Ja sam Lav u horoskopu, imam prilično kilograma i lako planem, i logično je da se moja uloga ne može režirati jednako kao nekom sitnom i povučenom pjevaču koji ima 50 kilograma.

Koja vas vaša karakterne crta najviše živcira? Kod mene me najviše živcira što lako planem.

Ja znam ponekad biti teška, planem i onda svašta kažem.

Sve je i dalje isto i nema se ništa novog dodati, osim naravno da nisam toliko smiren koliko mislim i da planem na neke stvari koje ne bi trebao planuti, ali ide na bolje...

Planem, sa šezdesetisedam, nasvašto, kao da mi je dvadesetitri.

Previše lako planem na ljudsku glupost a ona se, prije nego što u praksi napravi nepopravljivu štetu, uvijek bogojavi u nekoj frazi: - Mačji kašalj. posprdno će majstor na vaš upit može li popraviti perilicu a pola sata prije nego što će prvi put zaplakati gužvajući nerazumljivu shemu i proklinjući sudbinu.

opet ti drhte ramena, moja malena opet sam ti nesto kriv zašto skrivas lice zbog masnice koja se i ne vidi ti znas, kad sam nervozan, planem pa mi ruka poleti ali te moje tamne strane ne znace da te ne volim kad psovke ti se guse u suzama kad ti padne glupost na pamet ti se sjeti nasih malih curica i tko ovdje zaraduje pa se pitaj da li te boli bas toliko moja mala glumice kako je meni kad te volim ovoliko trpiti tvoje ocijukanje kako te slijede pogledi kako se ljepe po tebi a ti ih zeljno upijas, mislis da ne vidim? kada te slijede pogledi kada se ljepe po tebi cijelim tijelom uzivas, mislis da ne vidim? tvoj me poljubac davi tiho pomice zatvara vrata i prozore tvoje suze me drze u opsadi strazare nervozni pogledi misliš da ne vidim...

naime, pojam ' ženska intuicija ' meni nikad neće bit ' u potpunosti jasan.... jer, kad god bi ' ja imala onaj neki feelin ', uvijek se ispostavilo da je lažan, ajmo reć.... i ispada da slabo mogu pročitat odredjene znakove, situacije... vodim se svojim osjećajima, a često ispada da sam se zamarala bez potrebe... planem zbog nečega što meni predstavlja velik problem, a kad dobijem pravo objašnjenje, naljutim se sama na sebe... dok s druge strane, nekad vodim razgovor s dragim, i on mi pogodi-ma misao, a kamoli nešto manje bitno kako to?

No ja kako planem tako se i smirim, pa mu nakon sto stižemo na obalu objašnjavam da je sve ok, a vidim da je i njemu jako laknulo...

da, al napornije je puno ne slušati, ne doživljavati i tjerati svoje, rezultat, dijete neposlušno mama ljuta isfrustrirana. ja sam totalni živac, pucam na gluposti bez beda, planem u sekundi, impulzivna, al ovaj mali me je naučio jako puno toga. na žalost samo prema sebi, i dalje sam živac prema svima ostalima. al duram i čekam da se mrva makne, jer čim malo šiznem ljutito viče tiho. i to mi bude time out. podvučem rep zbrišem u sobu i čekam da me prođe

Temperamentna sam i brzo planem, neću šutjeti pa znam malo i prigovarati i okrivljavati nekoga za nešto ako ga to ide.

Marijana Mičić: Brzo planem, to mi je jedina mana

Oni govore riječima, a po Tebi ih uši razumiju Neka mi dakle ne govori Mojsije, nego Ti, Gospodine Bože moj, vječna istino, da možda ne umrem bez ikakva dobra djela, ako budem samo izvana opomenut, a ne planem u duši

Planem, ali sam uvijek spremna smiriti se i fino lijepo raspravljati. (Ipak sam osjećajna žena) Stoga, izvolite

Moram napomenuti da sam ja inače dosta temperamentnija osoba od njega, brzo planem i zato me strah svoje reakcije, jer on nije osoba sklona konfliktima, svađama i nastoji sve riješiti razgovorom.

