Od tad panicarim cim ne osjetim tvrdo tlo pod sobom: eek:

@goliath, puno ti hvala, nitko mi do sad nista nije znao o tome reci. znaci da moram pripremiti izvanredni otkaz i pozvati se na ovaj clanak ako se ne dogovorimo za sporazumni. a koliko poznajem svu staru firmu, uruciti im otkaz moglo bi biti komplicirano, znalo se dogoditi da ga ne zele primiti. sutra je 17., trebam poceti raditi 02.05., ja sad stvarno ne znam izracunati je li to 15 dana. malo panicarim. imas kakav savjet kako da to izvedem? mislila sam probati se dogovoriti, a ako ne bude islo, predati pisani otkaz. ako ni to ne bude islo, sta onda, da ga saljem postom preporuceno?

Panicarim u vezi i svezi super prakticnih i samo britanskih regula za rucnu prtljagu.

Draga Nikolina, citam redovito vas blog. divim se vasoj hrabrosti, i da istina je, djeca nam otvore vrata jednog sasvim drugog svemira i pocinjemo gledati na svijet sasvim drugim ocima, pogotovo ako sve ne tece/nije teklo po planu. i sama sam mama i ovaj tekst me ponukao na, recimo, komentar. ja zivim vec neko vrijeme u njemackoj. moj suprug i ja smo oboje znanstvenici i na neki nacim povezani sa medicinom. krajem kolovoza se rodio moj sincic. trudnoca je bila savrsena, na srecu, jer moj doktor je bio poprilicno nemaran, pogotovo pred kraj. tjedan dana prije sluzbenog termina dosla sam na pregled. ctg nije bio u redu, ali on nije imao vremena pricekati 30 minuta. zurilo mu se. onda me nabrzaka pregledao, i prokomentirao, hm, ne mogu napipati glavicu u kanalu, ako se do subote ne porodite, javite se u kliniku na porod i otisao nisam mogla vjerovati. iza toga sam otisla do svoje primalje i isplakala se. ona me pokusala umiriti, napravila je ponovno ctg, i bio je ok. u srijedu je krenulo. kad sam nakon 12 sati trudova dosla u kliniku (klasicno kod prvorotkinja, treba nam duze), moji krvni nalazi su bili jako losi, imala sam izrazito niske trombocite, maleni je pokazivao stanje stresa kod svakog truda, trudovi su bili svake 3 minute, ali nedovoljno jaki, ja se nisam otvarala, malenome nisu mogli napipati polozaj. ustanovili su da se u 2 tjedna od zadnjeg ultrazvuka pomaknuo i malo zaokrenuo. pa su ga pokusali prvo vratiti u polozaj, pa oxitocin meni, i tako su me mrcvarili slijedecih 12 sati dok se nisam na kratko onesvjestila i nisu izgubili malenog na ctg-u. na kraju su morali napraviti pod hitno carski. jedino sto sam zeljela u tom trenutku je cuti njegov plac. i bio je tamo, maleni je bio totalno iscrpljen i plav. i onda je pocelo. vase djete je dozivjelo stres i zato mu treba vasa blizina. ne brinite, za najvise tjedan dana je kao i sva druga djeca. radite kangorooing, to pomaze, ali nije. imala sam osjecaj da je sve dalje. najgore je bilo da su mi svi moji poznanici, rodbina (izdaleka) govorili da panicarim, ali nisam. on je bio sve dalje, sve odsutniji. onda sam to rekla svojoj primalji, i da se bojom da je lagano autistican. ona mi je rekla da je i ona primjetila da nesto ne stima, ali me jos nije htjela uznemiriti. i preporucila mi je osteopata za pocetak. i to je bio puni pogodak, ali onda su krenuli dodatni problemi; ortoped, pa neurolog (imao je veliki hematom na glavi kao posljedicu poroda), pa rupa na srcu i tako jedna terapija nakon druge, neke ne pokriva zdravstveno, ali vidi se napredak, pa idemo dalje i tako puna tri mjeseca, kucanja na vrata i uvjeravanja u pocetku da nisi histericarka, nego da nesto ne stima, podizanje obrve na on je sve odsutniji. nasrecu moj maleni je sad dobro, i razvija se i vise nego dobro. i svaki puta kad mi se nasmjesi i pogleda, znam da sam na vrijeme reagirala i da se moja upornost isplatila. mislim da nije samo problem u hrvatskoj, nazalost. doduse, ovdje imam mogucnost na vrhunske strucnjake jer zivim u sveucilisnom gradu, sa uni klinikom, etc. ali ako sam ne reagiras, svejedno je. nikolina, ja vam zelim od sveg srca, da vasa malena srecica, nadje svoj put i da se sve vise otvara i razvija svoje sposobnosti. voljela bih da je situacija u hrvatskoj bolja, da se ima vise izbora i dostupnijih informacija i da je cijeli sistem konacno profunkcionira. znam da vam nije lako, ali drzite se.

