagledel vu tu belu kokož kak pravi struđnjak kad ja imal kaj za videti. kokož tak hoda hoda i samo malko se zanaša prvo na levu pak onda na deznu stranu. al mora čovek biti baž pravi struđnjak kak ja i davorica kaj bi to sprimetil jerbo to nemre sašče. i velim ja davorici čujež bogme se ona zvrača. esem ti rekel brankec. a velim ja njemu čujež el ti mizliš da bi to mogla biti ona vražja ptiđja gripa. a veli davorica meni e viž brankec toga se baž bojim. a velim ja njemu pak el bi taj vrag ot te gripe kaj ju pokaživaju na televizoru mogel k nama dojti. a veli davorica eto viž brankec zgledi da je došel i to baž k nama. i to je baž jena velika bedaztoča. i kaj bumo mi sat. a meni je jena kokoš najbolja za jelo. a tek picek onak lepi pohani a pogotovo bocke. ja bi sto bocki povani mogel v šubu pojezti dok se ne razpuknem. a velim ja davorici e moj davorica to je baž jeno veliko proklectvo jerbo je piščetina prava stvar za jezti. a veli on meni to ti meni veliž branko a ja pernatu živinu obožavam jezti. a kaj bu sat ak jih nebumo mogli jezti pa kak bumo živeli. i velim ja davorici a kaj ti mizliž davorica kaj bi sat bilo najbolje z tom tak lepom kokoži napraviti. a veli davorica a kaj drugo nek ju zatuči predi nek se i druga živina zarazi. a velim ja njemu a kak ju bumo zatukli. a veli davorica nemam pojma a kaj ti mizliš. ja sem videl na televizoru kak oni njima z vratom samo ofrknu i kokož mam izpuzti dušu al to opče neje prava stvar. nek si ja mizlim da bi bilo najbolje da mi nju požteno znaričemo kaj mam krepa jerbo ja tu betežnu kokož nebum z prztima primal. a veli meni davorica viž brankec to je jena prava ideja. ti odi lepo z gornje strane a ja pem z doljnje i samo se zabežimo i ko ju stigne prvi samo ju nabaci drugome na nogu. i tak smo mi zauzeli jene svoje pozicije kak pravi nogometaži slaven belupo na televiziji i mi se zabežali i davorica je stigel kokož i samo ju je tak ritnol iz sve snage i pravac prema meni. a kokož je samo zakokodakala i ja ju lepo z nogom zaštopal i ritnol sem ju z deznom i pravac vu guvnena vrata. kokož je pak zakokodakala iz sve snage i tak je bugnola vu guvnena vrata kaj sem ja pomizlil da dezke prebije na drugu stranu. i onda je samo opala na zemlju i niti dabi se pomeknola. a velim ja davorici mora biti da je izpuztila dužu. i utom čazu eto ti pevca jerbo je čovek došel glet kaj se to z njegovima ženami događa i dok je videl kak smo mu njegvu lepu belu kokož znaritali pravac na davoricu navaljil z onim svojim beznim kljunom i štel mu joči skopati. a velim ja njemu bež davorica bež kak te noge noze i mi pobegli za plot. a veli meni davorica si ti videl tu bežtiju branko a kaj je njemu dožlo. a velim ja njemu mora biti da je i on dobil ptiđju gripu. a veli davorica em naj biti smežni branko ot gripe živina onemoča a pevec je lut i mora biti da je on dobil beznoču i to sigurno ot lisice. a velim ja davorici čujež davorica onda bi mi morali i njega znaritati i to požteno. a veli davorica esi ti pobenavel kaj naz zakolje z onim svojim ožtrim kljunom ja pret njega z golemi rukami nejdem. onda smo si lepo nasekli jene bote ot lezke i našiljili vrje i pravac na pevca navaljili. davorica ga je uzpel taman jemput ošinuti i to onak požteno kadli eto ti mame ot davorice navaljila na naz kaj da je i ona dobila jenu beznoču. i veli ona nama nemoruti jeni nemorucki strela vaz ožegla pa kaj to delate kaj delate. a veli davorica njoj mama pak el ne vidiž da je kokož dobila ptiđju gripu pak smo ju morali zatuči a pevec je dobil beznoču pak moramo i njega. a mama dok je vidla svoju lepu belu kokož kak leži bez duše pod guvnenim vratima fletno je ščupala leščenoga pruta z davoričini ruk i tak ga je oplela prek pleč kaj je zajafkal kaj da ga sto vragi kolje z železnima zubima. a on bež i pravac. i utome čazu eto ti lovca na putna vrata i veli on nama ljudi a kaj se događa el morti lisica dožla kaj tak kokoši kokodaču. a veli mama ot davorice lovec sam te je bog donesel daj mi mam pužku pužku mi daj kaj jih potučem. a ja dok sem videl da vrak šalu bere i da je mama ot davorice načistam obnorela fletno sem preskočil plota i bež doma kak me noge noze. lepo sem zaključal vrata i nikoga v nuter ne puščam pa da mi baž i milodare nosi jerbo mi je život mijo. i samo daj bože kaj nebi davorica nastradal jer ak je onaj ludi lovec dal pužku mami ot davorice kaj ga nebi slučajno streljila a to bi mogla biti prava jebada. pozdrav ot mene i ak bu kaj novoga potom pitanju ja mam natipkam. bok. branko.