Danas san ljuta Sreća moja da me ljutnja brzo prođe, planem brzo, ali još brže se ugasim Mogli ste se nacifrati još kojim titulama, ali to Vam ništa ne znači kad nemate nimalo ljudskosti, niste uopće pristupačni, puni sebe, da, dobro ste rekli zbilja biste trebali u penziju, i pustiti mlađe da rade, koji će se barem potruditi, saslušati, i biti ljubazniji od Vas.Skojim pravom ste me napali, zato što sam na svoju odgovornost otišla napraviti neke pretrage (svojim novcima, a ne vašim), jer nisan htijela čekat red, koji je bio sljedeče godine, znate šta, da se vama desilo ono ća se meni (moja mama je umrla iznenada, izljev krvi u mozak, kako je mene glava često boljela s povračenjem, normalno da san pomislila na maminu dijagnozu, i otišla slikad CT glave, što se dotičnoj nije svidjelo) i Vi biste poduzeli sve samo ća bi te Vi to dobili besplatno, a ja sam platila, i znajte uopće me nije briga ča san Vam prigovorila, i nije mi krivo, i vjerujte izbjegavat ću Vas u širokm luku (znan da ne ovisite o meni, ali barem ću si to priuštiti), neurolog, ma kakav neurolog, još mi u glavi ozvanja Vaša opaska da šta se Vas tiče, mogla bi na Mars, da mogla bi i vjerujte, da manje košta i tamo bi otišla po zdravlje.Može vas biti sram, kao ća san Vam i rekla, badave Vam sve Vaše titule, kad ljudskosti nemate, hvala Bogu da je meni dobro, jer nedaj Bože većeg zla.Eto ja san se ispuhala, i ni mi krivo Budite mi zdravi, pametni i lijepi

- Prestanite vi, susjede, prestanite - planem ja.

Kratkotrajno je to dobro, posvetio sam se još više djeci, puno više stvari sredim po doma, ali iako sam se dosta smirio ipak sam da tako kažem manje imun na nju, brzo planem ako počne nešto pametovati a meni se to ne sviđa... a dugotrajno te samo produbiti razliku između nas a to će najviše osjetiti djeca.... nije to dobro, nije...

I ja se tješim, bitno je da se trudim, grizem se kad planem, al se bar trudim nekaj za sljedeći put naučit, napravit drugačije...

I ne mogu si pomoći ali mene takvi stavovi živciraju i planem i na nju i na premile članove familije koji mi se usude držati takve prodike.

imaju srece da ne znam koju borilacku vjestinu jer kak lako planem, ne bi dobro prosli: - D

Iskreno sam pun grijeha, ali vjerojatno ni približno kao svi ovi šta pišu komentare ispod i koji dijele moralna predavanja, a da istinski pogledaju u svoje duše i upitaju se da li sam ja stvarno ispunjen i zadovoljan, vidim li nadu za sebe i svoju djecu u budućnosti i u ovom pokvarenom svijetu, vjerujem li više kome, koga sve mrzim, koliko puta planem bez razloga, da li sam tolerantan i ponizan, da li radim sve sa ljubavlju ili preko neke stvari, s koliko ljudi ne pričam jer su me povrijedili i da li sam im spreman oprostiti, možda se ne bi usudili ode baljezgat, optuživat i lagat

Čuj ljubavi užasno sam živčana ako planem ne uzimaj mi za zlo.

Cao svima... Vidim da svi imate problem kao i ja pa sam htela sa vama da podelim svoju muku i na neki nacin da se utesim jer uvek mislim da sam ja jedina kojoj se sve ovo desava... Imam 24 godine, udata sam imam dve devojcice i jako sam EMOTIVNA: ((... Za badnje vece sam imala neku raspravu sa komsijom da sam bila totalno pukla inace jako brzo planem i mrzim NEPRAVDU I NE ISTINU, dosla sam kuci sva nervozna ali ubrzo me je ta nerzvoza prosla medjutim legla sam da spavam i probudila sam se u toku noci da dam cerkici nosu medjutim meni je pocelo srce da lupa nenormalno, znojale su mi se ruke, muka mi je bilo, vrtilo mi se u glavi stalno mi je bilo u mislima da cu se prosuti po patosu al nisam, strah me negde otici jer cim se udaljim od kuce meni odma lupa srce i ponavljaju mi se simptomi koje sam gore navela... Uzela sam aparat da izmerim otkucaje srca i imala sam sta da vidim otkucaji su bili 109 uzela sam malo vode, disala duboko ali nista nije vredelo, suprug me je odveo u hitnu nista mi nisu dali nego su me bzv drzali od 3 izjutra do 6 ujutru i rekli mi ako me uhvati napad lupanja da disem duboko i da pijem puno vode medjutim taaj dan pridvece posla sam decu da kupam i taman da se sagnem meni opet pocinje lupanje srca, panika me hvata, strah da cu umreti, muznina, strah od ulice, ljudi, ma JEZIV OSECAJ... Ponovo sam otisla u hitnu i rekla im sta mi se desava ova doktorica koja je bila dezurna poslala me je u bolnicu Vrbas kod interniste, doktor me je primio i objasnila sam mu sta me muci uradio mi je EKG prepisao mi je lek Propranolol 1/4 da pijem svako jutro i 1 tabletu magnezijum da rastvorim u vodi i da popijem... Stvarno je ODVRATAN osecaj, sad treba da uradim ECHOCARDIOGRAF pregled, 24 h holter sa EKG/om i nalaze hormonskog statusa stitaste zlezde.... Svaki put kad me uhvati taj napad ja setam po kuci kao manijak, uvek nesto radim jer cim se umirim pocne jos vise panika da me hvata, jedem vise u toku dana al pomalo nemam apetita a uvek sam gladna, i stalno mi se mota po glavi da cu umreti, da necu gledati kako mi deca rastu,, ko ce ih vaspitavati itd... Pa ako neko moze ikako da mi pomogne bila bih mu zahvalna do neba....