Bila sam 2 kod ginekologa i sve je bilo ok, ali ja sad panicarim jer ne pijem pilule 5 mjeseci (zbog prometne u kojoj sam zadobila teske ozljede) i sad me strah da ce mi reci da sam trudna iako ne znam zasto jer decko nikad nije svrsio u mene kondom nije pukao, spao ili " procurio ".

ma to je ono sto nas sve dovede do ludila.. hrpa administracije, nadleznosti i u konacnici sputavanja za neko kvalitetno dijelovanje.. s tim da sam ja jos medicinske struke, pa se u neke stvari kuzim, a ovo nije nikako moje podrucje-pa me ulovi panika, jer sami sto naucila sve imati pod nekom vrstom kontrole i zelim sve znati (sve sto ima veze sa ikakvom medicinom me jako zanima:)).. tako da se nekad pogubim.. recimo doktore opce prakse i neke specijalnosti itekako razumijem, ali stomatologija je stvarno mizerno obradena u veterini: cistimo kamenac psima i mackama ipod opcom anestezijom i u lokalnoj konju raspamo zube zbog neravnomjerene istrosenosti, pa si ostecuju bukalnu sluznicu ako se to starijim konjima redovito ne radi (to je jako zanimljivo iskustvo: zubo:) takoder vadimo zube-posebice kod svinja - i eventualno tko zna, reze zecekima zube i petlja se u malo vecu patologiju tipa granuloma i sl., ali zapravo svugdje ide taj zub van sistemski atb i ispiranje antisepticima i to je to od nase stomatologije tako da to podrucje najmanje pokrivam, pa zato mozda i najvise panicarim: zubo:: o

Inace uzasto panicarim i sve sto se dogodi vidim kao simptome.

Inace panicarim pa dal je moguce da je to razlog ovom a ne alergija.. Doktori su diagnosticirali kao alergiju i jedino sto mi daju je inekcija antialergijska i bez puno pitanja tu se sve zavrsi

Sad imam 27. Jos uvijek se nisam navikla na tu bol i svaki put panicarim

Mali su, kao cetvrtina dlana, ali i dalje ih se bojim, u stvari ne bojim nego panicarim, uglavnom, ne znam gdje ce sad ic jer se vise nemaju gdje skrivati.

Imas uredne dokumente, neka te puste i dolazi ovamo Sve vise panicarim.

Dalje, opet jel ko zna što o kartama... jer gora sam napisa, agencije su dosta razgrabile i naravno postotak daju onima koji im nabave karte... Tako da ce za nas biti mali broj karata, i nije da panicarim al treba se zamisliti

Ona govori da ne moze da bude nista da panicarim i da je sve ok, ja sam lud i jebi ga sto sad?

Da imas moje probleme i ti bi panicario.;) Ma, mislim, ne panicarim ja, ali sam se, kad sam postao svjestan svojih simptoma i problema, malo uplasio.

