IZGNANIK 08.12.2006. 00:32... nedvojbeno (hr.) je svetislav duzi period svog knjizevnog trudbenishtva proveo kao ishalpeli i isluzeni skriboman sopstvenih delirijuma. ali, bilo je tu rechenica koje bi se dale iseci shkaricama ne bi li bile pohranjene u knjizevni spajz, intimnu zbirku lepih rechenica kakvog ex-yugoslovenskog shumskog drvoseche neumoljivo istanchanog ukusa, ili istorichara pada visoko porozne menze svih jugoslovena. neshto kao onaj francuski shumar koji chak ni kod voltaire-a ne bi ustukaoM; isekao je i zalepio u svoj knjizevni spomenar zalepio svega nekolicinu rechenica/pasusa. e, sada, jedno je francuska bel etre; jugoslovenska je svakako, bolno ubedljivo neshto drugo. danas imamo jezik koji je sachinjen od loshih prevoda zapadno-evropske i saksonske misli. bitno je pomenuti da je jezik zapravo misao. e, sada, kazite vi meni shta " mi " mislimo? nasha je misao b (r) log loshih titlovanih prevoda josh loshijih televizijskih filmova. to je etar u kojem smo odrasli, u kojem vi i dalje prebijate. da se razumemo, svracam ovde periodichno jer vashe rechi dozivljavam kao oazu u pustinjskom pesku " utupljenje dvomisli ". mrachni katuni i nesavremena razmatranja 08.12.2006. 01:03 Našalimo se malo kasnonoćni drugovi jednom mojom opaskom u humorističnom tonu: ja trenutno mislim hoću li se ići olešiti kakvom brzom žesticom ili bih trebao i malo spavati.

Oni koji su celi život gori doli po pustinji lutali i čije trage v pesku je svaki povjetarac zametal ili oni kaj su doma sedeli i v stjenu grad Petru uklesali.

Problem abs-a je u tome sto se pri malim brzinama od oko 20 - 30 km/h abs aktivira kako na suvom i cistom putu tako i na pesku itd. i pri tome mi se kocnica blokira i vraca nazad (znam da tako slicno i treba da se ponasa) ali automobil ne koci vec nastavlja dalje, ili se opet sa druge strane abs iskljucuje kada to ne bi trebalo bez ikakvog razloga (upali se abs lampica na kontrolnoj tabli).

Malo sam nakrivio glavu, zatim sklopio oči: razmišljao sam o pesku što se talasa i prosipa, a ipak ima svoj mir, i povezanost, i sigurnost, jer niko ga nije uhvatio da žuri.

I kao što su iskopavanja našla Bibliju u pesku i kamenu, ni Kosovo ne bi bilo izuzetak.

Vec se uplasio da nije pogresio planetu, kad se neki prsten boje meseca pokrete u pesku.

Želeo sam da plačem onde gde sam ležao na pesku pod suncem, ali ni to nisam mogao da uradim znajući da sam kriv, pa sam zarivao glavu u pesak i patio.

Prve veceri zaspao sam na pesku hiljadu milja daleko od naseljenog mesta.

To se prvenstveno odnosi na kovačku tradiciju obitelji Šibenik u Lipovom Pesku, koji u svom posjedu imaju kovačnicu, koja radi tek povremeno za nužne potrebe.

Moje (naše) pjesme i jesu pisane da budu smješne A ti si se po pesku igral kad je Samoborac popevke pisal Naj nas više zamarati i bedake z nas delati

Mozda si ti zaseda ispisan na pesku, plamen zarazan, skriven kao stid.

Ne tako davno, snage jednog PAKTA su potonule u pesku Libije????

Nekog od ovih dana navršilo se deset godina od kada je neko sedeo pored nekog na pesku nekome je bilo bilo hladno nekome je curio nos neko je grebao pasulj sa dna šerpe neko je pešačio iza nekog neko se upitao: bože šta ja to pričam

3. brodogradnja da je izvoz ma nemoj me nasmijavat. to su teze ' rofesora kulića i nakvih. neka oni nama daju cijelu bilancu da mi vidim koliko brodogradnja uvozi, a koliko izvozi. tek kad se B odbije od A, vidjet ćemo što to mi stvarno izvozimo. i naravno, neka brod prate od naružbe do pisporuke. a ne ovako, lani su ili priklani knjižili ovuz materijala za brod i šutili k ' o pi.de u ruci, a sad kad se brod isporučuje, na sva zvona tuku koliko je vridan i sve to knjiže u stavku izvoza. dragi potjeh, najte biti naivni. ovo su igrice za dečicu u pesku

OhOOOOhoOOO Pazi prijetnje, nakon keden dan držanja glave vu pesku, noj bi kluval i to po mojoj glavi

Zaista me jutra zatiču samog k ' o školjku u pesku, dočekam ih umoran.

