Dolazim u sobu od staraca, jer mi je tamo komp i sjednem se uza stol i upalim komp, stari gleda Tv a stara spava, nešto se budila stalno dok sam ja bio na kompu i to prijavljivao, pa očekujem da me pita danas kaj sam radio...;) al dobro idemo na tu pretprijavu... pogledam na web stranici svog fakulteta, s a strane piše " prijavu je do sada obavilo 399 studenata od 671 reko ljudi stvarno znaju o tome... i idem ja to popuniti, piše upišite JMBAG, no frks, upišem kaže upišite PIN, razmišljam ja kakav PIN pa valjda je to ko ona lozinka za studomat (studenti znaju o čem pričam)... upišem ja tu lozinku, izbaci me na poočetnu stranicu ja lud, valjda sam fulao upišem sve ponovno i opet me izbaci, ja pizdim a stari me čudno gleda, kažem ja ma prijavljujem se za drugu godinu, izvadi čepiće iz ušiju (tak mirnije spava ne čuje se dok hrče) pogleda me još čudnije i kaže " kaj? ", ja opet " ma ništa prijavljujem se za drugu godinu ". " dobro, dobro " - čudim se da me nije pitao zašto to radim u ponoć...;) pogledam sa strane piše kako ispuniti prijavu... otvorim to i piše za ulaz u pretprijavu morate unijesti korisničko ime (ono sa studomata) i PIN, zadnja četiri broja sa JMBG-a jebote od kud sad JMBG... vraćam se tamo na prvu stranicu i upisujem sve to... dolazim do pretprijave... jupiii...;) pogledam na sat 23.58...;) i popunjavam te stvari kad uletim u polje, upišite ECTS bodove za prvi i drugi semestar obavezni predmeti i fakultativni... dobro i zbrojim ja to prvi 23, drugi 1 nisu mi svi predmeti upisani... kaj sad, a ništa ostavim to i idem dalje, kaže upišite srednju ocjenu koju je izračunao studomat ECTS bodovi sa fakultativnih predmeta ne ulaze u srednju ocjenu dakle upisujete ocjenu koju je izračunao studomat... pa kakvi sad ECTS bodovi imju veze sa ocjenom iz fakultativnih predmeta uopće nemam ECTS bodove... na kraju mislim da su oni fulali nešto a ja sam to popunio kak sam ja htio.

Kaže mi moj mamlaz da je to sve zato šta još nisam sni (je) la jaje do kraja pa mi je ka pravi muž, večeras stavio par kušina na kauč nek se ugnjizdim, zapalim cigaretu i ne pizdim previše jer on oće pucat u svemirce.

Obilazim sve prostorije, kružim oko bolnice, vrijeme curi, ja pizdim, zovem Šimuna, ne javlja se.

... i mi.... ne stalno, ali uglavnom otkad je došla beba jer se ja stalno bojim da će probuditi i njega... i sad neki dan kažem ja da idem u drugu sobu, a neka on spava s bebom da vidimo... mali prvi put nakon par mjeseci odspavao u komadu 8 sati... valjda ga hrkanje uspavljuje... sad se vratio u sobu, ali ja i dalje gurkam i pizdim... što se čepića tiče pitanje... jel bi ja čula bebu prije nego se razdere?

Pizdim al me ekipa smiruje, kao u takvim situacijama možda malo više i platiš, ali dobiješ hranu za prepričavanje.

