U sljedećih deset minuta vrtim se po uredu kao pomahnitala tasmanijska neman (a može li biti nepomahnitala?) i sva prašina s mojih stolova i kompa je obrisana, sa skenera sam uklonila dvije neidentificirane mrlje koje bi mogle, ali samo hipotetski, biti od sladoleda (hmm??), pobacala sam dvije, tri rukoveti papira punih bilješki i čvrčkarija, oprala šalicu od čaja, polovila sve razletjele spajalice i nagurala ih nazad u kutijicu s magnetom, zalila biljke, uglancala monitor (ti vrapca, kak mi sad slova nisu mutna), skinula naslage pudera i rumenila s telefonske slušalice, ulaštila tipke na tipkovnici, pronašla zagubljenu klamericu i shvatila da ništa toliko ne razbuđuje kao fizički rad.

U 10 sekundi je po autu pobacala 11 različitih pokrivala.

Ali bio je uporan, onda sam ja iskopala sa dna prasnjavog ormara njegova pisma od pred sto godina, podsjetila se lijepih dogadaja i nacitala njegovih pretoplih rijeci (njegova mama je davno njemu sve moje pobacala, izbrisala iz njegovog zivota moje postojanje).

Skiper: " Hm, koliko ja znam i ova vlast je tu pobacala štošta, poslije ovog zadnjeg rata. "

Odmah kako je Filip došao kući pobacala svu njegovu robu na iskuhavanje i okupala ga.

Žao mi jedino što cimeta nismo imali, stara sve pobacala u kolače... a dok smo isprobali sve kombinacije... litra je već ošla i nikome se nije dalo pješačiti do trgovine.:)

A onda.. onda su je tako jako naljutile ptice da je pobacala sve bojice E, neću više ništa raditi

Netko je pokucao na vrata: - Da?? - rekla sam te pobacala knjige oko sebe da bi izgledalo kao da učim.

Pisali smo o tome kako je u utorak njujorška policija rastjerala prosvjednike u Zuccotti Parku i pobacala više od pet tisuća knjiga u kamione za smeće.

Bit će to račun za amneziju koju je očito uvela i u Statut HDZ-a nakon što je iz stranke pobacala sve što bi je moglo ugroziti.

Pobacala sve iz frižidera pa i ako je pokvareno sad više neče stati tu

/ laufer/uh, evo napokon nadjoh chasak za moj blog. ne znam ni sama dal da ga potpuno zaboravim i zapostavim pa kad vremena budu bolja nastavim il da ga ovako svako tolko kad u petak navecher ostanem doma i imam vremena napiskaram, za svoju dushu... dosta sad o tim sranjima... dakle, shto sam bacila zadnjih par dana a da je bilo dovoljno zanimljivo da unidje na ove stranice? jednu teglicu od meda. inache taj med nisam nikad jela, mislim, ne jedem ga ni sad, nego mi samo za chaj sluzi, al nekad ga ni u chaj nisam stavljala nego samo shecher, al onda kad sam ga otkrila WOW. tako, sad ga krcam i bash mi bude fin. al onako sam, il na kruhu no way. a i ovako ga ful brzo potroshim, ovisi kolko mi se da radit chaj, a sad sam trenutno u nekoj manijakalnoj fazi pa ga stalno radim. taj chaj je neki domachi, to mi mama nabavi u puli, al must admitt, ne primjetim ja neku razliku od onih tvornichkih. jedino shta mi je bed jer sam alergichar i kao mogla bi imat reakciju na neke cvjetne tj. livadne medove. al takav sluchaj do sad nije primjechen. a ta alergija pricha za sebe. osim kihanja i svrbeza nepca i ochiju koje sam nauchila i mogu suzbit tabletama i kojima znamu uzrok, svako tolko dobijem uzasan osip po nogama, od koljena na dolje, al ne mogu primjetit neki pattern po kojem bi se to pojavljivalo, ono, samo me uhvati. grozno. izgledam ko njemac koji se preprzio na suncu. i onda nestane... a boh. bacila sam npr. i rachun, markicu i sve shto ide s tim od mojih novih rukavica. dopizdilo mi je, trazim rukavice vech tjednima (dobro, ajde, ne doslovno), nechu kao kozne, nechu neke skupe jer kontam da cu ih ionako izgubit, i onda sam danas u plejlajf u nashla neke za 50 kn i ok su, one sa 1 prstom, onako djechje, probam, ok su i kupim. vuna/pamuk. jedino je bed shta sam onda skuzila da su mi malo velike, tj. labave su, ne prijanjaju onako kako bi trebale... al, stavit cu lastik pa ce bit ok. i, da, neki dan me uhvatila manija i pobacala sam sve biljeznice iz statistike, moje i od ljudi koji su mi bili posudili. mislim, ionako, koji ce mi to q? ispit sam proshla, a da me to sad zanima i ne bash, a ionako postoje knjige uvijek. al uvijek mi to oprashtanje od tih shkolskih biljeznica teshko pada. zato uvijek iskoristim te napade pa sve pobacam. i bacila sam jednu spuzvicu kojom sam si ochistila patike od blata u koje sam zapala na putu na ozric tentaclese u mochavaru. kao, idemo mi bajsom, i frend ljevo, ja desno, ja u blato, on ne. tako sam zagazila da mi je kotach ono do pola bio prljav, a patike do vrha, s tim da mi je blato ushlo i unutra i zaprljalo charape. pa me onda cimerica nagovorila da ochistim te patike, poshto je nepristojno okolo ichi s prljavim patikama, pa sam ih malo s vodom isprala. poslije sam skuzila da ih nisam skroz dobro ochistila, al sad vishe nemam spuzvicu da to napravim, pa chekam da ih kisha ispere. so long

