Predugačko je da opisujem neke detalje, pa ću se kroz ovaj post osvrnit na općenitije stvari koje sam zamjetila.. Naime ta razlika izmedju naših splićana i splićanki i zagrebačkih ljudi:).. E sad kad se kaže zagrebački ljudi ne misli se prvenstveno samo na njih nego općenito na sve koji su tamo, a uključuje ljude iz raznih dijelova Hrvatske:)... Kad promatrate te ljude svak je u svom filmu, svak kao da ima nekih svojih životnih problema i briga ili radosti... I kao da se ne osvrću na ostale.. Neki bi to nazvali i umišljenošću... Naime, ja sam od mnogih ljudi i čula da su oni malo ka i umišljeniji narod i uz to finiji itd... Ali ja koliko zagrepčana poznajem nisan baš primjetila to... Iako po držanju ljudi to se vidi.. Al napominjem samo onako na prvi pogled, smatram da ih polovica nije onakva kakva se doima... Zato milsim da uvik triba upoznat ljude i tad će bit sve jasno ko je kakav:)... Inače u tih osan dana provedenih čak san razmišljala o tome kakav bi bija život u Zg... Split i Zgareb se razlikuju ka nebo i zemlja... On ima svojih prednosti i nedsotataka... Amo prvo krenit od prednosti: šta se tiče studiranja super je stvar ako se dobije studentski dom, imaš sva živa prava i živiš za 100 km misečno ne može bolje..., pokazne su im besplatne (nevjerojatno), nakon studiranja lako se nadje posal (bar lakše nego u st)... Šta se tiče izlazaka ma možeš birat di oćeš, za svakoga ima ponešto i to je odlično:) osin toga zagren je jako lijep općenito grad, imaš se čega nagledat:).. i to bi bilo to... e sad šta mi smeta... ne volim baš zimske dane u zg... lipo je vidit snig i sve to... ali alergična sam na bljuzgavice, maglu, smog i preniske temperature koje nisu bas ugodne ni pod najtoplijim kaputima.. Osim toga grad je preeevelik i triba vrimena da se snadjes, al virujen da se sve to uspije sredit kad si duže vrime tamo... Ne volim slušat zagrebačke naglaske baš, a i mješavine ostalih... Iako čovjek se navikne ali opet kad si iz dalmacije uvik voliš čut svoj govot jel:)... Dalje, teško je odvajat se od svojih najmilijih: obitelji, prijatelja koje znaš čitav život... Ima puno faktora tu o kojima se treba razmilsit prije odluke... Ali najljepše je kad se ode ovako na tjedan dana, baš uživancija... I to mi taman odgovara... Ne znam bi li bila spremna živit ono baš tamo... To je jako teška odluka... Uvik kažem nima splita do splita i do naše obale lipe i predivnog čistog mora i naše dobre klime:)....

ne moram se osvrnit oko sebe, ne radim sociološku studiju, ovo je ' samo ' filozofija:)

Slažem se sa svim.Moram se osvrnit na tekst tribine koji podcrtava Ivicu Osima.Ne znam po čemu je lik i djelo tog čovjeka okarakterizirano kao jedno velikog trenera.Mogu nabrojat barem deset imena iz bivše države s boljim trenerskim referencama od - Lwave, 3.4.13. 16:05

Osvrnit ću se malo na današnje medije i tiskovine.

Komentar od: Grubi @ 11. lipanj 2011 23:25 okej hajdi, mogu rec da si u pravu ako funkciju ljudskog postojanja svedemo na razmnozavanje i produljenje vrste. znaci po tome su gejevi i ednaceni sa ljudima koji ne mogu imat dicu, jer i jedni i drugi su zakinuti zbog prirodnih poremecaja (poremecaji su prirodni - znaci prirodno je). al zasto se onda ljudima koji ne mogu imat dicu dozvoljava usvajanje dice, a gejevima ne. rekli smo da se radi o poremecaju, znaci ljudi rodjeni bez tog poremecaja nece bit gej bez obzira na spolnost roditelja. isto ka sta ce i bit gej bez obzira na orijentaciju roditelja. prema tome radi se o cistoj diskriminaciji. nadalje, ako nije bit zivljenja samo reprodukcija, postoje gejevi koji su inzinjeri, doktori, profesori, umjetnici... osobno mi je freddie mercury jedan od najdrazih. sta sa njima? oni su ostavili svitu zauvik nesto dobro i vridno. jel zasluzuju da ih se ne prihvaca ili pokusava " izlicit "? sta in fali? kad san vec kod mercurya moran se osvrnit na to da postoji pisma od hajduka koja je obrada od queena. a sta je sad homofobi iz torcide a? pivate pederske pisme, ne smeta van jel? i jos nesto hajdi, ako je homoseksualnost bolest, sta je onda homofobija? tuc geja je po tome isto ka i tuc covika u invalidskin kolicima. neman potribe razumit gejeve ili in pomagat je su bolesni ili poremeceni ili deformirani nego zato jer ih se diskriminira i napada. jedna stvar je ignoriranje, a drugo je bilo ovo danas. i najveca ironija je sta su se ti homofobi deklariraju ko krscani lipo su itnili i prvi i stoti kamen.

