Pre nedelju dana primetila sam pod prstima prisustvo jedne kvrzice na predelu izmedju usmina i prepona.Da naglasim da se ona ne vidi, jedino je pod dodirom osetim, ne boli, ne pece, ne svrbi.Neznam da li moze biti u pitanju neka zlezda ili mozda masno tkivo.Sta bi moglo biti?

Eh, odlican post, jos samo kada bih ja znala koji mi je puls u kom trenutku: D Ja to po osecaju, kada osetim da cu da umrem i da me nesto ziga u grudima, hahahaha ((: Ja se usporim malo. (Mada kada si usred koreografije, nema stajanja, moras da zavrsis pa tacno se srusio na sred ((:) Nekako mislim da je slusanje sopstvenog tela najbolje merilo, nekad bas ne mozemo i to nam telo govori, onda ne treba da se preforsiramo po svaku cenu, a nekada osetimo da treba i vise da damo:)

To je vrlo lako doživeti.:) Ja se ceo život borim protiv toga i nakon dugotrajne zazidanosti u sebe (jer nisam drugačije mogla izaći na kraj sa tuđim osećanjima i doživljajima koji su me preplavljivali) tek sam u poslednje vreme polako počela da tražim balans, tj. učim da ' osetim druge ', ali da im ne dopustim da me ' potope ' sobom.

Veliko postovanje.Mislim da imam poremecaj ili bolest, koju jos niko nije doziveo.Od pre mesec dana gledo sam televizor, i u jednom trenutku primetio sam da nikako ne trepcem ocima i od tog trenutka do danas nikako ne mogu da opustim oci da same refleksno trepcu, i imam misli u glavi da ne mogu normalno kao pre da gledam tv da ne vidim dobro, prosto sve mi smeta u ocima, osetim vazduh svetlost prosto receno moram ja svojom voljom da trepcem.i toliko sam skoncetrisan na to da svakog trenutka u toku dana mislim na to... > Jako mi smeta da li moze neka pomoc... Oduzio bi se na veliki nacin????

Dođi i uzmi me Dođi i uzmi me Grubo i nežno u isti mah Dođi i uzmi me Želim na vratu da osetim tvoj dah Spremaš se da izađeš sa drugovima A ja ovde ostajem sama Ko licemerni gad uvaljuješ mi priču Da za damu nije kafana

Kad na koži osetim peckanje sunca.

Malo me bole leđa i donji deo stomaka i osetim neku težinu u želucu

Takodje pre godinu dana mi se desilo da sam prilikom masturbacije osetio jak bol u testisu, pa se plasim da to nema veze sa tim, od tada povremeno osetim mali bol u testisu, bol je minimalan ali strasno iritantan.

Tako sam odavno maštao da obiđem neka brda i predele, neke po prvi put, neke ponovo posle pet ili deset godina, i da to ovaj put uradim sam, kao Keruak, da prenoćim usred ničega, da osetim potpunu slobodu, da kao Nik u Velikoj reci sa dva srca, ujutru kad se iskobeljam iz šatora izvadim tiganj, i ispržim jaja i slaninu negde u nekoj bestragiji.

Postovanje imam mazdu 6 disel 100 KW i osetim nekakav cudan zvuk u motoru prilikom rada namjestu a kad stisnem kvacilo nista se ne cuje sve je normalno ostalo vuce dobro i sve nista ne primetim ostalo pozdrav

Osetim li to sarkazam u svom pisaniju?

Motor je promenio zvuk, a iz otvora je poceo izlaziti dim i tackice ulja su pocele da prskaju po zastitnoj plastici (mozda zbog vibracija motora) Kada sam stavio ruku iznad otvora mogao sam da osetim kako vazduh duva na gore, u ruku.

Na UZ sam bila 07.02. i bilo je sve u redu sa bebicom, ali nikako da osetim neki pokret: (Sledeći UZ mi je zakazan za kraj marta, a iskreno sam jako nestrpljiva da saznam imam li razloga za brigu, treba li da se javim lekaru ranije i kada je " krajnji rok " da me bebac prodrma, pre nego intervenišem kod svog ginekologa?