huh kakje denes bilo vruče. kaj su mi težke kapi znoja curele z glave. bil sam pri davorici doma i mama je njegova rekla da bu davorica zutra došel z bolnice doma i to bi bilo baš lepo. i onda taman dok sam krenul da bum doma otišel deda je od davorice napravil takovu glupozt kaj se ljudi budu imali tri tjedna očem spominjati. rekla je mama od davorice da je on obični stari i nespremišljeni starec i da nikaj više pod milim bogom ne razme. i kaj bi bilo najbolje kaj opče više nebi z hiže ni vun išel. zmislite si kaj je napravil. išel je svinjama davat napoja i nije koce dobro spozaprl a oni imaju preveč zločestoga nerosca. i onda je nerostec malo podbol vrata i zbežal je van. ajaj kakvi so to bili kravali. deda ga je parput lupil po hrptu i rekel mu je kamčeš vrak jeden neopsuđeni nebuš ti mene zajebaval. onda je nerostec načistam sponorel. ja sam samo ostal stati na mestu jerbo sam čul da tak životinja dok spomahnita se nesmež ni malu malu mrvičku pomeknuti i onda ona pomisli da si ti kip il nekaj i da te opče nezprimeti. i ja sam tak stal i on pravac na mene a deda je vikal beži branko strela vute božja lupila bež jerbo te bu strgal. al nije moj vrak bedazt ja to znam da se nesme pomikavati i stal sam mirno kak stup gorični. al dok me je oplelkaj sam mizlil da mi pamet stane. ja sam mislil da mi se zvezde bodu popadale z glave. vrušil me je na zemlju kak perce. i to mi opče nije jazno zakaj me je napadnul a ja sam stal namiru kak da sem od kamenja zezidan. taman sam si pomislil da mi je obadve noge spotrgal. i onda na vulicu a mi za njim i povleči potegni al ga nikak nizmo mogli vloviti. samo je bežal od nas kaj da su si vragi v njega zašli i samo su mu sline suktale zubi vun. i onda je došel suzet jozip kaj je jako pameten čovek i kaj se je na velikima školama vučil i rekel je kako bizmo uzeli u obzir njegovo sztanje moglibismo zaključit da bi njega žemka mogla primiriti il tak nekak slično je rekel jerbo je meni to strašno težko popamtiti te struđne reči. i rekel je nek dopeljamo prasicu pa bi morti se nerostec primiril. i mam smo potegli v moj kotec i z prasicom van a mama je vikala kam ju vlečež ak te ja primem se ti noge spotrgam oztavi prasicu na miru a ja sem joj rekel bolje ti je mama da čkomiš jerbo se tu o struđnim pozlima dela i ti to nemreš zrazmeti. jerbo je tak suzet jozip rekel. al ju nerostec opče ni ni poglenul. i onda je suzet jozip rekel a pogledajte gozpodo kakvi su mu samo testizi naotekli onče sad na žemku navalit. al on ni mrdac k prasici. dve vure smo ga naganjali po vulici i nikak žnjim na zelenu granu. a on je bil se bolje bezni kak cucek dok pobezni. i onda je jozip rekel gozpodo možda bizmo trebali pozvati veterinara da ga uzpava sa strelicom. al mi to i nije bilo preveč jazno o kakovoj se strelici govori. a onaj čovek kaj je lovec je izto več bil tam i rekel je bilo bi bolje da ja njega znajperom opletem pod plečku i mam bi se primiril a mama od davorice je rekla opletem ja tebe zekirom pod plečku i tebe i onoga staroga norca kaj nezna vrata zaprti. a jena baba je stalno visela na obloku i zmejala se kake nora a opče zuba ni jenoga nema i več mi je svarno dožlo da ju steram u kuraz al sam se zkontroliral kaj me nebi slučajno mami rekla pa bi onda tek nadrapal. i onda se je nerostec samo odjemput primiril kak da mu je neznam kaj došlo v glavu i lepo je nogu pred nogu samo otižel v dvor i sam je otižel v svoj kotec a suzet jozip je rekel da je to njega nekakova noztaligija povlekla k domu njegovom a ja opče nizam videl nikoga da ga nekam vleče jerbo je neroztec pozve sam otišel doma. i mizlim si da taj suzet jozip opče nije tak pameten kak se o njemu govori i da mu se to samo v glavi priviđa kak i onome z bradom onom smežnom na televiziji kaj stalno popeva kak su ga naganjale prikaze čez šumu al je bil pijani. al me je mama tak oplela dok sam došel doma jerbo je bila stražno srdita kaj sem prasicu išel znemiravat. kaj me jož i sad pod rebri prebada.