vecer radni narode RH: D... i citatelji ovog zbunjenog bloga... u ovom postu cu se osvrnit malo na vrijeme u zadnjih par dana.. pa jeb mu Miša, koda nas netko zajeb va... jedan dan ti muda otpadnu od hladnoce, drugi dan ti se muda skuvaju.. cudi me da nisu sama otpala, nit njima nije svejedno.. ne sjecam se kad je temperatura varirala toplo-hladno na nacin na koji ovih dana varira.. vise ne znam sta da navucem.. kad navucem jaknu, sunce upece, mos jaja ispec na stazi, obuces majcu, smrznes se ko pick... iz nosa ti ledenice ispadaju... jbt, danas da stavim vruce mlijeko vani na 5 minuta, dobio bi Vaniliju -. -... ubi u pojam... al dobro, kad gledam naseg Zdravka Mamicha, koda je bitno dal je toplo il hladno?.. ja ne znam odakle covjek vadi rijeci, ono su šokovi... ' ' PROKLET BIO NA BOŽIĆ DVJE I DESETE ".. znam da to nije normalno, al stvarno se mos nasmijat slusajuci njegove konferencije: " Ti si pokvareno đubre.

Cilo vrime govori da je licemjerno spominjat samo Auschwitz, a ne osvrnit se na oni Miloševićev fašizam i njegove logore Ovčaru, Omarsku, Velepromet...

Kako se ovdje govori o nasilju na ženama osvrnit ću se na to.

Oće li se u filmu osvrnit na pedofiliju?

I za kraj se moran osvrnit na navijanje...

A moran se osvrnit i na priku Painkillera i Marjory.

Mosora san prvi put uživo vidija podkraj 70 - ih na kultnoj splitskoj Pjaci, u društvu Željka Jerkova i još nekih visokih i velikih ljudi s televizije, što je nama 15 - ogodišnjacima tada inponiralo da uopće možemo bit u blizini tako velikih i poznatih ljudi, slušat ih o čemu razgovaraju, kako se ponašaju itd., kasnije san ga sretao na raznim splitskim lokacijama, a zadnji put prije nešto više od dvi godine u Marmontovoj ulici, na što ću se na kraju osvrnit jer smo imali direktan dodir.

nadam se da će netko osvrnit na mojih par postova jer nema smisla pilat sam sebe na portalu,... nitko idem probudit poljuda poljude, dragi, probudi se, moramo pilat ljude Poljud; puši qurac jež-oću ali prvo se logiraj

Osvrnit ću se na nekoliko tvrdnji koje smatram nekorektnim.

Evo već je lancun, a iman se osvrnit na još dvi stvari... to ću u drugom komentaru... nije me briga zanima li koga moje mišljenje, moran se ispuvat...

Subota, 10. 04. 2010. 13.50 sati Ajmo se brate osvrnit na ovi dan, i načit oni ' Glas iz krpa '.

Pojedinci iz udruge koji donose odluke (kako oni žele) mogli bi se osvrnit malo na ostale lovce......

Ne mogu a ne osvrnit se na sjajnu partiju Agregata sinoć i čudi me samo kako to da veliki trenerski mag Čačke nije opet osjetija moment i zadnjih 10 - 15 minuti uveja malog Halilovića da malo napravi koju asistenciju ili " proda kakav tunel " balvanima iz redova kijevskog imenjaka pa da se svi mediji raspišu o tom " čudu od diteta "?

