Auta se penju na plocnik i zaobilaze je

Rupa se nalazi ispod drveta, koje je srednjeg rasta. zaustavio sam video i posmatram rupu, odma se vidi da je to iskopano rukom.Vidise nekoliko raznacani cigla, sto je bio plocnik, nekoliko grancica drvete razbacano okolo, zemlj je vecinom oko rupe.

Nogom sam stupila na kolnik htjeduci prec cestu i brzo je povukla nazad na plocnik.

Sjela sam na plocnik i mozgala.

Kad ce netko napravit regulativu da se kablovi i cijevi nesmiju stavljati na kolnik vec na plocnik. ili vam na izmisljeni glupi hrvatski, nogostup.

Opet ovi idioti A šta al plocnik nije za pješake?

Cijelo vrijeme sam se nakanjivala uzet taxi do medjugradske bus stanice jer sam nosila sve sto imam sa sobom i sigurnije je i bla bla i naravno cim sam nogom krocila iz stana na plocnik, vidjela sam bus s natpisom Rodoviaria (bus stanica) i ko tembel sjela u bus.

Naravno, poljubila sam plocnik koliko sam duga i siroka.

Biraca upitno je ali ce Josipovic ostati jos i drugi mandat, ili ce i on iz uzdignutih nebesa pasti tvrdo na plocnik realnosti

Plocnik je napravljen za pješake a ne za vaša auta stoko smrdljiva... nije vam ovo selo

vec je pocelo zapravo sa vecerom u jednom od ulicnih restorana u Guilinu, gdje u kavezu ili bazenu mozete izabrati veceru koju potom ubijaju udarcem o plocnik ispred vaseg stola... nismo znali, a kad smo saznali vec je bilo kasno... eh... ipak patka je bila odlicnog okusa... ako je uopce bila patka...

Naime, ovdje u nas tu sad gdje jesam (odlicno li dozirane i konstruirane recenice) sparkiravanje na plocnik se tretira maltene ko da si bliznjem svome sjekirom (onim zeljeznim dijelom) njezno i brizljivo pocistio crno pod noktima.