Na srecu, kada bih napipala to isto ' nesto ' sto me je uplasilo i na drugoj dojci na istom mjestu shvatila bih da panicarim bezveze, da dojka nije ' prazna ' i da ' nesto ' mora biti u njoj i treba, da nije sve sto napipam RAK

Moj paketic poslan 16.12 iz Britanije je stigao ovaj ponedjeljak, znaci nakon svega tri radana dana ali to je nevidena iznimka, dok bih sam sebi bio smjesan da i usred ljeta panicarim ako paketica iz tog smjera nema npr. nakon dva-tri tjedna

Zadnji odnos nam je bio prije 3 dana ali nije ejakulirao u mene... Eto toliko... Mozda je i glupo pitanje ali, panicarim i ne mogu protiv sebe..

On mi je rekao da je to " slucajno " i da " previse panicarim ".

Stvarno nisam mogla vjerovati da mi je to rekao.Bila sam tako razocarana.Plakala sam i rekla mu da nemogu vise, ja odlazim on nek uziva s njima, imam i ja 3 sestre i 2 brata najmladi je tada bio 4 godine i nikad mi nitko nije rekao voli vise bracu, sestre i roditelje vec da volim njega.Pocela sam pakovati stvari i onda je se on naljutio i pozvao svoju mamicu, ona mu je rekla da je to bolje da odem da se malo razdvojimo da trebamo malo da smo na distanci, previse smo skupa i on nema vremena za obitelj.Nema problema odlazim ujutro prvim autobusom.Cjelu vecer me je molio da ostanem da ce dok imadne slobodno ici trazit stan da odemo od njegovih i ja glupaca opet pristala.Opet sam ostala s nadom da me ovaj put nelaze al on me je opet slagao.Otvorio je sebi firmu za fasade u kojoj je snjim radio njegov tatica i jos neki covjek al firma je bila njegova.Radio je do kasno svaki dan od ponedjeljka do nedjelje od 5 sati ujutru do 21 sat navecer, nekad bi dodi mozda oko 18 ili 19 sati al rijetko, i sto mi je jos cudno bilo svaku vecer poslije posla on bi se sa njegovima zatvorio u dnevni boravak rekao bi mi stalno da ce doci za 5 minuta al ostajao bi do kasno u vecer nikad nisam znala sta se tu dogadalo iza tih zatvorenih vrata.I tako vrijeme je prolazilo i nista se jos nije promjenilo ja nisam znala vise koliko dugo cekati da se nesto promijeni, on je stalno bio sa njegovima bratom, mamicom... I onda jednoga dana ja i on smo lezali u sobi kad je dosao njegov mali brat ii vristao toliko jer ga on nije pustio kod sebe htio je lezati samnom, mali je otrcao u dnevni i plakao i onda evo je sefica rekla je da se nemore tako ponasat prema bratu opet je poceo da ga zanemariva i rekla mu da dode u dnevni na razgovor, Joj sta sad opet hoce ta glupaca opet ga je odvukla, stala sam na vrata od sobe, a ona od dnevnog su bila zatvorena cula sam kako se svadaju, on je rekao da mu je dosta toga izisao i zalupio tako jako vratima: Dosao je k meni u sobu i poceo plakati, bio je tako ljut, cudan, prisao mi je tako me jako zagrlio i rekao da nemoze vise, da me voli i nebi me htio izgubiti al da oni rade tako jaki pritisak na njega, rekao je da ima tu jos dosta toga i da odemo negdje sve ce mi ispricati jer su njegova braca bila na hodniku igrali lopte i stalno nas ometali.Rekao je da se obucemo i da odemo vani na sladoled par metara dalje od stana, da negovorimo gdje cemo nikome.Posli smo vani i njegov mali brat je pitao gdje cemo par puta i navalio s nama, on je se izderao na njega i otisli smo vani, sjeli smo na terasu kod restorana, narucili sladoled i tako mi je poceo pricati da je u velikim problemima.Njegov tatica je imao istu firmu prije koja je propala i ostao je duzan drzavi preko 100000 (sto tisuca eura) uzeo je radno auto od firme s kojom je radio i nije ga otplatio tu je bio duzan 17000 (sedamnaest tisuca eura), on je digao kredit 5000 (pet tisuca eura) za svoje drage roditelje, previse se trosi, sada je otvori firmu na sebe a stari mu tu zapovijeda, pravi ga za budale cijelo vrijeme i tako pricao je kako su dugovi od starog poceli prelaziti na njega i da nemoze vise raditi dan i noc, i onda evo ti njegove mamice, tatice i malog brata.Dosli su i sjeli su za drugi stol i ona mu je rekla kako moze biti takav mogao je bar brata povest na sladoled, on je ustao rekao mi da idemo i rekao njoj da mu je dosta njeni gluposti.Kad