Nakon četrdeset godin, moremo se sa ponoson osvrnit na ono ča smo napravili, ča smo ostavili za sebon.

odlican tekst... nikad se nisan nasa u takvoj situaciji, al osvrnit cu se na onaj dio teksta u kojem kazes da zelis ponekad u miru popit kavu sam... tako se i ja cesto osjecam... ali ne samo u tim prigodama, nego cesto hodam, sjedim, lezim, slusam glazbu, razmisljam, razgovaram SAM... ipak je to malo cudno za 17 - godisnjaka, al jednostavno se tako osjecam.Ploveci tim beskrajnim morem misli dosao sam do nekih osjecaja i misljenja o kojima neki nisu nikad ni culi, a kamoli ga sami dozivjeli... jesam li sad drustveno neprilagodjen ili je drustvo neprilagodeno meni, ipak je glupo biti tako sebican pa se odluciti za ovo drugo.al ne briga me sto drustvo misli, kao sto i sve one koji procitaju ovaj tekst nece biti briga o meni... al stvarno bi mi bila cast da bar procitas ovaj tekst... pozdrav

osvrnit ću se na ovaj dio tvog komentara, koji mi nije baš najjasniji, a ostalo mi je o. k.

Moram se još osvrnit na Dinu.

eh eh malo ću se osvrnit na ovaj zadnji vikend slobode pred ovo strjeljanje ispitivanjima i kontrolnima po povratku u skolsku klupu... išlii smo na bivak (za one neinformirane-izlet) na kozjak... našem dragom ciki je prnilo da bi se do gore mogli dogegat pješke, pa smo ono fullyloaded u subotu oko četri popdne krenili put solina... malo su nas ka blido gledali dok smo onako natrpani svim i svacim (loncima, vrećama.karimatima, šatorima, rancima) šetali ulicama al ' mi smo samo ponosno nastavljali tješeći se da nas gledaju onako s divljenjem... =) do solina nan je tribalo skoro uru vrimena prelose... dođsmo u solin kad ono okrene neka oćuneću kiša..... ma baš krasno... ali voli nas " onaj šta to od gore vidi sve ", pa je ubrzo ponovo zasjalo sunce.. =) krenili mi tako dalje... ciki palo na pamet da bi ovaj bivak moga bit svojevrsna priprema za natjecanje pa smo morali švrljat onaj prokleti dnevnik puta... al ' dobro... nakon par konzultacija, i nekog kozjeg puta koji nas je vodia kroz neke vinograde, maslinike i vrtove koji vonjaju al ' ono baš kvalitetno... (pa ja neznam šta ti ljudi sade) došli smo u mjeso sv. Kajo... tamo smo se već umorni zaustavili isprid nekog socijala dućana a ciko je obnovia malo zalihe hrane... neka mularija zeljna nekih događanja i nečeg novog-znate kako je po tim mjestašcima-počeli su recitirat himnu sih-a.. kazem recitirat jer se ono sta su oni izvodili nikako nemoze nazvat pjevanjem... =)... koja kapulica, par paketića pelata, manistra... i mozemo krenit dalje... uzbrdo na nasu veeliku zalost... još par konzultacija koje su nas uputile gore prema onim šumama... čeka nas je onako pošten uspon.. pa nas je vođa puta oslobodia dnevnika.. joj.. baš je fancy... i tako smo već crknuti nastavili uspon... samo ću reć da smo se taaako otelili dok smo došli jer smo ka malo okruzili pa smo presli pola kozjaka onako sa svim onim stvarima na sebi.. i jos uzbrdo... došli smo na putalj kraj planinarskog doma u deset... neću ni govorit kako smo se umorili.. nakon pređenih 25 km na koje nismo bili psihički pripremljeni... =) kasno smo došli pa je ono zakazano gradelavanje otpalo... samo smo pojeli sve sendvice koje smo imali i još se malo krpali za kruv jedni kod drugih... nakon " obilate " diner koju smo smazali za tren sto je i razumljivo nakon onog uspona... nakon svoje vegetarijanske vecerice tina je izmigoljila iz satora pa nan je odsvirala nest na gitari... u krpe (satore heh) smo se pokupili prilicno rano.. ponoć, jedan? lijepo divno krasno jutro na planini.. otvorili smo okice na nagovor cike i jer je pritia da će nan u sator ubacit kelu i njegovu druzicu (pasi).. a đubre jedno diga nas je po ure ranije... oprali smo one krmeljave oči... i zube aj, i onda se razbudili uz kavu ičaj i (ne zalin reklamirat kraš al ') domaćicu... kad smo se ono bar napola pošteno razbudili šime (načelnica) nas je natirala da ono u onom duhu pripreme za natjecanje koji san već spominjala idemo crtat skicu tamo dole sa onog vidika odakle se vidi pola dalmacije al ' dobro... kut je bija odreden na samo 37 stupnjeva pa i njie bilo toooliko strasno (sad pojedinci nemaju pojma o cemu pricam al ' nema veze).. i bas san ponosna kako san to napravila s obzirom da mi je prvi put i s obzirom na onaj kroki u lepoglavi.. heh... malo smo se ispržili na suncu dok smo to našvrljali al ' smo zato smazali one cikine specijalitete s gradela u roku keks.. je da su vedrana i tina malo počekale na svoje balancane i tikvice i gljive i svašta nešto vegetarijansko al ' oprošteno mu je... mali odmor pa onda spuštanje puno jednostavnijom stazom kojom smo se mogli i popet al ' zasto jednostavno kad moze kompplicirano.. cccc... ma sve je cool... i stigosmo smo na amotonazvat livadu di smo podigli zaklon.. opet neću puno komentirat jer je zemlja bila preblesava nismo uspili zabit ni jedan klin... pa se zaklon ozbiljno nakrivio al ' neka... bar znamo šemu kkako se radi... dakle... onda su se ciko i vedrana pokupili autom do splita (ka zbog kele)... linguze jedne... a mi obični smrtnici smo se zaputili do prve busne stanice, pa onda graskim vozilom do splita... i opet smo pljenili onim zbunjenim pogledima... i šarmirali konduktere pa nam nisu ni kartu pregledali... i napokon povratak u grad i civilizaciju i smog i buku i LJUDE i more i svasta nesto...... rastali smo se na solinskoj.. na zadnjoj stanici triestsedme... šmrc šmrc.. a ja se uputila svojoj kući i sobici slobodici di me na stolu čekala knjiga iz latinskog.. a ja ono zudjela da je otvorim i naucim svasta latinsko i sad prstim od znanja (jucer san cak dobila peticu i to ne jednu nego dvi) eto eto... skola je pocela i sad su svi u duhu ovih nacionalnih ispita od kojih me vec boli glava jer svi tako bruje o njima a do toga jos tjedan dana... malo ce mi zagorcat zivot al ' ne sekiram se ja... ovih dana zivim u nekom svom svijetu i bas mi je krasno pa mislim se zasto se i budit kad je sanjarenje puno bolje od ove surove stvarnosti.. =) ajde velika pusa svima... (slike cim ih nabavim)

