Uglavnom učim, piskaram nešto, čitam, tu i tamo upalim TV na kojem se ovih dana rijetko nađe dobra emisija.

I, eto, sve je to bilo taman do sada kad ja lijepo, mirno, kao da imam cijelo vrijeme svijeta, piskaram ovaj postić.

bilo bi dosta. dosta blokade, dosta razmišljanja hoće li se netko pronaći na ovim stranicama, hoće li se prepoznati i posljedično uvrijediti na nešto što sam napisala. jebate, proširilo se da nešto piskaram. krenuli poznati čitat, pa spomenuli nešto drugim poznatima. čita se moje piskaranje, skinu se tekstovi, šalju mejlom. a ja? ja se povukla u mišju kućicu. osjetila se gola i nezaštićena, odjednom. bolje me upoznali i oni koji su mislili da me poznaju.

Prvo malko piskaram o cemu se radi, onako, entuzijazam golemi odmah na pocetku, tek toliko da se zna.

danas ne znam pisati ili barem nisam sretan s time kako pišem. kada želim izraziti neku misao, pogotovo ako je kompleksnija, to mi ne ide glatko. zna me mučiti i pravopis na mjestima na kojima me nikada prije nije mučio, a najgore je što mi ništa što napišem ne zvuči dobro. već nekoliko godina piskaram za jedne novine o stvarima za koje zapravo nisam kompetentan pa sam upao u zamku engleskih fraza i ponavljanja ustaljenih shema koje automatski padaju na papir, a svaki put sve ispraznije i gluplje zvuče. što je najgore, umjesto da učinim nešto i potrudim se promijeniti nešto u mom pisanju, ja tonem sve dublje i sve mi je teže nešto pametno napisati onda kada bih morao. linija manjeg otpora se pokazala teškom i mučnom

A po blogu piskaram da malo izbacim godinama nakupljanu modnu frustraciju.

Otišao sam spavati u drugu sobu (pa piskaram) jer mi je bilo žao žene.

Što blogovi vas iz Microsofta uopće nisu, vi objektivno pišete o svemu.; -) Ovo je blog, moj, privatni, na njemu piskaram ono što hoću, ono što mislim, ja nisam plaćen (za razliku od vas) da svojim pisanjem podupirem nečiju firmu.

Osim što lutam njihovim putevima, viđali su me i kako stalno nešto piskaram u svojem notesu, bili su to moji dojmovi koje sam redovito bilježio pa sam im zato, pretpostavljam, bio zanimljiv.

Sad odjednom svi graknuli na parafiskalu, a ja o tome piskaram od kad znam za sebe.

Nisam bio na godišnjem od rata, i sad će mi neki bleso iz ministarstva reći da sam lopov jer ne piskaram navečer šta sam radio taj dan.

Ajme meni već je dva sata ujutro a ja još piskaram i piskaram.... a nisam bila niti svjesna koliko dugo tu bleblećem... da me prošla i " koma "....

bija sam ja u ratu pa nist od toga.nisam isa da bi se obogatija niti neka statusa pogtovo radi penzije.dozivljava sam to ka i vecina da je tako moralo bit. ali nije moralo tako bit.tako sunas ubjedili.mislija sam kad se risimo begroda bice sve cvice.kad vidi ono vraga jos gore.svatija sam da se ljudi dile na postene i lopove.bogate i siromasne.mislim da je YU bila bolja obcija parem bi narod ima di radit. nebi ljudi izginuli nizasta.sad kad je sve popljackano moze se sve zvat i svicarska ili turska kad to nista neznaci sa obican svit.eto tako danas sam na birovu nezaposlen bez penzije. do penzije daleko a radit sve gore i teze.nit na nebu nit na zemlji pa sad ovdi piskaram i ktradem bogu dane.

Možeš biti sto posto sigurna da ukoliko se tu stvarno radi o izrazu optimizma investitora onda Oppenheimov stav taj optimizam neće zaustaviti, a pogotovo neće ovo što ja piskaram.

Primjetila sam da u zadnje vrijeme samo nešto piskaram, ali nikako da napišem nešto suvislo.

Ležim na vreći za spavanje, navukao majicu s kapuljačom jer počinje padati kiša i piskaram nešto u svoj blokić.

Sad sam na Fosilima i piskaram ovo.

Osjećam kako mi je vrlo zabavno gledati sebe kako nešto piskaram i iznosim misli kakve god one bile, a u nekim trenucima mi je fakat dosadno.