smo dosli nazad u stan rekao je da i ona previse trosi da dize novac s konta od firme.Nije mi bilo jasno kako to pa sam ga pitala, rekao je da nije mogla dizati ali je onda napravila toliku scenu da ga je stari natjerao da je opunemoci da moze dizat novac, svaki dan je dizala 100 - 500. Rekla sam mu da to sve kaze starom da nece vise radit i da ga puste na miru.Nakon par dana ona je s malim isla na odmor u hercegovinu, nista nije radila samo je trosila i uzivala, stan nikad nije ni cistila niti je kuhala sve sam ja morala, On je napokon rekao starom nasamo da nemoze to vise tako, stari je rekao da ce popricati snjom i iduce jutro kad smo ustali ona je morala ici, svi su bili tako ljuti na nas, Stari mu je rekao da mene neslusa da ce izgubiti obitelj da ja samo svadu zelim medu njima.. Ja sam po cijele dane bila sama s njegovim bratom kuci, svaki dan sam isla u prodavnicu kilometar i pol dalje da kupim za jest da im svjeze napravim jest.Jednog dana isla sam s bratom od njega na bazen i negdje u travi je bila neka pcela.ja sam stala na nju nogom i ubola me, pocela sam plakati jer sam imala strah znala sam da sam alergicna na pcele.Brat je odmah rekao da idemo kuci i putem je nazvao njega i rekao mu sta mi je se dogodilo on je rekao da stavim leda da je to normalno kad pcela ubode.Noga mi je natekla, pocrvenila on kad je dosao s posla rekla sam mu da imam alergiju, rekao je samo da ne panicarim da to nije nikakva alergija.Veceri oko nekih 2 ili 3 sata poslije ponoci uhvatila me je groznicanoga je jako natekla i on me je tek tada odveo na hitnu, kad su mi izmjerili temperaturu bila je 40.9 doktor nije mogao vjerovati da me on nije na vrijeme doveo, odmah su mi dali injekciju i rekli da pijem neke tablete i mazem kremom i iduci dan da dodem na test za alergiju i da uradim neke jos nalaze i rekao da idem kuci da moram cjelo vrijeme lezati i odmarati.Kad smo dosli kuci vec je bilo oko 5 sati ujutru on je morao na posao rekao je starom da me nemoze ostaviti samu u stanu, on mu je rekao da nije smrtni slucaj da nazove brata da dode ranije jer taj dan brat mu je spavao kod prijatelja i otisao je na posao.Ja sam ustala da donesem casu vode da popijem tabletu i posto mi je od svega toga bilo tako maglovito i stalno mi se vrtilo u glavi na momenat mi je doslotako lose i pala sam, bila sam u nesvjesti par minuta kad sam dosla malo sebi vidila sam krvi na podu i skuzila da sam se udarila od vrata i razbila glavu odma sam otisla u kupatilo i stavila alkohola, nazvala sam njega nije se javljao, probala sam opet i onda je se javio njegov stari i rekao da ga nemam pravo zvat kad je na poslu.Cijeli dan sam lezala bilo mi je lose nisam mogla ustat.Kad mu je dosao brat rekla sam mu da ode do prodavnice i da uzme nesto za jest, on je rekao da se nebrinem nizasto a da se njemu neda ici.Veceri kad su dosli s posla, njegov stari je se derao sto nisam isla u prodavnicu, kako nema nista za jesti, i onda mu je on rekao da me pusti na miru nek se dere na svoju zenu ona mu nikad nije ni skuhala ni oprala, i onda je se pokupio i rekao da ide u restoran.Iduci dan noga mi je bila uzas natekla je do koljena, boja je bila crveno-ljubicasta jedva sam hodala i onda sam otisla u prodavnicu pjeske koja je bila kilometar dalje, stvarno jedva sam stojala a kamoli hodala.Bilo mi je bas lose on kad je dosao kuci vidio me odmah me je odvezao na hitnu i brat mu je se cak prepao njegov stari je vec otisao negdje vani nitko nije znao gdje.Kad smo dosli u bolnicu sve je bilo cudno ja nisam sve razumila jer su doktori i sestre pricali tako brzo njemacki i ondan je doktor prisao njemu i on je sav propao.poblijedio i prisao je s doktorom meni.Doktor je rekao da je se otrov pcele prosirio brzo kroz moje vene u krv i da se to siri sve vise i vise i ako nemognu nista uciniti amputirati ce mi nogu.. Pocela sam plakati pitala sam ga zasto mi nije vjerovao da sam alergicna nemogu zamisliti da sa mojih 18 godina da cu ostat mozda bez noge, Plakala sam i pitala sam ga cijelo vrijeme zasto, zasto mi nije vjerovao, ostat cu bez noge..

