Uvijek volim svjedočiti da sam presretan što sam rođen u obitelji gdje se roditelji nisu plašili prihvaćati nas, svoju djecu, i što sam otkrivao u svom odrastanju da smo stvoreni i začeti u ljubavi i kroz svjedočenje naših roditelja prihvaćali ljepotu života, vjere i domoljublja.

Prvo su nas plašili onim što se događa na ulici, a danas nas stranka na vlasti plaši gubitkom radnih mjesta.

U anale ulazi rečenica Jadranke Kosor o praznim vladinim ormarima u kojima novu vladu ne čekaju kosturi, kojima su kukurikavci plašili sami sebe.

Otada me nije više mučio nemir, nisam se više bojala demona i ako su mi se prikazali, nisam ih se više plašila, već mi se činilo da su se oni plašili mene.

Malo smo se zbilja i plašili toga, ali potpuno bezrazložno.

Tko je plaćen psima a ne lovom, tko je izveo striptiz na muriji, koga su oteli, koga su menadžeri utjeravali i plašili živim zmijama, kome su prijetili bombom, tko je robijao u zatvoru, tko se grdo drogirao, tko je bedirao medije, tko je zaspao na svom koncertu, tko jedva preživio saobraćajku, koga je napala Smrt s kosom, tko se seksao ispod zakonske granice, tko je bio najveći?

To se ne događa samo kod nas, sjetimo se samo nedavne predsjedničke kampanje i toga kako su republikanci plašili birače s Obamom koji je, navodno, komunjara.

Što smo više kontrolirali prirodu, uključujući i naša tijela, više smo se plašili aspekata prirode koje nismo mogli kontrolirati.

Plašili su nas i već smo zaboravili.

U tom prijedlogu nema nekih od originalnih prijedloga američke vlade, pa se ulagači nadaju da financijska reforma neće toliko nagristi zarade banaka koliko su se plašili.

Hrvatskoj treba HDZ s kojim smo plašili velikosrpske fašiste i hrvatske dezertere.

- Ako se ne budeš dobro sakrio u podrumu, doći će ti vojna policija Franje Tuđmana i HDZ-a Tomislave Klauški (a trebala je i po Butkovića i još nekolicinu kukakvica koji danas s prijezirom pišu o Domovinskom ratu) i odvesti će te na bojište - tako smo plašili dezertere devedesetih, a obično bi dezerteri u čudu odgovarali: " A u koju vojsku ", nadajući se crnim šubarama.

Pudari - čuvari pucaju iz mužara kako bi plašili slijetanje jata ptica koje su kadre u kratko vrijeme pozobati na stotine kila grožđa.

Ulagači na svjetskim tržištima plašili su da će pobijediti SYRIZA, radikalna ljevičarska stranka, koja se protivi smanjenju plaća i mirovina, otkazima u javnim službama te ostalim mjerama proračunske štednje, što bi Grčku dovelo na put izlaska iz eurozone, a na financijskim tržištima izazvalo velike potrese.

Plašili smo se njihove unutarnje igre, a ' razbio ' nas je vanjski šut, posebno u katastrofalnoj trećoj četvrtini kada su nam domaćini zabili čak šest trica - nabraja šef stručnog stožera.

nas su " plašili " - ako ne uđemo u uniju omogučit ćemo " stvaranje " neke nove jugoslavije. i to su popušili:))) nisu svjesni da eu skakavci žele sve zemlje bivše juge staviti pod svoju kontrolu. hrvati su im to jučer olakšali. jedina je još nada bosna, jer sa svojim entitetima i distriktom ne može ući... mora bit jedinstvena... malo sutra: D i bolje.... prikaži cijeli komentar

Začepljena su usta pametnjakovićima koji su nas godinama plašili kako ćemo u Europsku uniju ući u paketu s ostalim zemljama bivše države.

Nisam volio datume, plašili su me.