Pa da vidimo osvrt na cijeli vikend skroz do danas PETAK: dođoh doma u 3 i krenuh van u 5, u pol 5 se nađoh s njom na savskom, idemo mi na biljar i ona pobjedi, no dobro, odemo na kavu u peticu, zanimljive su se stvari događale, rekla mi je da dugo nismo pričale i da joj je žao zbog toga, da je shavtila da ona vlatki nije niš značila i da me voli, slikala me par puta, sve je bilo ok, mi dođemo kod nje i pojedemo nekaj, odemo u sobu i zezamo se igramo tekken pušimo, no uglavnom, nismo se zbarile, ali nije bitno, odemo spavat i sve ok SUBOTA: ujutro smo se probudile u 6 jerbo smoo imale školu u 8, krenemo mi lijepo do škole i ulazimo u bus, tj. ja uletim, a ona iza mene, ja se okrenem i vidim nju na podu kak se trga od smijeha, opala je, promašila je stepenicu, no dobro, odosmo u školu i sve super, osim kaj se za mene pokreče postupak za izbačenje iz škole, a ona dobiva opomenu pred isključenje, never mind, odemo mi opet doma (mislim kod nje), i opet nekaj jedemo i odemo vaan, opet me pobijedila u biljaru, odemo opet na kavu i ona mi pokaže vlatkinu sliku, i pričamo o njoj i vlatki, kak im je bilo, o mojoj baki, ja se plačem jer mi baka užasno fali, ona mi ovori kak imam lijepe oči, i ja njoj također, i tak, krenemo mi natrag doma i sve ok, opet odosmo spavat, a prije spavanja ja pizdim jerbo sma trebala u nedjelju ić doma, a nismo se zbarile ni jednom i ona me nekaj podjebava NEDJELJA: no uglavnom, buđenje u pol jedanest, bar brijem, nisam sigurna, nije bitno, sve super, opet igramo tekken i jedemo i odemo van do kioska po pljuge, vratimo se i davor i ja podjebavamo chobija prek msna (to je lik koji brije da ga ona voli), ona se nekaj ljuti i ode i pojede 5 filanih paprika, opet igramo belu, i ona izgubi, a pošto sam neki dan ja izgubila, morala sam joj dat pusu, ja se nagnem na brzinu i poljubim ju, cura sva zbunjena stoji i zuji okolo, igramo dalje, i mene njena stara pita da ostanem još taj dan prespavat kod njih, ja kažem ok, i tak, kak je davor ujutro isto imao školu, ja sam spavala s njom u krevetu, i tu dolazi najbolji dio, koji se nemre riječima opisat, prvo smo se barile dok je davor bio u kupaoni, pa sam ju slučajno zveknula koljenom u glavu (jebiga, mali krevet), ali to nije bilo ono obično barenje, bilo je to vrlo strastveno barenje, mi steramo davora da ugasi svijetlo, ona meni šapne dal idem spavat, ja velim ne, ona pita očemo pričekat da davor zaspi, ja kažem da, i čekamo mi tak ja njoj s rukom prelazim po leđima i polako ju privlačim prema sebi, nakon jedno 15 minuta, mi se počnemo ljubit, ona stavlja moju nogu između svojih, i barimo se dalje, polako, sve je bilo totalno emotivno, svaka sekunda je bila za pamčenje, najljepše, i počnemo malo pre strastveno skoro pa ševit se, nije bio važan davor koji je možda sve to gledao, u tom trenu smoo bile važne samo nas dvije, kaoo da smo same na svijetu, ona meni krene ljubit vrat i polako krene prema dolje, ali se davor pomaknuo, pa smo stale, jebiga, totalno je krivi tren izabrao da se pomakne, ali jebiga, možda ću ovaj vikend opet kod nje jerbo mi se soba uređuje, pa će bit svega, i odemo mi na prozor i popušimo si cigaretu, krenemo natrag u krevet, i damo si kratku pusu (mislim, kratko nama znaći 5 minuta), ja njjoj izmasiram ruku i na kraju se ona okrene, ja ju zagrlim i tak zaspimo, cijela ova strast je trajala sat vremena, nezaboravnih sat vremena, a probudila samm se u 5, jebiga, PONEDJELJAK: cijeli dan me bolila čeljust i imala sam opake cimove, samo kad sam se sjetila, trnci su mi prošli od glave do pete, nju je glava bolila, jerbo se prije mog udarca još dva puta zveknula, i sve super, odemo svaka doma, i dojdemo na msn, ja se prije toga dopisivala sa chobijem, to vam je njen dečko, lik je iz švedske i brije da ga ona voli, ja sam se naravno raspizdila kad mi je rekao svašta o tome kaj je ona njemuu govorila, no dobro, mii smoo se posvađale i u utorak tj danas pomirile, ajde pozdrav stari me tera sa kompa, bilo je nezaboravno, volim te

Bolje da sam ovak kak jesam neg da pizdim i šizim (u ekstra turbo velikim količinama) kad pijem to čudo.

