Neću da paničim!

Neću da paničim.

Ja uvek paničim i drago mi je zbog toga.

Počeo sam da paničim.

Pomislio sam da umirem, i počeo da paničim.

Ne paničim!

Naravno da paničim.

Nikad me nisi vidjela da paničim.

Kada paničim, imam ovakvu facu.

OK,neznam šta je bilo,počeo sam da paničim i izletelo je.

Da ne paničim.

Očajnički želim nekog da sretnem, ali kad nešto iskrsne, paničim.

Ne govori mi da ne paničim!

Opusti se, Dejvide! Bez panike! - Ne govori mi da ne paničim!

Ne paničim.

Ja ne paničim, Ti paničiš.

Počinjem da paničim.

Prestao sam da paničim.

Počeo sam da paničim da možda nećeš doći.

Počeo sam roman i trajalo je dvije godine i nekada mi se dopada, a nekada paničim.

Paničiš, Erika, i kad ti paničiš, ja počnem da paničim, i onda počinjem da se pitam da li pokušaj da dobijemo ovu knjigu, umjesto da zavrnemo Brenta na način na koji je on nas zavrnuo,

Kada paničim, ponašam se opušteno.

Nije trebalo da paničim, ali kada su se svetla isključila...

Ne paničim, ali što ćemo da radimo?