Šta kazat.. šta napisat misli su prepune svega i svacega ali jednostavni nisu još spremne pric na ovaj medij još san uvik u onom nekom stanju tjeskobe kad ništa nema smisla, kad sve postaje tako beznacajno.. kad se covik pita cemu sav trud i muka a onda opet tu je bezbroj razlozloga za trgnit se i krenit dalje. disat ponovo život punin plucima nastavit tamo di je on sta, priuzet njegov životni teret, dodat ga svome koji vec nosin. otvorit oci, osvrnit se oko sebe i nastavit sa ovin cikluson koji traje a zove se život koji ima svoj pocetak i svoj kraj.

O igri i suđenju bi se moglo dosta napisati no osvrnit ću se na vrlo dobru pruženu partiju između dva stara rivala.

Osvrnit ćemo na tijek prošle godine cile, napad ćemo vištice i proganjat vile, saznat ko nosi crne, a ko gaćice bile, ko je lovija trtke a ko krile.

Baren možemo na tren pokušat zaustavit vrime i osvrnit se oko sebe..... posvetit par trenutaka u vjecnosti vrimena ovom našem danas i onom sutra naše dice..........

Nego, ajmo se osvrnit na početak priče.

istina, ali ko ' je od njih blesav ulagat pare u bovan koji sve brže gre niz brdo??? bolje im je uložit u zlatnu koku tipa microsoft, niko sritniji od mene da se tvoja vizija ostvari, ali na žalost HR stvarnost mi " malo " drukčije govori, pa dovoljno se samo osvrnit oko sebe i vidiš ko ' nas vodi, ne samo nogometne klubove, nego i samu državu, pa ko je lud ulagat u nešto šta je več u naprid osuđeno na propast, mafijaši, nepismeni ljudi etc... divim se tvome optimizmu, i molin boga da obistini tvoje pročanstvo, pa ja samostalno gledan hajduka još od sparte 83. dakle samostalno sa ekipon na stadion, ne sa roditeljima, aj dobro stariji si godinu dana od mene;)

dok čitan ove komentare čini mi se ka da su sva četri pripadnika crvenih đavola ovde sa svojin mišljenjima. šta je uopće sporno u mržnji prema ovon i ovakvon splita? pa dovoljno se osvrnit godinu unazad i pogledat koliko je ljudi gledalo rnk dok nisu protiv hajduka zaigrali NA NOŽ, a koliko ljudi od tada gleda rnk na domaćin utakmicama. ostala vas je šačica, ka šta vas je bilo na tribinama i u nižin ligama, pa ako van to nije dovoljan pokazatelj šta splićani misle o ovakvon splitu skladkradnji, onda van lipi moji nema pomoći.