eagle eye cherry-save tonight... fakat volim ovu stvar...:) evo, pisem taj novi post... iako mi niko ne komentarise, ali ajde... zbog vas par vjernih poklonika " ornijevog blogaca " napisat cu koju recenicu... tek onako... da vam malo opisem kako sam predivno ljeto provela, kako savrsene prijatelje imam... i tako... eto... pa krenimo... dakle, kao sto rekoh, moje prvo odrediste je bio Selce, tjedan dana rehabilitacije, par novih prijatelja, malo kupanja i suncanja i dva nova oziljka jer sam uspijela skociti na jednu jedinu stijenu u okrugu od 120 km, ali nije bed... trajna uspomena;) upoznala sam i Igora Omrčena, odbojkasa, za vas seljacine koje pojma nemate... slikali smo se i moram priznati da me decko fakat odusevio.slikice cu vam stavit kad moj kucni kompjuterko bude obdaren blagodatima interneta, a ja se naucim svladavati u koristenju istog;) dakle, vratila sam se iz selca, dan i po nakon toga isla sam u dugu uvalu, sa svojim klubom... i bilo je savrseno... fakat je bilo predobro.najvise sam vremena provodila sa strmom, stjepkom, zekom i ekipom iz Like koja nam je i ove godine pravila drustvo. treninzi su bili dva puta dnevno, najvise su trenirali oni najmanji.isli smo na vise plaza, a na onu najbolju, sa ogrrrrrrromnim stjenama, ja nisam isla jer mi trenerus nije dao jer imam SJEBANA LEDA mrzim ta leda... bljak... ja sam skakuckala s onih malih stjenica, di je skalala i moja petit sister... a kaj cete, za ovakve krelce koji se tak sjebu ni nije drugo... poslje treninga i kupanaca i vecera i diska i svih tih aktivnosti, potrpali bi kikice u kevetac, uzeli gitaru i legli na balkon.nakon dva dana su nas protjerali jer smo bili " malo " bili glasni, pa smo se sa dekicama pod rukama zaputili na igraliste... stjepko i lea su koristili moj vejiiiiikiiiiiiiiiiiiiiiiiiii strah od mraka tak da sam se suljajuci vracala do sobe... al smo zato otkrili da se doticni gospodin jako boji kukaca;) cak i bube loptice (kaj me tak zbunjeno gledas, kaj ja znam kak se to strucno zove? ona mala siva buba sta se smota u kuglicu kad ju primis... e) onda smo jednu vecer odlucili otici van u civilizaciju, a i propisno proslviti rodendan od nase male Mirnice... koja se, skupa s Majom, urokala ko zadnja stoka... al dobro, bar su priznale da nas sve jako vole i da smo ima najbolji prijatelji i svasta nesto... popili mso par LEDENIH CAJEVA i otisli na igraliste... jos smo malo svirali i pjevali, marinu od prljavaca nekoliko puta, ipak nam je to vec postala himna...:) a onda u krpe... s tim da je nase male alkice bil jako tesko strpati u krevete jer su umirale od smijeha...;)))) drugi dan smo kupili cugu (bili smo malo skrti pa je blesavo ispalo na kraju...), strpali ju u ruksak i sakrili;) onda smo otisli van na cugu, al zbog natezanja oko osobnih i punoljetnosti nismo pili nista osim cole... osim ove dvoje punoljetnih cudovista koji su cuclali... LEDENI CAJ... onda