Probudim se rano i pobacam odjeću u kofer te uskočim u taksi koji me vodi u zračnu luku.

gledala sam i ja taj dokumentarac, pa to je za psihijatriju: (ja sve sto ne koristim duze vremena pobacam ili poklonim (ako je u ok stanju). stvari moraju kolati, tako nam stizu nove. a ja volim nove: D (Teta Dany 03.07.2008., 00:52:39)

Koji si ti ovisnik, tata " " Ti šuti " - rekoh joj ja - " Nemoj da ja sada pobacam sve tvoje čokolade koje imaš u torbici i sustavno ih tamaniš

- To je Dakota, hoces li joj molim te otvoriti dok ja pobacam jos neke knjige i gitaru u kovceg? -

/ laufer/uh, evo napokon nadjoh chasak za moj blog. ne znam ni sama dal da ga potpuno zaboravim i zapostavim pa kad vremena budu bolja nastavim il da ga ovako svako tolko kad u petak navecher ostanem doma i imam vremena napiskaram, za svoju dushu... dosta sad o tim sranjima... dakle, shto sam bacila zadnjih par dana a da je bilo dovoljno zanimljivo da unidje na ove stranice? jednu teglicu od meda. inache taj med nisam nikad jela, mislim, ne jedem ga ni sad, nego mi samo za chaj sluzi, al nekad ga ni u chaj nisam stavljala nego samo shecher, al onda kad sam ga otkrila WOW. tako, sad ga krcam i bash mi bude fin. al onako sam, il na kruhu no way. a i ovako ga ful brzo potroshim, ovisi kolko mi se da radit chaj, a sad sam trenutno u nekoj manijakalnoj fazi pa ga stalno radim. taj chaj je neki domachi, to mi mama nabavi u puli, al must admitt, ne primjetim ja neku razliku od onih tvornichkih. jedino shta mi je bed jer sam alergichar i kao mogla bi imat reakciju na neke cvjetne tj. livadne medove. al takav sluchaj do sad nije primjechen. a ta alergija pricha za sebe. osim kihanja i svrbeza nepca i ochiju koje sam nauchila i mogu suzbit tabletama i kojima znamu uzrok, svako tolko dobijem uzasan osip po nogama, od koljena na dolje, al ne mogu primjetit neki pattern po kojem bi se to pojavljivalo, ono, samo me uhvati. grozno. izgledam ko njemac koji se preprzio na suncu. i onda nestane... a boh. bacila sam npr. i rachun, markicu i sve shto ide s tim od mojih novih rukavica. dopizdilo mi je, trazim rukavice vech tjednima (dobro, ajde, ne doslovno), nechu kao kozne, nechu neke skupe jer kontam da cu ih ionako izgubit, i onda sam danas u plejlajf u nashla neke za 50 kn i ok su, one sa 1 prstom, onako djechje, probam, ok su i kupim. vuna/pamuk. jedino je bed shta sam onda skuzila da su mi malo velike, tj. labave su, ne prijanjaju onako kako bi trebale... al, stavit cu lastik pa ce bit ok. i, da, neki dan me uhvatila manija i pobacala sam sve biljeznice iz statistike, moje i od ljudi koji su mi bili posudili. mislim, ionako, koji ce mi to q? ispit sam proshla, a da me to sad zanima i ne bash, a ionako postoje knjige uvijek. al uvijek mi to oprashtanje od tih shkolskih biljeznica teshko pada. zato uvijek iskoristim te napade pa sve pobacam. i bacila sam jednu spuzvicu kojom sam si ochistila patike od blata u koje sam zapala na putu na ozric tentaclese u mochavaru. kao, idemo mi bajsom, i frend ljevo, ja desno, ja u blato, on ne. tako sam zagazila da mi je kotach ono do pola bio prljav, a patike do vrha, s tim da mi je blato ushlo i unutra i zaprljalo charape. pa me onda cimerica nagovorila da ochistim te patike, poshto je nepristojno okolo ichi s prljavim patikama, pa sam ih malo s vodom isprala. poslije sam skuzila da ih nisam skroz dobro ochistila, al sad vishe nemam spuzvicu da to napravim, pa chekam da ih kisha ispere. so long

To posebno dolazi do izražaja kad se radi nekakav posao pa se odjednom nađe hrpa fajlova kojima treba manipulirat a koje ja onda sve pobacam na desktop.

Ako nasumce pobacam kuglice u dvije kutije, dobit ću približno jednako kuglica u obje, to vjerojatnije, što ima više kuglica.

Pobacam sve iz ruku. Ä učnem i zagrlim ga.

Prvo mi je palo na pamet da ga ispilim i pobacam u smeće, ali kad sam ga pogledao onako sjajnog i crvenog bilo mi je žao.