Svitu moj lipi.. Evo me u ovu kasnu uru da vam rečem šta je i kako je.. A, šta ću zagužvalo se kod mene.. Malo sam zabušavala dok je snig pada, nije se išlo na posal i sada vaja sve nadoknadit.. Osim toga tribalo je potrošit i vunicu.. Šta sam planirala to san i oplela.. Ispalo je dobro ka šta se i vidi na fotki pod brojem 1.. Na fotki broj 2.. je lipo vidljiv novi snig šta me je jutros dočeka.. Na fotki 3. otisak moje desne cipele.. Reka bi čovik velik broj ma nije to je samo obilata cipela.. Onako za sniga da ne pokliznem.. Na fotki 4. stigla Carmen.. Vaja opet počet plest.. Ali, neću odma sutra.. Sutra triba na posal, pa s posla obavit dužnost prema materi, a onda se lipo nastavit spremat za maskenbal.. Kako triba radit neću moć u 12,30 na povorku, ali zato neću propustit maskenbal u 21 sat.. Maškare ća mogu maškareeeee... smenom si se jubila u tami...

A i ova južina i po meni oplela, krećem se ko puž..

A jesi sve dobro " oplela ", svaka čast

još i fčera sem celi den bil kak zgubljen. samo sem po hiži shodaval levo dezno i se mi je bilo nekak čudno kaj da me nije bilo tri lete doma. se sem obišel i davoricu i pri vujcu sem bil i z đekicom sem se malo prešetal i tak. davorici sem moral se spripovedati kak je bilo a on je služal kaj nije ni jemput trepnul. i samo mi je jož navek more pred jočima gda god zažmerim. a dok smo došli tam i zišli dole z trajekta i dok smo to se razpakirali i veša i to i veli nama martin dečki sad viže nema zajebancije nek treba delati a ja pitam martina a kaj bum ja delal. a veli meni martin brankec ti buš šef od tranzporta i ti buš prevažal s tačkami kaj bu trebalo i cigle i cementa i morta kaj budu dečki zmežali. a ja sem rekel more i mam sem priztal na to jerbo to baž i nije šala mam biti nekakov šef. a tomo je moral biti na mežalici. on je jako smežni vu faci jerbo mu čobe vise i onda mu se vide prela jerbo ima jako retke zube i onda dok smo jeli navek je nekaj pripovedal a čez ta prela mu je stalno nekaj zletavalo vun il kruv il meso, a i noz mu je malo na hero jerbo dok je bil mali ga je kobila oplela z kopitom po nosu i zvadili su mu ž njega nekakovu hrzkavicu pak ga sad more frkati na se strane. još je znama bili jen kaj ga si zovu lepi jerbo se navek nalickava i nekakovu si mazt nameče na lasi kaj mu se navek svetle i onda sem ga ja pital čujež lepi a zakaj si tu maščobu namečež na lasi bu te cela glava srbela a on je rekel branko to žemske vole i mam se lepe na tebe buž videl dok pemo lovit komade. onda sem mu rekel prije ti se lepi budu muve lepile na to pa buž imal problema dok ti glavu zaseru pak se je smejal. i još je z nama bil i frcko a on mi je išel stalno na žifce jerbo bi samo spal i celo je vreme zeval i javkal kak mu je stražno težko. i onda dok smo počeli delati veli meni lepi branko daj si sleči tu majicu kaj malo dobiž boju viš kak sem ja lepi ofarbani. onda sem si slekel majicu al da sem znal kaj me bu snašlo nebi nigdar. i onda smo tak celi den delali a sunce je peklo kak noro i navečer dok sem pogledal a bil sem crveni kak paradajz. onda je rekel martin dečki idemo se sad jož malo hititi vu vodu a ja sem jedva dočekal kaj se bum v moru kupal. al dok sem skočil vu vodu se me je peklo kak jogenj da mi gori pod kožom. i joči i se. dok smo legli ja sem pomizlil da ponorim kak je to peklo. javkal sem celu noč i nizem ni joka sklopil. samo me je peklo i pikalo kak da me nešče z miljon mali mali iglic piče po plučima. a leđa su me pekla kak da mi je nešče rešoja prizlonil vreloga. dečki su bili stražno srditi jerbo ni oni nisu mogli spati kad sem ja javkal. onda sem rekel lepomu sad bi te lepi najrejši prijel za grkljan i zagutil te kake mačka kak si me zajebal a on mi je rekel jebiga branko za lepotu moraž nešt i pretrpeti. i onda vjutro čim su se dučani razprli lepi je otišel v dučan i kupil je tri trda jogurta i z tim me je sega namazal al mi bogme nije nikak pomoglo neg samo malo. celi sem den bil za nikaj. martin je rekel da se sano vlečem kak drob i nek se malo trgnem al si on nije mogel ni pomizliti kak je meni. joči su me pekle kaj sem jedva mogel gledeti i samo su mi suze išle i rekel je tomo da me to sol grize za joči a i hunjavica me je nekakova prijela. tak je to bilo ta prva dva dana i stražno mi je bilo težko najrejši bi se bil okrenul i pravac doma i pežke ako treba samo da se vrnem. al dok je to prežlo onda je mam se bilo puno bolje. pozdravljam.

Desila se roda gospodskoga, žalila ga tri godine dana: za godinu lice ne umila, a za drugu ne nasmijala se, a za treću kosu ne oplela.

Prošli je vikend nisam pekla jer mi je svekrva digla tlak u subotu, pa sam je sprašila i dobro oplela, bez podizanja tona, samo resko Vaš je proces odgoja završio sa T-om (mužić), a Vitu ćemo odgajati mi..

