Četrdesetogodišnji muškarac podrijetlom iz Vojnića koji je bio zaposlen u pilani kod Bjelopolja, Općina Plitvička jezera, zalutao je u snježnoj mećavi.

- Hrastove smo gredice nabavili na pilani, a Kristov korpus u Nadbiskupiji.

Dokaz tomu je prva vatrogasna pumpa nabavljena početkom 20. stoljeća. Preteča DVD-a Klana bilo je Industrijsko dobrovoljno vatrogasno društvo Klana, osnovano iza Drugog svjetskog rata, za potrebe represivne zaštite od požara u klanjskoj pilani.

Ovaj je komplet odjenula pri posjetu pilani i izjavila ' ' Nemoj danas govoriti ništa o računima.

Raspravljalo se i o nejasnoćama u vezi s intervencijom na pilani Hrast u Strizivojni te je nakon kraće rasprave donesen zaključak da je intervencija izvedena u skladu s pravilima struke i Zakonom o vatrogastvu.

Stoga neizostavno moramo spomenuti požar 1945. godine, kada prilikom povlačenja njemačkih vojnih snaga bivaju podmetnute mine u tamošnjoj pilani.

Partizani su ratne zarobljenike sa željezničke stanice sprovodili prema obližnjem logoru u pilani Đurmanec te ih u grupama na noćnim pohodima otpremali na desetak kilometara udaljene razne lokacije Maceljske gore gdje su se vršile masovne likvidacije.

Jučer, 12. svibnja oko 21,50 sati u Velikoj Gorici, Braće Radića, iz zasad neutvrđenog razloga izbio je požar u pilani u vlasništvu 56 - godišnjaka.

Preradom drvne sirovine u vlastitoj pilani, sušarama i parionicama, osim asortimana pilanskih proizoda, sami stvaramo temelj za vlastitu proizvodnju parketa i seoskih podova iz masivnog drva.

Još prošle godine hala u tzv. staroj pilani bila je prazna, niti je tko tamo išao na posao niti je bilo što za proizvesti.

Čast izuzetcima, ali takvih je tako malo, da bi h mogli izbrojati na prste jedne ruke - naravno, lika koji je radio u pilani.

Iako je jučer u Pakoštanima, rodnom mjestu generala Ante Gotovine, presuda dočekana mirno i dostojanstveno, tijekom noći nezadovoljna nekolicina palila je automobilske gume i kontejnere, a pilani su i borovi.

Premda sam bio tek radnik u pilani, osjecao sam se zadovoljnim i uspjesnim...

Rođen 01. svibnja 1890. godine u dagestanskim planinama Magomed Labazanov je najprije radio u pilani, zatim je uzgajao stoku u Čečeniji, a onda bio farmer u Dagestanu.

U doradnoj pilani instalirani su strojevi za proizvdnju elemenata različitih dimenzija koji predstavljaju poluproizvod za izradu parketa ili namještaja.

U nedjlju smo ja i muž išli u jedan (nebitno) shoping centar pogledati orbitreck (nisam sigurna da li se tako piše), i zaista nađemo jedan, cijena je prihvatljiva jer je bio na akciji.I sad tu dolaze naše muke, nikog nema najprije nema da pitamo kakvo je plačanje, koje su karakteristike... itd. Tada moj muž odluči malo prošetat da pronađe nekoga... i evo ga nakon par min. a iza njega jedna mala ženskica (vidi se na njoj da je umorna i dosta joj je rada nedjeljom i ljudi koji tu šetaju...) koja pokušava iči ukorak s njim, i vidim da mu nešto objašnjava a njemu vidim da je ljut.Uglavnom; ona ne radi na tom odjelu pa nam ne može dati nikakve informacije, a radnik koji tu radi je bolestan.Tada smo tražili bilo koga tko nam može pružiti bilo kakvu informaciju, međutim ona nas zamoli da prošetamo pa da se vratimo za sat ili dva, jer tada dolazi druga smjena pa nam onda " možda " bude netko nešto znao reći (to nemoš virovat da uopće to sebi može dozvoliti neka tako velika robna kuća i to pazite stranac je vlasnik). Na to moj muž poludi i traži nadležnog (za ne povjerovat nema ni njega jer on ima slobodnu nedjelju, he he he he he), a mi uporni pa tražimo šefa, i tako ta ženskica ode i dolazi sa nekom ženom koja kao glumi neku glavnu i odgovornu, a ustvari radi na info pultu, a znam tako što sam je vidjela kad sam ulazila, međutim ni ona ne zna ništa više nego njena prethodnica a kad progovori reka bi čovik da zna svaku deklaraciju napamet koja se nalazi u tom centru.I ona nas isto tako uputi na šetnju i da dođemo kad dođe druga smjena.Mi odemo u nevjerici da nam se to upravo desilo i ne znamo dali da se smijemo ili plaćemo....... Uglavnom, stvar je u tome što svi ti stranci koji ovdje zarađuju otvarajuči robne kuće i poduzeća štede na radnicima, teško im ja zaposliti dva više da slučajno to ne bi osjetili na svojoj zaradi (ne daj Bože), a znaju se busat u prsa kad prićaju o poslovanju i profesionalnosti u svojoj zemlji a pogledaj ih ovdje, kao da ih nije briga, ponašaju se prema nama kao prema maloj državici na kojoj če dobro zaradit iscidit sve što je dobro i adio Mare, jer kao mi moramo ovisit o takvima (mada bi po mom mišljenju trebali takvi ovistit o nama...), jer ipak smo mi ti koji hitamo prema Uniji.Samo mi nije jasno zbog čega, što če nam tako dobro donjet?? Od nekih stranaca koje ja znam nitko nije rekao da im je donjela dobro, a da ne govorim njemci.Jadna li ti je naša zemlja i ovako se nema... Razvezala sam se previše... sorry na pilani adiooo

