- Evo ja na poslu, pishem neki glupavi chlanak... neshto o policiji koja trenira strogochu...

A ja kontam ovako: cist-a (= cesta, jedna od ridkih ricsi u kojima jat daje uglavnom " e "), Cist-jan > Cisćan > Cišćan [ Sada vidite zashto ja glas/ć/niekada pishem kao " tj ", a niekada kao " ch " (" mishich ") ].

wow stitch kaj si se raspisao nakon kaj si reko da vishe nechesh daj radje pishi po blogu, tamo te bar chitam, tu rijetko zalazim. ja bum s jordanicom pojela one mlince, mosh i ti dochi, sudechi po alter egu, simpatichan si iako se pravish da nisi (u izvornoj si antidepresivnoj listi): p to ko je kome pobrisao i zakaj i ko je kome reko shifu me ne zanima, zanima me samo da mogu pistati kaj hochu a da me kojekakvi kvazi moralisti zbog toga ne tlache (i urednishtvo ne birshe ako se ne slazhem sa njima). s obzirom da je hrvatici koje zhivi u HK teshko biti anonimna, iako fascinantna je kolichina ljudi koja me ne " prepoznaje " vech i ovako tu i tamo moram na zhalost birati teme o kojima chu pisati, pa bi se voljela slobodno izrazhavati o onome o chemu vech odluchim pisati. iako, u kalsichnom mujerovskom stilu, nije mi jasno kaja tu pishem kad u stvari ne politiziram i kajaznam kaj. mene bi jedino mogli pobrisati kinezi i kineska vlada

Kad ja pishem u tom svom fontu, i u Wordu, a kako imam priecsace (shortcuts) za sve takve znakove, onda doista malo vrimena gubim u odnosu na pisanje bez naglasaka (naravno da priecsace znadem napamet, a ima ih 30 - 6 samoglasa (a, e, i, o, u, r) puta po 5 znakova (KS, DS, KU, DU, duzsina)).

upozorenje; Digresija evo i malo zavirivanja u knjigu (o5 c/p (opet copy/paste.. inache " o5 " se i danas retko koristi kao sms ili chat skracenica a mogu da se pohvalim da sam je sam izmislio josh pre otvaranja ovog bloga. inache nedavno sam je video u dnevnoj shtampi u chlanku u kom ' prevode ' net/sms skracenice (kojima se naravno ne zna poreklo), medju, takodje retko korishcenim domacim skracenicama; " skk = shta koji kurac (wtf?) " i sl).. enivej evo malo citata iz sredine knjige.. hmm, kad bolje razmislim i " enivej " sam ' izmislio '; - 2003. kada bih ukucao " enivej " u googlu pojavljivao se samo ovaj blog.. little did I know (ni slutio nisam) koliko ce ta zajebancija da nas koshta.. negde u to vreme svi su se zezali sa ispisivanjem stranih/eng rechi onako kako se chitaju (npr; litl did aj nou) i to je bilo smeshno samo zato shto je glupavo (kao stho mislim da je sluchaj sa korishtenjem " W " gde mu mesto nije) - i dokle nas je to dovelo; do toga da ' nepismeni ' novinari u dnevnoj shtampi isuvishe revnosno poshtuju Vukovu krilaticu; pishi kao shto chitash a chitaj kao shto je napisano, pa dobijamo krajnje glupe strane ' prevode ' kao shto su " vindovs ", " prajm tajm ", " ajpod ", " i-mejl ".. muka mi je i da nabrajam, a mislim i da zaglupljuje. - shto nas je o5 dovelo do toga da se takve stvari pojavljuju i u knjigama, i to ne petparachkim.. pa tako chitam ime firme (npr); bels antoen finajnshl konsultejshn, pri tom nigde ne navodeci kako glase u originalu. i tako u vecini knjiga, ljudi, firme, ulice, everything. - pristalica sam toga da se nazivi pishu u originalu, eventualno u zagradi [ vitichastoj, po mogucnosti ] napisati kako se to chita - smorih sa ovom digresijom, ali i tako pishem jednom godishnje - jebi ga);