nekakov ludi cucek se je malo prije zaletel v naše dvorišče i pravac drito na kokoš. i dok ju je ščepal za grkljana i zdrmal mam je spuztila dušu. a đekica se je odma zalaufal na njega i zdrmal ga za šiju dvaput al požteno i poteral ga vun s dvorišča i mislim da se je taj cucek tak splažil đekice kaj mu više nigdar na pamet nebu dožlo da dela takove bedaztoče nek si bu dvaput prije toga spremislil. a rekel je suzet jozip da se je taj cucek odnekut naklatil i veđ tri dana bazduče po našoj vulici i da ga bumo morali nekak onezposobiti. i tak smo mi oztali bez jene jako lepe kokice. al barem bode zutra fini obed jerbo je rekla mama kad nas je več takova nesreča zadesila da onda bumo bar jeli kak se spada i da bu složila sosa od paradajza i krumpera i finu juhicu da bu skuvala. u kaj bu to fini obed. al dok si malo bolje razmislim dobro je kaj je cucek priklal kokoš. al mi ju je ipak žal. a jemput dok smo bili mali ja i davorica i još jeden pajdaš ratko kaj više tu ne živi jerbo se je odselil u grad smo imali tvrđavu v grmlju kaj smo si sami napravili i saki den smo bili tam. i baž nije bilo nikakvi vočki za nabrati nigdi kaj bi se najeli i bili smo jako gladni i onda je davorica rekel dečki imam jako dobru ideju a mi smo pitali a kakvu a on je rekel mogli bi staroj kateni fkrazti jajca i speči kaj si malko utažimo glad i kaj nebumo gladni a mi smo rekli more. al sam ja onda skužil jerbo dok sem bil mali nisem bil baž bedazt i rekel sem je davorica a gdi bumo spekli jajca kad nemamo ni tavu ni sol ni nižt. i bilo bi bolje da mi fkradenmo staroj kateni jenu kokoš i da ju spečemo na ražnju i onda smo se tak i dogovorili i išli. a katena je jako gluva i dogovor je pal da se bumo potiho šuljali kaj nas ne oseti i to onak po indijanski. i onda smo se zamazkirali z liščem i namazali se zblatom kaj pravi indijanci a ratko je oztal vu tvrđavi kaj nakuri jognja za speči kokoš. došuljali smo se vu dvorišče od katene jerbo smo puzali po zemlji i pravac na kokošinjec. davor je išel prvi i otjemput je skočil i zalaufal se i prijel je kokoš za krilo a kokoš je počela pothitno kokodakati kaj da ju je grom stepel i zbunila je pevca a mi opče nizmo znali da je taj pevec od gluve katene tak zločest. a njemu je bilo za kokoš i on pravac na davoricu i skočil je na njega i sega ga je v času zdrapal z kanđami a davorica je počel vikati kaj sem pomizlil da mu se mandule spopucaju branko spasi me bu me priklal lud je pevec bu me priklal kak jariča. al je to čula več i stara katena mada je bila gluva jerbo je davorica vriščal kak luđak i