Znam, znam da panicarim bezveze jer su mi ciklusi ionako neredoviti, ali samo trazim da me netko SMIRI pa vas molim da se ne rugate

Uglavnom onu vecer sam zvala hitnu ginekolosku, rekla mi zenska da je bebu dovoljno osjetit lagano poslije drmanja trbuha, makar par puta na dan, da ne panicarim ako nemam drugih simptoma... ja Evu drmala, ona mi odgovorila ono mama fak ju, odmaram prije iskracaja... jucer sam provela u žešćem ribanju stana sa mamom i sad cekam... mala mi se javi ono full malo, valjda je to okej, od trudova ni t..

Izbjegavam stres, opustam se i kad radim stvari u zadnji tren i vrlo rijetko panicarim

Eto, mame, recite mi dali sam ja luda, dali panicarim, pretjerujem: ja danas svome prvacicu nisam dala da ode u skolu. znam da je irationalno i da ga nemogu drzat danima od skole, ali nisam mogla protiv sebe. ja imam dva skolarca, ovog starijeg sam jutros poslala s maskom u skolu, mene je strah uzasno

Da tako panicarim oko svega ne bi nikad van izisla iz kuce

Ako moze jedno pitanje, postoji mogucnost da panicarim bez razloga ali bolje pitati nego poslje da bude svega

Ovako, nisam jos usla u spolne odnose, ali zadnji puta kada sam bila sa deckom, nisam imala gace, a on je imao bokserice i samo je prosao po mojoj vagini s tim da nije svrsio i znam da decko mora biti U tebi i svrsiti da bi mogla ostati trudna, ali ja svejedno panicarim jer menga ne dolazi nikako...

Tata smatra da bez potrebe panicarim, u pitanju je auto-terenac, on je iskusan vozac, voznja lagana, daljina kratka, desilo se svega par puta, ali - bit ce sve po zakonu i pe-es-u, vise se radi toga ne brinem

OK ne panicarim probat cu pa cu vidjet..

Ma ocito da ja malo panicarim oko toga

Ja ne panicarim ni ne histeriziram nikada u zivotu