Caru i suhoj travčici na vrućem đurđevačkom pesku dali drugo mjesto.

Opis staze Poslje starta počinje spust po asfaltirani cesti do koče na Pesku.

Čovek polako pronalazi one elemente koje je sam stavio u prirodu: Vekovima je tragao za tajanstvenim tragovima koje je neko ostavio u pesku, dok nije shvatio da su ti tragovi njegovi sopstveni.

Činčile su veoma pedantne i čistoću krzna održavaju kupanjem isključivo u vulkanskom pesku, minimum dva do tri puta nedeljno.

I svaki koji sluša ove moje reči a ne izvršuje ih, biće kao ludi čovek, koji sazida kuću svoju na pesku.

Nastavit čemo po stazi Pohorske biciklističke transverzale prema Koči na Pesku i po asfaltirani cesti sportsko rekreacijskog centra Rogla gdje če biti kraj prve etape. 17.30 planirano zadnje vrijeme dolazka ekipa u cilj, u cilju piče, pecivo i mogučnost pranja bicikla.

Naucio sam da koristim vesto svoje znanje, jer me jedino ono prezivljava na pesku koloseuma.

Dragan Puač navodi subjektivne osećaje i objektivne fenomene koji ukazuju na to da je neko pod dejstvom magije: " teskoba i nelagodnost pri udaljavanju sa nekog mesta; snovi sa težinom na grudima; osećaj straha i depresije; nervna i fizička iscrpljenost; slom živaca; preforsirano samozadovoljavanje; pojava tragova na telu (modrica, ogrebotina i tome slično); miris raspadnutog mesa tamo gde ga nema; smrad fekalija i kanalizacije; tragovi sluzi po stanu; otisci na snegu i u pesku koji nigde ne vode; zvuk zvona koji se ne da objasniti, kao i nagla pojava vetra niotkuda ".