smo se zaletili do soba, uzeli veste, dekice i gitaru, i tako to i otislina nase igraliste.odilcno smo se zabavljali, pjevali, svirali, slikali se, umirali od smijeha... ma genijalno... onda smo vec lagano poplavili od zimice pa smo krenuli prema sobama... laku nooooooooc.... apciha....:) budenje... kupanac, trening, jos dan i to je to... navecer pakiranje, jos malo sviranja na balkonu, maraton jedne od mene najzdrazih pjesama " KURVE " od daleke obale... puuuuunooooooooooooo puta smo ju otpjevali..;) drugi dan lagani doruckich i u autobus, strmice su ostali jos tjedan dana na moru sa starcima, bas kao mala mirna, sa svojim zgodnim burazom;))) pooooozdrafljam ga ovim putem:) I DA, ZABORAVILA SAM POZDRAFIT PLIVACE, POSEBNO TEU... I JAKOOOOOOOO ZGODNOG DAVORA..... eto, da me ne kljucate vise... dosli smo domeka... tjedan dana bijah kuci, a onda krenuh u pulu... predivnih tjedan dana... vidjela sam se s ljudima koje nisam vidla prakticki od kad sam otisla... bilo je prekrasno... druzili smo se, kupali i suncali, isli van, na koncerte... ma stvarno nam je bilo predobro.a moja ancica i gabino mi dolaze za zimske praznike YEEEEEEEEESSSSS stvarno se veselim.ljudi, hvala vam na svemu... u subotu navecer dosah kuci, u nedjelju ujutro se krece na krk... pobacala zmazanac robu iz torbe, cistu ubacih unutra, ispraznila digitalac i to je to... ujutro smo se skupili u klubu, nas 6, domacin nas je vec cekao na krku, u kornicu... veseli i nabrijani BRZOOOOOOOO smo putovali prema odredistu.. nas vozac vozi... pa onak... lagano okrutno....;) al ok, stigli smo di smo trebali stic... treninzi su bili dva puta dnevno, u pravilu jutro ne waza, popdne tachi waza.ja nisam radila, naravno... trckarala sam okolo s kamerom i gledala komade:) hej, pa moram i ja nekak ubit vrijeme;)))) izmedu treninga smo se izlezavali u bircevima na plazi, kupali se i suncali ili jednostavno spavali, neki u krevetu, a neki sretnici na podu i na ispuhanim lufticima... hehehehe, al nema veze... u petak smo isli van, u krk, i stvarno nam je bilo geeeeeeeeeeniiiiiiiiiiiiijaaaaaaaaaaalnooooooooooooooooo pokazali smo im kak se judasi zabavljaju nakon odradenog kampa;) pozdraf cijeloj rasplesanoj ekipi.... vratili smo se u subotu popodne, u nedjelju sam spremuckala klub i to je to... ponedjeljak.... skola... utorak pa do kraja tjedna praksa, rasturila sam se... nema vise prakse za mene:) ovaj tjedan opet skolica, tri nova predmeta, enologiju su nam maknuli, maknuli su nam i tri ucenika... ne mogu rec da mi se srce slama, al eto... sami su krivi... to je vise manje sve.... vise nemrete urlat na mene da sam ljeno cudoviste (iako jesam...) i govorit mi da nikad nis ne pisem.... a sad je na vama da ostavljate mega puno komenatara... dok ih ne bude bar 100 ak nema novog posta.... do sljedeceg pisuckanja primite mnogo leeeeeeeeepiiiiiiiiiiiiih pozdrafa od vase Orkeeeeeee;))))))))))))))))):