bilo je to pre jedno mesec dana, vracao sam se pa posla, onako umoran i smoren uveche.. i vidim na ulazu u zgradu smrtovnicu - ona iritantna baba od komshinice je konachno preminula. o srece, o radosti. odmah mi se popravilo raspolozenje. - bila je smorna, naporna i zlobna josh od ' 96 te ili takoneshto. odmah sam se presvukao i trk kod komshije; " shta radish? " " evo gledam neku utakmicu " " je ' si chuo? " - mahnem glavom prema njenom stanu " da, da " - i kez preko njegovog lica " valjda cemo sad da dobijemo neke normale komshije " - i smejemo se obojica.. (evo i sad sam sav radostan dok pishem o tome)

.. i pishem ovo zato shto u poslednje vreme razmisljam o s.. smrti.

Ne razumem ovaj podsmeh... verovatno zato shto imena pishem po srpski, a ne po americhki, kao shto rade braca Hrvati... nebitno.

naime, danas sam imao neopisano zadovoljstvo da delimichno prozmem prichu o Mozesu (mojsiju nashem - (egipatski: dete) i po prvi put. ali i da zamislim bice koje bi imalo natprirodne sposobnosti a u vidu chulnog dozivljaja vida titravozelene aure isparenja otrova koje svakim danom unosimo u sebe, shto ljudi peruci se, recimo, samo prividno sa sebe otklanjaju. ali, chuj nekima je i to dovoljno. ne bih zeleo da ova nasha jednokratna prepiska postane suvishe imtimna; istovremeno nalazim to za " luckasto ", kako bi to rekle drazesno rekle tete sa televizije. (oprosticesh mi ovu malu sigresiju) mislim da sam, takodje, shvatio zashto (upravo, ne zashto vec sam uglavnom sprechen da pishem ili to radim sasvim nespretno - pishem vodeci pero kao bambi svoje glatka kopitima po ledu. u skladu sa time imam valjda i veliku tremu; na drugoj strani, uvideo sam da sam u, potpuno banalnom i svakodnevnom, umgangu sa svetom i u njemu vrlo vicakst - recitovao sam recimo: alle meine repliken, scheißen auf die weinachten, govorio stvari koje su sagovornike, na moje snebivanje, ponukale na duboke uvide - shto im se, rekao bih, im se retko deshava. kao shto vidiish, danas je pala dobra ispasha na beskrajnim livadama saznanja.

evo sad sam video da ovaj blog postoji 12 meseci i 6 dana.. bio sam tako mlad (i zimzelen) kad sam pocheo da pishem (gluposti) i mogu reci da za ovih godinu dana nisam postao neshto zreliji ili pametniji.. zeleo sam da objavim post tachno na dan kad se navrshava godinu dana ali DEAM (it).. prokleti " izvidjachi " me ne pooshtaju ni do grada (osim danas, ali to je inache retko).