Sjedim ja i razmišljam, kako sam zadnje instrukcije davao iz statike prije jedno 3 godine i da prema djeci moram imat pedagoški pristup el ono na fino kulturno staloženo bez da planem na dijete.

VIDIŠ bez ikakvih uvreda, pristojno komuniciram stobom što mi nije baš često na ovom portalu i sa moim sugrađanima nazovimo ih tako, jer osiječam da si normalan i pošten čovik, i tri dana ovako mogao bi stobom diskutirati nebi mi predstavljalo problem, ali znaš ima i a koliko hočeš i u mom gradu sakriveni iza raznih nicova seru provociraju vriđaju onda se desi da kadkada planem pa budem i preveč grub i prost, no0 kako i sam vidiš moja duša je čista, moje misli su poštene, ja se ode šibenčanac moj predstavljam sa svojim punim imenom i svi znaju tko sam ja ali ja bogami neznam tko su oni a da ti iskren budem nit me to i zanima, čak sam im ode na ovom portalu i ostavio u raznim prepucavanjima i svoj pravi broj mobitela pa zlu ne trebalo ako kome nešto nije jasno nek nazove nek se javi, no mobitel i dalje miruje pozdrav

kada sam napisala da lako planem

ne znam šta da ti kažem.. nekad pizdim cijeli dan na nju, nekad duram, duram pa planem, nekad imam beskrajno strpljenja

Previše me diraju nepravde, pa se moram kontrolirati da ne planem i izustim prvo što mi je na umu (a to je uvijek nepovoljno za mene).

Slike lagano s vremenom pocinju da blijede I rijeci ne vrijede u teskim trenutcima bijede Tesko disem i bolje mi samo kad na papir pisem U zivotnom labirintu gdje sam znao svaku fintu Sad ne vidim cisto ko da sam prosuo tintu Gledam ti sliku mirno, al u glavi cujem ciku Vidim te na aparatim, ja skamenjen na vratima Nisam se nikom htio obratit toga dana satima Boze vrati ga govorio sam satima Al odgovor nisam dobio vjeri sam se tada slomio Na kraju sam uzeo papir i ove rijecu mu poklonio Da bi lakse te prebolio, tugu pobijedio i oborio Sad izgubljen i hladan ko kamen lagano planem Jer nema tebe da kazes mi kada treba da stanem Ulicom idu ljudi razni, a sve pogledi prazni Nema ljubavi misle da mrznja ih cini snaznim A ja se borim sa emocijama svojim Da i dalje volim, da ne postanem ko oni Da na kraju cvrsto stojim U proslosti ronim, vidim tebe i Adija u duelu Ekipu nasu cijelu, prvi nastup u hotelu Kad si Piketa tjero kuci i Adija htio tuci A ako ti cura ne kupi cigare onda nema uci Kad si Sudi obrvu sjeko i Adiju joystick sjebo A mene si zajebavo kad god sam ti nesto repo Drhti mi glas dok ovo sada izgovaram Al duboko u svojoj dusi ja ne mogu da se odmaram U sebi ponavljam da ce vrijeme izlijecit sve I znam da hoce al ko ce brate ugasiti sne Tren se smijem pa sam sjeban Sta da radim vise ne znam Uhvatim se nekad i satima u jednu tacku gledam Gube se tragovi blijede kao tvoji stari tegovi A meni se redaju redovi gusti ko tredovi I ostarit ce, osjedit ce u meni kao djedovi Sa memorijom ce oni postati veoma dobri frendovi Kao, ti i ja potuce se pa pomirit jedan drugom se izvinut I na kraju flase primit Sta ces nije lako Bog je valjda htio tako Kazem sebi kad sam plako i kad gledam staru traku I budnu noc svaku koju provedem u mraku Ne zelim se predat pa cesto glumim osobu jaku Dani ce prolazit i ja cu se mozda oporavit Al necu zaboravit ono sto ne mogu popravit Zato se trudim da dalje zivot bolje ide Necu praviti greske stojati cu cvrsto nek me vide (nek me vide)