Pilanski, naravno, ime je dobio po pilani koja se nalazila nasuprot mostu., bio je izgrađen od drveta, a povezivao je Pilanu u Radićevoj ulici i željeznički kolodvor.

Pilani Josipdol prijetila je opasnost od požara, a u okruženju Josipdola već su postojala neka vatrogasna društva (Ogulin, Brinje, Oštarije) Ondašnji vlasnik pilane osniva od svojih radnika neku vrstu Dobrovoljnog vatrogasnog društva da bi firmu zaštitio od požara.

Prazno gradsko industrijsko zemljište, blizima šuma Vukomeričkih gorica, blizina novog autoputa vezano za dovoz sječke, u blizini dalekovod koji vodi prema glavnom transformatotu u Mraclinu, blizu oteretni kanal Sava-Odra radi odvođenja tehnološke vode, prometnica prema VG se spaja u ulicu S. Kolara gdje već postoji parovod odnosno vrelovod, vizualni oblik termoelektrane ne bi škodio Žužićevoj pilani i obližnjem novom Groblju, slabo naseljeno područje.

Marko nasjeo, primio Čarugu kao najbližeg svog i zaposlio ga na pilani.

Nakon rata pilana nastavlja sa radom i oprema ostaje u pilani ali tek 1931 god. dolazi do osnivanja Dobrovoljnog vatrogasnog društva Josipdol te oprema prelazi u vlasništvo društva, iako je uvijek bilo na prvom mjestu zaštita pilane od požara.

U pilani su radili kmetovi, a rukovodio je vlastelinski činovnik.

S 13 godina odlazi od kuće, i zapošljava se na pilani u Dodušima.

Nakon prolaska staze i poduke o šumi na Sljemenu, sudionici su poslušali priču o staroj pilani.

Kapaciteti preradbe u Pilani su 350000 m2 gateriranih ploča, vapnenca i mramora, 300000 m2 finalnih ploča vapnenca i mramora, 2200 m3 završnih masivnih elemenata vapnenca, 50000 m2 gateriranih ploča granita, te 40000 m2 završnih ploča granita.

Čast izuzetcima, kojih je u našem slučaju koliko i prstiju na ruci radnika u pilani, ali domaći su nakladnici mahom nemušti čangrizavci koji ne žele ili ne znaju koristiti sredstva telekomunikacije, a i staromodna pisma su im nedostižna tehnologija.