fčera je vjutro davorica mam zaranja došel po mene i veli on meni čujež branko idemo samo do goric skočiti kaj natočimo vino i za pol vure smo nazaj. i velim ja njemu onda može ak se za pol vure vrnemo jerbo sem obečal mami da ju bum vozil na groblje z traktorom pretpoldan. a veli meni mama branko a kam češ el si zabil da moramo iti na groblje. a velim ja njoj em kaj si blentava mama nek kak bi zabil. kad se vrnemo za pol vure i onda pemo. i tak smo mi polako krenoli a đekica poskakival za nami i velim ja davorici u jebate davorica da mi bar onaj bezni dimnjačar neje fkral one kobasice sad bi lepo si malko narezali pot jenim kutom. a veli davorica no kaj se staraž branko pak pogledaj malko bolje vu moj ceker pak buš videl da sem ja zel kobasice i jenoga kruva a mladoga luka napučemo v goricaj. u to so bile reči i dabog mu se pozlatile. i tak smo mi došli v gorice i davorica je natočil vina vu petlitrak za doma i nama jenu kupicu kaj si spijemo. al jenoga studenca neje imal pak smo morali popiti si čizto. i dok smo popili veli meni davorica je branko idemo. a velim ja njemu a kam davorica pak jesi ponorel a kobasice nebumo jeli. a veli davorica brankec pa kaj tebi vu tu tvoju glavu tuče. pak sem mizlil da idemo kobasice jezt. a ja sem se bil splašil da je davorica zabil za kobasice i da oče iti doma. i tak smo si mi malko pojeli kobasic z mladim lukom i pomalko smo si poteravali i uživali na jenome frižkome zraku. u al so bile fine te jene kobasice kaj da jih je lovec ot prave srnetine napravil. al nije nek je to ot davoričine krmače stare kaj si je nogu ftrgla pak ju je trebalo klati. i tak smo se mi polako spominjali kat eto ti međaša ot davorice. a veli njemu davorica o međaš esi došel. a veli on jesem malko bum postrugal drača med redmi. i tak si je onda i on k nami sel i popil si z nami. a ja sem si samo mislil a kaj bu ak se stari joža seti kak sem ga bil zajebal ono dok se je kombajneralo al se neje setil i to je bilo baž dobro. i tak dok smo si popili a velim ja davorici a kaj ti mizliž davorica jel prešlo pol vure pa bi mi morali iti doma kat sem tak mami obečal. a veli on meni em naj biti smežni branko kat neje prešlo niti petnajzt minut. a veli joža no kam bi išli več doma dečki nek si lepo sat vi k meni pete jenoga gemižta spiti jerbo ja imam studenca. i onda smo tak i napravili. al je joža imal fino vino za przte oblizati. i tak smo mi polako pijuckali kadli ja otjemput pogledal na zid i imal ja kaj za videti. taman je poldan tuklo a velim ja davorici u jebate davorica pak več je poldan bu me mama zatukla. a veli meni međaš branko em kam bi sat po najvekši vručini ižli na groblje nek pete podnoč dok nebu vruče. a veli davorica prav veli međaš kam bi sad išli. onda smo mi dalje polako pijuckali jenoga gemižta a joža je i jene prge narezal kaj su bile ljute kak da jih je vrag z pekla donesel. i negdi okraj dve vure ja išel pišat a đekice nigdi. ja ga fučkal na se strane a njega nema. neg mu je valjda dojadilo pa je sam doma zdimil a neje znal bedak jeden da smo mi baž onda šteli doma krenoti. i negdi okraj tri pol četri velim ja davorici čujež sad bi mi lepo mogli krenoti doma. a veli davorica eto sat si jož jenoga putnoga popijemo i idemo klet zaključati i zememo karniztra i idemo doma a međaš lepo gorice strugat. a veli međaš je dečki prvo si bum malko legel jeno pol vure onda pem strugat. i tak je i bilo. pri davorici smo si spili jož jenoga putnoga i zaključali smo klet i pravac doma. i došli mi na pol brega kadli imali mi kaj za videti. bizon i njegova žena bizonka su lepo pret svojom kleti pekli rožtilja i veli nama bizon o dečki kak ste lepo nadišli taman dok je rožtilj gotov. u kak je to dišalo i taman nam je došel taj rožtilj kak kec na dezetku jerbo su nam se one kobasice taman bile razišle po želucu. i tak nam je to lepo bizonka servirala jenoga roštilja na stol a veli njoj bizon no zemi si i ti jenoga komada i moraš iti mam doma krave ranit. i tak je onda ona otišla a mi smo lepo jeli rožtilja i pili finoga gemišta. i tak u toj jenoj zanimljivoj atmezferi se je več počelo i mračiti a ja sem se mam dok sem to videl prijel za glavu i velim ja davorici u jebate a kaj bu meni moja mama rekla kat ju nesem vozil na groblje al morti jož stignem. a veli bizon kaj si smežni branko kam bi išel pak jož treba toga rožtilja do kraja pojezti i ovo vino kaj sem spuztil z lagva popiti jerbo se nebu nazaj v lagev nalevalo. a veli davorica pak prav čovek veli a mamu morež zutra voziti na groblje. i tak smo onda sedeli jož malo i pijuckali i veđ se je prava noč spuztila i veli meni davorica je branko kaj ti mizliž sat bi mogli i krenuti. a veli bizon je dečki samo ak se bumo mogli zdiči. i onda je bizon otišel po putu kat je imal biciklin a mi se zaputili pravac poprek brega. i tak mi polako hodali jerbo naz je več pomalko bil i šupil taj jen gemižt kadli otjemput samo se pred nas podela nekakova skreatura i čudnovata spodoba vu belome plažtu i pravac na naz. a veli meni davorica branko jel i ti to vidiž il je to samo priviđenje. a velim ja njemu davorica to je duh i to onaj pravi z filma i nikaj drugo i leti po zraku bež kak te noge nose. i mi pravac se okrenuli na peti i bež čez jarek. al je jebada bila ta kaj je jarek bil pun kopriv a davorica se je tak oplel i skutural niz breg kaj sem pomizlil da mu mam kiđma pukne. a ja zaviknol davorica gde si a on veli tu sem branko nemrem se diči z ovi kopriv valjda mi je noga pukla. i ja mam k njemu i prijel ga i bež doma. jedva smo nekak došepesali do putni vrat. a karnizter petlitrak z vinom je negdi v jarku oztal i jebež i vino i se samo kaj nas neje jen duh razčerečil. mama je bila bezna kak kobila dok joj nedaš tri tjedna jezti niti vodu piti. a vjutro dok sem se digel samo me je sa koža pekla kak sem si se noge z koprivami ofuril. al mi neje vrak dal mira nek sem denez mam zaranja išel glet el bi našel ono vino. i našel sem ga mam v jarku jerbo je lepa staza vu koprivami oztala kak se je davorica niz breg skutural. i onda sem onak poskrivečki se otšuljal pravac do onoga mezta gde je fčera duh nas štel napazti. ja znam da se po danu duhi ne prešetavaju al se to nigdar nezna kaj mu more v glavu puhnoti jerbo da su duhi pametni onda nebi tak ljude plašili i bele si plahte oblačili. kadli se ja popel na breg i imal kaj za videti. onaj idijot idijocki ot glupoga trepoca je na svoju čerešnju jenu bačvu obesil kaj mu nebi čvorki čerešnje pozobali. e da mu jebo paz mater a mi smo se onak splažili. onda sem zel jenoga kolca kak sem bil bezni i su sem mu bačvu raztrežčil na komade pa nek si on mizli koga bode plašil po noči. davorici je dobro jerbo sem se k njemu zavrnol i vino mu ostavil kaj ga jotec ne zmlati. jož ga malo noga boli al i to bu prešlo dok se bu ženil. tolko ot mene i pozdrav prijateljzki ot branka

