S obzirom da na koncertu ne kalkuliram i obično se potpuno oznojim, sva ta odjeća, koja na početku koncerta izgleda divno i krasno, postepeno se pretvori u bezličnu vlažnu krpu.

Dovoljna je jedna kafa sa bivšim momkom da se oznojim od glave do pete, sto u sebi, sto pod pazuhom.

Tipkam po tipkovnici, tu i tamo malo jače pritisnem enter pa se oznojim.

slažem se i s igorom i s tobom, gymka - al teško je natjerat psihu da se mrvu (ne puno) opusti al naučila sam puno danaas iz ovog posta i komentara, jela budem kak mi najviše odgovara, pratila kalorijski iznos i pazila na odabir hrane koju jedem. meni je recimo veliki problem doručak. počnem sa zobenim (50 gr deci mlijeka), ali me vuuče na čokoladu i sranja i završim na 660 kcal -. - onda si naštimavam da ostatak dana bude manje kaloričan pa da sve to ispadne okej: D treniram dobro (barem mislim da je dobro, čvrsta sam i dobroj kondiciji, oznojim se ko svinja svaki put), pazim kaj jedem - tj. tu se još treniram:/još me samo ta prehrana zeza, nemre mi se desit onaj zadnji " klik "

Ja se svaki put dobro oznojim dok fotkam.

Najviše me motivira onaj savršeni osjećaj koji se javlja poslije napornog treninga, kad se dobro oznojim i ispušem.

prekjučer popodne, kad sam se vraća kući s posla, i već drugi put u istom danu ful pokisa, mi je pala ideja za post, ovaj post. ali jučer zubar, pa nemile scene su me malo omeli da ga napišem. tako da sad ide. ja cili život slušam puno poslovica. moja majka za svaku situaciju u životu ima jednu prigodnu. istina, to postaje jako zamorno kad ti za svaki potez u životu kaže " ko što bi rekli naši stari.... ". danas kad pogledam to i nije toliko loše. pomoglo mi je na testiranju za Plivu, jer jedan test je bio tumačenje narodnih poslovica. razbio sam ga kod od šale: -)) ali nisam primljen u plivu i ne radim tamo, ali to nema veze. a sve se češće hvatam kako drugima najlakše neku situaciju objasnim kroz poslovice: -)) a to valjda tako mora biti. toliko mi je usadila te poslovice u glavu da ih se nikako ne mogu riješiti. uglavnom, slušajući te poslovice, sam uvik bio opominjan u stilu kako sam mlad-lud i da jedva čekaju da odrastem pa da se uozbiljim. i ono tipa " pitat će te starost di je bila mladost ", " kako si tako neodgovoran " i bla, bla... ali ja gledam sebe i što sam stariji to gluplje i neprimejrenije poteze radim. npr. ja sam prekjučer pokisnuo tri puta do kože. zašto? jer nisam htio poniti kišobran. jer što je to meni pretrčati 300 metara po kiši da odem na kavu za vrime pauze ili prići 3,27 km biciklom s posla doma ili... a u startu sam napravio pogrešku. čujem to jutro na tv-u da će biti kiša i hladno, a ja najljetskije šlape, pogledaj sliku jer ne znam kako ih opisati, obuvam i na bicikl. ja sam se smrza i onda na poslu još led ledeni. to mi ne bi ni palo napamet s 17 godina. onda zaluđenost sportom. uvik sam bio zaluđen, ali zna sam koliko mogu. iša bi ja di god bi me zvali, ali pazio bih da nešto pojedem prije, da se ne oznojim previše... a danas ja sam u stanju četiri dana ići na neke aktivnosti, mada već nakon prve imam jaki muscul-fiber, ali moja glava šalje impulse " daj još, još, još.... " nije me briga jesam jeo, dovedem se do dehidracije jer sam zaboravio poniti vodu, neko me pocipa po nogama a ja hrabro nastavljam a nakon utakmice ne mogu voziti auto niti stajati... ima toga još ali ne smim se baš toliko ocrnjivati: -))) ne znam što mi se događa. nisam još u krizi srednjih godina, kažu da to dolazi tek u 40 - ima, ali svaki dan sam sve neozbiljniji. zna neko di je granica i kad se postaje ozbiljniji?

Penzionerska vožnja od 10 km uz oprez da se ni ne oznojim (i da mi mišići ne otpadnu).

Imam grijač na stolu namješten na 19 stupnjeva, tako da se oznojim kada stavim glavu u hladnu vodu.