Zabilježena je intervencija na velikim požarima 18.05.1904. na pilani u Ogulinu i 06.07.1927. u Salopek selu. 04.09.1938. god.

došel je denes davorica k meni i veli on meni el idemo branko. a ja njega sem pital a kam bi ižli davorica. a veli on meni joj branko pa kak me morež pitati kam bi ižli pa idemo po bore v borik. ja sem mam znal kolko je vur. mada jož neje bilo niti četiri prežlo. i velim ja njemu znaž kaj davorica. ja se ovo leto nebum nalecal jerbo ima bori za po dvajzt kuni kupiti i ja nebom ovo leto bora kral v boriku jerbo nam stari franc noge spotrga. a veli meni davorica no brankec pak naj biti bedazt. dvajzt kuni je dvajzt kuni. i da je dezet kuni a ne dvajzt. jerbo tvojih dvajzt i mojih dvajzt i to je več četrdezet a kolko nam je to pivi v gostijoni. i tak sem si ja malko preštuderal i mizlim si ja pak neje ni njegov vrak bedazt jerbo je to pet podravki il panov a to neje mala stvar. i velim ja mami mama znaž kaj. a veli ona meni a kaj branko. a velim ja njoj viž mama dožel je davorica i veli da nekakovi ljudi prodaju bore po dvazt kuni i da bi mam jih trebalo iti kupiti jerbo jož jih imaju samo malo. i mama lepo potegla v šaratofljin i mam zvadila dvajzt kuni i veli ona nama ajte dečki mam kupite bora. i tak sem ja lepo imal dvajzt kuni i davorica dvajzt i dok to lepo zbrojiž puta dva i to je več četrdezet i to je čizta matematika i tu pogovora nema. i veli meni davorica znaž kaj branko imam jenu ideju. a velim ja njemu a kakovu imaž ideju davorica. a veli on meni mi sat lepo krenemo v selo kakti da idemo po bora kaj nas i tvoja mama bo vidla a i moji i kaj bomo imali pravi aglibi i onda lepo otijemo v gostijonu i suknemo sakoj po dve pive i onda lepo otijemo v borik i otsečemo si sakoj jenoga bora. a veli davorica pa kaj to branko neje prava ideja. a velim ja njemu bogme je to ajnc a ideja. i tak smo mi lepo se otšpancerali pravac v selo kaj su nas si vidli i kaj nebi bilo kojekakovih dokaza i kaj bi imali taj aglibi. i lepo smo si spili polako sakoj po dve pive i jož je rekel davorica da se moramo sima pozdraviti kaj budeju si vidli da smo mi tu a ne da slučajno bore krademo il tak nežt i onda smo se spominjali i rekel je davorica nek malko jače vičemo dok se spominjamo kaj nas si dobro zapaze i zapamte da smo mi bili v gostijoni i onda je to pravi dokaz kojega nišče nemre spotrti ni da oče. i tak dok smo strusili i zadnju podravku veli meni davorica e sat branko moramo krenuti al ovak kak ti bum ja rekel. a velim ja njemu a kak to davorica. a veli on meni to sat treba izvezti neprimetno. i onda mi je rekel svojega plana. i tak sem prvo ja zišel vun i polako sem se šuljal dok sem ižel z gostijone vun i malko sem pričekal i onda je poskrivečki i on zišel z gostijone vun i to je bila baž prava stvar ko đejmz bont il slični špijuni na bilo kojemu drugom slučaju. i veli meni davorica a sat brankec trk v borik. i tak se mi polako zalaufali i bili smo v boriku za taj čaz. jož smo malko osluhnoli da nebi stari franc vrebal v boriku na takove kakovi smo mi al ga fala bogu neje bilo. i mi se lepo prišuljali i veli davorica gle branko ovaj je boriđ kak da ga je pokojni generaliđ narisal kaj je baž neki dan vmrl jerbo je bilo na dnevniku. i bogme je bil baž kake na sliki. al ne ot stare babe mižkinine jerbo ona nebi znala ni kotača narisati kaj nebi imal kvrge il izobliđenja. i davorica zavlekel ruku pot kaput i zvlekel takovu malu piljicu kaj bi si ju i stari pilar na pilani poželil kak je bila lepa. a velim ja davorici u jebate davorica pa gde si tak lepu piljicu nabavil. a veli on meni je branko nemoraž ti baž se znati. i lepo sam ja prijel bora a on je zapiljil i tak jeno devet dezet put dok vu sebi nabrojiž do dvajst pet al vu trejti brzini i bor je bil otpiljen. a veli davorica e sat branko tebi moramo jenoga bora najti. i mi lepo pregledali malko i našli boriđa lepoga kak jeden prekrazni boriđ i jož lepši i velim ja davorici e davorica to je taj. i ja pak prijel ga