Odgovara li vam uvijek stol u kutu restorana, nosite li uvijek vrećice s tržnice, a da prethodno niste pitali supruga ili sina za pomoć, jeste li se plašili pitati prijatelja da vam posudi onu vrijednu knjigu jer ste se bojali da će reći ne, soba koju su vam ponudili u hotelu je uvijek zadovoljavala vašu želju i potrebe?

Kod nas nije bilo odvjetnika koji su za vrijeme rata plašili a potom zastupali manjine, bogatili se kupujući jeftino njihovu imovinu ispraćajući ih izvan Hrvatske..... Kod nas....

Plašili su se duha slobodoumlja, kojemu su smatrali da su izloženi?

Naime, u selima oko Grimalde, uz potoke koji se ulijevaju u jezero Butonigu, roditelji su plašili djecu da će, ukoliko naiđu na daždevnjake dok vrište, ostati gluhi.

Kako se najmlađi Zadrani više ne bi plašili " ljudi u plavom " i kako bi se i sami uvjerili da oni nisu strašni, zadarska Policijska uprava je organizirala još jedan posjet mališana njihovim prostorijama.

Svaki savjet je dobro došao.. i da, jesu nas plašili s tim perilicama, ali smatram kako nam svaki savjet može pomoći i ne mislim kako je to sve toliko strašno s tim perilicama.. svega ima, naravno, ali ja se slažem sa autoricom teksta i potpuno se slažem s time da ljudi zaboravljaju prati perilicu i da je to vrlo bitno..

U Srbiji su me plašili Bugarskom.

Turci su me pak plašili Kurdima, a Kurdi Irancima.

Svi su se plašili SSSR-a toliko da su i u Teksasu 30 god imali strahove od ruskih tenkova.

Oni koji su se plašili da ga ne polome imaju dušu bez boja.

Takođe smo se plašili otpora koji bi doveo do novih sukoba. " Konsenzus da se ne čini ništa, kaže Žak Mase, bio je opšti.