Prije sam stres liječila (mislila da ga liječim) pretrpavanjem hranom, jela kad sam gladna i kad više nisam, punila praznine i gušila negativne emocije kalorijama, sada se oznojim, istrčim i osjećam se odlično.

situacija je kilava pa vam se svaka taktičnija i pažljivija noć čini posebnom, jer dok ovo govno gledaš koje su po sistemu proizveli, ti koji su vas naveli na sva ta prejebavanja, onda ti se nekako čini, eh - pa ovo je seks života... ali nema veze, recimo da je frajer bio pažljiviji, da je dobro ševio, da zna posao, da te zna smiriti baš kak si se nadala, i dobro, kaj cviliš; ako nejde bolje i dalje, pusti ga, traži drugog, nemreš ga mijenjat, posebno ako je iskusan i verziran..... uostalom, nikada ga nisi pitala kako on rezonira i, možda se s tobom dogodio samo zato da te jednom, dvaput učini sretnom, i to je to, zbogom. cure koje kvalitetnog tipa žele zadržati moraju znati kako to napraviti, a ne možeš samo cviliti i pokušati odigrati neku kartu ili glumu, nekaj kaj si pobrala od kolegice ili sa filma, a onda tražit da ti se klanja i da te smatra svojim glavnim zgoditkom. čim izvali glupariju za koju misliš da je nećeš moći tolerirati, koja nije ono što si ti sama, ostavi ga, jer to nije tvoja igra, to nisi ti. imaš i drugu opciju; udariti kao sirova sponzoruša, neka sa estrade ili sa televizije hrvatske, pa dat sve od sebe, pokupit neku paru i onda se sa tom parom tješit neko vrijeme. nemre se u rh više puno ljubav idealizirat jer je cijeli sistem sjeban menatalno i emotivno i senzualno i kako god hoćeš i sad vrijede neka konfuzna, kurvarska pravila sloboda, a za to moraš biti lija, lisica suptilna... u protivnom ti sve bježi iz ruku. mene, kada sam frustriran sa sirovinama i glumicama i svingerskim kumama kojih ovdje ima kao u priči, kompenziram to desnicom, a u lijevoj držim poster selene gomez u ruci, ili cyrusovu milenu, ili charlize theron, a kada ti stvarno dođe gusto, sunce moje, DAJ USREĆI NEKO BLIŽNJE BIĆE, KAKVA STALNO PROLAZE TU POKRAJ NAS, TIHA I UMILJATA, ZAŠTO SE FIKSIRATI NA TOG JEDNOG KOJI TE NERVIRA, jer uvijek si sama svoj gazda... prema tome, daj ljubav i pažnju i seks, jer ako to ne kaniš podijelit, kaj onda kaniš podijeliti uopće? ta nisi se valjda skoncentrirala samo na njegovu lovu, auto i broj komada koje je, kao, prije tebe imao. mislim, nisi stroj, ljudsko si biće. kaj se ljubomore tiče, to ovak ide: ako s tobom spava, a vara te i kenja, slomi ga kak god znaš, a to je ono kaj za frajere vrijedi; ako te ženska vara, a lijepo si joj reko da to ne čini i da te obavijesti ako si nađe drugog, onda šaka, nos, patos, šok soba, i odjebi kurvetino balkanska, ima još dve milijarde divnih žena svijetu. dakle, zakaj se nervirati? sve je jasno, ako se ovak pitaš: hoću li savršenu ljubav, ili je neću? ako je tražiš, onda jasno vidiš kada si sa polutantima i glumcima, pa se makni od toga, a postoje ljubavne povijesti parova koji su dobro funkcionirali i od kojih se može učiti. no imaju i curke dosta frka, jer ako se neka ševila kao ćorava, cijelo vrijeme, i slinilo je nad njom stotine frajera, a onda bi odjednom htjela da je taj jedini tretira kao sveticu - a čul je kakve su joj navike, eh - pa to ne bu išlo baš tak lako. ili, da razmislite, cure i žene, u kojem rasponu od cura iz romana The Twelve, pa preko Doručak kod Tifanija, i sve do jeftine seljačke pornjave želite biti, pa tako i postupajte, ali ako tu zaluta tip koji je drukčije odgojen i nije iz te određene sociial-kulturne klase, teško da će doći do poravnanja, osim ako je jadan, lud ili ima neku prolaznu slabost. na kraju krajeva, sve ono kaj teška jebaljka ili neka gangmoll-kurvenda može napraviti u postelji, to može i solidna, profinjena supruga, ako se kvalitetno dogovarate, pa nećete imati niskosti i kilavih ideja i prekurvavanja, a bit će jake radosti i divljanja, NARAVNO, SAMO ZA VAS DVOJE. vidim da se dosta o jebadama, seljačkim svingerskim grupnjacima i drogama govori, a nedavno me jedan nesretni pitao kak da curu izludi s nekim narkotikom, tak da ima ševu za pamćenje, izvan hrvatske. pa kad je već tako, pojedi kilu kreka, i to je to. šalim se. daj joj da fizički podivlja od crystal-metha, a za uznošenje prema ludom orgazmu daj curici bufotenina,, jebo vas ludi konj, kad već iz vlastitih srca ne znate proizvesti zanos i ljubav i razorne orgazme. idem sad doma uhvatit one lijepe postere i ženske magazine, i desnicu... ševim sve po redu, jebo te, a uopće se ne oznojim i ništa ne košta, a imam je koliko i kako hoću. jedva čekam najnoviju generaciju opreme za cyber seks, na tom se polju čuda događaju.... nakon takvog ludog seksa, kasnije se nađemo u kafiću ili negdje u šumici na joggingu tek tako da se pozdravimo, zakaj bi se nad njom znojil, pa nije charlize theron, nije rachel bilson, nije marg helgenberger, ne? da je bilo tu takvih, kaj - pa jel ne bismo već imali i Hollywood i milijune prodanih filmova, nosača zvuka, knjiga i ostaloga. mora se najprije o sistemu i tranziciji pameti učiti iz knjiga. to vas ni tito, ni boško buha, a još manje hdz mogu naučiti.