u sobi smo nas dva narko agenta, ja sam mladji neiskusniji. cilj je izvuci lovu od dva pederasa, diluju meni nepoznatu drogu. kolega mi objasnjava kako treba u pravom casu skrenuti paznju, to je kao neki trik, fora je sacekati dovoljno visoku kintu i naravno ukrasti im deo steka. sve to u par minuta biva mi objasnjeno, izlazimo iz apartmana i krecemo u akciju. ulazimo u apartman do naseg i zaticemo nase zrtve, golisavi matorac i njegov momak, kontaju da je vec bilo vreme da se pojavimo. usli su u rutinu. bivam malo zbunjen sto se sve odvija kao neobavezni razgovor. oni nama kintu da ih ostavimo na miru i naravno poznata finta kako bi smo uzeli malo plena za sebe, matori kolega se pravi surov i krece cimanje, koliko, gde od koga je i kakva je. ne kontam o kakvoj vrsti narkotika se radi, jednostavno sam tu. ne pratim gnjavazu koja se odvija kao milioniti put odgledani film jer me samo zanima momenat kada treba zgrabiti drogu. finta je klasikcna svadja ali trik se sastoji u tome da moj stari kolega treba odvojiti ne preimeceno deo plena i zapoceti svadju, tu ja ulazim u pricu, samo treba da pokupim plen iz " skrivenog steka ", uzimam par crvenih caura nalik na metak velikog kalibra. ne razumem sta je to niti kako deluje jedino znam da je deo plena kod mene, bez razmisljanja zgutam jednu cauru i iz momenta bivam provaljen, dal zbog mog nervoznog pokreta od silne zelje da se uradim ili zato sto su nase zrtve ocekivale takvo sto. hvata me panika jer razumem da je moj kolega skontao sta se desilo i popizdeo na mene, iskradam se iz apartmana i trcim napolje, ispostavlja se da je to neki hotel koji se nalazi u glavnoj ulici, odmah do bioskopa. glavnom ulicom se polako krece parada, u momentu znam da se slavi dan drzavnosti stare jugoslavije, nekakva deca idu i pevaju pesme o titu i sranjima, sve mi to ide na kurac sto je i ok jer zaboravljam u kakvim sam govnima bio trenutak ranije. uocavam jednog kepeca obucenog u slovenacku narodnu nosnju sa nekim debilnim sesiricem, prilazim mu i bupnem pisam ti se titu u usta on pokusava da protestvuje na te reci ali svadje nema jer ga ignorisem i odlazim u bioskop, unutra je sjajna atmosfera, neka ekipa je totalno pijana i vesela, kontam nalazi se u bioskopskom baru neka slavna licnost. ubrzo saznajem da je to dzim morison, mrtav pijan peva neku tugaljivu pesmu, unajmljene pijandure oko njega pokusavaju da ga ocuvaju iskontrolisanog znajuci na kakva je sve sranja spreman ako ga ostave samog, odusevljen sam sto susrecem takvog lika zeleo bi da popricam sa njim, u momentu dzim mi prilazi i pozdravlja, djes ba. totalni antiklimaks, shvatam da sanjam, dzim nije dzim nego neki bosanac koji neverovatno lici na njega, ekipa koja ga okruzuje su moje stare pijandure, drugari od flase. tu skontam da se spremaju za neke bahanalije u nekom selu nedaleko... biva mi preporuceno da krenem sa njima jer ce naravno biti sjajna zabava. naravno uvek sam za zabavu ali samo da proverim koji se film daje u sali. ulazim u salu bacam pogled na platno i odmah znam da se prikazuje bojno poolje zemlja 13 deo, u sali su sve do jednog nadopani likovi koje poznajem, moja pojava im deluje smesno jer sam jedini koji nije odvaljen. pocinju da se histericno smeju sto mi ide na kurac tako da ih ubrzo napustam a i kao film sam gledao a knjiga je jos gluplja. izlazim iz sale i zaticem prazan bar, shvatam da su me moje pijandure izjebale i otisle na zabavu bez mene. tu se opet doticem svesti i kontam kako je ovo sve san i pokusavam da se vratim par minuta unazad ali ne vredi. ispizdim i izlazim iz bioskopa, napolju se vec smracilo. u kadar mi upada tv prenos, na letnjoj pozornici se izvodi karmina burana a gledaoci su sacinjeni od mase budista koji meditiraju uz zvuke. vraca mi se film da sam na centru, ulicom i dalje prolazi parada u slavu dana drzavnosti samo sto sada primecujem da je glavna ulica obezbedjena celicnom ogradom na kojoj su okaceni ljudi koji protestvuju na nas unutar ulice. sve mi vec ide preko kurca, zeleo bih da se probudim, toliku kolicinu psihoze nisam u stanju da izdrzim. trcim trazeci izlaz iz glavne ulice, napokon dolazim do mosta. prelazim ga i uocavam lika koji stoji u koritu potoka, vadi nenormalno veliku kitu i pocinje da ga samom sebi pusi. zapanjen penjem se na jedan stub mosta i komentarisem na glas, jadan covek, ovakvu devijaciju nisam video ni u najgroznijim primerima elefantije. masa mladih devojaka se okuplja i tapse, jedna mi odgovara na moj komentar kroz ironicni smeh hahaha nije valjda da tek sada vidis ovoliku kitu kontam pa naravno kurvo kako bih ja i video iciju kitu ali ako je tebi ovo normalno onda si ceo zivot spavala sa slonovima. nastavljam ulicom kroz park koja vodi mojoj kuci. prolazim pored demoliranog kioska, pokupim sa poda flasicu tecnosti na kojoj pise za uterivanje straha divljim veprovima, vucima i jezevima. drugi predmet koji je ispao iz demoliranog kioska je trouglasto izduzena plocica koja se od vrha ka sirim krajevima moze razvuci u displej na kom pocinjem da pratim neki fudbalski dogadjaj, tj jedan klip od nekih 6 min. klinac mi neki prilazi i psuje me u smislu odakle mi tako skupa igracka. ja mu se pravdam kako je to sranje od igracke, zasta ce mu displej sa samo jednim klipom od neke scene fudbalske utakmice, uzima mi klinac igracku iz ruke i pusta neki pornic kako bi mi dokazao suprotno. ok neka mu igracka, prelazim sledeci most na putu ka kuci i srecem jenog od drugara koji je trebao da bude sa ostalim koji su otisli busom na zabavu na kojoj sam i ja trebao da odem. setim se i pitam ga sta se desilo, on samo zuri u mene par trenutaka i kaze ma ispala frka, neka tuca... pitam ko se pobio? on ostaje kao stopirana scena iz filma, shvatam da mi je mozak ostao bez ideja te ne dobijam odgovor od druga jer sta god on rekao je moja svest. to mu objasnim ukratko recima, likujem iako znam da sanjam, neshvatljivo je koliko volim da se pravim pametan pa makar samom sebi, ta me misao bedaci te uzimam flasicu sa napitkom koji uteriju strah navedenim trima zivotinjama jer sam spazio jeza i interesuje me sta ce se desiti. popijem tecnost koja ima ukus heksorala, shvatam da mi se u zeludcu odvija reakcija koja stvara penu koju sada mogu da bljujem, ne klasicna pena, vec poveci baloncici slicni onim baloncicima koje prave deca od sapunice sa onim malim sranjima. jez upada u frku i bezi od mene, skace u reku gde upada u nevolju jer ga ogromni recni pacov prati. interesujem se za tu scenu par trenutaka i odlucujem da je stvarno dosta i da bi trebalo da se probudim ali paznju mi skrece policija, pandur iz kola vice na mene sta radis to majmune na dan drzavnosti kakvi sad baloncici kakva sranja??, jer naime jos uvek ispustam baloncice od napitka, hvatam beg i blizu sam mozda 300 metara od svoje kuce, na trecem mostu stoji auto i neki lik koji pizdi jer ne moze da ga pokrene, posmatram scenu sa strane i paf, neki dzip prolazi kroz auto, nije mi jasno kako sve dok ne pogledam od pozadi dzip koji prakticno nema nista u unutrasnjosti a ipak sa strane sam jasno video vozaca i sedista, u uglu straznjice dzipa stoji ime firme koja izradjuje automobile namenjene za brze kretanje kroz saobracajne guzve, pokusavam da skontam po kom principu je napravljen taj dzip ali ne ide. dolazim do svoje ulice na kojoj sa strane je sada plocnik sastavljen od golih tela muskaraca i zena. svako ima na svojim bradavicama i ocima metalne novce. skontam da bih od par njih mogao da sakupim za cigare. krecem da sakupljam novcice sve do jednog debeljka, on jedini nosi pantalone. zauzima stav za tucu, ja kontam da je on u fazonu nekog opasnog lika, mafija. ali sam opet svestan da je to moj san tako da preskacem celu scenu tucnjave i samo za kraj vidim kako ga ubijam udarcem pesnice u potiljak. uzimam mu iz dzepa novcanik i neki maleni cilindar. u novcaniku su neke meni nepoznate strane novcanice dok je cilindar mnogo zanimljiviji jer provaljujem da moze da se produzije i savija, neznam kako ali dolazim na ideju da se od njega moze napraviti lezaj, i to ne obican lezaj namenjen odmoru vec nesto vise kao uredjaj za kontrolu nad drugim ljudima.brzo ulazim u kucu i od cilindra spravljam masineriju.potrebno je samo da legnem i fokusiram se na osobu koju bi kontrolisao. teska odluka. razmisljam par trenutaka i shvatam da zivim u mestu gde obitava populacija sacinjena od samih starkelja... e pa do kurca cije ja to neurone da eksploatisem??? pizdim naokolo razbacujuci stvari po kuci dok se ne probudim.