ovaj blog zapravo i nije moj blog. to je blog mojeg kosha za smeche, ali poshto on ne zna pisati, zamolio me da ga ja pishem za njega. jako je htio otvoriti blog tako da sam mu odluchila pomochi ali samo pod uvjetom da i ja tu i tamo ubacim koji svoji komentar. tako mi on sad diktira a ja zapisujem, a ono shto on ne zna jest da ja pishem u prvom licu, ali ne iz njegove, nego iz svoje perspektive, tako da to opet ispada moj blog. izgubili ste se? nevermind. poshto je sve shto se dogadja u zivotu mojeg (a vjerujem i vashih kosheva) to da netko baci neshto u njih, blog ce se uglavnom sastojati od opisivanja dnevnih otpadaka, daily garbagea... inache, ja sam oduvijek vjerovala da smeche neke osobe puno govori o njoj, tako da usput mozda neshto saznate i o meni, daktilografkinji. danas je josh rano, 2 pm, a budna sam tek 4 sata, i iako kosh radi 0 - 24, nisam ga josh previshe nahranila. tu je samo jedna zadnja rola wc papira, tj. onaj karton koji ostane kad potroshish sav papir. bio je to neki uzasni breska flavoured papir od kojeg nam je cijeli stan smrdio. zapravo, kad malo bolje razmislim, mozda je i dobro doshao da neutralizira smrad iz frizidera (mislim da su uzrochnik jagode, ali ne usudim se previshe kopati). bilo kako bilo, ovaj je put na meni red za wc papir, tako da sam ja kupila neki obichni, bijeli, mekani i bez mirisa. da, i josh jedan omot od napolitanki je unutra. one narandzaste koje na kiosku u kvartu dodju 5 kn, a u duchanu vjerovatno jeftinije. ali duchan u jedanaest navecher ne radi. ni nedjeljom, je li. damn one su mi inache bile jucherashnja vechera, zajedn sa juicy fruits sokom kojeg sam josh jucher, nakon shto sam ga spljoshtila bacila... i to je to... pretty lousy zapravo, ali takav je dan i guess... ah, da, za kraj, poshto je kosh vrlo ekoloshki osvijeshten inzistira da na kraju svakog bloga navedem po jedan fact vezan uz odlaganje otpada, smeche opchenito, shtednju energije, ochuvanje okolisha, ekologiju i to, pa da se i vi malo osvjestite... pa evo ga (ne zamjerite shto je na engleskom, ali globalizacija je gadna stvar):

Mislin da tje u tom vrimenu ljudi pocseti unishtavati sve te strojeve, kao shto je to svojedobno csinio Dzsems Lud (pishem srbski jer mi ovo " lud " pashe).

o solarnim kolektorima ne pishem sam tak, oni su naime isplativiji i prakticniji za svakodnevnu upotrebu od fotovoltaickih o kojima do sad ni rijeci nisam rekel, a ti si mislil da celo vreme o tom pishem. tak pameten se mora stvarno biti: D

A one poruke cu postujem kad ne budem imao shta da pishem i budem zeleo da vas sve zbunim.:)

Ovo osbiljno nudim, jer mi odrednica razlike upravo sada triba, pishem nieshto okolo izkonoslovlja ricsi " ganga ".

Uglavnom, nastavke imam ali ih trenutno ne mogu pustiti u promet jer ih ne mogu prebaciti na internet, jerbo mi ne radi doma, a doma pishem.

e nikad ne znam kako da zapochnem post.. a kad pochnem ne znam da zavrshim pa mi postovi opooshteno budu i po pola metra.. sreca je samo shto pishem gomilu gluposti pa i nije frka ako se ne prochita..

Mislim, ja znam shta ja radim - pishem blog iliti borg, al shta Vanja radi pitanje je sad?

nisam pisao.. dugo.. nije da nisam imao o chemu.. nisam imao volje.. iskoristio sam vreme da chitam druge.. enivej.. da li ste primetili da sa godinama postajete sve usamljeniji i sve teze upoznajete " nova lica "? (ovaj text pishem iz lichnog ugla iako ce mozda izgledati obektivno.. ko god se pronadje u njemu ili delu texta chini to na sopstvenu odgovornost)