Sad napokon mogu kupiti odjeću koju znam da neću uništiti kad se oznojim.

Evo ga na, evo, gledaj, šta san ti reka, šta san ti ja reka, sav se ja oznojim

Evo ga na, evo, gledaj, šta san ti rekao, evo opet, sav se ja oznojim

klizavi: volim kad se dobro oznojim pa se fino skližem po njoj.

Dobro se oznojim dok zaradim toliko koliko je potrebno za njega dati.

Meni su teretana nastupi na kojima se oznojim kao da sam pretrčao desetke kilometara.

Vjerojatno je uzrok tome činjenica da pazim da se ne ne-daj-Bože ne zadišem ili ne oznojim dok se penjem, hehe...

Kad se u dvorani dobro oznojim, za mnom tu i tamo u zraku ostane oblačić pare od litara znoja s moje odjeće.

Već dva dana imam glavobolju, šmrcam, nekad se oznojim da sam sva mokra, u grlu mi je ko da sam jela biber.

Ne znam kako VI ostali, ali ja se poprilično oznojim dok sve to radim (ako već želim dobro to napraviti), ali zato su mi preporučili šetnju po dućanima??????

A onda se i oznojim i sve.

- Meni je teže snimati, zbog toga što se ja volim polako pripremati i graditi ulogu, danas probati scenu, promisliti pa sutra dotjerati, znati je dobro i igrati se samo s uživljavanjem, dinamikom, energijom itd., a kod snimanja ne mogu računati na automatiku naučenog, nego se još moram boriti s prisjećanjem teksta, mizanscenom, položajem kamera k tome još bez mogućnosti ponavljanja sutradan, kad se sjetim da sam mogao nešto ovako ili onako... uglavnom, zanimljivo mi je ali teže, psihički i mentalno, fizički je lakše... sjednem, ustanem, dva, tri koraka sjednem, ne oznojim se baš pa mi čak i to fali.

Ni ja nisam znala šta da očekujem ali kad je već ispalo tako rekoh si što da ne, možda se i više oznojim gledajući vas a za sex ima vremena, ionako sam bila pristojno istucana samo dva sata ranije

Nije težak na licu, skroz je lagan i ne curi sa lica ako se oznojim.

I sada se oznojim kada se toga sjetim.

Malo sam se odmorila, ali mi nedostaje, tako da jedva čekam sutra da se dobro oznojim.

to sto se sve mora na brzinu obaviti. npr. vrt je u k otisao radi dugog izbivanja i nebrige. ima dosta posla i mislio sam se cijeli dan lagano zajebavati oko njega, nikakvog drugog posla nisam imao, krenem pomalo i kazem joj da cu ja to, da ne zelim da ona ista radi. i mislio sam to. sat vremena nakon pocetka rada: - neces to zavrsiti za mjesec dana - a jebiga, pomalo - kazem i otpijem gutljaj piva nadrkan pogled i okret. nakon pola sata evo je i uz par zajedljivih komentara pocinje cupati, kidati, tegliti, bacati... malo je promatram naslonjen na zid, gutljaj pive i lagano nastavljam. nakon sat vremena vrt pocinje liciti na nesto. gledam je kako pokusava odtegliti prastaru kucicu za psa. dodjem, pomognem joj. malo se oznojim. stanemo malo. kazem joj kako je ovo vec nesto, a ona me posalje u pizdu materinu jer je sve ona napravila: ne zna:

Naručila sam si Red Kick, koji popijem prije treninga i od kojeg se pošteno oznojim, a od njega se i masnoće brže tope.

Da ne velim da se ja sva oznojim dok ju presvučem, a i bojim se da se jadna ne lomi u leđima kad leži na svemu tome.