I meni je krajnje odvratno i gadno kada vidim kako neki deda potegne hračak iz dubine duše, premelje ga preko usne šupljine i onda zdušno ishrakne nasred pločnika pa mu ne prilazim i ne pizdim kako će zbog toga gorjeti u paklu, iako, po meni, njegov hračak predstavlja niz bioloških i kulturoloških opasnosti za razliku od dvojice muškaraca koji se nježno gledaju na klupici sjedeći.

Eto nakon što samo otišli skupiti karte na radio... laganini smo se uputili na tzv. tulum... bilo je dosta ljudi, cajke su prašile a nama se srce sve više i više mekšalo, ljepota te muzike i poetičnost stiha bila je senzualna... čak su se i debate vodile oko toga... hoće sad milu kitića ili milu fritića... a nama isto teško... nije nam bilo lako odlučiti.. jeben ti oću i ja Clash.. ovaj milu kitića itd... lipo smo se uklopili među cokule od zmijske kože i one obične kože... al dobro, da sad ne pizdim i ne brontulam... bar smo se besplatno napili i ismijali... išli smo do foruma jer nam je bilo bliže a i nakon ovog turbo furbo žurke samo smo išli u foruma zapaprit do kraja.

i onda se neko čudi što ja pizdim da on natrag bude mod.. i to nakon dainty i velie.. a života ti: rolleyes:

Ja ionako dolazim kako bi mi se kupio kakao i da tamo sjedim, budem lijep i pizdim o tome koliko ima pitanja povezanih s nogometom.

ja dori ne dam da kleči, ako želi klečati onda ju opominjem da nek lijepo sjedne. htjela sam vas pitati kak izgledaju te stolice nakon što vaši jedu i skoro sam išla poslikat njezinu stolicu nakon večer jučer - to je hrpetina mrvica, komadića sira, jedan malo veći komad sira pa malo veći komad kruha, jela je sjemenke pa je i toga bilo, a masne fleke posvuda da ne spominjem. čini mi se kao da nećak urednije jede - em je spretniji em da ga je šogi malo više ' izdresirala ' da ne mrvi i ne maže. ili samo revnije čisti: ne zna: meni to baš nije bilo bitno pa ju nisam ' trenirala ', opomenem ako jede baš obijesno neuredno, al ne pizdim za svaku mrvicu koja padne. jel ju propuštam naučiti da bude uredna i pazi da ne zmaže?

Na kraju potegoh tešku artiljeriju (u stvari počeo sam da pizdim): pa šta se uostalom tebe tiče moja terasa; to je moj problem a ne tvoj; molim te da mi se ne mešaš u život...

Istina, pizdim, kukam, grintam, rondam, brontulam, zanovijetam, prigovaram, sipam otrovne, cinične komentare i općenito odajem dojam nihilista u crossbreedu s pesimistom kome je mama bila suicidalna manijakuša.

Zato pizdim na ono što ti i baklja pričate.

ne morate mi u komentarima iznositi svoje teorije, nije da me ne zanima što mislite, nego ću ja sad odmah reć kaj mene ustvari jebe. ne toliko njeni razlozi, nego činjenica da ih uopće ima. ona si je, zamislite, našla razlog da se dere na mene, da je bezobrazna i da pizdi. a ja to ne mogu. ne samo zato što sam nježan čovjek i đentlmen, nego zato što ne znam kaj bi me natjeralo da tako pizdim. al stvarno ne znam. čak i sada, kad se ona dere na mene i glupa je, al fakat je, ja sam tužan. nisam ljut, nego sam tužan. razočaran nisam, jer sam prestao očekivati. općenito u životu, mislim da to očekivanje nije dobro. naprimjer, očekuješ da će kad tad svi skužit da je svađanje besmisleno. onda prođe pun kurac, a neki to ipak ne skuže. zajeb.