za vrj a davorica počel piliti i potegel gore dole kat otjemput stal. a velim ja njemu pa kaj si stal davorica. a veli on meni pa jel ti branko ne čujež. a velim ja njemu a kaj bi trebal čuti. i tak ja poslušam a kat tam eto ti vraga. točno sem mam znal kaj je to. i kaj da bi me nešče z mokrom krpom poprek čela potegnol. a veli meni davorica el se ja varam brankec il ja to čujem kak nekakov cucek reži. a velim ja njemu e jebiga davorica neje to nekakov cucek to je onaj bezni vučjak ot staroga franca. a taj cucek ima takove zube kaj jih se nebi ni slon divlji posramil. i jož ja nesem ni zgovoril do kraja a za davoricom se je tak prašilo kaj da ide krdo bizoni il bilo kakve druge živine kopitnjače. znal je davorica izto tak kak i ja da ak naz taj prime da nas raztrga na komade kak male kozliče. i ja puztil bora i trkac kak su me noge nozile brzo. i samo sem čul za sebom kak steče ta zver. to čudo jeno ot cucka kak tutnji za menom kak vlak teretnjak. a srce mi je nabijalo kak bubnji najvekši na kugli zemaljski i samo sem si mizlil daj bože da ne krene za menom nek za davoricom jerbo me je on na se ovo najebal. al dok me je doztigel. to je tak šubeknolo kak da me je kamijon lupil. samo sem poletel napre kak da padam z marza. to je takov šus bil kaj vam ja to nemrem opizati. ja sem samo pomizlil e branko sat je kraj i gotovo. jerbo se z ovoga nebuž zvlekel. i čez glavu su mi samo slike prebežavale kak nore. točno sem si mizlil vu tom čazu da me raztrga na komade i da me više nigdar niko nebu našel na kugli zemaljski. i ja sem opal na zemlju a on nad menom. režal je kak da je nori. a z laloki mu je slina curela na litre. a v nogi me je peklo kak da mi je nešče jognja nakuril i z naftom polejal. i ja opče neznam kaj bi bilo i zaklal bi me na meztu da se otnekud neje davorica z jenom toljagom zmogel. e dok ga je šubeknol po tikvanji kaj sem mizlil da mu se raspukne. vučjak je samo zacvilel i skočil na stranu al se neje štel meknoti. i davorica jož jemput zamanol svom snagom i da ga bu šubeknol al ga je sfulal i onda je vučjak videl da vrak šalu bere i samo je neztal. i samo me je davorica prijel za ruku i veli on meni jel morež branko. a ja se nekak pridigel i velim ja njemu bež samo davorica samo bež jer ak se vrne zakolje i tebe i mene. i bežali smo kak smo got mogli. a franc je vikal za nami kak bezni. nek vas je. nek vas je. nek vas se pokolje nemoruti jeni nemorucki. jer da vas on neje ja bi vas poklal kak pražčiče. i samo dok smo do prve hiže v selu dožli mam mi je bilo lakže. mam smo se otšuljali k davorici na tavan kaj mi je dobro z rakijom oblejal gde me je bezni vučjak vgrizel kaj nebi dobil otrovanje il beznoču il bilo kakovoga viruza druge fele. i tak smo oztali i bez borov i bez četrdezet kuni a i bez one lepe male piljice jerbo ko zna gde je sat ona. sigurno ju je franc nažel i sat se smeje ot vuva do vuva i boriđe z njom otpiljava kaj ji bu zutra prodaval i nofce služil. a doma sem mami rekel da sem kupil bora i da sem ga oztavil pri davorici v štaglju jerbo ga treba jož malo obraditi a tak je i on rekel da ga je oztavil pri meni. i zutra se moram zdiči vjutro i mam moram iti boriđa kupiti kaj mama ne skuži. samo gdi bum dvajzt kuni nabavil to jož neznam al se valjda bom nekak snažel ak nikak drugač. a ovo gde me je vgrizel tak peče kaj da mi je nešče z biberom posipal kaj jedva sedim na stolcu i jedva natipkavam. al bo zutra valjda bolje. i lepo vam sat velim. najte iti boriđe krazt da nebi zišli kak i ja. a pogotove v borik ot staroga franca jerbo vrak stari z cuckom pripaziva i nebute dobro zišli to vam ja velim. branko. pozdrav sima prijateljzki i idem spat. laku noč.

Kako god, poslije popijene kave krenuli smo put Bitoraja po glavnoj cesti u Vratima uz zamete snijega od preko dva metra a zatim skrenuli prema pilani po očišćenom ali djelomice zaleđenom makadamu.

Ili je to i dalje nešto strašno, kad si, da si zaista uspješan, mogao recimo biti poslovođa u pilani u Brinju?