S godinama nas je vezao posao u istoj firmi (iz koje nikad nismo htjele otići ma koliko da nam se prilika pružilo), duboko prijateljstvo, kumstvo nekoliko puta... ali, ono što me i danas za nju najviše vezuje je ista ona radost koju osetim svaki put kada otvori vrata i onaj dobar osjećaj pripadanja nekome u dobrim i lošim danima, u zdravlju i bolesti, u radosti i tuzi.

Imao sam prilike da na sopstvenom primeru osetim kako funkcioniše zdravstvo u Americi, a kako u Italiji, koja je druga na vrhu liste WHO i izrazito socijalna država.

Postovani, svremena na vreme osetib kako me pecka u predelu srca. to peckanje traje jako kratko ali kad se to desi ja takav isti bol (peckanje) osetim cak u peti.

Svesne reakcije na dogadjaje oko mene, borba protiv prepreka bez pustog prepustanja slucaju su jos neke od stvari na koje verovatno ovaj raspored planeta utice I konacno ako prodjem kroz donju polovinu, interesantno je koliko me neke nenaglasene stvari totalno ne interesuju... npr. voznja i prevozna sredstva 3. kuca, za rodjake nisam nesto vezana... nikad ne osetim potrebu da imam kucne ljubimce, a kad smo kod hedonizma, provoda i zabave - tu sam sigurno kao neko ko je tek dosao u goste i nije se opustio i raskomotio kako valja...:) jedino sto nemam je opozicija izmedju prve i poslednje planete: ne zna: eto, valjda ce nekome pomoci: mig:

Kad je čaša pri dnu, priznam sebi da je on jedino što mi je vredelo... odzvanja mi njegov smeh, osetim njegov dah na svojim usnama i znam da on negde tamo isto pati, al ' jebeš ga, nije nam se dalo...

Kao sto vidite konstantno sam predvidjao sebi najgoru mogucu buducnost sto sam kasnije otkrio da je simptom depresije.. Bio sam prekinuo kontakt sa nekim prijateljima, pa bi mi se nekad u gradu desilo da osetim kao da cu ih sresti i da ce videti kako sam luzer, kako sam izgubljen, kako idem ka neuspehu... Malo zvuci pateticno, ali mi je mnogo bitno da vam jasno opisem sta se tacno zbivalo jer mi takve svakodnevne misli o buducnosti nikad nisu pravile problem.

Od silnog autana kojim sam se namazao nisam mogao da osetim njihov miris na kajsije.

Kad osetim da sam preteral samo se više nebum javil.

Evo ja volim da citam komentare u Vecernjaku jer mi je prijatno da osetim tu naklonost.

Ono koje osetim kako mi se prikrada sa boka i znam da je tu, blizu i znam da sam bespomoccna i mrzim ga, mrzim.

Ovog proleća se sa vremena na vreme osetim kao kada sam bio studenat, onako poootpuno opušteno - vreme ne postoji, sutra ne postoji, svaki trenutak po želji može biti beskonačno dug, sve je lako i moguće.

Hoću s one druge strane vrata da osetim ukus kafe, pričam s kolegama o raspustu i... čujem njega.

