Naučila sam se kontrolirati i više ne paničim, nego se nakašljem da malo pročistim grlo i " zavaram " (ne znam točno što), duboko uzdahnem i govorim si da je sve OK i da je sve u glavi.

Kad sam videla da se dim ne stišava, i sama sam počela da paničim.

Ako mi se neko obrati sa Nemoj da paničiš, naravno da ću ODMAH početi da paničim.

Ne želim da paničim pa ju zbog toga još nisam ni vodila kod doktora, ali ne želim ni da to zanemarim, jer koliko sam upućena hrkanje baš i nije dobro za djecu te dobi

Dok ne vidim dokaz da povećana svetlost izaziva ablaciju ja neću da frkišem i paničim kao vi

I neću si dozvoliti da me netko zove neodgovornom samo zato što ne paničim, ne smatram moje djete ni boljim ni gorim od ostalih i ne mislim da je svim mamama sve bajno u životu, ali im se ne da izostati s posla zbog lijenosti i komocije