kad su to prebacili ST na treći? ja jučer gledo drugi do pola jedan i pizdim kako nema StarTreka kada ja odvojim vremena za gledanje istog. poludio sam. a teletext mi sjeban bio i nisam mogo vidit program. koje sranje.: bonk:

Moram se sad ici baciti na ucenje, veceras se izlazi - ko me zna, zna da mi je to kao droga - pizdim doslovno kad ostanem kuci subotom.:))))) Inace, vrijeme prebrzo leti.

meni isto najbolji prijatelj ima rodjendan u petak: s 20 godina i vise pizdim kad treba muskom kupit poklon... a najvise muskih prijatelja imam: s

Pizdim kad netko pere zube, a voda mu curi u džabe za to vrijeme.

Bili moji motivi širokog ili bolno uskog spektra, da se primijetiti kako generalno uvijek pizdim bez veze jer se svaki problem uvijek ispravi, i to na bolje.

Pizdim zbog toga jer očito će opet biti super utrka, ali što je tu je.

Sjedim među hrpom " lječenih narkomana, alkoholičara i sl. koji u ruci drže pune čašice... lagano pizdim, tipa; zakaj baš tu moram čekat, ja fina, pametna i ljepa:)) među tom hrpom ljudi čujem izgovoreno ime " Rafael ", onda sam se već malo zmrzla.

Ja vise ne pizdim, ne kumim i ne molim ga: Nemojjj

Vidim da si se iz nekog razloga okomila na mene.: ne zna: Gdje si ti vidjela da ja pizdim?

Sad vec lagano pizdim i trazim WC i restoran jer mi je svega dosta.

i tak to. uglavnom, sad je sve obavljeno kaj je trebalo biti. sutra na more oko 2 popodne. moje sretne narukvice nema......... i pizdim zbog toga totalno. tj jesam. ali vise necu.

A viš, znaš da pizdim, osobno samo neuspješan, ali kad pogledam unatrag, puno stvari za koje sam se zalagao danas su normalne: slobodno osnivanje udruga, prigovor savjesti vojnoj službi, vjetroelektrane, pogon za odsumporavanje na TE Plomin II, slobodno demonstriranje na Markovom trgu...

- budem malog? sutra? kak to misliš budem malog sutra? - a zakaj ne bi malog? pa rekla si maloprije da bi ga mogla. daj kaj sad briješ? - pa kak to misliš budem malog sutra - pa ako ćeš htjet budeš, ako nećeš ne budeš. al mene sad ne budeš. - aha. kao« budeš ti već ». - pa da, ti to želiš, pa ti velim da budeš ti već. ma nije opće bitno jel budeš ili ne budeš. reko sam da me ne pilaš, a poslje toga sam mogao reći« budeš orangutana sutra », nastavak rečenice opće nije bitan. mogo sam reć bilo kaj. zajebavo sam te za malog. jebe mi se oćeš ga povalit ili ne. - dobro ajde, idemo doma. jer nisam ja ni brijala sad da nekaj... - oke, sorry onda kaj pizdim, al fakat mi nije bilo ugodno. - zakaj? zato kaj si brijao da ćeš se predomisliti? zato kaj si razmišljao o tome dal da to napraviš ili ne? pa brijem da je onda problem u tebi. - gle, čim mi veliš« problem »ne da mi se opće u to ulaziti. kakav problem jebote? nema problema ni u tebi, ni u meni, nema ga. ja nemam problem s tim. ja to jednostavno ne želim sada. nije mi do toga. ja ti mogu prepričat sad masu događaja kad sam ja već bio u istoj ovoj situaciji i kad sam to napravio. i kaj sam brijao o tome drugi dan, ja to sve znam, ja nemam kaj o tome razmišljati. ja znam kakav je to filing i znam da mi to sad ne treba. ne paše mi to i gotovo. - pa dobro, al možda ja to nisam tako mislila kako si ti to doživio. jer ja fakat nisam sad niš mislila... - a jebiga, meni je tak izgledalo. nije mi to bilo neko frendli dodirivanje. - da, meni možda je, a tebi nije. - da. al jebiga stara, ja ustvari ni ne znam kak ti frendli dodiruješ

Ali ne, sedim u kolima i pizdim.