pozdrav svima.. malo mi je lakse kada znam da ja nisam jedina sa ovim problemom.. imala sam dosta neprijatnih situacija u zivotu, nasilje u porosici, razvod roditelja, smrt voljenog oca, promjena sredine, neuklapanje u sredinu, pa onda lose drustvo, droga, silovanje.bila sam zavisna i od KSALOLA - cudom lako sam se skinula..... svasta mi se izdesavalo.. sa drogom sam zavrsila (heroin, marihuana) sada imam prelepog i pametnicu - sina, ali zivim u braku vec 5 godina gde sam bas nezadovoljna i nesrecna.. ne volim ga ali nisam imala gde da odem, nisam imala dpodrsku majke i sestre, sto me je jako pogodilo... pa mi se sve to nakupljalo, to nezadovoljstvo.. nekako mi je sve naopako.. jedino sto je lepo to je moj sin.. mada sam cesto neraspolozena i nervozna.. osecala sam kako mi se sve to nakuplja i bojala sam se da cu puci psihicki.. i eto pre jedno pola godine desilo se.. panicni napadi, panicni poremecaj... da opisem ukrato sta dozivljavam... pocne li malo da mi se vrti u glavi ili da se zagrcnem, odmah se uspanicim, preliva me neka vrucina u citavom organizmu.. nedavno smo bili do srbije, i dan pre toga ja sam mislila u glavi-kako cu putovati tako daleko, a sta ako mi bude lose a nausput ne bude nigde hitne pomoci... sutra dan kada samo krenuli vozimo se autom i put mi se pokazao tako teskim, nekako nerealnim, stiskalo me je u grudima, glava kao da ce da pukne, morali smo podhitno negde da stanemo, jer je samo kretanje bilo nepodn0sljivo... nakon desetak minuta popila sam jedan diazepam, koji mi je prepisala doktorica i pokusavala samu sebe da smirim - - bice sve uredu, nije ti nista, sad ce proci... nekako me je pustilo... ne mogu vam opisati taj osecaj beizlaznoti, osecaj kao da cu da umrem, kao da cu da poludim... isti takav napad mi se javio i kada smo se vracali iz srbije... bilo mi je isto strasno lose kao i pre i zaboleo stomak i morala sam u wc... i jos jedan primer-ima ih odsta.. kada cujem napr ta televiziji vremensku prognozu da ce biti vrucina 40 ja odma pomislim kako cu ja to izdrzati tu vrucinu, ocu li se ugusiti, ocu li moci disati... ili napr.. kada kaze neko da mu je lose i meni odma pocinje da bude lose... u pocetku mi je doktor-psihijatar propisao - flunisan ujutro i diazepam 3 x1, to sam pila skoro 3 meseca, malo mi je pomoglo, ali u zadnje vreme terapija je prestala da mi odgovara, diazepam mi je cesto izazivao ili nervozu ili strasnu pospanost, sva sam bila mlitava nizasta.. citala sam da je to jedna od kontraindikacija... ai bojim se da ne ne navucem na diazepam, cak ponekad osetim da mi se ruke malo tresu-misici ako ga ne popijem... pre nekidan trazila sam drugu terapiju, i sada mi je propisan SEROXAT prvih nedelju dana ujutro po pola pa onda cijelu - dokotrica kaze da se u mnogim slucajevima dobro pokazao a uz to mi je dala benzodiazepam-tj, lexilium ujutro i uvece, a popodne po potrebi... sta mislite oc3e li mi biti lakse??? tako se grozno osecam, imam cesto osecaj da cu da poludim, odvaratna je ovo situacija... nekada sam bila normalna i sad odjdnom ovo.. ja sam inace panicar... ponekad se mozda i bez razloga uspanicim... kada se puno iznerviram isti dan iloi sutra dan meni je lose... znaci nervoza ne dolazi u obzir nikako, IMA LI SANSE DA OPET UDEM NORMALNA???? znam da ne moze sve preko noci.... unapred zahvaljujem,, puno bi mi znacio vas odogovor

Ustajanjem iz tog samo-malo-da-odmorim stanja osetim po kući miris.

Danas je moje opredeljenje levicarsko, naucen ko decak da volim i postujem i ljude i prirodu ja se danas najvise zalazem za mir i pravedan i posten svet u kome niko nece patiti i stradati ali na pomen Kosova ja osetim i dalje neko strahopostovanje i znam da ako treba da cu otici pa i poginuti za njega.

I kada to osetim, znam da sam nesto odabrala, da sam PRESEKLA...

Ne doživljavam nikakva čudnovata iskustva, ali često osetim živost, energizovanost, toplinu, ljubav koja me proširi, sklad u sebi i osećam da postojim i da je to dobro.:) Znam kako izgleda zadovoljstvo ega, ali ovo je nekako drugačije...