kontam si da je wrijeme da i ja napishem nesht nowo jel uprawo pishem maturalni rad pa sam si uzela mali odmor da napishem i nowi postich nowost je ta da sam napokon isprawila statistiku s polugodishta; znate onaj test koji sam pisala u subotu... a ha, dobila sam 2 i isprawila, tina nazhalost nije... al isprawit che ona to, ne brinem ja za nju, pametna je ona i shine je isto isprawila inache, to wam je moja kolegica iz razreda (i debela isto), al wjerowatno che to ona sama napisat na swoj blog tak da... nechem wishe o tome... bilo pa proshlo, fala bogu al tuzhna je wijest ta da chu imat dwa poprawka; knjigowodstwo i matematika... fuck, da se ubijesh a waljd chu uspjet to swe sredit odma na prwom roku, i to i maturu i swe zajedno... waljd hochu, jebemu ' misha, pa moram potrudit chu se... uglawnom, ajmo mi dalje jel prwi maj... hmmmm, bila sam u bmp_u na tom nekom priwatnom party_u i bilo mi je super bila sam tamo od nekih pola 11 do 8 ujutro i u cijelom tom wremenu popila sam samo jedno jedini piwo, a ostatak wecheri sam pila sokich widite kak sam dobra, chak se nisam ni napila, a kamoli nesht drugo... a mogla sam se i nadrogirat i napit, a ja nisht... swaka mi chast glazba mi je bila sawrshena narawno... ne moram wam ni goworit jel znate wech i sami koja glazba eh, i minimalistica je bila tamo i s njom sam malo laprdala i smijala se al i ona che wam wech sama swe rech, ne sumnjam ja u nju upoznala sam neke super isprawne likowe iz wukowara i cijelo se wrijeme s njima tam zajebawala, prichala i smijala... na kraju smo si chak i brojewe moba razmjenili ma likowi su strawa (u pozitiwnom smislu narawno)... i poslije bmp_a sam ishla do katakombi, shugawa kisha je swe upropastila... mislim da je padala cijelu noch (ja sam bila u zatworenom prostoru i nisam izlazila tak da neznam) tamo sam si srela staru ekipu i josh s njima malo bila, al onda stwarno nisam wishe imala snage nizashta pa sam otishla chiku, ljuba i josh jedan nash lega s nama, ja bila sama... i oni otishli od mene oko pola 2, ja jedwa gledala i chim su oni otishli ja zaspala, probudila se naweche oko pola 8 (taman na zabranjenu ljubaw) i poslije opet zaspala i probudila se tek sljedechi dan oko 9, pola 10... eh, dobro da sam se i probudila i narawno popodne u shkolu... ufffff, ne mogu wishe... zbog razreda che mi bit zhao, al zbog nicheg drugog... josh samo dwa tjedna (bez owog narawno)... yooooy onda me neeeema... ode ja na more i tak swugdje okolo... idem uzhiwat negdje, loodowat, izhiwit se... buahahahahaaaaa prichekajte da si zapalim cigaru sad chu ja... brzo ew me nazad, brza sam, a? haahahahahaaaa sutra moram odgowarat dwa predmeta, mozhda me pita i josh jedan i tak... blago meni i spawa mi se wech polako et to bi bilo to za sad... sad znate da sam zhiwa i zdrawa i ne morate se brinit... hahahaaaaa shaljem swima weeeliku poosoo

4. Shto se ticse pravopisa, doticsno slovopisa, kod mene je sve u redu; samo ja tako pishem, ne koristim nashe (koji su u biti poljsk i cseshki) znake (čšćžđ) s csvrkljama, nego samo latinska slova [ ako mozse kod " lj " i " nj ", zashto ne bi moglo i kod " č " (cs), " ć " (ch, tj - ovisno o izkonoslovlju), " đ " (dj), " š " (sh) i " ž " (zs) ]?

Ta budjenja uzburkaju chitav organizam i teraju da pishem shto sitnijim slovima.

Heyyy people... ponowo sam pocela pisat blog... Ipak sam odlucila da ga ponowo pocnem... BILLo mi je jako zao shto sam ga onda izbrisala... ali shta cu... Nadam se da cete me opet onak posjecivat... owaj put necu brisat blog... potrudicu se koliko mogu da bude shto bolji... Posebno pozz mojoj Walle zato shto me podrzala u swemu i nagoworila me da ponowo pishem blog... Hwala ti Walle za swe.. super si

I dok nietko ne pocsme objashnjavati kako to je od ove dvojice lucsbene gospode, kojih i u kamenu ima, posatao zsivot - ja svojoj sestri bukvi pishem ovu:

evo, slusham neki housich, pokushavam se drzat uspravno i ispisat todays blog. veliko chishchenje se nastavilo.... bacila sam upravo sad jednu daaavnu daaavnu uspomenu. poklon iz kinder jaja, al onog velikog, uskrshnjeg, kad mi je josh bilo negdje 14 ak godina. momchad od juventusa, iz 98/99 ja mislim, onako od kartona za slozit... uglavnom, jaje je bilo tematsko, veliko, bash od juventusa tako da je tata igrao na sigurno kad mi je to kupio. tad sam bila u opaki fan fazi koja me danas, eto, proshla... od svih slikanih igracha prepoznala sam samo par nezaboravnih, tipo davidsa, zidanea ili trezegueta (popularno zvani d squirell). i par lastika za kosu istroshenih koji mi trenutno vishe ne trebaju. kako mi je gusht imat ovakvu frizuru. za neupuchene, tj. za sve-imam neki friz za koji me vechina ljudi pita dal sam se sama oshishala al oni koji se kuze vide da je to djelo proficha:) uglavnom, kosa mi, pogotovo na moru, poludi i pochne se ful kovrchat, i poshto je polu kratka polu duga... ma shta ja to pishem, mrzim kad ljudi prichaju o frizurama i o tome shta su jeli za ruchak. d. o. s. t. a. bacila sam par svijecha koje su bile zakopane duboko duboko a chuvane dugi dugi niz godina a da ni sama ne znam zashto. one obichne, bijele, ne zapaljene. bit ce da sam ih mazla iz nekog restorana ili nekom na kampiranju, tako neki djir. inache sam ovisna o maznjavanju tako beznachajnih stvari... da me kao podsjete na bash taj izlazak i bash te ljude i bash to pijanstvo. imam tako doma shtipaljki, komada biljaka, chasha, hvataljki za led... ma jao. bacila sam i jedan stari labello (bash origigi) zeleni od kamilice kojeg sam pronashla bash sad dok sam trazila neku kremu za brata kojeg je ugrizla osa.. ubola mislim:) i boarding pass za neke od aviona kojima sam letila sad za portugal. neke sam sachuvala da se jednom kad budem svjetski putnik sjetim i tog putovanja:) jus kiddin. i s torbe sam bacila ono shto zalijepe na aerodromu nakon shto ju izvazu i kad ju poshalju u neka druga prostranstva. i uvijek me paranoja da mi torba neche stich do final destinationa, jer sam ja presjedala a torba je letila dalje bez da ju dizem a morala sam ju chekirat ne znam zashto na onom out of size ulazu ko da surf ili bubnjeve furam.

dakle, uzivam zivot, dva predivna tjedna u ovoj najzapadnijoj kontinentalnoj europskoj zemljici. vidjela/dozivjela svashta, upoznala mase i mase ljudi, plesala, pila, divila se, prichala, ludovala... hrvaCki sam skoro zaboravila, zato i pishem blog, jer se pricha neki mixture englesko-portugalsko-talijansko-shpanjolskog. ja i frend turchin patimo:) sad bi najradje namljena sve svoje dozivljaje i to bi trajalo i trajalo, ali ostajem dosljedna (evo, vishe ne znam jel se pishe sa i ili bez?) i navest cu samo smeche. a ima ga puno i od svega pomalo... pa chega se sjetim... u kampu sve kuhamo sami i zachudo ispada dobro. tako sam danas npr. bacila masu koze i kosti od bakalara (nacionalno jelo, jedu ga na 100 nachina), koru od krumpira, pisove pomidora i salate, par trulih pomidora (pochela im je rasti brada kako smo to pjesnichki opisali:). dnevno, navecher obichno ubijemo 1 do 2 boce porta pomochu raznih igrica (znate ono, ' ko pogrijeshi mora piti), pa kora i koshtica od lubenica (jedem masu puta vishe vocha nego doma), a bila je tu i jedna sangrija night (pogadjajte - koshtice od breskve, jabuke, lubenica i ostale frutte). omote od keksa, boce ulja, octa, shibice, tegle djema, vrechice chipsa, boce snappya (portugalska kola) i ne brojimo. baca se i puno papira uglavnom korishtenog za crtanje, ili pisanje stranih rijechi (ovaj pojam ovdje postaje vrlo relativan), rijechi pjesama ili za rjeshavanje mind igrica kojima se isto bavimo. hm, blog zvuchi glupo, rastrgan je i ne docharava pravu atmosferu... al nema veze, barem sam malo vjezbala hrvatski (aha:)