Hello.... here I go again... eto sada i my new postich... počela sam dramatično pisati ch umisto č... i to samo pišem kod š i ć, ali ne pišem i kod ž a neko piše i tako.. ali eto moran to prestat bar u ovom postu, kontrolirat ću se... =) Ne znam stvarno šta da pišem... ima toliko novih stvari a zapravo su za vas totalno nebitne.... a ima i toliko starih stvari a za vas su možda i bitne... nekako me prolazi volja za blogom... samo ono, tek toliko da nešto piskaram navečer... Bogu hvala kad bi mi se dalo učit, al jebemu neda mi se i gotovo...: P Na kraju ću priložiti jednu sliku koja me očarala jednostavno... nekako je totaly me... jer i ja sam i vrag i anđeo... kao i svi... imam i lošu i dobru stranu... svejedno, rekla sam si da si više nikad neću dopustiti da radim dramu od nečega što i nije toliko velika stvar... zašto da dižem buku oko ocjena kad znam da ću je ispraviti i amen... i jedna kao loša stvar o meni u zadnje vrime je ta šta postajem totalna flegma prema svemu... ono, boli me se neka stvar za sve... to je možda dobro a možda i nije... kako u kojoj situaciji... =) Nadam se da nikoga neću povrijediti sa svojim sadašnjim ponašanjem, jer je stvarno flegmatično... ne znam kako da se drugačije ponašam... eto ovaj vikend nisam išla vani... ko mi je dopustija uopće...: P Al se nadam da će me uskoro pustiti...: P jej jej jupi jej... al ko zna njih... = (Eto da vas ne zamaran više jer sam sama sebi i dosadila... samo ova fenomenalna slika na kraju... oprostite ako nije neki zanimljivi tekst, stvarno mi se nije dalo... BTW. novi post stiže uskoro....

Fino, sebe su zadovoljili, a ja neka pamtim, piskaram po podsjetnicima kad mi ističe pretplata umjesto da mi je kartica na oku zakačena na unutrašnje staklo auta.

Trenutno imam prilike ipak malo odahnuti pa evo i piskaram.

I, on the other hand, sjedim tu gdje sjedim i piskaram ovo te čekam kada će glazbenici ogladnjeti jer će tada moja mati iz frižidera iščupati sir, a samo to čekam...

Piskaram nešto, ali mislim da će te pjesme pričekati neko drugo vrijeme jer još nemam hrabrosti objaviti ih.

Da više ne piskaram dok vi blijedo nagađate o čemu je riječ, otkriti ću Vam radi se o Caipiroski alla fragola.

ne radi blog alat. pišem u wordpadu pa ću postat kad proradi. nemam ofis instaliran. nemam ni kameru ni mms ni slikice ni ništa slično na mobitelu. mobitel mi služi za razgovor. upaljač za zapalit pljugu. blog za bloganje. samo čekam da o bloganju počnu pisat intelektualci koji nemaju pametnijeg posla. uskoro će, predmnijevam, i milena žic fuks, koju do nedavno cjenih, napisati i objaviti znanstvani rad o tome. pobogu. a moj diplomski leži neobjavljen. a i masa mojih ideja čeka svoje ostvarenje. dok ja piskaram a nisam pisac. iako bih mogao biti. i pilot.

Dragi brate, evo ja piskaram ' bilo to zgodno ili nezgodno ' kaže čini mi se sveti Pavao.

Kao neki zanimljivi pees: doklen ce me ovi kukci napadat (ovo piskaram razbaskarivsi se, ladeci guzicu na vrtu svome, ko prava juznjacka momma), zujat mi oko usiju, pikirat sokic u casici (dabogda se podavili tamo), i cinit me da vristim svako malo?

Iako je napisana već gomila dnevnika na ovu temu, i još više raznih komentara, pa mi se činilo suvišnim da i ja tu nešto piskaram, a oglasila sam se na većini dnevnika koja se bave aktualnom situacijom, eto, vrag mi ne da mira;)

pet puta dnevno piskaram na ovaj blog. a blog editor je otvoren 24 sata na kompu kojeg zovem " bob " svaka pjesma koja mi padne na pamet je dobra i poletna. to kažu nije dobro. ja se trudim dajem sve od sebe da mi je dobro. preusmjerujem koliko god mogu, dajem se, nedam se.

Moj Pixie pajki u sobi, naždero se ostataka pršuta, Lady truli na termopeći, a ja piskaram gluposti...