Meni nisu jasni ljudi koji traže od partnera da izbrišu sve kaj se tiče njihove prošlosti.. ja sam takva da sama sve pobacam čim mi netko postane bivši, ali to ne tražim od svog novog partnera... Bivšu od zaručnika ne podnosim ni približno, ne zato jer je bivša, već jer je stara rospija koja ne zna di joj je mjesto, ali ipak sam s njoj sjela i popila kavu nekoliko puta, ipak sam s dragim išla vozit njeno dupe u Italiju po robu itd... i sad me moj dragi više poštuje i voli zbog toga...

Nikako ne želi da poludim, pobacam mu stvari kroz prozor ili zarijem nož ravno u njegovo, srčanom premosnicom nadograđeno srčeko

ja pobacam kuhana jaja u dvorishte, pa mi susjedi vrate oljushtena: D

Na tijesto stavim umak od rajčice, mortadelu, šunku, na to naribam sir (najčešće Goudu), pobacam narezane šampinjone, pospem malo origana i peršina, a ponekad nabacim i koju maslinu... i eto, ja zadovoljna, a i svi koji su jeli..;)

Sve radijatore ima da počupam i pobacam u onaj krater ispod balkona.

Jedino gdje talozim stvari je polica na stolicu u dnevnoj sobi ali to sve jednom u mjesec dana bez imalo griznje savjesti pobacam.

Došlo mi je da sve pobacam sa ceste.

Dovoljno je, međutim da pružite ruku k telefonu ovog trenutka i nazovete broj i ja ću doći, da otvorim sva ta pisma, da pobacam beskorisna i da druga stavim na vaš radni stol da ih pogledate...

Da samo vide kako se ja inače pakiram: to obavezno radim noć prije odlaska: sve odgađam, odgađam, i onda na kraju pobacam u kofer sve i svašta na brzinu bez nekog reda i gotova sam.

Ja pobacam povrće u vrećice te dignuvši nos visoko, hineći oholost, ostavim jadnicu da se peče na žaru svoje sramote.

to si i ja svaki put pomislim, ali neda meni vrag mira iako mi nije žao: ne zna: Obićno u životu vršim selekciju, pobacam to kao bezboj loptice i onda kak ivek kaže idemo dalje: cerek:

A kako od filma gledam sve i svašta bez ikakvog reda, ponekad i dojmove pobacam isto tako bez ikakvog reda sa strane u box, pa odlučih da je sad idealno vrijeme za novogodišnje čišćenje.

Vrapci u mome dvorištu se veselo okupe i cvrkuću kada im u rano jutro, prije posla, pobacam mrvice kruha i dam im lončić sviježe vode... pas mi je presretan i hiperaktivan kada ga vodim u ranojutarju šetnju i dok ustanem već veselo mlatara repom i hoda po kući... prijateljica mi je trenutno bolesna i dok leži u postelji šalje mi misli i smailiće i piše da joj je danas puno bolje... kolegica s posla je presretna jer joj se lista za magnetsku rezonancu, (Božjom providnošću?), skratila i pojavio se slobodan termin koji je ona objeručke prihvatila... ja sam danas nešto posebno dobre volje jer sam si, napokon, priuštio nove čaše za crno vino, a kad je bal-našao sam po smiješno niskoj cijeni butelju divnog merlota Goriških brda i morao sam " krstiti " čaše.

Iz gušta sve to pobacam dalje jer mi ide lagano na živce svojatanje plaže, a obično je svojataju upravo oni koji su na naš otok došli sa mesnim doručkom i crnim kruhom u ruksaku.

Došlo mi je da pobacam sve čajeve i travurine koje stoje na polici s začinima.

Jas popizdim, otvorim prozor, i pobacam sve na majčicu zemlju, našu?? gansku Mater, protegnem se, uzmem pederušu (čitaj: mušku torbicu s pojasom za pas) i sjurim se dolje...

Moj posao se sastojao da ujutro mlatnem duplu kafu, potom dupli konjak i pobacam prispjele rukopise u smeće.

Najbolja prilika da pobacam hrpu nepotrebnih stvari bila je kada sam se selio iz stana u stan.

E pa došao je prekjučer, sve je pospajano, ALI, uvijek taj ali, fale ručkice za ormare, pa trgam nokte otvarajući ih... a i iskreno? od ove cijele gungule koja traje već mjesec dana i dragi i ja smo već pukli, i ne da nemam više niti živaca niti volje slagati išta, već mi dođe da sve pobacam, ili da jednostavno sotavim kak je i bilo.

Sve pobacam oko sebe, spavam u nespremljenom krevetu.

E samo čekaj dok ja tebi dojdem u sobu pa dok ti pobacam sve kaj bum smatrala nepotrebnim