fčera je dožla prava ekipa k meni. ja sem baž malko stal na dvoru i gledel sem v nebo. al nije bilo zvezdi jerbo je bil den. a niti meseca. samo sem čul kak nešče stižče gasa i motor je rondal kak bezni i onda je tak prikočil pret mojima putnima vratima kaj su se gume zcvilele i prašina je letela po celoj vulici. i ja glet kaj je sat to a to darko. i onaj njegov bratiđ željkina ludi i još jeden njegov pajdaš kaj ga nesem poznal. bil je tak smežni. mali kak patuljek dok si one drvene noge zaveže a zvrkast kak mali jarič. samo je pobegaval sim tam. i imal je kak nekakovu grbu na leđima kak one hijene na televiziji kaj očeju se poždrti. dok sem pital darkiča a ko je to a on veli a to ti je žnjora. i velim ja darkiču a otkud tebe voda nosi. a veli on meni z goric. došli smo po tebe i sat jož idemo po davoricu i bracinu i idemo fežtat. a pitam ja njega a kaj bumo fežtali a veli darkič praznik rada. a velim ja njemu e darkič esi ti bedazt pak je to bilo pred mesec dana. a veli on meni e jebiga brankec kat mi onda nesmo imali čaz. a veli žnjora je kat smo onda fežtali ozmoga marta i onak se je po hijenski nasmejal kaj da mu je šarafciger zapel v grlu kaj sem mam pomislil da mi mozag zblokira ot toga beznoga zvuka kak i mamin mlinec za kavu dok sem ono nahital šarafe v njega dok sem bil mali. baž mi to i neje bilo preveč jazno al sem rekel darkiču da onda idem kat su baž došli po mene. i tak si ja zel jenu veztu z jelenima jerbo je fčera bilo preveč zima a veli meni mama a kam te vrag nosi. a velim ja njoj pak el ne vidiž mama da su dečki došli po mene kaj bi jim nekaj pomogel. prvo smo otižli po davoricu i onda po bracenu. davoricu je jedva mama puztila al ju je uzpel nagovoriti kat neje bilo joca doma. i dok smo dožli po bracinu lepo smo si pri njemu sakoj jenoga pana spili i da bumo ižli dalje a veli željkina je dečki sat bumo imali jeden problem. a velim ja nemu a kakov problem. a veli željkina el ti branko ne vidiž kolko nas ima. a velim ja njemu pa kak nebi videl kolko nas ima. ima nas ti i ja i darkič i bracena i davorica i žnjora. a žnjora se onak bezno digne i na mene navaljil. kak si to rekel kak si to rekel kak se ja zovem a velim ja nemu pa žnjora tak mi je darkič rekel. a žnjora načistam pobesnil kak je bil besni i se mu je krv v glavu prevudrila i veli on meni naj kaj ti se zube v grlo zasipljem i tebi i darkiču jerbo ja nesem nikakov žnjora i to više da vas ne čujem da me tak zovete. a posle mi je rekel darkič da on je žnjora al da ga tak nesmemo zvati pret njim nek samo dok njega nema jerbo se on jako rasrdi. a velim ja njemu no dobro smiri se žnjora nesem znal. a veli željkina no kaj se mam peniš žnjora pa neje čovek znal. i onda sem ga pital a kak očež da te zovemo. a veli on meni onak kak se i zovem i onda je rekel nekakvo tak smežno ime kaj si nebi ni genijalec mogel ga zapamtiti a kamoli ja. i veli žnjora a dok sem bil mali si su me zvali rambo pa me tak morež i ti zvati. a velim ja njemu a tak te bogme nebum zval jerbo je to jeno ameriđko ime a mi živimo doma a ne v ameriki nek te bum zval onak kak se i zovež. a dečki su se samo smejali. a veli željkina je sat kat smo to rešili sat moramo rešiti i jož jeden problem a to je da je nas šest a v jugič stane samo petorica. a velim ja njemu u jebate željkina a kaj bumo sat. a veli on je dečki nešče se bu moral v bunkeru voziti. a veli žnjora je onaj koji je zadnji i došel a to je bracena. a veli darkič daj naj biti smežni gdi bi bracena stal vu bunker viž kak je velik. a veli željkina je žnjora ti si najmenši i ti buš moral v bunker a veli žnjora njemu ma esi se ti z mozgom posvadil i pak mu je samo krv prevudrila v glavu. ja v bunker nejdem ni mrtev. i nije se dal vnuter ni za živu glavu kaj smo ga morali pol vure nagovarati. i dok smo popili jož sakoj dva pana i jenu podravku jerbo pana više neje bilo i tek je onda jedva nekak priztal. dok je željkina otprl bunkera e to da ste čudo vidli. mene nebi nišče vnuter ni z rasovami narival. nutri je bilo lanci crni od ulja i alata za jen kamijon popravljati i kleme. a smredelo je vnutri po benzinu i jenoj salami pokvareni kaj je željkina veđ mesec dana ju v nutri prevažal jerbo je zabil za nju pa je moral novu kupovati. hitili smo ju cucku ot bracine al ju neje štel pojezti nek je samo onak ponjužkal kak dok se maček popiža i otižel je nazaj v kučicu spat. alojzije tak se žnjora zove i to mi je sat sinolo v glavu kak metek v pol čela. al bum ja i dalje natipkaval žnjora jerbo bum sigurno začaz pak zabil kak se zove i više se nebum mogel setiti. i tak smo nekak uzpeli ga narivati v bunker i morali smo se trojica nasloniti na vrata kaj smo jih uzpeli zaprti. a žnjora je samo javkal vnutri. i seli smo v jugič i željkina je krenol a jugič je tak ružil kaj sem ja mizlil da mu mašina otpane. a veli željkina je malko se sat bu mučil dok ne krenemo kat je veliki teret. a velim ja njemu samo se požuri željkina jerbo da se žnjora na zaduši ot onoga silnoga smrada. a veli žnjora z bunkera čkomi norc jer ak te ja primem mam ti z vratom ofrknem jerbo sem lepo rekel da me tak ne zovež. a veli darkič onak postija e dečki idemo ga sat stalno zvat žnjora jerbo nam nikaj nemre. i onda smo saki čas ga zvali žnjora jesi dobro žnjora el ti smrdi a on je bil načisto lud. vikal je kak naz bu se potukel i zagutil i z motikom zatukel i nabijal je po sicu kak je got mogel al smo mi znali da nam nemre nikaj jerbo je bil zaprt v bunkeru a bracena se je nalaktil na onu desku kaj neje mogel nikak vun. željkina se je smejal kaj so mu suze tekle na joči. još nisem nigdar čul kaj bi nešče bil tak srdit. željkina je taman skrenol na jeden put kaj neje zasvalteran i veli njemu darkič je ak nas taj auto na breg spelja to bu pravo čudo. al dok je jugič zaprašil samo se je prašina za nami digala i bil je pun auto prašine začaz kaj smo jedva dihali. a žnjora je samo začkomel. a veli bracina njemu kaje žnjora si se malko umoril kaj više ne vičež. a žnjora ništ. a veli darkič je dodijalo mu je vikati pa si malko počiva. a veli davorica dečki najte se zajebavati morti se je zadušil jerbo niti mi nemremo ot te silne prašine dojti do zraka, željkina mam stani. a veli željkina no kaj bi stajal pak smo gore za dve minute i samo je stiznol po gasu kaj prije dojdemo. a veli darkič žnjora žnjora jesi dobro. a žnjora ništ. a velim ja rambo rambo el čujež jerbo sem mizli da se morti neče z nama spominjati kat ga zovemo žnjora al on niti da bi se glasil. a veli bracina željkini mam zastavi auta čovek se je zadušil. a veli željkina ma kaj bi se zadušil nek samo zajebava a ak sad zastavim kak bum više krenol v breg z takvim teretom i stiznol po gazu kak lud. kamenje je samo frcalo na se strane a jugič je išel sim tam i tak je rondal kaj sem mizlil e sat dok se egsplodera i mam bu kraj. i veli darkič samo otjemput evo nas. i željkina brzo zastavil auta i mi si van i otprli bunkera. samo je prašina zletela vun a žnjora je bil tak prašni kak da je vu pesku gliste kopal. i niti da bi se mrdnol. a veli željkina žnjora žnjora esi dobro a on nikaj. bil je tak crveni i mokri kak da je z rolja zišel i samo je z očima obrtal. i brzo smo ga zvlekli vun i polejali zdenom vodom kaj je malko došel k sebi. popil je mam litru gemižta nadušak kaj je mogel pravo ime disati jerbo su mu se si kanali očiztili ot prašine. samo je rekel e sat da morem sat bi vas se potukel. i onda smo spili par gemižti i mam je bila bolja atmozvera. fežtali smo skoro do pol noči. žnjora se je tak napil kaj opče neje znal za sebe i neje mogel niti stati na nogami a dok smo ižli doma bracena neje dal kaj bi ga pak deli v bunker da ne vmerne do doma. onda je željkina zel one lance z bunkera i žnjoru smo prijeli za noge i ruke i hitili smo ga na paketsic na krovu i željkina ga je dobro ovezal z lancima kaj ne opane. i lepo se je tak vozil i bil je na zraku do doma. pozdrav sat od mene.