zišla je s hiže vun. pečela je narekati kak nora vi ste razbojniki i ste razbojniki jedni hudi pomoč ljudi pomoč milicija. a ja sem pothitno zel jenu letvu i krenul sem pomoči davorici i kak sem zamanul direkt sem pevca oplel po tikvanji kaj mu je mam bil kraj i samo se je sklonul na zemlju. al kak sem zamanul tak sem i davoricu okrznol po nogi al je on zadreknul kaj da mu je koleno puklo. i onda sem brzo zgrabil pevca i bež prek plota a davorica za menom i kak ga je noga bolela taman se je na plotu zadel na čavla i nije mogel prek a katena je zela botu od leske i jož ga je dva put tak oplela po riti kaj sem si taman pomizlil da svisne od muke jerbo je joči zdrečil kak bik bezni. al je nekak onda uzpel pobeči na svu sreču jerbo bi ga luda katena morti i dotukla. al je vikala za nami znam ja čiji ste vi ju ču vaz prijaviti na miliciju. al dok smo se vrnuli kaj je tek onda čudo bilo. ratko je zakuril jognja i nekak mu se otel spod kontrole i viže ga nije nikak mogel obuzdati nego nam je cel tvrđava zgorela i celo grmlje z njom i više onda nizmo bili baž za nižt. i samo smo rekli si po redu fala bogu samo kaj nizmo i mi zgoreli. onda sem otižel natrak do katene i hitil joj pevca vu dvorišče i pobegel kak su me noge nosile brzo. bogme sem se još mesec dana posle lecal kaj nebi dožla milicija po mene i otpeljala me v režt jer onak mali tam bogme nebi ni preživel. al nije fala bogu niko došel al to valjda jerbo smo se dobro namazkirali pa naz katena nije prepoznala nek je samo srala da zna čiji smo.pozdravljam. i kaj nebi neko slučajno kome rekel da smo to bili mi jerbo mu mam z vratom ofrknem. da se razmemo. lepi pozdrav.

Sjećate se onog Talijančića po kojem san oplela u predzadnjem postu, onog malog posru koji je na Pelješcu zapalija šumu jer mu je netko probuža gume na autu?

Pa šta nisi reka prije nego san oplela jednu cilu?

No da je ima i pustimo sad malo Boga na miru oplela bi prvo Crkvu, dobrano joj skratila onih tristotinjak milijuna kuna godišnje.

Ipak, javnost ne bi smjela biti pasivna prema tim problemima. eto, Ljubičica Šatirana oplela po umjetnosti i umjetnicima, nastrvila se na apstraktnu umjetnost, proglasila je kvaziumjetnošću.

" Jedino oko čega su se dogovorili je uvođenje seksualnog odgoja u škole, a taj ministar nije uopće prikladan da radi na odgoju mladih jer širi netoleranciju i mržnju ", oplela je Jaca po Željku Jovanoviću.

Jadranka Kosor je na konferenciji stala u obranu samo Mesarića, kazavši da mu supruga nikada nije bila zaposlena u CO-u, no zato je još jednom izravno oplela po Karamarku.