Dobar film, dobra knjiga, šetnja sa psićem, (i bavljenje ostatkom mog životinjskog carstva), poneki trenutak uz " Plocnik ", igranje igrica, kuhanje, čišćenje, ali sve u nekom laganom ritmu.

Idemo tako brat i ja ulicom i vidimo da se neka zena bacila iz zgrade na plocnik.

Do te mjere je ugrijalo, da se djonovi lijepe za plocnik.

A fiiiinooooo..... imas osjecaj ko da pijes neki krasni juice dok ne roknes celom u plocnik ne znajuci vlastito ime od pijanstva.

celer i tvrdo kuhana jaja bi zakonom trebalo zabraniti putovanje londonskom podzemnom bi se trebalo debelo novcano nagradjivati Rufus Tarquin Dimitri Bleu JE ime koje planiram dati buducem sinu (jadna mu majka) bicikliste koji koriste plocnik bi trebalo natjerati da odslusaju " My Heart Goes On " od Celine Dion 24 sata non-stop biti izvan glave (a biti mojih godina) na dernecima nije grijeh mala djeca (od 0 do 7 godina) me izuzetno nerviraju (pogotovo kad udare u plac) nikad ne pohodim javne VeCeje nego radije trpim skinuti se u bikini u mojim godinama JE smrtni grijeh buljiti u kosaru stranca u supermarketu je zabavan hobi (i pri tome se u sebi zgrazati nad vidjenim) Robert Downey Junior bi trebao otici na sud poradi nedavno sklopljenog braka (jer prije mene nije pitao za dozvolu) ici samoj sebi cestitati rodjendan je vrhunac sofisticiranosti jednom u zivotu hodati s deckom koji je " teta " u vrticu i pri tome se, ahem, zabavljati ispred ulaza u vrtic (u kojem doticni radi) subotom u rane jutarnje sate nije kaznjivo zakonom sanjati kako vam Joe Pesci ispaljuje metak u glavu u telefonskoj govornici nije bas narocito ugodno rospijati drugoj zeni (a ne muskarcu) je totalno kul Tony Blair NE izgleda dobro u havajskoj kosulji druzenje sa (polu) gejpederima cuda cini ne vjerujte " Stingu " iz Makedonske Kamenice (circa Englishman in New York faza) koji tezgari na terasi sa bendom laprdanje nije grijeh dokle god ima debelih crvenokosih londonskih taksista koji mi dobace kompliment za kosu svijet nece propasti.