Svakim danom sam postajala drukčija... obojila sam kosu, sve svoje krpice sam dala susjedama, a neke sam i prodala.. sobu sam obojala u crno.. pobacala sam sve one pizdar... medvjediče i ona sranj...

Medeja je tada raskomadala Apsyrtovo mrtvo tijelo i dijelove pobacala u more.

Nedugo nakon što se upisala na fakultet pobacala je metal, zadržala je samo naviku slušanja te glazbe i čvrsti metalni sjaj u očima kad intervjuira one krajnje ljepljive, skliske, sluzave i ljigave kreature politike, estrade, umjetnosti i biznisa.

Katica chilla na moreni.... Tamarica je još u zagrebu i pretpostavljam da šljaka kao i ja (Maja piše). i tak kaj da vam velim, rijetko pišemo postove jer nam se baš i neda, a i nemamo vremena (moš si mislit) joj pa da.... mi nismo rekle ni kak je bilo u crikvi... hm... a kaj da kažemo.. i sami znate kak je na bilo kakvom izletu sa društvom... onak hallo?? PREJEBAČKI i tak... trenutno kiša pada... i full je ugodno i nadam se da će se sad ispadat i onda bude ljepo paklenoooo kad budem ja išla ae to bi bilo to... već sam svašta pobacala u taj jedan jadan postek

U subotu je svirao svadbu, pa smo duže bili u krevetu... a onda sam ga stisla da malo počistimo radnu sobu.... jer mi inaće ne da da uđem i da čistim tamo, jer bi ja sve pobacala:))) Iako je bio lijep dan, sučan, ja sam ipak bila doma i čistila, kao pripremala se za navečer, za Aquarius, ali noć nije tako završila.

Jesi li vidjela moj novi televizor? Gospe ti blažene, u ovom svetom hajdučkom kamenjaru moj novi televizor, kao da je deset starih pobacala

i u neko doba kad su svi kljucali ili gledali poučne filmove tipa " tata je spreman ", ja sam krenula čistit. poslije 15 minuta nije se više primjećivalo da sam ja sve stolove prošla krpicama i svo smeće pobacala, al ae, bitna je dobra volja.

Koliko smo doista daleko " zaglibili " danas možda najbolje govori činjenica da mojoj malenkosti više ni kiša ne smeta.Doduše, kad smo poslije zajedničkog ručka legli da odmorimo, ubrzo potom i zaspali, pojma nisam imala da kiša pada.Tek nakon tri sata ugodnog drijemeža i negodovanja što je vrijeme za ustajanje, a tako bi ostali stisnuti jedno uz drugo, pogled mi je odlutao do prozora.Padalo je.Ne da me nije bilo briga, već sam bez razmišljanja pobacala na sebe ostatke robice i ponudila se da ga otpratim do stanice.Zbilja ne volim kad onak glupo pada, a ja moram gacat po tom svemu.No danas nije bilo važno.Ne kad sam uz njega.I ne kad je utorak.

Ekipa je u prethodnike pobacala sve moguće tehnologije dostupne čovjeku do dana današnjeg, pa kad je došla do broja 96 više nisu znali što da stave u nj.

Pobacala je stvari sa sebe po podu, čim je ušla u stan i bacila se na krevet.

Profesorica jednostavno, kako i drugi komentar kaže, nije za školu, iako je pobacala pola škole doslovce na popravni iako nezna objašnjivati, gleda svakog učenika posebno, umjesto svakog isto plus nema tolikog iskustva sa školom očigledno jer je mlada ona pobaca toliko učenika.

Priča s aerodroma imamo stotine, ali najljepša je ona carinika u Manili koji nas je zaustavio i pola sata nam pričao kako on to sve razumije i kako on sve stvari iz svojeg braka čuva, ali da to njegova žena ništa ne razumije i da bi to najradije sve pobacala.

Danas sam cistila perzijske tepihe na poslu (umjesto da sam pobacala radio kroz prozor ko Jura Stublic).

Sedamdesetak božićnih čestitaka na isto toliko jezika s isto toliko odsjeka pobacala sam u smeće još prije blagdana, a zadnja sam dva dana krčila put kroz pravilnike o terenskoj nastavi i radu FF-pressa, liste za odlazak (ne znam koga ili čega), rasprave o radu slavističke škole i najave sjednica kojima većina nas s mailing liste uopće ne mora prisustvovati: treš, treš, treš.

Prebirala sam po starim uspomenama, i sve sam ih pobacala, sve hrpe papira dopisivanja u srednjoj školi, na neke sam plakala, na neke se smijala, ali sve u svemu, zaljučak je isti, u ljubavi ja danas imam iste probleme kao i 14.9.1997. g.

Pa u hrpi ropotarije nema baš onog šta se traži jer sam ja, u rijetkim trenucima kad nitko nije vidio, pobacala ono šta mi je došlo pod ruku.

Gosti o šli ča, ja san doslovce te igračke samo nogon pobacala uz rub tek toliko da se moze uc u sobi i da mali moze skočit u krevet i ic lec, a ja cu sad, evo u 11 to ic sredit i dovest u red.