/ ibrica jusić/masu masu me nije bilo. i svashta se u medjuvremenu dogodilo, i nije da bash imam neku pretjeranu volju pisat ovo, al to radim chisto malo se trgnem i josh vaznije, da ne bih morala pisati neku zadachu (da, da, i to imamo na faxu:) za sutra. neki pms dan (mjesec chak shtovishe), iako se manifestirala po. post. a ne. pred. principu... da, but aj em bek, pa se nadajmo da cu opet postat redovni chlan blogerskog drushtva... uglavnom, recimo ajde da sam bacila puno onih raznih najlon vrechica i kutija i svega onoga shto dobish kad kupish novi komp a kasnije ti ne treba. da, da, napokon sam odluchila what to do sa mojim life time savings. skupila se lijepa svotica na knjizici (na koju je ishla sva lova od svih poslova, pa lova od rodjendana, subvencija, stipendija i sl.) i eto, ulozih to u neshto sht ose zove hp compaq nx9030. barem mi tu tako pishe. sad napokon mogu bit sama sa sobom i sa svojim kompom bilo di i bilo kad. vech sam se ga lijepo. personalizirala., nakrcala ga mjuzom, sredila si sve fajlove i sve to. sad ga samo josh moram krenut pametno upotrijebljavat:) ful mi je josh chudno kad udjem u sobu i vidim. viktor a. (thats his name, yeah). za sad josh uvijek buljim u njega 12 ak sati, ali nije da bash nesho pametno radim. uglavnom ga josh prilagodjavam kako meni pashe i premjeshtam fajlove po folderima, i da, pishem zadache za fax:)/i misha i usb stick sam si isto kupila/da, pao je i neki shopping osim toga, mit my muther, pa sam bacila tih rachuna i markica. a uglavnom se radilo o donjem rublju, pantiesima i socksima. i ful je sve lijepo i ful sam zadovoljna, i nemam vishe u ormaru samo mtch socijalistichke gache nego me se sad ni cosmo ne bi posramio: O sad sam na miru shto se tiche garderobe bar 2 godine. a bacila sam i par charapa koje su mi se raspale, zato sam i morala te zamjenske kupit. kupila sam si i shtrample, jer sam skuzila da je vrag odnio shalu (uahaha) s tom zimom. i napokon sam kaput izvukla i pochela ga furat, umjesto jakne. u medjuvremenu sam i potroshila ono malo zaliha hrane shta sam imala - bacila sam kutiju do rize (ona neka najjeftinija, al nije k), pa kutiju od puris pilechih medaljona (koje najcheshche jedem u kombinaciji sa prije spomenutom zomRi), pa puuno kutija domachica i choco cookiesa (to su oni kick ass kolachichi, kao krashevi krashuljci, ali 100 puta bolji, i jeftiniji, jedino je dizajn ruzan, shto me dugo sprechavalo u tome da ih uopche probam, ali onda sam shvatila da odijelo zbilja ne chini chovjeka)... znam da je tu bila josh mnogo chega bachenog, imam i listu negdje, pa cu ta smecha: I ostavit za next dejz... ne zamjerite na dosadnosti, josh se ufuravam...

pishem vezano uz temu i imam iskustva i to svjezhih shto se tiche ispravljanja dentacije. i necu se kloniti nikoga i nichega, ma shtogod to znachilo.

Ja inacse za slucsaj 1) pishem " Utiecaj vica na zdravlje ", a za slucsaj 2) " Utiecaj vidca na zdravlje " - i sve je jasno

nemam obichaj da pishem o poslu, ne zato shto nema shta da se pishe (i ovako provodim mnogo vremena na poslu) vec zato shto sam dobio ' packe ' zadnji poot kad sam pisao. eh, neki likovi iz firme su izgleda sedeli nocima na netu (takvo im radno mesto) pa su valjda googlovali jednog direktora kojeg sam spomenuo i eto ti belaja. inache ni o firmi ni o direktoru nisam nishta loshe rekao, ni insuinirao niti ishta slichno. necu ni sad. ovoga mi krsta;