I bili smo plocnik u 11 navecer i mir atmosfere i izlozba u modern kunst muzeju... A onda voznja biciklom, po Becu, o da, o kako dobro

Danas sam cistila golemo dvoriste i plocnik.

Na cesti su moguce teze posljedice, ali sudionici vise paze te ako nekog pokupite na plocniu - krivica je vasa, jer plocnik bez staze nije namijenjen biciklima

Padala je kao u usporenom filmu, svaki put iznova.Od plahti koje su se jos njihale amo tamo, viseci iz prozora na trecem katu, do ovog tunela, u koji bi ulijetala bez da dodirne plocnik koji je spustajuci se niz plahte pokusavala dosegnuti

Medjutim, ne pada mi na pamet cistiti ista drugo (pogotovo plocnik koji je u vlasnistvu grada, a ne mojem) dok god placam komunalnu naknadu preko 300 kn mjesecno.

Konacno ta tekma, konacno taj osjecaj ponownog nawijanja i trosenja glasnica... Necu pretjeriwat u opisiwanju, neg sam budem rekel da taj tabor di smo mi bili je bil dobro nawijacki raspolozen (unatoc onakwoj igri nakon zabijenog gola). Ono pjesme su se orile, skandiralo se " U boj, u boj.... ", " Kolko nas ima... " itd... Fakat onak atmosfera da bolje nemoze bit... I onda prode tih 90 minuta i swi se razidu na swe strane... Swi bez texta, bez rijeci... Ljudi koji me poznaju, i koji idu tak samnom na te tekme i nawijanja, znaju da utakmice, pogotowo repke proziwljawam dosta emotiwno i djelujem agresiwno... Blago receno.... U dzepu sam imal pripremljene bengalke da ih zapalim na kraju, i da swe to proslawim, no na kraju su ostale gdje su bile i na pocetku tekme... Sjeo sam dolje na plocnik i plako ko malo dijete.. Fakat.. Dolazile me tjesit tamo neke zenske, iskreno koje prwi puta widim u ziwotu... Bio sam pijan ko majka... Nakon sto sam swe isplako, mogu rec da sam isplakao i saw alkohol koji je bio u meni, pocela me napadat agresija... I tak je 2 Nite par puta zasteko mjesto za oglase (inace lim), lupao po kiosku, trgao kosewe za smece, grane od drweca... Wise se ni sam ne sjecam.... Bio sam lud totalka.... I onda na kraju swega, sjeo za motor i otfurao se.Bez kacige bez icega nabrao 150 kmh.... Yebeni osjecaj adrenalina... Kolko me samo ljudi htjelo sprjecit da sjednem na taj wrazji motor, al na kraju ipak nisu uspjeli.. Hehehe pizde.... Na nekim ljudima sam se doslowno ispucal i sad sam nekak na miru.. Cudno... Hwata me depresija i jos uwijek nemrem wjerowat... No kaj bilo da bilo sami smo si kriwi i to mi je najwise zal.... Saka je inace swa krwawa, rado je opet nesto puklo u njoj, widjet cu danas ujutro.... Nejde mi se na hitnu, tam sam bio kad smo izgubili od Brazila... Ekipa koja je bila samnom zna sta se dogadalo... E pa ekipo, isti scenarij, samo 3 puta weci i s puno akcije i placa.... Inace obecal sam ekipi da ako Hrwatska dode medu prwa 3 na SP-u da cu se swuci gol i nawuci samo tangice i preskejtati se po gradu takaw.... Al eto nist od toga...

I ucini mu se cudnim kad shvati da sustav funkcionira u pomaku vermena jer i ako su on i Ella jurili nad kanalom oni naprijed imali su vermena izici na plocnik bez da je itko dotakao ikoga

Za primjer uzmite pjesacki plocnik od zgrade Opcine pa do partizanskog groblja.

TO TREBA BITI PREBIRANJE PO SEBI. (plocnik

Sale je bacio tableticu preko balkona, sa petog kata na mokri plocnik.

Ocajna, izadje iz kuce, sjedne na plocnik i gorko place

Jutros, ne prerano, jer suncane zrake su vec grijale plocnik, ama bas u centru grada, na uglu ulice Rothschild, nikome ne smetajuci, ovako je neznanac docekivao srecu novog dana