Možda su sretniji jer njihove mame ne viču dok rasipaju smokiće po celoj kuhinju, razbiju čašu, tanjura ili porculansku zdelicu raskopaju gredicu s cvetjem, okupaju se kompletni v pesku nakon kaj su se zalijali z čašom vode ili dok izlete na terasu bez papučica i čarapica.

za propuštenim šansama... možda nam želje nisu bile sasvim iskrene... možda smo lako odustajali... To što nam je preostalo.. to što još imamo.. ponekad osećamo.. kao da je to tako malo... ali je dovoljno da nas prolaznost ne omete na putu do snova... koje smo u pesku.. još bosonogi zacrtali.. dok smo se bezbrižno igrali....

Izložbu je otvorio zamjenik župana Darko Sobota, koji je vinarima čestitao na postignutoj kvaliteti podravsih vina uzgojenih na pesku, gradonačelnik S.

Ne-modernom je ovaj moderni subjekt utoliko nerazumljiviji, utoliko luđi, što njega, odanog čulima/razumu/istini, uverava da je u zabludi, što njemu koji tako pažljivo gleda verujući u sve što vidi, verujući da nešto vidi, saopštava da je njegovo traženje istine u čulnosti ravno suludom naporu da se nešto čvrsto, večno, nepromenljivo (kao što je to istina), sagradi u onome što je trošno i propadljivo, na primer u pesku: " Jer, slična plašljivost je najviše smetala učenim ljudima da steknu doktrinu koja bi bila dovoljno čvrsta i pouzdana da bi zaslužila ime nauke kad su, uobrazivši da iza čulnih stvari nema ničeg čvršćeg na šta bi oslonili svoje verovanje, gradili na tom pesku, umesto da kopaju dalje da bi našli stenu ili glinu ". 7

Obični parovni plesovi ili zabave održavali su se i na otvorenom prostoru, u prirodi, najčešće u šumi, a nekad i na sajmištu, ili na " pesku " kraj sadašnja ulice Zelengaj, ili u Bikavarašu, sadašnjoj Ulici Matije Gupca.